Prema Homerovom epu, grčki junak Odisej doživio je brodolom i ostao zatočen na ostrvu. Kada se konačno vratio na obalu upoznao je božanstvenu Nausikaju, lepu kraljevu kći. Tajna njene lepote bila je u izuzetnom ulju od cveta koji nikada ne vene, čak ni onda kada se ubere.

Prema mitovima, i grčki bog Apolon je na ulazu u Delfi nosio tijaru od posebnog cveta, kojom je želeo da podsetiti svet na svoju besmrtnost.

Iako su to samo legende, poznato je da postoji cveće koje ne vene, čak ni onda kada je ubrano. Reč je o smilju, lat. Helichrysum italicum, biljci koja prevladava u mediteranskim krajevima, posebno na sunčanim kamenjarima.
Raste do visine od 60 cm, ima uske listiće i žute cvetove.

Tradicionalno se upotrebljava kao pomoć kod astme, migrene, tegoba sa jetrom i kožnih oboljenja.
Ipak, ono po čemu je ova biljka najpoznatija je njeno snažno delovanje protiv starenja kože.

Kozmetička industrija je najveći korisnik skupocenog ulja smilja – ovom ulju se pripisuju gotovo čudesna svojstva.

Za jedan litar ulja potrebna je čak tona svežih cvetova.

Iako je smilje pogodno za korišćenje kod mnogih bolesti, najpopularnije je kao sredstvo protiv bora, mrlja i drugih znakova starenja kože.

Istraživanja su pokazala da ova biljka smanjuje dubinske bore za 19 %, ukupan broj bora za 14 % i bore na koži za 38 %.

Takođe je ustanovljeno i da je ulje smilja neverovatno jak antioksidant.

Zaštitna uloga smilja na kožu:
snažno deluje protiv slobodnih radikala
značajno utiče na proizvodnju kolagena
poboljšava mikrocirkulaciju, a time i detoksikaciju kože
deluje antiseptički i pročišćavajuće na kožu.

Ulje smilja
Ulje smilja delotvorno je u tretmanu ožiljaka i strija. Brzo prodire duboko u tkivo i podstiče regeneraciju.
Istovremeno neguje kožu i poboljšava elastičnost tkiva. Strije čini manje vidljivim.

Delotvorno je i u prevenciji infekcija i zaceljivanju i smanjivanju ožiljka od carskog reza. Podstiče rast i štiti nove zdrave ćelije.

Eterično ulje smilja može se koristiti (u kupkama ili u difuzeru) za olakšanje začepljenih disajnih puteva, kod astme i bronhitisa.

Pomaže u uklanjanju sluzi iz disajnih organa i u eliminaciji dugotrajnog kašlja.

Pozitivno deluje na emocionalno zdravlje, ublažava stres i napetost.

Smatra se da pomaže i u izbacivanju teških metala iz organizma, pa čak i u terapiji bolesti zavisnosti.

Ulje smilja jedno je od najboljih sredstava protiv podliva i modrica, čak i onih koje sporije prolaze.

Čaj od smilja
Odlično je sredstvo za podsticanje izlučivanja žuči i čišćenje jetre.
Pojačava i stvaranje probavnih sokova u želucu i lučenje probavnih enzima iz gušterače.

Narodna medicina tradicionalno preporučuje čaj od smilja za disajne organe i ublažavnje kašlja, kod osetljive nosne sluznice, alergija i glavobolja, reumatskih tegoba, bolesti kože (za obloge i ispiranje).
Priprema:
3 velike kašike suvog smilja prelijte s 1/2 litra kipuće vode. Ostavite preko noći i ujutro procedite. Pijte 3 puta na dan, pre obroka.

Macerat smilja
Macerat smilja možete koristiti za uklanjanje strija, ožiljaka, bora, varikoznih vena, kapilara, ekcema, kod psorijaze.

Kao prirodno sredstvo pomaže kod suve, oštećene i iritirane kože, opekotina i modrica.

Pripremite macerat: sveže ubrano smilje prebacite u teglu i prelijte ga maslinovim uljem, tako da ulje bude dva prsta iznad bilja. Teglu dobro zatvorite i ostavite na toplom i polusenovitom mestu 40 dana.
Umesto maslinovog ulja možete koristiti i ulje makadamije, suncokreta, kokosa, repe, susamovo ili bilo koje drugo stabilno hladno ceđeno ulje.

Mešavina protiv proširenih vena i kapilara
Narodna medicina ovu mešavinu koristi za tretman proširenih vena i popucalih kapilara.
Sastojci:
1 kašika brzo upijajućeg ulja (lešnik, argan, jojoba…)
25 kapi eteričnog ulja smilja
25 kapi eteričnog ulja čempresa
Primena:
2 puta dnevno lagano, potezima prema gore, umasirajte na kritična područja.

Smiljem protiv hematoma
Premažite modricu biljnim uljem i zatim umasirajte 1-2 kapi eteričnog ulja smilja.

Mešavina protiv bora
Pomešajte 10 ml ulja ploda divlje ruže sa 5 kapi eteričnog ulja smilja. Koristite redovno ujutro i uveče.

Izvor: magicnobilje.com

Čarobna biljka o čijoj lekovitosti se poslednjih godina mnogo govori. Podstiče i povećava radnu sposobnost, štiti organizam od štetnog dejstva slobodnih radikala, sprečava obolevanje od nekih vrsta raka.

Biljka za pamet, sibirska ruža, zlatni koren i carska biljka, četiri su najčešća imena rodiole (Rhodiola rosea), još jedne u nizu “čarobnih” biljaka o čijoj lekovitosti se, poslednjih godina, mnogo govori. Ipak, bolje upućeni znaju da je, u prošlosti, rodiola bila jedna od najtajanstvenijih i najcenjenijih lekovitih biljaka.

Verovalo se, naime, da će “dva veka biti dobrog zdravlja i sreće ko slučajno pronađe rodiolu”. Štaviše, poznavanje njenih staništa bilo je strogo čuvano i prenošeno je kao porodična tajna. Poznato je, takođe, da su ovu izuzetno lekovitu biljku naročito cenili kineski carevi i Stari Grci zbog njenih, još tada poznatih lekovitih kvaliteta.

Rodiola raste na peskovitom tlu i većim nadmorskim visinama arktičkog područja Evrope i Azije. Raste i do 70 centimetara i ima cvetove, najčešće, žute boje.

Tokom 20. veka, nauka je potvrdila njenu lekovitost, ali je i svrstala među adaptogene biljke koje na organizam deluju vrlo kompleksno. Flavonoidi kojima je rodiola bogata, na primer, dokazano jačaju imunitet, delotvorno se bore protiv slobodnih radikala i ublažavaju posledice stresa. Osim toga, ova biljka povećava biohemijski i funkcionalni potencijal organizma.

Lekovitost rodiole prvi je, 1961. godine, proučavao Georgij Vasiljev Krilov, ruski botaničar i taksonomičar, a potom je o njoj objavljeno više od 180 farmakoloških, fitohemijskih i kliničkih studija. Krilov je, pak, otkrio da koren ove biljke sadrži snažne adaptogene i da i ljude i životinje štiti od fizičkog i mentalnog stresa, otrova i prehlada kao i da poboljšava raspoloženje i daje energiju i mentalnu oštrinu.

Istraživanja u savremenoj medicini pokazala su da rodiola:

* podstiče i povećava radnu sposobnost

* štiti organizam od štetnog dejstva slobodnih radikala

* sprečava obolevanje od nekih vrsta raka

* povećava bioelektričnu aktivnost mozga

* podstiče pravilan rad štitaste žlezde

* oporavlja telo posle fizičkog napora i povećava fizičku sposobnost

* ublažava emotivni stres

* sprečava aritmije

* poboljšava rad polnih žlezda (gonada)

* povećava količinu serotonina u hipotalamusu i srednjem mozgu

* poboljšava spavanje.

NEMA NEŽELJENA DEJSTVA

Adaptogeni su supstance koje pomažu organizmu da se prilagodi i spoljnim i unutrašnjim uslovima u kojima se nalazi, kao i raznim psihičkim i fizičkim stresovima. U bivšem Sovjetskom Savezu ispitivanja su pokazala brojna pozitivna dejstva rodiole u telu, a potom su istraživanja urađena i u zapadnoevropskim zemljama. Iako se nijedno nije bavilo proučavanjem neželjenih dejstava ove biljke, naučnici smatraju da ih gotovo nema, jer se u Rusiji koristi vekovima bez ikakvih štetnih efekata.

Izvor: novosti.rs

Podbel (Tussilago farfara) još u rano proleće dok sve ozeleni među prvim lekovitim biljem pokazuje svoje žute cvetove.Podbel uglavnom uspeva na vlažnom zemljištu,ogolelim padinama, peščarama na šutevima, pčele i ostali insekti u ranom proleću iz njih crpu hranu da prežive.Cvetovi podbela su među prvima lekovitim biljem koje možemo skupljati za zimske zalihe, podbel podstiče izlučivanje sluzi i smiruje upale, sa uspehom ga možemo koristiti kod upale grla, bronhitisa, bronhijalne astme i kod zapaljenja plućne maramice, čak i kod početka tbc-a.Kod promuklosti i upornog kašlja potrebno je piti čaj od podbela više puta u toku dana, u kasnijem periodu tokom meseca maja kad ozelene listovi treba ih brati i koristiti kao salatu ili čorbu jer su izuzetno bogati vitaminom C.Listovi su izuzetno bogati aktivnih materija te ih treba brati zajedno sa cvetom i koristiti u toku zime za čaj.Sveži oprani listovi podbela zgnječeni u kašu mogu se koristiti kao oblog kod upale pluća, kod crvenog vetra i kod raznih crvenomodrih oteklina  i upale sluzne kese, inhalcijom čajem od podbela više puta u toku dana efikasno se leči bronhitis  i iznenadni napadi gušenja. Kad noge nateknu posle dužeg i napornog stajanja valja ih osvežiti u kupki  spremljenoj od listova podbela.Sirup napravljen od listova podbela pokazao se kao vrlo efikasan kod svih bolesti pluća i upala bronhija.

Terapeutske indikacije: Bronhitis (upala bronhija – dušnica), laringitis (upala grkljana), faringitis (upala ždrela), bronhijalna astma (otežano disanje), pleurezija (zapaljenje plućne maramice),tuberkuloza pluća.Čaj od podbela sa medom predstavlja pomoćno sredstvo u le čenju upornog kašlja i promuklosti, i treba ga piti u mlakom stanju tokom celog dana. Oprani i sveži listovi, kao i njihov sok, primenjeni u vidu obloga, pomažu kod pneumonije (upale plu – ća), erizipela (crvenog vetra) i kontuzija. Oblozi načinjeni od kon centrovanog dekokta od lišća, koriste se protiv tonzilitisa (upa le krajnika). Stabljika cvetova i listova se koristi u inhalaciji

(nekoliko puta dnevno), kod hroničnog bronhitisa i insuficijencije respiratornog trakta (smanjene funkcije disajnih organa). Oto ci na nogama se leče dekoktom od lišća podbela. Za astmu i bronhitis kod pušača, uzima se po 2-3 kašičice svežeg isceđenog soka iz listova, koji se pomeša sa šoljom supe ili mleka. Kod bo –

lova u ušima, kapne se nekoliko kapi svežeg soka od lista u ušnu školjku. Protiv upale vena, priprema se kataplazma od ugnječenog lišća i sveže pavlake, i stavlja se na upaljena mesta, a zatim se umota zavojem i platnom. Blagotvorno deluje i mešavina lista i cveta od podbela, bokvice i gaveza: 2 kašičice ove mešavine dodaju se na 250 ml vrele vode (infuzija). Piti 3 šolje ovog čaja dnevno, zaslađenog medom.

NAČIN UPOTREBE PODBELA 

Pripremanje čaja: jedna puna mala kašika cvetova prelije se  sa četvrt litra ključale vode i ostavi da odstoji,cvetovi se mogu pomešati listovima.

Oblog:listovi podbela se ugnječe u kašu i stave kao oblog

Inhalacija:pune velika kašika cvetova i listova preliju se vrelom vodom  pa se para udiše ispod pamučne tkanine,ovo možete ponoviti više puta na dan.

Sok: spremiti u sokovniku od sveže ubranih i opranih  listova

Izvor: zdravobilje.blogspot.rs

Kantarion (Drugi nazivi: Bogorodičina trava, gospin cvet, gorčac, gorac) je višegodišnja zeljasta biljka koja može da naraste do 100 cm visine. Listovi su duguljasti, naspramno raspoređeni u paru. Cvetovi su svetložute boje, smešteni na vrhu stabljike, imaju pet latica i mnogobrojne prašnike. Kada se protrljaju, cvetovi ispuštaju crveni sok. Kantarion raste na mnogim livadama i brežuljcima.Sakuplja se u vreme cvetanja i to u periodu jun-jul.

Lekovitost kantariona

Kantarion se najčešće koristi za lečenje blage depresije, a pomaže i kod mnogih stanja povezanih sa depresijom, kao što su stres, anksioznost, predmenstrualni sindrom (PMS), sindrom hroničnog umora, a može imati i efekata na ublažavanje bola. Kantarion potpomaže zdrav san i posebno je koristan kod depresije praćene umorom, pospanošću i niskim nivoima energije. Takođe, pomaže kod tzv. “zimske depresije” koja se javlja u jesen ili zimu, a nestaje sa dolaskom proleća ili leta.

Kantarion je blaža alternativa konvencionalnim lekovima, ali sa znatno manje pratećih efekata. On ne vrši interakciju sa većinom ostalih lekova, pa je tako koristan za starije osobe koje obično uzimaju veći broj lekova.

Osim kao antidepresiv, kantarion se koristi i u borbi protiiv bakterija i virusa, a poboljšava i funkciju jetre. Mast napravljena od kantariona, naneta na hemoroide, ublažava peckanje i svrab. Takođe, može biti koristan kao pomoć u gubljenju telesne težine.

Kantarionovo ulje se od davnina u narodu upotrebljava za lečenje povreda i opekotina. Koristi se tako što se ulje od kantariona direktno nanese na opekotine, posekotine i druge vidove rana koje krvare, ili se uljem natopi gaza ili parče tkanine kojima se povređeno mesto obloži.

Uzimanje kantariona

Ako koristite kantarion u obliku kapsula ili tableta, pri kupovini izaberite preparate koji su standardizovani da sadrže 0,3 % hipericina, jednog od lekovitih sastojaka ove lekovite biljke. Preporučena doza je 300 mg ekstrakta tri puta na dan.
Kao i konvencionalni antidepresivi, kantarion mora da se akumulira u organizmu pre nego što postane efikasan, tako da tek nakon četiri nedelje korišćenja (ili više) možete ustanoviti da li na vas deluje.

Čaj od kantariona

Mentalna iscrpljenost, problemi sa snom:

Kašičicu sušene biljke preliti šoljom ključale vode, ostaviti da odstoji pet minuta i procediti.

Piti dve do tri šolje na dan tokom obroka.

Kantarionovo ulje

Kantarionovo ulje se priprema na sledeći način:

Sakupljene cvetove staviti u bocu i preko njih naliti maslinovo ulje, tako da cvetovi budu potpuno prekriveni uljem (bocu ne prepunjavati već ostaviti malo slobodnog prostora pri vrhu).

Bocu dobro zatvoriti i držati izloženu suncu 5-6 sedmica.

Ulje se iz boce uzima po potrebi, a ostatak se čuva u boci.

Umesto maslinovog ulja, može se upotrebiti i suncokretovo ulje. Protiv opekotina, upotrtebljava se laneno ulje.

Neželjena dejstva

Iako su malo verovatna, neželjena dejstva mogu da uključe stomačne tegobe, zatvor, suva usta i vrtoglavicu. Savetuje se osobama osobama svetle kože da izbegavaju duže izlaganje sunčevoj svetlosti za vreme uzimanja kantariona. Ako uzimate prepisane lekove (konvencionalne antidepresive), obavezno se posavetujte sa svojim lekarom pre uzimanja kantariona.

Iako kod trudnica i dojilja koje koriste kantarion nije zabeleženo nikakvo neželjeno dejstvo, ipak se savetuje opreznost.

Izvor: prirodni-lekovi.com

Od ranog proleća do kraja maja pašnjake i livade svojom predivnom žutom bojom ukrašava višegodišnja zeljasta biljka gorocvet (Adonis vernalis). Latinsko ime je dobila po lepom lovcu Adonisu iz grčke mitologije, dok vernalis otkriva da cveta u rano proleće, pa ga smatraju vesnikom ovog godišnjeg doba.

Zovu ga i gospina vlas ili zečji mak, izuzetno je lekovita biljka i zaštićena u mnogim zemljama Evrope, pa i kod nas od 1978. godine. Kod nas gorocvet poput tepiha ukrašava Deliblatsku peščaru, obronke Fruške gore i ostale delove Vojvodine, a u rasprostranjen je i u okolini Niša i Kragujevca kao i na Kosovu i Metohiji. Raste širom Evrope, u evropskom delu Rusije i zapadnoj Aziji, severnom Kavkazu i jugozapadnom Sibiru, Ukrajini, Krimu.

Za lekovite svrhe i preparate se sakuplja nadzemni deo biljke u vreme cvetanja. Ubrane stabljike sa listovima i cvetovima treba što pre osušiti u hladu, na promaji ili u sušari da bi se što više sačuvali delotvorni sastojci. Precvetali gorocvet je manje lekovit. Prilikom branja treba voditi računa da bude manje plodova.

Lekovite sastojke sadrži i koren koji se takođe sakuplja u proleće, mada je bolje u jesen jer tada ima najviše aktivnih materija. Izvađeni koren se prvo opere i odmah osuši, na isti način kao nadzemni deo.

Biljka sadrži kardiotonične glikozide, među kojima izuzetno važne adonitoksozid i cimarin, kao i saponine, flavonoide, kumarin, fitosterin. Upravo je i proređena i zakonom zaštićena zbog ovih sastojaka, jer se koristi za proizvodnju lekova protiv srčanih obolenja. Sastojci osušenog gorocveta su izuzetno sredstvo za jačanje oslabljenog srčanog mišića. Osim što obnavljaju izgubljenu snagu srca, poboljšavaju i krvotok, deluju kod srčanih edema i podstiču mokrenje. Deluje brzo i kratkotrajno, nema kumulativno dejstvo i ne stvara naviku. Veoma je efikasan i kao sedativ, a koristi se kod neurovegetativnih smetnji, nesanice i epilepsije.

Deluje i na bazedovljevu bolest, a u homeopatiji se upotrebljava za lečenje hipertireoze, zapalenja pluća, angine pektoris, reume.

Kao kardiotonik se uzima u vidu tinkture, praška ili u kombinaciji sa drugim kardiotonicima u obliku kapi ili dražeja. Poznavaoci tvrde da se pokazao delotvornim kod lakih do srednje teških dekompenzacija srca i drugih funkcionalnih srčanih tegoba.

Izvor: Novosti.rs

Jedna od prvih biljaka uzgajanih na američkom kontinentu. Indijanci iz Meksika i Perua su ga proizvodili pre više od 5000 godina.

Uvršten je među 20 namirnica koje svojim sastavom štite od karcinoma, a takođe nosi etiketu superhrane. Od vitamina, nekako se najviše ističe vitamin E, ali tu su još i vitamini iz B kompleksa, beta karotin, D6.

Minerali smešteni u suncokretu: magnezijum, bakar, cink, selen, mangan, kalcijum, fosfor, natrijum, kalijum, gvožđe. Proteina ima nešto više od 20 odsto, pri čemu su to uglavnom esencijalne aminokiseline neophodne našem organizmu, jer sam ne može da ih proizvede.

Procenat masnoća je veći, a polovinu masnoća čine polinezasićene masne kiseline, najviše linolna (prethodnica omega – 6 masnih kiselina koje utiču na snižavanje nivoa holesterola u krvi). Ove polinezasićene masne kiseline organizam ne može da sintetiše, zato su nam i one esencijalne.Tu je i oleinska, omega – 9 mononezasićena kiselina.

Takođe su prisutni fitoseroli i oni utiču na snižavanje nivoa holesterola u krvi. Prehrambena vlakna su još jedan važan element. Čuveni antioksidansi iz suncokreta su vitamin E i selen.

Zato je on poželjan u prevenciji i lečenju kardiovaskularnih i malignih obolenja. Ako je koža suva ili je prisutan ekcem, suncokret je vlaži i štiti zahvaljujući linolnoj masnoj kiselini, vitaminu E i proteinima.

Ako ne možete da se mimoiđete sa stresom, vitamin E iz suncokreta je pravi izbor, kao i kod nervoze, infekcija i starenja. Učenicima i studentima se preporučuje zbog intenzivne mentalne gimnastike kojoj su izloženi.

Jedna supena kašika suncokreta na dan obezbeđuje vam dnevnu dozu (sve)moćnog E vitamina. Iako se najviše koristi kao grickalica, dok se gleda film ili utakmica, njegov potencijal za kombinovanje je ogroman.

“Rado viđen gost” je u musliju, jogurtu, posut po salati, u palenti, pirinču, domaćem hlebu. Dobro se slaže sa semenkama bundeve, susama i lana. Ako se kratko tostiraju na suvom tiganju, dobijate pravi delikates.

Za one nešto slobodnijih shvatanja – pokušajte da ga usitnjenog uključite u preliv za picu. Semenke čuvajte na tamnom mestu, u zatvorenoj staklenoj posudi. Osim u obliku semenki, suncokret je dostupan kao ulje i kao puter.

Izvor: Dr Biljana Savić/Vijesti