Osećate se loše jer nikako ne dopirete do svoga partnera i stalno imate utisak da vas ne sluša? Možda morate malo prilagoditi način na koji razgovarate sa njim.

Komunikacija je najvažniji element odnosa između muškarca i žene. No muškarci i žene različito funkcionišu, a to znači i da komuniciraju na različite načine. Upravo zbog toga, vrlo često dolazi do konflikata u kojima zapravo niko nije kriv. Ako želite da vas vaš muškarac sluša i čuje, moraćete malo da prilagodite svoju komunikaciju. Kako? Evo konkretnih saveta stručnjaka.

Birajte pravo vreme za razgovor
Za razliku od žena, muškarci ne mogu raditi više stvari istovremeno. Isto tako, ne mogu razmišljati o više stvari istovremeno. Ako mu želite reći sve ono što vas brine dok je on koncentriran na nešto drugo (na primer, gleda utakmicu), znajte da nećete dobiti njegovu punu pažnju. Ma koliko se vama njegova aktualna aktivnost činila glupa, morate imati poštovanje za stvari koje on voli. Dakle, to nije vreme kada trebate razgovarati s njim, ako zaista želite da se problem reši.

Emocije izrazite na konstruktivan način
Jesu li suze i verbalni izlivi boli česti pratitelji vašeg razgovora s njim? Ako je to zaista slučaj, znajte da vam to ne pomaže, jer on neće saosećati s vama kad ste u takvom stanju. Tačnije, njega će to umoriti, jer većinu muškaraca umara žensko neprestano kukanje i negativnost. Njihov mozak funkcioniša na drugačiji način i njima je zaista teško shvatiti zašto morate plakati kad je vreme za razumno delovanje. Vreme je da promenite takav pristup. Umesto pomalo dečijih emotivnih ispada, kontrolišite svoje emocije i ono što imate reći izrazite mirno i verbalno. Dakle, slobodno recite da vas određena situacija rastužuje, ali nemojte plakati kao dete dok to govorite. Dobro je i da pokušate da predložite rešenje sporne situacije.

Izbegavajte manipulisanje
Neke žene koriste se manipulacijom kako bi od svoga muškaraca dobile ono što žele, uključujući i razgovor. Takav pristup neko vreme deluje, ali muškarci na kraju shvate šta im činite i tada se povlače. Od svih loših pristupa komunikaciji, ovaj je najdestruktivniji, jer kod muškaraca ostavlja osećaj izigranosti i iskorištenosti. Manipulacija je kada ga, na primer, suptilno ucenjujete uskraćivanjem seksa dok ne razgovara s vama i uradi ono što želite. Manipulisanje je loše, jer dovodi i do udaljavanja partnera te na kraju i prekida veze. Razmislite zašto se koristite manipulacijom. Je li to jedini način na koji znate komunicirati? Ovo je problem koji je mnogo više vaš nego njegov. Vreme je da naučite pristojno komunicirati, da pritom uvažavate i sebe i partnera.

Izbegavajte agresivne ispade
Kada razgovarate s njim borbenim i napadačkim tonom, on oseća da ga vređate i ne poštujete. Takav način vam neće pomoći da dobijete to što želite. Tačnije, agresivnim razgovorom ugrožavate svoju vezu, jer će i on tada odgovoriti agresivno ili odbrambeno. U svakom slučaju reakcija neće biti dobra. Umesto agresije, odaberite mirniji pristup. Recite mu ono što želite, ali recite to mirno i staloženim nastupom.

Izvor: pressserbia.com

Kada se žena nađe u ulozi koja joj se ne sviđa, ona počinje da se takmiči sa muškarcima, dokazuje se, protestvuje…

Ne frustriraju jake žene svoje partnere, već one nakon nekog vremena mogu da im postanu naporne – tvrdi psihoterapeut Zoran Milivojević. Ovu teoriju on objašnjava i potkrepljuje brojnim primerima, ali podseća i na iskustva njegovih kolega iz celog sveta.

Tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka o ovoj temi je pisao i austrijski psihijatar Alfred Adler i to je nazvao „muški protest“. Adler je govorio o tome kako mlada žena, kad malo bolje sagleda svet oko sebe shvata da su muškarci u blagoj prednosti. Nakon toga ona se po pravilu oseća inferiorno, kao da je manje sposobna. Kad se žena nađe u ulozi koja joj se ne sviđa, ona počinje da se takmiči sa muškarcima, dokazuje se, protestvuje, pokazuje da može bolje od njih da radi neke stvari. I zaista, danas imate one žene koje su bolje od mnogih muškaraca na raznoraznim poljima. Čak je i sistem takav da su ih istisle iz tradicionalnih muških zanimanja – napominje Zoran Milivojević u intervjuu za BGonline.

 Trude se da budu samostalne, nezavisne od muškarca, ali neretko svesno ili ne one preuzimaju njegove uloge. Antički koncept objašnjava androgini karakter- muškarca koji je heteroseksualan, razvijen, nežan. On kuva, održava kuću, piše poeziju, bavi se naukom,dok žena neguje svoje ženske osobine – nežna je, privlačna, ali pri tom je i direktor velike kompanije, ume da bude oštra, pa i da komanduje. Problem sa androginim karakterom je što se u njemu izgubila prednost polnih uloga. U islamskom svetu su tradicionalne uloge, zna se ko je žensko, ko muško i teraju ih da odbace atribute koji pripadaju suprotnom polu. Po tom principu on treba da potisne ženske osobine i da ga bude sramota ako ih nosi i obrnuto. Kultura tako deformiše polne uloge. Kod adrogina postoji razmišljanje da ako su muško i žensko njima ne treba žena, ali kad su ljudi komplementarni, onda imaju potrebu za drugom stranom. Takva društva su mnogo skladnija.

  Zoran Milivojević kaže da je “ugovorni brak” koji je nekad bio vrlo čest i nije loša solucija kako bi se sačuvalo “zdravo tkivo porodice”.

Takve ljude upoznaju i spoje roditelji, od malih nogu su pripremljeni da će se to dogoditi. Raduju se tome, pa iako se ne partneri međusobno ne poznaju dobro, oni dobro finkcionišu jer on igra ulogu muškarca, a ona žene i te uloge su komplenmentarne. Njih dvoje tako prave tim u kome su jasno podeljene uloge. Među njima zaljubljivanja po pravilu nema, emotivno se povezuju vremenom, rađaju se deca i gradi ljubav. Takvi parovi su biloški produktivniji, imaju koncept porodice i to su društva u kojem ima dece. Društva u kojima želimo da ostvarimo svoje potencijale i razvijamo se kao ličnosti su dosta narcisoidna. U njima se rađa malo dece, ljudi se “nalaze”, ali i razilaze.

  Dve jake ličnosti mogu ostvariti zdravu porodicu – kaže Zoran Milivojević, ali i dodaje da je naročito važno da se oboje slažu oko temeljnih životnih vrednosti i oko toga kako brak treba da izgleda.  

Jaki ljudi se ne takmiče između sebe, oni već znaju da su jaki. Dokazuje se onaj koji sumnja u sebe i svoje kvalitete. Sve te jake žene nisu samo žene, već su pomalo i muškarci pošto su preuzele delove muških polnih uloga. Muškarci se pored njih možda osećaju malo nepotrebno ili nekorisno, pošto nemaju ulogu nekoga ko je glava porodice, ko treba da zarađuje, donosi “lovinu i novac” jer ona više zarađuje od njega. Takve žene, bez obzira na svoje ljudske osobine, obično imaju i neku svoju romantičnu predstavu o tome da će ih on držati za ručicu, voditi, zabavljati… Kao takve, one muškarcu umeju da budu malo naporne. Ako je ona dama, onda on mora biti džentlmen. U realnom životu on treba da se vrti oko njenih želja, potreba i kaprica. Pravi dženlmen kaže: “Vaša želja je za mene zakon”. Dešava se da kad on u vezi postane džentlmen, žena počinje da ga prezire jer je to znak njegove slabosti (a ona bi ona htela muškarca koji bi je povremeno odbacio da bi ona patila za njim). Kako joj džentlmen nudi sigurnost i prihvata je, ona više nema taj momenat izazova. Postaje joj sve obično i dosadno. Muškarci kažu da je među takvim jakim ženama mnogo fenomenalnih osoba koje su lepe i zanimljive, ali su im nekad jako naporne. Dok je zaljubljen, muškarac se jako trudi oko nje, ali vremenom shvata da je ona super, ali i da mu ta vrsta veze ne odgovara. Tad hoće da ode od nje ili zaista odlazi kad mu se sve to smuči.

  Da li žene mogu nešto da promene da do toga ne bi došlo?

One mogu da se isprave, a za to postoje dva preduslova. Jedan je da on shvati da postoji problem i da on ima deo odgovornosti za to, i nakon toga da počne da radi na sebi. Ali, ona se često zakači za konstataciju da je on bio “pogrešan muškarac”, i nakon što se trudio, postao je u njenim očima slabić koji nije izdržao. Upravo je problem u tome jer ljudi ne uče u ljubavi, sve greške pripisuju drugoj strani, veruju da će se pojaviti neko bolji i najčešće kažu da biraju pogrešne partnere.