Opstipacija je problem sa kojim se suočava skoro polovina žena tokom trudnoće. Ovu pojavu stručnjaci najčešće objašnjavaju kao posledicu hormonalnih promena u prvim mesecima trudnoće, a kasnije kao rezultat povećanja materice, koja vrši pritisak na creva i otežava njihov rad. Ipak, ne sme se zaboraviti ni faktor ishrane, koji i te kako doprinosi porastu broja trudnica koje imaju ovaj problem.

Uzimanje većih količina suplemenata gvožđa u slučaju anemije, može da dovede do pojave zatvora

Ništa ne može da uspori probavu kao naša lenjost, to jest neaktivnost i nekontrolisanost u konzumiranju hrane. Poznato je da većina žena „daje sebi oduška“ kada je u pitanju ishrana tokom trudnoće, uglavnom zato što ne želi da im „beba gladuje“. Ali, retko se zapitamo da li je našim bebama zaista potrebna tolika količina procesirane hrane, slatkiša, masti, aditiva, gaziranih napitaka… Ove namirnice ne samo da nisu korisne za bebin razvoj, već su i izuzetno štetne, naročito na duže staze, a takođe su jedan od glavnih uzročnika opstipacije.

Problem je rešiv!

Važno je napomenuti da zatvor nije samo problem koji donosi neprijatnost. Svako duže zadržavanje hrane u crevima dovodi do prelaska toksina u krvotok, što nepovoljno utiče na zdravlje budućih mama, a posredno i na zdravlje bebe. Takođe može da izazove pojavu hemoroida, koji se ponekad povuku nakon porođaja, dok u pojedinim slučajevima nastavljaju da se vraćaju tokom života. Ono što ohrabruje, jeste činjenica da pravilna ishrana i redovna fizička aktivnost mogu u velikoj meri da preveniraju pojavu ovih, kao i svih drugih tegoba vezanih za probavu tokom trudnoće, ali i nakon porođaja.

Evo nekoliko korisnih saveta:

• Voće je najbolje jesti ujutru – na prazan stomak, ili pola sata pre obroka.

• Povrće treba jesti uz osnovni obrok, naročito uz proteinska jela (meso, riba, jaja…).

• Povrće jesti sirovo, ili bareno na pari.

• Proteine i ugljene hidrate ne mešati u istom obroku, to jest ne jesti meso, ribu, jaja… sa hlebom, krompirom, pirinčem…

• Vodu piti 15 minuta pre obroka, a ne tokom i nakon obroka. Idealno je da se voda ne pije minimum tri sata nakon jela.

• Nakon konzumiranja mesa, ribe, jaja, mahunarki, hleba – treba napraviti pauzu od četiri sata do sledećeg obroka. To znači da tokom pomenute pauze ne treba ništa ni jesti, ni piti.

• Slatkiše sa šećerom i veštačkim zaslađivačima treba izbegavati. Ukoliko, pak, odlučite da ih povremeno konzumirate, neka to bude poseban obrok, odvojen od prethodnog, kao i sledećeg obroka – četiri sata.

Laksativi nisu trajno rešenje

Zbog nedovoljne informisanosti o pravim uzročnicima opstipacije, ljudi su skloni biranju najjednostavnijih metoda za otklanjanje problema. Kod pojave zatvora, posezanje za laksativima je prvo što nam pada na pamet. Međutim, upotreba laksativa, bilo da su sintetičkog ili prirodnog porekla (neke lekovite biljke, kao što je sena) – svakako ne predstavlja pravo, niti dugotrajno rešenje kada je u pitanju opstipacija. Trudnoća je naročito rizično stanje za primenu ovih sredstava. Jedini bezbedan laksativ tokom trudnoće jeste korekcija ishrane i životnih navika.

Doručak pokreće creva!

Mnogo se govori o važnosti doručka za čovekovo zdravlje, ali se zaboravlja na značaj sastava ovog ključnog obroka. Nije svejedno da li ćemo odmah nakon buđenja da opteretimo probavu salamama, suhomesnatim proizvodima, jajima, belim hlebom i pecivima, margarinom i drugom teško svarljivom hranom, ili ćemo da unesemo namirnice koje nam daju energiju, podstiču probavu i doprinose našem, ali i bebinom zdravlju.
Dan treba započeti čašom mlake vode, sveže isceđenim sokovima, ili čajem i porcijom voća

Dobar doručak treba da sadrži proteine, složene ugljene hidrate, vlakna, vitamine – posebno C i E, minerale – naročito natrijum i kalijum, kao i nezasićene masne kiseline. U praksi, to znači da dan treba započeti čašom mlake vode, sveže isceđenim sokovima, ili čajem i porcijom voća. Pola sata nakon voćnog obroka (toliko je vremena potrebno da voće prođe kroz želudac), možemo da pojedemo kašu od žitarica (ovas, proso, integralni pirinač, pšenica, ječam, raž), koštunjavog voća (orasi, bademi, lešnici), sirovih semenki (lan, susam, suncokret, bundeva), suvog voća (šljive, kajsije, smokve, grožđe) i meda po želji.

Ovakav doručak je nezamenljiv laksativ. Pored toga, on pomaže trudnicama i da održe dobru “liniju”, pod uslovom da nakon doručka ne grickaju ništa od “zabranjenih” namirnica.

Kombinovanje namirnica – ključ za dobro varenje

Često u potrazi za savetima kako rešiti problem opstipacije, nailazimo na preporuke da treba jesti što više voća, povrća, vlakana… Dešava se da i nakon primene tih saveta ne osetimo poboljšanje. Zašto je to tako?

Glavni razlog se krije u tome što namirnice, koje nam realno mogu biti od pomoći, uglavnom jedemo u pogrešno vreme, u lošim kombinacijama, i pripremljene na neadekvatan način. Na taj način se otežava i onemogućava varenje i apsorpcija potrebnih materija.

Kvalitetno varenje hrane je glavni preduslov za postizanje dobre probave, pa samim tim i za redovno pražnjenje creva. Da bi se to postiglo, moraju se poštovati neka pravila vezana za svakodnevnu ishranu – kao što je kombinovanje namirnica u okviru obroka, i pravilni razmaci između konzumiranja određenih namirnica.

Izvor: .yumama.com