Pre menopauze koža i tkivo oko vagine su meki i vlažni zbog sluzi koje proizvode žlezde grlića maternice. Estrogen utiče na ove žlezde. Estrogen utiče i na tkivo vagine, uzrokujući da sluznica vagine bude deblja i elastičnija. Estrogen podstiče ćelije koje oblažu vaginu na proizvodnju glikogena, koji obezbedjuje prisutnost korisnih bakterija koje štite vaginu od infekcija.

Posle menopauze jajnici proizvode manje estrogena. Nedostatak estrogena dovodi do stanjivanja tkiva oko vagine, a smanjuje se i broj žlezda koje stvaraju sluz. Takođe se gubi i tkivo oko genitalija.

U suštini ove hormonalne promene čine vaginu kraćom i manje elastičnom dok koža postaje bleda. Obično je potrebno više meseci ili godina  da se ove promene razviju. Treba imati na umu da variraju od žene do žene. Atrofični vaginitis je medicinski izraz za stanje kad te promene dovedu do uznemirujućih simptoma.

Simptomi vaginalne atrofije

Opisane promene mogu proći bez simptoma. Međutim, velik broj žena oseća sledeće simptome:
Bolni polni odnos, nelagodnost,svrab,peckanje,osećaj suvoće,izmenjen vaginalni sekret kao i urinarni problemi (potreba hitnog pražnjenja bešike,česte urinarne infekcije).

Lečenje

Lečenje vaginalne atrofije je jednostavno i uspešno. Podrazumeva hormonalnu terapiju i nanošenje estrogenskih krema i gelova. Ukoliko se i pored preduzete terapije, opisani simptomi ne povlače, neophodno je uraditi biopsiju izmenjene sluzokože. Tako će se otkloniti ili potvrditi sumnja da se radi o Lihen sklerozi ili karcinomu.

Izvor: dr-rakic.rs

Tumori testisa  su relativno retki i javljaju se u 9 muškaraca na 100 000 muškaraca. Ovo je podatak Američke asocijacije urologa. Najčešći primarni tumori testisa su  tumori germinativnih ćelija. Oni se dele na seminomske i neseminomske tumore. Oni čine od 90 do 95% svih tumora testisa, a ostatak su tumori lajdigovih ćelija, sertolijevih ćelija i gonadoblastomi. Preživljavanje bolesnika sa tumorima testisa se dramatično popravilo poslednjih godina . Razlog za to je efikasna hemoterapija koja se primenjuje nakon operacije kod ovih pacijenata. Incidenca tumora testis se jako razlikuje među različitim zemljama i regioima, rasama i različitim socioekonomskim klasama. Skandinavske zemlje objavljuju  6,7 novih slučajeva na 100000 muškaraca godišnje; Japan objavljuje 0,8 na 100000 muškaraca. U Americi ¼ tumora testisa se javlja u afroamerikanaca u odnosu na belce. Pojedinci u višoj socioekonomskoj klasi imaju  dva puta veću učestalost pojave tumora testisa nego oni u nižim socioekonomskim klasama. Tumor testisa se nešto malo češće pojavljuje sa desne strane, što je u korelaciji sa povećanom incidencom kriptorhizma  (nespuštenog testis) sa desne strane. Od svih primarnih tumora testisa 1-2% su obostrani i oko 50% ovih slučajeva se dešava kod muškaraca sa unilateralnim ili bilateralnim kriptorhizmom Primarni bilateralni tumori testis se mogu javiti sinhrono ili asinhrono to jest u različitim vremenskim periodima ali imaju tendenciju da budu istog histološkog tipa. Najčešći tipovi ovih primarnih tumora su seminomi dok je maligni limfom najčešći bilateralni tumor testis.

Uzroci pojave tumora testisa

Iako su uzroci pojave tumora testisa nepoznati, oba faktora kako kongenitalni tako i stečeni se mogu dovesti u vezu sa rizikom za nastanak ovih tumora. Najveća povezanost sa nastankom tumora je nespušteni testis ili kriptorhizam. Otprilike 7 -10% testikularnih tumora se razvija kod pacijenata koji imaju u istoriji bolesti pojavu kriptorhizma. Seminom je najčešća forma koja se javlja kod ovih pacijenata. Relativni rizik je  veći za intraabdominalne testise(1 od 20), i značajno manji za ingvinalno lokalizovane testise ( 1od 80). Operacija kojom se spuštaju testisi u skrotume ne menja maligni potencijal nespuštenih testis ali se na ovaj način omogućava ispitivanje i lakše otkrivanje tumora. Administracija estrogena majki tokom trudnoće je udruženo sa povećanim relativnim rizikom za tumor testis u fetusa. Drugi udruženi faktori kao što je trauma i infekcija koja dovodi do atrofije tesisa može biti udružena sa pojavom tumora. Medjutim uzročni odnos izmedju ovih stanja nije dokazan.

Dijagnoza

Primarni testiskularni tumor može brzo i sa velikom preciznošću biti vidjen pomoću skrotalnog ultrazvuka. Ultrazvučna dijagnostika je značajno promenila mogućnost dijagnoze ove bolesti. Pacijenti se obično javljaju zbog bezbolne tvrdine u testis. Nakon toga se promena može videti na ultrazvučnom pregledu  kojim se diferenciraju intratestikularne promene u odnosu na promene u pasemniku odnosno epididimu koje  samo fizikalnim pregledom testis i skrotuma nekada mogu zbuniti i samog urologa koji vrši pregled. Za ultrazvučni pregled se koristi linearna sonda  i može se otkriti i postojanje promene u ovojnicama testis kao što je hidrocela (vodena kila), varikocela ( proširen venski splet). Pored toga abdominalnim ultrazvukom se odmah mora proveriti i stanje ilijacnih i aortokavalnih limfnih žlezda pošto je prvo mesto metastaziranja za ove tumore upravo ovaj region.

Prof. dr Dejan Dragičević

Praćenje promena na dojkama vrši se samopregledom, ultrazvučnim pregledom, mamografijom, tomosintezom i magnetno rezonantnom mamografijom.

Da li i kada treba raditi samopregled dojki ?

Prof. dr Dragana Đilas, radiolog, predsednica Senološkog društva Srbije: Samopregled dojki treba raditi u prvoj polovini ciklusa, a idealno bi bilo u periodu od 5. do 15. dana od prvog dana menstruacije. Ukoliko se napipa čvor u dojci potrebno je javiti se lekaru.

Kako se radi samopregled dojki?

Prof. dr Dragana Đilas: Počnite tako što ćete pregledati izgled vaših dojki na ogledalu sa rukama na bokovima. Pregledajte dojke u ogledalu i sa rukama podignutim iznad glave. Proverite da li imate iscedak iz dojki. Prepipajte kružnim pokretima leve ruke desnu dojku i obrnuto dok ležite na leđima. Prepipajte svoje dojke dok stojite ili sedite, a najlakše je možda dok su dojke vlažne prilikom tuširanja.

 Da li je štetan ultrazvuk dojki?

Prof. dr Dragana Đilas : Ultrazvuk dojki apsolutno nema štetnih uticaja. Ovom metodom je moguće dijagnostikovati dobroćudne tumore i ciste sa velikom preciznošću, ali metoda ne može da zameni mamografiju u otkrivanju karcinoma dojke.

 Recite nam nesto vise o mamografiji, tomosintezi i MR mamografiji.

Prof. dr Dragana Đilas : Iako je mamografija”zlatni standard” u ranom otkrivanju raka dojke, ovom metodom ne može da se otkrije 10 odsto karcinoma. Razlog tome je jedan ozbiljan nedostatak mamografije, a to je da je mamografija tzv.sumaciona, odnosno dvodimenzionalna metoda snimanja, pa je zato prisutno prepokrivanje tkiva dojke, posebno kod mlađih žena. Zbog toga se tumor dojke jednostavno ne vidi na snimku. U cilju povećanja pouzdanosti ranog otkrivanja karcinoma dojke, u savremenoj radiološkoj praksi taj problem se prevazilazi 3D mamografijom, odnosno tomosintezom, koja pruža uvid u sve strukture tkiva dojke, jer nije sumaciona, već trodimenzionalna, slojevita metoda.Tomosinteza je zapravo savremena rengdenska metoda pregleda dojki, kojom se umesto sumacionog mamografskog snimka dojki dobija serija tankih, izuzetno kvalitetnih snimaka dojke, širine svega oko 1mm, i to za nekoliko sekundi.

U prvoj stranoj bolnici u Srbiji “Affidea” u Beogradu, tomosinteza se izvodi na posebno konstruisanom digitalnom uređaju za mamografiju, koji poseduje specijalan dodatak za 3D tomosintezu.

Prof. dr Dragana Đilas : Snimanje tomosintezom nalikuje mamografskom snimanju, ali pritisak na dojku prilikom tomosinteze nije izražen, već je aparat samo oslonjen na dojku, te je pregled komforniji za pacijentkinje. Iako je poznato da je doza rendgenskog zračenja prilikom mamografije i tomosinteze zapravo vrlo mala, važno je istaći da je ona prilikom snimanja tomosintezom jednaka kao na analognim mamografskim uređajima, a neznatno veća nego na digitalnim mamomatima. Kako se ovo snimanje ne mora ponavljati svake godine, nema posledica po zdravlje žene.

Pored toga, u specijalnoj bolnici “Affidea” u Beogradu izvodi se i magnetno rezonantna mamografija, koja zaokružuje radiološki spektar u dijagnostici oboljenja dojke.

Prof. dr Dragana Đilas : Magnetno rezonantnu mamografiju je neophodno načiniti u određenom broju jasno određenih indikacija, pošto ona ima izuzetno važnu ulogu u žena sa gustim žlezdanim tkivom dojke, žena sa visokim rizikom za rak dojke i žena sa silikonskim implantatima u dojkama, kao i u brojnim drugim indikacijama, uključujući i preoperativnu dijagnostiku dojke i praćenje efekata terapije karcinoma dojke.

Preporučujemo da pogledate:

https://www.youtube.com/watch?v=MrUNx98W_eA

Najvažnije je, međutim, da pregled i ekspertizu radi radiolog koji dobro poznaje sve metode snimanja dojki i tačno zna njihove indikacije. To omogućava izbor najbolje i najpouzdanije metode, a izbegavaju se nepotrebni pregledi. Ponekad je potrebno i poželjno dopuniti dijagnostiku dojke i ultrazvukom dojki, što obično radi isti radiolog koji obavlja i mamografski pregled i tomosintezu. Na ovaj način se dobija visoko pouzdana informacija o stanju dojki na najekonomičniji način.

Affidea Beograd raspolaže vrhunskom i savremenom dijagnostičkom opremom, koja obuhvata ne samo ultrazvučne i rendgenske aparate, već i nov i savremen uređaj za magnetnu rezonancu, multislajsni CT uređaj i savremeni digitalni uređaj za 2D i 3D mamografiju, odnosno tomosintezu.

Zakažite pregled 011 400 9 100  http://www.affidea.rs/kontakt/kontakt/

Svaki pacijent zasigurno želi da na pregled ne mora dugo da čeka i da pregled ne bude komplikovan, da brzo sazna rezultate nalaza i da mu lekari specijalisti jasno objasne sve što ga zanima o njegovom zdravstvenom problemu.

Najbolje medicinske stručnjake sa dugogodišnjim iskustvom, koji su posebno posvećeni pacijentu, i vrhunsku, najnoviju medicinsku opremu, ima Dijagnostički centar “Affidea” u Beogradu. Ovaj centar omogućava pacijentima da brzo dođu do tačne dijagnoze, što je i te kako važno za pravovremeno određivanje odgovarajuće terapije i put ka ozdravljenju.

Preporučujemo da pogledate:  

https://www.youtube.com/watch?v=vX3JBxCv6Ro&t=10

U ovom centru s najsavremenijom radiološkom dijagnostikom pacijenti iz Srbije, ali i iz Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore mogu veoma brzo zakazati pregled, a omogućen je praktičan pristup dijagnostičkim uslugama uz najkvalitetniju interpretaciju rezultata pregleda. “Affidea” u Beogradu je deo najvećeg evropskog lanca u oblasti radioloških medicinskih usluga “Affidea” iz Amsterdama, koji je u vlasništvu vodeće švajcarske investicione kompanije “Waypoint Capital” i ima takve zdravstvene ustanove u 16 država širom Evrope.

U ovaj prvi dijagnostički centar u Srbiji, koji je registrovan kao Specijalna bolnica iz neurologije “Affidea”, koja se nalazi na adresi Kneginje Zorke 25 na Vračaru, uloženo je oko četiri miliona evra, što i finansijski govori o ozbiljnosti investicije i prva je direktna strana investicija u zdravstvo Srbije.

U Dijagnostičkom centru “Affidea” u Beogradu je zaposlen domaći stručni kadar, koji je prošao mnogobrojne programe obuke i usavršavanja za rad na novim medicinskim aparatima kompanije “General Electric”. U Centru su instalirani uređaji posljednje tehnološke generacije, kao što su magnetna rezonanca, kompjuterizovana tomografija (skener), mamograf s tomosintezom, najsavremeniji digitalni rendgen, ultrazvučna dijagnostika u premijum klasi, neurološka funkcionalna dijagnostika (EEG, EMNG) itd.

Pacijenti mogu obaviti i druge specijalističke preglede koji se mogu dogovoriti u pojedinačnim aranžmanima. Upotrebom savremene tehnologije se značajno skraćuje trajanje pregleda, pri čemu se kvalitet ne narušava.

Osim vrhunske tehnologije, instaliran je i integrisani informacioni sistem, koji pruža neograničene mogućnosti razmene znanja i iskustava, kao i mogućnost zdravstvenih konsultacija sa stručnjacima iz “Affidea” sistema u celoj Evropi i svetu.

“Affidea” raspolaže s oko 200 magnetnih rezonanci, više od 140 skenera, 23 najnovija aparata za zračnu terapiju, tri gama noža, 21 PET/CT skenerom i oko 1.000 drugih dijagnostičkih aparata.

U mnogobrojnim državama u kojima posluje, “Affidea” predstavlja glavnog operatera zdravstvenih usluga u oblasti radiološke dijagnostike i radioterapije o trošku fondova zdravstvenog osiguranja, a po modelu javnoprivatnog partnerstva.

Želja menadžmenta je da “Affidea” u Srbiji postane nezaobilazna stanica u potrazi za zdravljem, kako privatnih pacijenata tako i pacijenata javnog zdravstvenog osiguranja. “Affidea” u Beogradu trenutno nema ugovor s Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja Srbije, ali se nadaju da će ih država prepoznati kao partnera.

Značaj savremene radiološke dijagnostike u ranom otkrivanju bolesti je veoma važan, a to je istaknuto i na “Affidea” festivalu zdravlja, koji je održan u Beogradu. Na festivalu je bilo mnogo besplatnih pregleda za građane, a “Affidea” će nastaviti da podržava ovakve projekte.

Menadžment “Affidee” planira nastavak ulaganja i otvaranje ovakvih dijagnostičkih centara u drugim gradovima u Srbiji i regionu.

“Affidea” Beograd , Kneginje Zorke 25, Vračar (blizu Trga Slavija) Beograd, Srbija
Tel 011 400 9 100
www.affidea.rs