30-tak % dece starosti od 13 do 18 godina pate od anksioznosti, a to je najčešći mentalni poremećaj kod odraslih koji je prisutan kod 18% populacije, prema Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje.
O čemu se radi?
Prema ekspertima, glavni uzrok problema je zaštitnički stav roditelja. Neka istraživanja sugerišu da deca moraju istraživati više i igrati rizične igre kako bi povećali njihov otpor.
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Prekomerna zaštita dece povećava nivo anksioznosti
Istraživači iz Norveške otkrili su da prekomerna zaštita dece dovodi do povećanog nivoa anksioznosti. Deca treba da se popnu na drveće i krovove kuća, pa čak i po cenu lomljenja kostiju tokom procesa.
Današnja igrališta su tako zaštićena da dete ne može ni da se ogrebe. Kada ste poslednji put videli kako se dečaci penju na drvo? Da li se sećate ljuljaški koji su bile toliko visoke da ste mislili da ćete poleteti? Ova dečja zadovoljstva nisu dozvoljena u današnjem načinu vaspitanja.
Deca treba da učestvuju u rizičnim aktivnostima:
Deca treba da dožive efekte rizične igre, prema studiji objavljenoj u časopisu „Evolutionary Psychology“. Istraživači objašnjavaju ovaj stav na sledeći način:
„Reč je o avanturističkim i uzbudljivim fizičkim aktivnostima koje deci omogućavaju da probaju nešto novo. Treba istražiti osećaj gubitka kontrole (uglavnom zbog visine ili brzine) i prevladati strah.“
Međutim, u savremenom društvu, roditelji se više fokusiraju na bezbednost dece, posebno kada je u pitanju način njihovog igranja. Ovo je veoma problematično, jer iako deca ne smeju biti povređena s jedne strane, s druge strane su im potrebni izazovi i različiti podsticaji za pravilan fizički i psihički razvoj.
Rizične igre, kao što su igranje u blizini brda ili stena, mogu izazvati pozitivne emocije kod dece i izložiti ih stimulansima kojih su se ranije plašili.
Istraživači su grupisali rizične igre u 6 kategorija:
Velike visine – Ove igre podrazumevaju penjanje, skakanje sa stabilnih ili pokretnih površina, održavanje ravnoteže na velikim predmetima ili ljuljanje visoko iznad zemlje.
Velike brzine – Ove igre uključuju ljuljanje, klizanje, trčanje, vožnju biciklom i na rolerima i nekontrolisano skijanje.
Opasni objekti – Ova grupa uključuje sve oštre predmete sa kojima se deca mogu povrediti i konopci koji bi ih mogli povrediti.
Opasni elementi – Uključuje kamenje, duboku hladnu vodu i vatru.
Gruba aktivnost – Uključuje rvanje i ubod u kome deca mogu biti povređena.
Imajući ovo na umu, sledeći put kada odvedete svoje dete u park, dozvolite mu da se popne na drvo, umesto spuštanja na mali zaštićeni tobogan.
Velika klinička studija sprovedena u SAD-u ispitivano je blizu 150 0000 žena starosti između 50 i 79 godina i one su praćene u proseku 8 godina. Žene koje su koristile antidepresivne lekove imale su za 45% povećani rizik od nastanka moždanog udara u poređenju sa ženama koje nisu koristile ove lekove. I ako se smatra se da sama depresija povećava rizik od moždanog udara nije sa preciznošću utvrđen ukupan uticaj.
Ispitivano je da li postoji razlika u procentu nastanka moždanog udara u zavisnosti od toga da li osoba koristi triciklične antidepresivne lekove ili lekove iz grupe SSRI (selektivni inhibitori serotonina). Osobe koje koriste lekove iz grupe SSRI sklonije su moždanom udaru koji je nastao usled krvarenja u mozgu.
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Istraživači su upozorili na to da osobe koje koriste antidepresivne lekove ne smeju nikako da prekinu uzimanje lekova na svoju ruku! Ukoliko imaju neku dilemu, treba da se jave svom lekaru i da sa njim prodiskutuju o tome koje su prednosti, odnosno neželjeni efekti prilikom uzimanja ovih lekova.
Nikada ne treba antidepresivne lekove uzimati na “svoju ruku”, uvek i obavezno uz pratnju stručnog lica.
Klasična hirurška zamena aortnog zaliska kroz otvoren grudni koš predstavlja najefikasniji modalitet lečenja bolesti aortnog zaliska, uključujući i aortnu stenozu i insuficijenciju aortnog zaliska. Međutim, postoje situacije kada operacija srca može da stvori ogromno opterećenje za organizam uz veliki rizik po pacijenta i tada su potrebni alternativni postupci. Jedan od ovih postupaka jeste i TAVI ili TAVR – minimalno invazivno implantiranje novog aortnog zaliska. Ovaj pristup polako postaje standardni vid lečenja za određene pacijente i već sada zauzima značajno mesto u terapiji bolesti aortnog zaliska.
Šta je transkateterska zamena aortnog zaliska (TAVI)?
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Transkateterska zamena aortnog zaliska (TAVI – transcatheter aortic valve implantation iliTAVR – transcatheter aortic valve replacement) je postupak kojim se koriguje funkcija obolelog aortnog zaliska kroz implantaciju veštačkog zaliska. Zamena aortnog zaliska takođe se može izvršiti hirurgijom na otvorenom srcu; ovaj postupak se naziva hirurška zamena aortnog zaliska (SAVR).
Aortni zalistak kontroliše protok krvi iz srca u telo. Ako se ovaj zalistak izmeni i degeneriše u smislu da postane kalcifikovan i sužen, imate stanje koje se naziva aortna stenoza. U tom slučaju, snaga koju srce koristi tokom izbacivanja krvi kroz zalistak je značajno veća budući da je i otpor protoku krvi kroz ovako izmenjen zalistak značajno veći. Vremenom, to može dovesti do nastanka srčane slabosti.
Regulatorna tela u Americi i Evropi odobrila su TAVI za upotrebu kod širokog spektra pacijenata nakon sprovedenih brojnih istraživačkih studija u kojima je delotvornost TAVI-ja upoređivana sa hirurškom zamenom zaliska. TAVI može biti opcija za ljude koji imaju umeren i visok rizik od komplikacija zbog hirurške zamene aortnog zaliska (hirurgija na otvorenom srcu). Da li je TAVR ili SAVR prikladniji za datog pojedinca, zavisi od više faktora, a sa svakim pacijentom razgovaraju i interventni kardiolog i kardiohirurg. Tokom TAVR procedure, vaš lekar uvodi kateter kroz krvni sud u nozi kako bi dopremio i ugradio veštački zalistak u vaše srce.
Zašto bi mi trebao TAVI?
Ako vam je preporučena TAVI procedura, to najverovatnije znači da imate degenerativnu bolest aortnog zaliska koja je progredirala do stepena da mora da se interveniše. Faktori zbog kojih se pacijent upućuje na TAVI, a ne na hiruršku zamenu aortnog zaliska uključuju stanja koja bi povećala rizik od klasične operacije, a to su:
Transkateterska implantacija aortnog zaliska – TAVI podrazumeva plasiranje katetera kroz krvni sud u preponi ili, ponekad, direktno u srce kroz grudni koš i potom implantaciju novog zaliska na poziciju prirodnog aortnog zaliska. Ova dva pristupa se nazivaju:
Transfemoralni pristup (kroz arteriju u preponi)
Transapikalni pristup (kroz zid grudnog koša i kroz srce)
Lekar će izvršiti postupak u bolnici. U zavisnosti od vašeg zdravstvenog stanja, lekari će odrediti koja vrsta anestezije je najbolja za vas. Možda ćete spavati tokom procedure ili ćete biti budni, ali ćete dobiti lekove koji će vam pomoći da se opustite i ne osetite bol. Vaše srce će i dalje kucati tokom postupka. Ovo je sasvim drugačije od operacije na otvorenom srcu tokom koje se srce zaustavlja dok njegovu funkciju preuzima aparat srce-pluća.
Lekarski tim će kontinuirano nadgledati vaš krvni pritisak, rad srca i ritam i paziće na bilo kakve promene koje mogu da iziskuju lečenje i korekciju lekovima.
Kroz pristupnu tačku se ubacuje šuplja cev (kateter) u vašu cirkulaciju. Lekar koristi napredne tehnike snimanja (imidžinga) kako bi kateter vodio kroz vaše krvne sudove sve do vašeg srca i do vašeg aortnog zaliska. Kada se novi zalistak postavi, balon na vrhu katetera se naduvava kako bi se ovaj zalistak implantirao preko prirodnog i na tom mestu ostao fiksiran. Postoje i zalisci koji se mogu proširiti bez upotrebe balona (samoekspandirajući zalisci). Kada je lekar siguran da je zalistak sigurno postavljen, kateter se uklanja.
Glavne prednosti TAVI tehnike su u tome što srce ne treba zaustavljati tokom procedure, pa ne treba koristiti mašinu za vantelesni krvotok i što se izbegava pravljenje velikog reza na grudima i presecanje grudne kosti. Ovo manje utiče i opterećuje organizam i znači da je TAVI pogodniji za ljude koji su slabi i teško bolesni da bi imali uobičajenu zamenu zaliska.
Istraživanja su pokazala da je TAVI jednako efikasan kao i operacija za ljude kod kojih bi operacija bila teška ili rizična, a pokazano je da TAVI dovodi do bržeg oporavka.
Nakon TAVI procedure
Posle postupka najverovatnije ćete provesti noć u jedinici intenzivne nege radi praćenja. Smatra se da ćete provesti oko tri do pet dana oporavljajući se u bolnici. Nakon toga idete kući.
Nakon TAVR-a biće vam potrebni redovni lekarski pregledi. Važno je da obavestite svog lekara ako razvijete nove ili imate pogoršavajuće znake ili simptome.
Verovatno ćete morati da uzmete određene lekove nakon postupka. Na primer, moraćete da uzimate lekove za razređivanje krvi kako biste sprečili stvaranje krvnih ugrušaka. Lekar će razgovarati sa vama koliko će dugo biti potrebe da uzimate ove lekove. Uvek uzimajte lekove kako je propisano.
Veštački srčani zalisci, uključujući transkateterski aortni zalistak, mogu se inficirati bakterijama. Većina bakterija koje uzrokuju infekcije srčanih zalistaka potiču od bakterija u ustima. Odlična higijena zuba, uključujući rutinsko čišćenje zuba, može pomoći u prevenciji ovih infekcija. Lekar će vam preporučiti uzimanje lekova (antibiotika) pre određenih stomatoloških zahvata kako biste sprečili nastanak infekcije.
Lekar vam može preporučiti određene promene u vašem načinu života, kao što je ishrana zdrava za srce, redovno vežbanje, održavanje zdrave težine i izbegavanje pušenja.
Rizici tokom i nakon TAVI procedure
Klinička ispitivanja pokazala su da je TAVI siguran i efikasan metod lečenja, a lečenje obično obavljaju najiskusniji lekari. Ipak, procedura nosi određene rizike sa kojima morate biti detaljno upoznati.
Paravalvularno propuštanje: Ponekad se krv vraća oko novog zaliska zato što zalistak nije dovoljno velik, nije se u potpunosti proširio ili ima smetnje od depozita kalcijuma.
Pejsmejkeri: Kada se zalistak otvori tokom postavljanja, ponekad može da pritisne električni sistem srca i dovode do stanja kada je neophodan pejsmejker.
Oštećenje bubrega: Kontrastno sredstvo koje se koristi za snimanje može da povredi vaše bubrege, mada je problem obično reverzibilan.
Moždani udar: Mali procenat ljudi koji su podvrgnuti TAVI-ju razvija moždani udar, bilo tokom postupka ili u danima koji slede.
Smrtni ishod: Iako je TAVI efikasan i često jedina opcija za teško bolesne ljude, oni se suočavaju sa malom mogućnošću da ne prežive postupak.
Svako može da se razboli od gripa, čak i zdravi ljudi, a ozbiljni problemi povezani sa gripom mogu da se dese svakome u bilo kom uzrastu, ali pojedine grupe ljudi, a pogotovo osobe sa hroničnim bolestima, imaju veći rizik od razvoja ozbiljnih komplikacija.
Simptomi gripa se obično javljaju iznenada. Kako je za “Blic zdravlje” objasnila ranije dr Ivana Begović Lazarević, načelnik Jedinice za imunizaciju Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu simptomi se ponekada javljaju u roku od nekoliko sati i mogu da traju od nekoliko dana do nekoliko nedelja, ukoliko se javi komplikacija gripa ili razvije teža forma bolesti.
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Način prenosa
Kako navodi dr Begović Lazarević, virus gripa se na zdravu osobu prenosi kapljicama koje prilikom kašljanja, kijanja i govora izbacuju zaražene osobe, direktnim kontaktom – rukovanjem ili poljupcem, ili u kontaktu sa kontaminiranim predmetima.
Simptomi virusa gripa
Ljudi koji imaju ovaj virus mogu da osete neke pa čak i sve simptome gripa, a to su:
povišena temperatura (ne moraju je imati svi sa gripom)
groznica
kašalj
bol u grlu
curenje ili začepljen nos
bolovi u mišićima ili telu
glavobolja
umor
povraćanje i dijareju (češće se javljaju kod dece nego kod odraslih)
Komplikacije gripa
Većina ljudi koji dobiju grip će se oporaviti za nekoliko dana do manje od dve nedelje, ali neki ljudi će razviti komplikacije kao što je pneumonija – upala pluća, od kojih neke mogu biti opasne po život i da dovedu do smrti.
Infekcije sinusa i uha su primeri umerenih komplikacija od gripa, a druge moguće ozbiljne komplikacije izazvane gripom, po podacima Centra za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti CDC su:
upala srca
upala mozga
upala mišićnog tkiva (miozitis, rabdomioliza)
bubrežna insuficijencija.
Takođe, infekcija respiratornog trakta virusom gripa može da izazove ekstremni inflamatorni odgovor u telu i može dovesti do sepse, po život opasnog odgovora tela na infekciju.
Grip može da pogorša i hronične zdravstvene probleme. Na primer, ljudi sa astmom mogu da imaju napade astme dok imaju grip, a ljudima sa hroničnim srčanim oboljenjima može da se pogorša ovo stanje usled zaraze gripom.
Ljudi u većem riziku od komplikacija
Među ljudima koji imaju veći rizik od razvoja ozbiljnih komplikacija povezanih sa gripom su:
osobe starije od 65 godina
osobe bilo kog uzrasta sa određenim hroničnim zdravstvenim stanjima – astma, dijabetes ili srčana oboljenja
trudnice
deca mlađu od 5 godina, posebno mlađa od 2 godine
osobe sa hroničnom bolešću pluća – hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) i cistična fibroza
osobe sa neurološkim i neurorazvojnim stanjima
osobe sa poremećajima krvi, kao što je bolest srpastih ćelija
osobe sa poremećajima rada bubrega
osobe sa poremećajima rada jetre
osobe sa metaboličkim poremećajima – nasledni metabolički poremećaji, mitohondrijski poremećaji
gojazne osobe
osobe mlađe od 19 godina koje dugotrajno uzimaju lekove koji sadrže aspirin ili salicilate
osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom zbog bolesti (kao što su ljudi sa HIV-om ili AIDS-om, ili nekim vrstama raka kao što je leukemija) ili lekovima (kao što su oni koji primaju hemoterapiju ili zračenje zbog raka, ili osobe sa hroničnim stanjima koja zahtevaju hronične kortikosteroide ili druge lekove koji potiskuju imuni sistem)
osobe koje su imali moždani udar
osobe sa određenim invaliditetom-posebno oni koji imaju problema sa funkcionisanjem mišića, plućnim funkcijama ili teškoćama sa kašljem, gutanjem ili čišćenjem tečnosti iz disajnih puteva.
osobe koje žive u staračkim domovima i drugim ustanovama za dugotrajnu negu
Grip i ljudi sa srčanim oboljenjima ili istorijom moždanog udara
Ljudi sa srčanim oboljenjima i oni koji su imali moždani udar imaju veći rizik od razvoja ozbiljnih komplikacija gripa.
Među odraslim osobama hospitalizovanim sa gripom tokom nedavnih sezona gripa, srčana oboljenja su bila jedno od najčešćih hroničnih (dugoročnih) stanja – oko polovine odraslih hospitalizovanih sa gripom ima srčano oboljenje. Studije su pokazale da je bolest gripa povezana sa porastom srčanih i moždanih udara.
Rizik od srčanog udara 6 puta veći nakon infekcije gripom
Studija iz 2018. pokazala je da je rizik od srčanog udara bio 6 puta veći u roku od nedelju dana nakon potvrđene infekcije gripom. Ovi nalazi su bili najizraženiji kod starijih osoba i onih koji su doživeli prvi srčani udar. Pored toga, studija iz 2020. koja je posmatrala više od 80.000 odraslih američkih osoba hospitalizovanih sa gripom tokom osam sezona gripa (2010-11 do 2017-18) otkrila je da su se iznenadne, ozbiljne srčane komplikacije dogodile kod jednog od svakih osam pacijenata, navodi CDC. Odrasli sa određenim hroničnim stanjima imaju veći rizik od razvoja ozbiljnih komplikacija od gripa.
Najviše se hospitalizuju osobe sa osnovnim oboljenjem
Tokom nedavnih sezona gripa, 9 od 10 ljudi hospitalizovanih sa gripom imalo je najmanje jednu osnovnu bolest – zato je dobijanje godišnje vakcine protiv gripa posebno važno za ljude sa određenim hroničnim zdravstvenim stanjima
Vakcina protiv gripa smanjuje rizik od obolijevanja od gripa. Za osobe sa određenim hroničnim zdravstvenim stanjima pokazalo se da vakcina protiv gripa smanjuje rizik od pogoršanja hroničnih stanja uzrokovanih gripom i sprečava hospitalizaciju uzrokovanu gripom.
Grip i deca
Grip može biti opasniji od obične prehlade za decu. Deca mlađa od 5 godina, posebno ona mlađa od 2 godine, i deca bilo kog uzrasta sa određenim hroničnim zdravstvenim stanjima, imaju veći rizik od razvoja potencijalno ozbiljnih komplikacija povezanih sa gripom.
Komplikacije od gripa kod dece u ovoj starosnoj grupi mogu biti:
Pneumonija
Dehidracija
Pogoršanje dugotrajnih zdravstvenih problema kao što su bolesti srca ili astma
Disfunkcija mozga kao što je encefalopatija
Problemi sa sinusima i infekcije uha
Kome se preporučuje vakcinacija
Vakcina protiv gripa је nајеfеktivniјi i nајbеzbedniјi vid individuаlnе i kоlеktivnе zаštitе оd gripа.
Vrеmе nеоphоdnо zа sticаnjе imunitеtа iznоsi dvе dо tri nеdеljе nаkоn vakcinacije, а pоstvаkcinаlni imunitеt vаrirа i trаје оd 6 dо 12 mеsеci.
– Kоd kаtеgоriја stаnоvništvа kоје su u pоvеćаnоm riziku, bоlеst mоžе imаti zа pоslеdicu i smrtni ishоd zbоg sеkundаrnо nаstаlih kоmplikаciја a nајčеšćа је zаpаljеnjа plućа – podsetili su na i ove godine iz Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.
U sklаdu sа Prаvilnikom о prоgrаmu оbаvеznе i prеpоručеnе imunizаciје stаnоvništvа prоtiv оdrеđеnih zаrаznih bоlеsti, sprоvоdi sе оbаvеznа imunizаciја osoba u pоsеbnоm riziku оd tеških fоrmi i kоmplikаciја gripа.
osobasmеštеnih i zаpоslеnih u gеrоntоlоškim cеntrimа
dеcе, оmlаdinе i stаrih licа smеštеnih u sоciјаlnо-zdrаvstvеnim ustаnоvаmа i licа zаpоslеnih u tim ustаnоvаmа
Pоrеd tоgа, оbаvеznа imunizаciја prоtiv gripа sprоvоdi sе i kоd osoba zаpоslеnih u zdrаvstvеnim ustаnоvаmа.
Оsim u slučајu pоtvrđеnе privrеmеnе ili trајnе kоntrаindikаciје, vаkcinu је mоgućе аplikоvаti kоd оsоbа stаriјih оd nаvršеnih 6 mеsеci živоtа kаdа је u pitаnju čеtvоrоvаlеntnа, оdnоsnо 18 gоdinа živоtа kаdа је u pitаnju nаvеdеnа trоvаlеntnа vаkcinа, prеmа sаžеtku kаrаktеristikа lеkа.
Opšte mere prevencije
Opšte mere prevencije obuhvataju:
izbegavanje bliskih kontakta sa obolelim osobama
redovno pranje ruku uz izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta
provetravanje prostorija
– Jačanje opšte otpornosti organizma podrazumeva adekvatan režim rada i odmora, umerenu fizičku aktivnost i ishranu bogatu vitaminima – navodi dr Ivana Begović Lazarević, Načelnica Jedinice za imunizaciju u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd.
Godinama unazad postoje preporuke u vezi sa ishranom koje pomažu da popravimo svoj vid, međutim u oftalmologiji se ne priča dovoljno o tome. Kako da popravite vid na prirodan način?
Zašto je to tako?
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Da li smo zaboravili koliko je ishrana lek, da li smo zaboravili koje blagodeti ima po naš, ne samo vid, već i ceo organizam?
Unazad 5 godina se bavim nutricionizmom. Jedan od hobija koji sam ozbiljno shvatila dok sam završavala studije medicine, a evo i dan danas nastavljam dok završavam specijalizaciju iz oftalmologije.
Kada spojite dve oblasti u jednu, nutricionizam i oftalmologiju, dolazite do fascinantnih činjenica.
Trenutno sam pri kraju volonterske specijalizacije iz oftalmologije, smatram da sam dosta toga naučila u praksi i jedva čekam da proširim svoja znanja i steknem novo iskustvo.
Pacijenti često znaju da kažu: “Jaoj doktorka, pa ja imam tu žutu mrlju, da li je to veliki problem?”
Nije nepoznanica da su pacijenti neupućeni u osnovne pojmove u oftalmologiji.
Kada mi pišu apelujem da sve što im nije jasno, a odu na pregled, slobodno pitaju svog izabranog lekara šta koji pojam znači, a do tad se trudim da izbacujem interesantne činjenice, pojmove i vežbice koje će im pomoći da poboljšaju svoj vid i preveniraju razna oftalmološka oboljenja.
A sada da se vratimo na žutu mrlju i zašto je ona bitna?
Žuta mrlja/makula (lat. macula lutea) se nalazi na zadnjem polu oka (očnom dnu), kružne je površine i predstavlja centar jasnog vida. Centralni deo makule naziva se fovea, dok se u samom centru fovee, nalazi foveola, koja je mesto najjasnijeg vida. Foveola je takođe mesto najboljeg prepoznavanja oblika, predmeta i boja.
U makuli se akumuliraju pigmenti iz grupe karotenoida: lutein, zeaksantin i mezozeaksantin, a jedna od interesantnih činjenica je da ove pigmente možemo pronaći u namirnicama poput: zelenog lisnatog povrća, paradajzu, pomorandžama, kiviju, lososu, tuni, sardini, jogurtu, kefiru, nektarinama, orasima, čia semenkama, lanu, bundevi, jagodama.
Na koji način možemo prevenirati bolesti makule, kao što je makularna degeneracija?
Bolest koja se javlja kao rezultat starenja organizma kod starijih osoba, međutim, u poslednje vreme se javlja i u ranijoj fazi, kada su u pitanju i mlađe osobe, te je zato jako bitno prevenirati je na vreme.
S obzirom na tu činjenicu da makularnu degeneraciju prate dve forme, suva i vlažna, javljaju se i drugačiji simptomi.
Suva forma makularne degeneracije sporije napreduje, te se simptomi ne javljaju odmah, već u uznapredovaloj fazi kao što su: otežano čitanje, otežano uočavanje detalja, izmenjeno viđenje boja, problemi sa adaptacijom svetlo/tama.
Vlažna forma makularne degeneracije ima mnogo izraženije simptome, koji dovode do ozbiljnijih oštećenja vida poput izmene kontrasta i intenziteta boja u oba oka, gubitak centralnog vida, linije koje su prave se vide iskrivljeno, javljanje praznih ili sivih polja u vidnom polju.
Kada je u pitanju ishrana, savetujem da se redukuju alkoholna pića, gazirani sokovi, testo, masna, ljuta, prezačinjena hrana, pohovana hrana kao i fast food.
Studija rađena pre par godina na 60 pacijenata koji boluju od makularne degeneracije pokazuje da izbacivanjem gore navedenih namirnica popravlja vid čak 5-25 % za nepunih mesec dana. Osobe koje jedu najviše masnoća imaju do 50% šanse da obole od makularne degeneracije u odnosu na one koje vode računa o ishrani.
Obogatite svoju ishranu ponajviše namirnicama koje sam već pominjala kada sam pisala o pigmentima, a pune su antioksidanasa, vitamina A, C, E, K, gvožđa, magnezijuma, kalcijuma, kalijuma, folata i drugih mikroelemenata.
Kada bismo 3-4 puta u toku nedelje konzumirali zeleno lisnato povrće (a bilo bi lepo da konzumiramo svaki dan), mogli bismo drastično smanjiti rizik od makularne degeneracije.
Pošto obožavam smutije, ispisaću odličan i ukusan recept koji možete uvrstiti u svoj jelovnik.
Potreban vam je blender uz sledeće namirnice: puna šaka sirovog kelja, 1 kivi, komad cvekle (veličine šake), manja banana, 2 urme, kafena kašika chia semenki uz šolju do šolju i po vode. Dobro izblendate sastojke i pijte u doba dana kada vam najviše bude prijalo. Organizam će vam biti zahvalan.
Uz dobru ishranu, hidrataciju, što više vremena provodite na čistom vazduhu i suncu, pokušajte da eliminišite stres i videćete, kako će se pokrenuti svet oko vas.
Počnite odmah: Pravilnom negom ožiljaka treba započeti odmah nakon zarastanja rane jer svakim kašnjenjem smanjujete šansu da se lepo sanira. Održavajte vlažnost: Hidratacija je ključna za zdravu kožu i smanjenje vidljivosti ožiljaka. Koristite hidratantne kreme ili specijalizovane meleme za ožiljke koji će održavati vlažnost kože. Budite nežni: Izbegavajte češanje, trljanje ili grebanje ožiljaka jer to može oštetiti kožu i pogoršati vidljivost ožiljaka. Masaža ožiljka: Lagana masaža ožiljka može poboljšati cirkulaciju krvi i pomoći u razgradnji ožiljnog tkiva. Koristite prirodne meleme ili ulja za masažu. Strpljenje: Proces zarastanja ožiljaka može potrajati i zahteva strpljenje. Redovna i dosledna primena nege ključna je za postizanje rezultata. Kada treba početi sa korišćenjem melema za oziljke? Važno je da se pravilno brinete o svojim ožiljcima kako biste osigurali što brži oporavak. Uobičajeno je da se na otvorenu ranu stavi zaštitni flaster ili zavoj kako bi se sprečio kontakt sa spoljnim faktorima koji mogu ometati proces zarastanja. Nakon što se rana zatvori i formira krasta, možete početi koristiti melem za ožiljke. Zašto koristiti melem za ožiljke? Melemi za ožiljke su formulacije koje obično sadrže prirodne sastojke poznate po svojim blagotvornim svojstvima za kožu. Ovi melemi pružaju hidrataciju, hrane kožu i podstiču procese obnove, čineći ožiljke manje vidljivim tokom vremena. Osim toga, melemi mogu ublažiti svrab, crvenilo i nelagodnost koju često prati zarastanje rane. Zašto izabrati prirodni melem? Postoji mnogo razloga zašto je korisno izabrati prirodne meleme za tretiranje ožiljaka. Prirodni melemi su obično bezbedni za upotrebu i manje su skloni izazivanju neželjenih efekata. Takođe, većina prirodnih melema sadrži visok procenat hranljivih materija, vitamina i antioksidanata koji pomažu u podsticanju regeneracije kože. Prirodni sastojci, poput kantariona, imaju svojstva koja mogu umiriti i obnoviti oštećenu kožu na prirodan način. Šta možete očekivati od upotrebe melema za ožiljke? Važno je imati realna očekivanja kada je u pitanju upotreba melema za ožiljke. Iako rezultati mogu varirati od osobe do osobe, redovna i dosledna primena melema može smanjiti vidljivost ožiljaka tokom vremena. Koža će postepeno postati mekša, hidrirana i elastičnija. Crvenilo i svrab će se smanjiti, a ožiljci će postati manje uočljivi. Važno je napomenuti da neki veliki ožiljci neće nestati potpuno, ali će njihov izgled biti značajno poboljšan i smanjena njihova vidljivost. Koji su najbolji prirodni melemi za tretiranje ožiljaka? Kantarionovo ulje Kantarion, ili poznat i kao gospina trava, ima antiinflamatorna i antibakterijska svojstva koja pomažu u zaštiti i regeneraciji kože. Kantarionovo ulje se često koristi za tretiranje opekotina, rana i ožiljaka. Nanesite ga nežno na ožiljak i masirajte kružnim pokretima kako biste poboljšali cirkulaciju i olakšali apsorpciju. Kantarionova krema Ova krema je bogata ekstraktom kantariona i drugim prirodnim sastojcima koji doprinose zaceljivanju oziljaka. Kantarionova krema se lako nanosi na kožu i može se koristiti za masažu ožiljka nekoliko puta dnevno. Redovnom upotrebom, može se primetiti smanjenje crvenila, poboljšanje teksture kože i postepeno izbleđivanje ožiljaka. Aloja vera Gel koji se nalazi unutar njenih sočnih listova bogat je hranljivim sastojcima koji mogu pomoći u ublažavanju ožiljaka. Aktivni sastojci prisutni u aloja veri mogu podstaći regeneraciju oštećenog tkiva. Oni pomažu u obnovi kolagena, što je ključno za zdravu strukturu kože i smanjenje vidljivosti ožiljaka. Postoje razni preparati na bazi Aloje ali mi vam preporučujemo da koristite direktno gel iz lista biljke, onako svež. Ulje pasjeg trna Ulje od pasjeg trna ima sposobnost da podrži proces regeneracije kože. Vitamin C, prisutan u ulju, pomaže u sintezi kolagena, koji je ključan za zdravu strukturu kože. Redovna primena ulja može doprineti obnavljanju oštećenih tkiva i smanjenju vidljivosti ožiljaka. Kokosovo ulje (devičansko) Kokosovo ulje je bogato hranljivim materijama i ima hidratantna svojstva. Redovna primena kokosovog ulja na ožiljke može pomoći u smanjenju njihove vidljivosti i poboljšanju teksture kože.
Neki ljudi su jednostavno zli i to se neće promeniti. A ako mislite da svima treba dati šansu, naučnici se neće složiti sa vama.
Nemački i danski naučnici predstavili su koncept “zajedničkih faktora za razvoj mračne ličnosti”. Nakon istraživanja otkrili su da zaista postoje ljudi čija je srž, svest, duša, jednostavno zla.
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Ovo istraživanje je ujedno i prvi koncept koji je pružio mogućnost da se vidi koliko je neko zaista zao u dubini duše.
Naučnici su otkrili kojih devet osobina formiraju mračnu ličnost koja karakteriše istinski zlog čoveka, pokvarenog do same srži.
Egoizam
Egoizam se može definisati kao preterana usredsređenost na sopstvene interese, zadovoljstva i koristi, bez obzira na posledice koje ta usredsređenost može imati na druge ljude ili društvo u celini. Ova forma sebičnosti često dolazi sa entuzijazmom prema aktivnostima ili stvarima koje pojedincu donose ličnu satisfakciju, ali istovremeno mogu biti štetne ili destruktivne za druge.
Osobe koje pokazuju egoistične tendencije često su fokusirane na lične ciljeve, zanemarujući potrebe i osećaje drugih. Njihov pristup životu može se opisati kao „ja prvo“, gde je zadovoljstvo i dobrobit pojedinca ispred bilo kakvog društvenog, moralnog ili etičkog razmatranja. Ovaj način razmišljanja može se manifestovati kroz različite oblike ponašanja, od malih nepravdi do ozbiljnog zlostavljanja ili iskorišćavanja drugih.
Egoizam može dovesti do ozbiljnih posledica, kako za pojedince tako i za društvo. Na individualnom nivou, egoisti mogu izgubiti bliske veze, prijateljstva i poverenje, jer njihovo ponašanje često stvara razočaranje i povređuje one oko njih. Na društvenom nivou, ovaj oblik sebičnosti može doprineti širenju nepravde, nejednakosti i sukoba, jer egoisti često teže ostvarivanju svojih interesa na račun drugih.
Osim toga, egoizam može uticati na donošenje odluka i oblikovanje politika. U poslovnom svetu, na primer, lideri koji se vode egoističnim motivima mogu doneti odluke koje su kratkoročno korisne za njih, ali dugoročno štetne za organizaciju ili zajednicu. Ova dinamika može dovesti do pada moralnog standarda i smanjenja kolektivne odgovornosti.
U svojoj suštini, egoizam je složena pojava koja se često razvija iz potrebe za preživljavanjem ili samopouzdanjem, ali može postati destruktivna kada se prevede u konstantno previđanje tuđih potreba i osećaja. Razumevanje i prepoznavanje egoizma kao problema prvi su koraci ka razvoju veće empatije i altruizma, koji su ključni za izgradnju zdravih međuljudskih odnosa i društvenih zajednica.
Makijavelizam
Makijavelizam je koncept koji se odnosi na sklonost manipulaciji, nemilosrdnost i strateško razmišljanje o ljudima i situacijama, često s ciljem ostvarivanja ličnih interesa bez obzira na moralne ili etičke posledice. Ime dolazi od italijanskog filozofa i političkog teoretičara Niccolóa Machiavellija, čije su ideje o vlasti, kontroli i manipulaciji ostavile dubok trag na političku filozofiju.
Osobe koje pokazuju makijavelističke osobine često su izuzetno vešte u socijalnoj interakciji, koristeći šarm, obmanu i manipulativne taktike da bi ostvarile svoje ciljeve. Njihov um je usmeren ka strategijama i kalkulacijama, a ne prema empatiji ili razumevanju drugih. Ova vrsta racionalnosti često rezultira površnim, isključivo korisničkim odnosima, gde su emocije i moralnost sekundarni.
Makijavelizam se često javlja u poslovnim i političkim okruženjima, gde pojedinci koriste svoje veštine manipulacije da bi se popeli na lestvici moći ili stvorili prednost nad konkurencijom. Ove osobe mogu pokazivati nemilosrdnost prema drugima, spremne da pređu granice kako bi ostvarile svoje ciljeve, što može dovesti do stvaranja toksičnih okruženja i potkopavanja međusobnog poverenja.
Društvene interakcije sa makijavelističkim pojedincima često su obeležene osećajem nesigurnosti i nepoverenja, jer drugi mogu postati svesni njihove sposobnosti da koriste ljude kao sredstva za postizanje svojih ambicija. Ova dinamika može rezultirati emocionalnom štetom za sve uključene, a na kraju može dovesti i do izolacije onih koji se upuštaju u takve manipulacije.
U suštini, makijavelizam je složen i često destruktivan fenomen. Osobe koje se vode ovim principima mogu postići kratkoročne uspehe, ali dugoročno, njihovo ponašanje može dovesti do lične usamljenosti, emotivnog ispunjenja i erozije poverenja u međuljudske odnose. Razumevanje i prepoznavanje ovih osobina ključno je za izgradnju zdravijih, iskrenijih interakcija i odnosa.
Odsustvo morala
Odsustvo morala se može opisati kao predispozicija za neetičko razmišljanje, koja se manifestuje kroz odbacivanje klasičnih moralnih vrednosti i ograničenja. Ovaj koncept obuhvata sklonost pojedinaca da donose odluke i postupaju na načine koji su u suprotnosti sa opšteprihvaćenim etičkim normama, često usmereni isključivo ka ličnim interesima ili zadovoljstvu.
Osobe sa odsustvom morala često pokazuju apatiju prema posljedicama svojih dela, bilo da se radi o emocionalnom, fizičkom ili društvenom uticaju na druge. Njihovo razmišljanje može biti prožeto cinizmom i skeptičnošću prema tradicionalnim vrednostima, što ih navodi da veruju da su moralna pravila samo društvene konstrukcije koje se mogu ignorisati ili manipulisati. Ova ideja može ih podsticati da opravdavaju neetičko ponašanje kao način postizanja ciljeva, smatrajući da su im sredstva opravdana ishodom.
Odsustvo morala često se manifestuje kroz različite oblike ponašanja, kao što su manipulacija, obmana ili iskorišćavanje drugih. Ove osobe mogu biti svesne da njihove akcije nisu u skladu s društvenim normama, ali im to ne smeta, jer su fokusirane na sopstvene interese. U nekim slučajevima, oni mogu čak doživljavati osećaj superiornosti ili zadovoljstva zbog svojih neetičkih dela, smatrajući se pametnijima ili sposobnijima od drugih.
Društvene posledice odsustva morala mogu biti značajne. Takvo ponašanje može doprineti eroziji poverenja i zajedništva unutar zajednica, stvarajući toksičnu atmosferu u kojoj se ljudi osećaju nesigurno i prevareno. U profesionalnom kontekstu, odsustvo morala može rezultirati korupciji, nepoštenju i gubitku reputacije, što dugoročno može naškoditi organizacijama i njihovim članovima.
Iako se odsustvo morala može javiti kod pojedinaca iz različitih razloga, od ličnih trauma do društvenih pritisaka, ključno je prepoznati njegovu prisutnost i raditi na razvoju empatije, etičkog razmišljanja i odgovornosti prema drugima. Obrazovanje, samorefleksija i otvoreni dijalozi o moralnosti mogu pomoći u stvaranju okruženja koje podstiče pozitivne vrednosti i smanjuje sklonost neetičkom ponašanju.
Narcisoidnost
Narcisoidnost se definiše kao prekomerna opsesija sobom, koja se manifestuje kroz potrebu za stalnom pažnjom i validacijom. Osobe sa narcisoidnim osobinama često su fokusirane na svoje postignuće, izgled i status, a njihov glavni motiv postaje nahraniti sopstveni ego po svaku cenu. Ova potreba za afirmacijom često ih navodi na manipulaciju i iskorišćavanje drugih, kako bi ostvarili svoje ciljeve i zadovoljili svoju želju za divljenjem.
Jedna od ključnih karakteristika narcisa je njihov idealizovani osećaj sopstvene važnosti. Oni veruju da su izuzetni i da zaslužuju poseban tretman, što može dovesti do preziranja prema onima koje smatraju „običnima“. Ova percepcija drugih kao inferiornih često rezultira površnim odnosima, jer narcisi ne vide vrednost u autentičnim emocionalnim vezama. Umesto toga, oni traže divljenje i pažnju, često eksploatišući ljude oko sebe kako bi održali svoju sliku o sebi.
Narcisoidnost je takođe povezana sa strahom od odbacivanja i kritike. Iako deluju samouvereno, unutrašnja nesigurnost može ih naterati da reaguju agresivno ili odbojno na bilo kakve pretnje njihovom egoističnom svetu. Kada se suoče sa kritikama ili neuspehom, narcisi često upadaju u stanje besa ili depresije, što dodatno otežava održavanje zdravih odnosa.
Pored toga, narcisoidnost može negativno uticati na profesionalno okruženje. Takve osobe često teže dominaciji, što može stvoriti toksičnu atmosferu i smanjiti timsku koheziju. Njihova nesposobnost da prepoznaju ili cene doprinos drugih može dovesti do konflikata i demotivacije među članovima tima.
U krajnjoj liniji, narcisoidnost je kompleksno stanje koje zahteva razumevanje i intervenciju. Iako narcisi mogu izgledati uspešni i šarmantni, njihova unutrašnja borba i emocionalna praznina često dovode do usamljenosti i nezadovoljstva. Samorefleksija i rad na empatiji su ključni koraci ka prevazilaženju narcisoidnih tendencija, omogućavajući pojedincu da uspostavi dublje, iskrenije odnose i pronađe istinsko ispunjenje van sopstvenog ega.
Psihološka isključivost
Psihološka isključivost predstavlja duboko ukorenjeno stanje u kojem pojedinac razvija osećaj superiornosti, verujući da zaslužuje bolje i više od drugih. Ova opsesivna misao može se manifestovati kroz različite oblike ponašanja, često dovodeći do izolacije i tenzija u međuljudskim odnosima. Osobe koje pate od ovog stanja često imaju nerealna očekivanja od sebe i drugih, što rezultira frustracijom kada stvari ne idu prema njihovim zamislima.
Osećaj isključivosti može se hraniti potrebom za validacijom i priznanjem, što često dovodi do kontinuiranog poređenja sa drugima. Pojedinac može razviti stav da su svi ostali inferiorni, a njihovi doprinosi ili postignuća se minimiziraju ili čak potpuno ignorišu. Ova dinamika stvara uvredljivu atmosferu, gde osoba oseća potrebu da se uzdiže iznad drugih, što dodatno učvršćuje njen osećaj izolacije.
Ponekad, psihološka isključivost može biti rezultat ličnih trauma ili nedostatka samopouzdanja, gde osoba, kako bi zaštitila svoj osećaj vrednosti, stvara zidove koji je odvajaju od drugih. Ovaj mehanizam odbrane može biti privlačan u početku, ali vremenom vodi do emocionalne osamljenosti i nezadovoljstva.
U društvenim interakcijama, takva osoba često deluje arogantno i samouvereno, ali ispod površine može se skrivati duboka nesigurnost. Ova dinamika može otežati stvaranje istinskih veza, jer je osoba opsednuta sopstvenim potrebama i željama, dok zanemaruje emocije i potrebe drugih.
Psihološka isključivost takođe može dovesti do ozbiljnih posledica u profesionalnom okruženju, gde pojedinac može sabotirati timski rad, stvoriti neprijateljsku atmosferu ili smanjiti ukupnu produktivnost. Sposobnost da se prepozna i suoči sa ovim stanjem je ključna za prevazilaženje unutrašnjih konflikata i uspostavljanje zdravijih odnosa sa sobom i drugima. Kroz proces samorefleksije i empatije, osoba može naučiti da ceni vrednosti i doprinos drugih, čime se otvara put ka istinskom povezivanju i emocionalnom ispunjenju.
Psihopatija
Psihopatija predstavlja duboko ukorenjeni poremećaj ličnosti koji se karakteriše nedostatkom empatije, hladnoćom prema drugima i sposobnošću da se nanosi bol bez trunke griže savesti. Osobe sa psihopatskim osobinama često deluju šarmantno i karizmatično, vešto skrivajući svoju pravu prirodu. Ova sposobnost manipulacije može ih učiniti izuzetno opasnim, jer lako osvajaju poverenje drugih, samo da bi ih iskoristili ili povredili.
Jedna od najistaknutijih karakteristika psihopatije je emocionalna hladnoća. Takve osobe ne osećaju simpatiju ili empatiju prema drugima, što ih čini nesposobnim da se povežu na emocionalnom nivou. Umesto toga, oni posmatraju ljude kao sredstva za postizanje svojih ciljeva, što često uključuje manipulaciju i iskorišćavanje slabosti drugih. Njihovo ponašanje može biti okrutno, a nedostatak sažaljenja ili krivice čini ih nepredvidivim i opasnim.
Pored emocionalne distanciranosti, psihopatija se često manifestuje kroz impulsivnost i nedostatak samokontrole. Ove osobe deluju bez razmišljanja o posledicama svojih dela, što ih može dovesti do rizičnog ponašanja i kriminalnih aktivnosti. Njihova sposobnost da se izmaknu odgovornosti i izbegnu posledice, često uzrokuje dodatnu patnju onima koji su u njihovom okruženju.
Kombinacija ovih osobina stvara složen profil psihopate. Iako mnogi od njih mogu delovati kao uspešni pojedinci u društvenim ili poslovnim sferama, njihova unutrašnja praznina i manipulativne tendencije mogu izazvati ozbiljne posledice za ljude oko njih. Razumevanje psihopatije je ključno za prepoznavanje i zaštitu od osoba koje pokazuju ovakva ponašanja, jer se često skriva iza maske šarma i uspeha, dok u stvarnosti čine nemerljivu štetu onima koji im veruju.
Sadizam
Svet sadizma često se doživljava kao mračan i uznemirujući, obeležen dubokom potrebom za dominacijom i kontrolom nad drugima. Osoba koja pokazuje sadističke sklonosti obično uživa u emocionalnoj i fizičkoj patnji koju nanosi drugima, pronalazeći zadovoljstvo u njihovim mukama. Ova potreba za moći može biti posledica različitih psiholoških faktora, uključujući traume iz prošlosti ili poremećaje ličnosti.
Sadista često koristi manipulaciju kao alat, vešto igrajući na emocije drugih kako bi ih isprovocirao ili ponižavao. Njihova igra može uključivati psihološku torturu, verbalne uvrede ili čak fizičko nasilje, a svaki trenutak dominacije doživljava se kao uzbuđenje. Ovakva osoba može biti i šarmantna i privlačna, sposobna da maskira svoje stvarne namere, što dodatno otežava prepoznavanje njihovih namera sve dok nije prekasno.
U svom traganju za zadovoljstvom, sadista može uništiti veze, dovodeći ljude u stanje straha i nesigurnosti. Njihov svet je obeležen brutalnošću, a svi oni koji se nađu u njihovom blatu često se osećaju izgubljeno i nemoćno. Zbog ove dinamične interakcije, osobe sa sadističkim tendencijama često ostavljaju duboke emocionalne ožiljke, dok su njihovi unutrašnji konflikti često nesvesni, skrivajući se iza maske surovog zadovoljstva.
U krajnjoj liniji, sadizam nije samo pitanje uživanja u patnji drugih; to je refleksija sopstvenih unutrašnjih borbi, potreba za kontrolom i strah od vlastite bespomoćnosti. Ova kompleksna psihološka dinamika stvara ciklus koji je teško prekinuti, kako za sadistu, tako i za one koji trpe posledice njihovih dela.
Opsednutost samim sobom
U vrtlogu modernog društva, opsesija sobom postaje sveprisutna. Ova pojava, koja se može manifestovati kroz neutaživu želju za novcem, statusom i priznanjima, ukazuje na dublje emocionalne i psihološke probleme. Osobe koje pate od ove opsesije često su zarobljene u zamci vlastitih ambicija, neprestano tragajući za spoljnim potvrdama koje nikada ne zadovoljavaju njihovu unutrašnju prazninu.
Svaka diploma postaje trofej, svaka pozicija u hijerarhiji društva merilo uspeha. Međutim, ispod površine blista i sjaja, krije se strah od neprepoznavanja, strah od gubitka kontrole i preispitivanja vlastite vrednosti. Osoba opsednuta sobom često je nesposobna da uspostavi iskrene odnose, jer su svi njeni napori usmereni na to da izgrade svoj imidž, umesto da istraže dublje emocionalne veze.
Ova opsesija stvara iluziju uspeha, dok istovremeno uništava pravi smisao života. U svetu gde je slika važnija od suštine, gubi se autentičnost, a pojedinci postaju robovi svojih ambicija. Na kraju, takva potraga za priznanjem često vodi do samoće, jer niko ne može da podnese teret konstantnog nadmetanja. U ovom okruženju, istinska sreća i ispunjenje postaju neuhvatljivi snovi, zamenjeni površnim zadovoljstvima koja ne mogu nadoknaditi nedostatak unutrašnjeg mira.
Osvetoljubivost
Osvetoljubivost se definiše kao duboka potreba za osvetom, motivisana stvarnim ili zamišljenim uvredama. Ova osobina često se manifestuje kroz želju da se nanese bol ili šteta drugima, bilo kroz emocionalne, fizičke, društvene ili finansijske načine. Osobe koje pokazuju tendencije ka osvetoljubivosti obično su fokusirane na sopstveni osećaj povređenosti, a njihova potreba za osvetom može postati opsesivna.
Kada se osećaju uvređenima ili nepravedno tretiranima, osvetoljubive osobe mogu smišljati različite planove kako bi se osvetile onima koji su im naneli bol. Ove strategije mogu varirati od suptilnih oblika manipulacije do otvorenih napada ili sabotiranja drugih. U nekim slučajevima, osvetoljubivost može biti usmerena ka vraćanju emocionalnog balansa ili vraćanju osećaja kontrole nad sopstvenim životom.
Ova potreba za osvetom često potiče iz duboke povređenosti ili nesigurnosti. Ljudi koji su skloni osvetoljubivosti mogu imati poteškoća u opraštanju ili prevazilaženju svojih osećanja, što ih može naterati da se fokusiraju na osvetu kao način da se nose sa svojim emocijama. Iako osvetoljubivost može doneti kratkoročno zadovoljstvo ili olakšanje, dugoročno, ona često vodi do emocionalnog iscrpljivanja i dodatnog stresa.
Osvetoljubivost takođe može imati ozbiljne društvene posledice. Takvo ponašanje može destabilizovati odnose, stvarajući toksičnu atmosferu puna sukoba i nesigurnosti. Osećaj potrebe za osvetom može postati samoodrživ ciklus, gde jedna uvreda vodi do druge, stvarajući spiralnu dinamiku koja otežava izgradnju zdravih i pozitivnih odnosa.
U suštini, osvetoljubivost je kompleksna emocija koja zahteva razumevanje i prevazilaženje. Umesto da se oslanjaju na osvetu, osobe sklone ovom ponašanju mogu imati koristi od introspekcije, empatije i rad na ličnom razvoju. Razvijanje sposobnosti za opraštanje i fokusiranje na konstruktivne načine rešavanja sukoba može dovesti do emocionalnog ispunjenja i zdravijih međuljudskih odnosa.
Profesor na fakultetu iz Hrvatske humanim gestom prema studentu oduševio Balkan
Pružio studentu podršku nakon gubitka oca, pa pokazao šta znači, pre svega, biti čovek
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Potez jednog profesora na fakultetu koji je, studentu suočenom sa velikim gubitkom, bez imalo razmišljanja, pružio daleko više od uobičajenog akademskog razgovora, izazvao je lavinu simpatija na internetu – i to s razlogom!
Profesor iz Hrvatske opisao je na svom Iks profilu “Kal_ORyffer” susret sa studentom kome je preminuo otac a koji je došao da pita kako može da nadoknadi propuštene časove. Umesto formalnog razgovora, profesor mu je ponudio iskreno razumevanje, podelivši s njim svoju ličnu priču o gubitku roditelja tokom studija.
“Upravo sam razgovarao sa studentom, umro mu je otac i došao je da pita kako da nadoknadi izostanke. Hteo je da mi pokaže umrlicu i još štošta. Podelio sam sa njim činjenicu da sam i ja izgubio majku na trećoj godini studija; neće imati nadoknade, ali sam ga zamolio da mi se periodično javlja za bilo šta što mu zatreba, bilo da je u vezi sa nastavom ili ne.
Doslovno sam mu rekao: ‘ako vam treba, dođite i sedite u mojoj kancelariji, možete i bez reči…’. Teško je izgubiti roditelja u bilo kojem trenutku, meni i 20 godina kasnije mama nedostaje…”, napisao je on.
“Profesor, pedagog, čovek!”
Ova priča oduševila je i dirnula veliki broj ljudi koji su pokrenuli talas komentara, pišući o važnosti empatije u teškim životnim trenucima. Ljudi su masovno delili svoje utiske o tome koliko znači imati nekoga ko razume kroz šta prolaze, posebno kada je reč o profesorima. U komentarima su se oglasili i oni koji nažalost nisu imali takvu sreću, a koja im je bila preko potrebna.
“Vi ste pravi profesor i pedagog! Svaka vam čast na empatiji i (‘vanškolskoj’) brizi za studenta koji je doživeo veliki gubitak!”, “Profesor, pedagog, čovek!”, “Mnogo davno beše, drhteći prilazim najstrožem profesoru od kog se niko nije usuđivao tražiti bilo šta, pitam mogu li propustiti vežbe jer bih otputovala da vidim bolesnog dedu. Očekujem grdnju, dobijam: ‘Naravno, koleginice, koliko god treba’, i takve pohvale da nisam mogla da verujem.” pisali su oni.
A bilo je i onih koji su podelili ne tako pozitivna iskustva:
“Divno od vas, to se zove ljudskost… Drugarici u srednjoj školi umrla majka. Nakon par dana došla je u školu, da ne izostaje previše. Profesor geografije je podigne da odgovara, a njoj nije bilo ni do života, a kamoli do geografije. On joj upiše jedinicu, iako je znao za situaciju”, “Volela bih da sam i ja imala takvog profesora kad mi se desilo isto, ali nisam!”.
PRIVREMENO prenoćište za osobe bez krova nad glavom, otvoreno je na Autokomandi, treću godinu za redom. Ovaj prostor u Ulici Dr Milutina Ivkovića 2 radiće svakog dana od 20.00 časova do 08.00 ujutro, a korisnicima će biti dostupno bezbedno i toplo okruženje, obrok, topli napici kao i čista garderoba. Tu ima mesta za 37 ljudi, ali biće dodati kreveti ukoliko bude neophodno.
Ova usluga realizovana je u saradnji Crvenog krsta i Sekretarijata za socijalnu zaštitu, a prema rečima Nikole Price iz Crvenog krsta, osim privremenog prenoćišta u narednom periodu planirano je i otvaranje dnevnog privremenog prihvatnog centra gde će ljudima biti omogućen dnevni boravak, obrok i topla odeća.
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
– Prihvatilište za odrasla i stara lica u Kumodraškoj je ustanova socijalne zaštite koja predstavlja trajniji vid smeštaja, sa kapacitetom od 104 mesta a trenutno ih je tamo 65 – kaže Prica. – Za osobe koje ne žele ovaj vid smeštaja, prenoćište je prostor gde mogu biti bezbedni tokom zimskih meseci kada su temperature ispod nule.
Pored dostupnih usluga iz sistema socijalne zaštite koji su predviđeni Odlukom o pravima i uslugama socijalne zaštite, privremeno prenoćište se pokazalo kao značajan dodatni vid podrške za sve osobe bez krova nad glavom.
