Biljka Medveđa šapa: Najbolji prirodnih afrodizijaka
MEDVEĐA ili mečja šapa (Heracleum sphondylium), medveđi dlan ili medveđa stopa su imena retke biljke, koja uspeva pretežno u planinskim predelima. Ime je dobila po obliku lista koji podseća na šape medveda. Kao žbunolika korovska biljka uspeva i na vlažnim livadama, pored potoka, puteva, uz ivice šuma. Izuzetno je delotvorna, iako raste u Evropi i Aziji, o njoj se kod nas malo zna.
Neven u lečenju bolesti kože, sistema za varenje i raznih upala i infekcija
Kada su stari Grci porobili Egipat trista godina pre naše ere, jedna od prvih stvari koje su usvojili jeste tamošnja tradicionalna medicina. Bili su impresionirani neverovatnim poznavanjem i još čudesnijom upotrebom bilja za lečenje, mumificiranje tela, negu i magijske rituale .
Najviše ih je fascinirao neven (Calendula officinalis) i magijska moć žutonarandžastih cvetova kojima do tada nisu pridavali nikakav značaj.
Od tog vremena do danas , ova biljka je u svim antičkim kulturama postala najzastupljenija u lečenju bolesti kože , sistema za varenje i raznih upala i infekcija. Drevni narodi koristili su neven i za lečenje žutice i kuge .
Osim toga, neven je i prilično pouzdan prognozer vremenskih prilika. Ako se cvetovi ne otvore u toku jutra , znači da će toga dana pasti kiša.
Stara legenda kaže da je neven najmlađe dete Sunca ali da ima sve osobine i moći starijeg brata suncokreta . Zlatne latice nevena ispunjavaju želje . Kada u ranim jutarnjim časovima pre svitanja popijemo šolju čaja od svežih latica nevena i od srca poželimo jednu želju , ona će se i ostvariti , ali moramo jako voditi računa šta želimo zato što je to zauvek !
Otkriveno je da ova biljka ima sposobnost da pročišćava krvne sudove i relaksira ih , deluje blago sedativno povećava lumen i snižava nivo holesterola u krvi , snižava krvni pritisak pa se preporučuje i kod angine pektoris naročito u kombinaciji sa maslačkom , glogom ili resnikom.
Zahvaljujući sadržaju provitamina A , neven blagotvorno deluje na oko i poboljšava vid. U ovu svrhu neven se koristi i spolja i iznutra. Sterilnim čajem od nevena kvase se oči kod konjuktivitisa i iritacija očiju .
Neven izuzetno blagotvorno djeluje na kožu. Koristi se protiv opekotina, rana i promrzlina.
Zbog prisustva provitamina A , od pomoći je kod psorijaze. U narodnoj medicini, od ove biljke prave se brojni melemi protiv impetiga, suvih i vlažnih ekcema i perutavih lišajeva . Stimuliše stvaranje novih ćelija , otklanja gnojne iscedke, pa se koristi protiv gnojenja korena nokta. Neven se pokazao kao izuzetno efikasno sredstvo protiv gljivica, naročito kandide.
Izaziva znojenje, pa se koristi protiv povišene temperature i groznice. Takođe, utvrđeno je i antivirusno delovanje.
Zahvaljujući karakterističnom aromatičnom mirisu cvetovi nevena imaju moć i da rasteruju insekte i biljne štetočine. Zbog toga se često i sade u baštama.
Neven je dobar biljni antispazmatik (razbija grčeve). Ova osobina se višestruko odražava u organizmu: otklanja grčeve materice i istovremeno je jača , što dovodi do olakšanja kod bolnih menstruacija. Takođe , ublažava grčeve disajnog stabla pa je od pomoći kod astme.
Neven je bitan sastojak čajnih mešavina kojima se otklanjaju tegobe u digestivnom traktu. Zaceljuje ranice na želudcu i dvanaestopalačnom crevu, normalizuje rad jetre i lučenje zuči. Zahvaljujući antiinflamatornom dejstvu flavonoida, ova biljka smiruje upalu debelog creva. Prisustvo tanina i sluzi opravdava upotrebu nevena za zaustavljanje blažih dijareja.
NEVENOVO ULjE (protiv rana, lišajeva, ekcema, impetiga, hemoroida, opekotina, gnojnih čireva i gljivičnih oboljenja kože):
Po suvom vremenu ubrati cvetove nevena (birati one najkrupnije i intenzivno narandžaste boje). Prosušiti ih na čistoj tkanini ili papiru, u tankom sloju, na promajnom mjestu dva do tri dana.
Nakon toga jednu čistu i potpuno suvu teglu rastresito napuniti ovim cvetovima i naliti hladno ceđenim maslinovim, susamovim ili bundevinim uljem.
Dobro zatvoriti i držati na sunčanom mjestu 4 do 5 nedelja. Nakon toga, ulje procediti kroz sterilnu gazu i čuvati u čistoj i suvoj staklenoj boci, na tamnom i hladnom mestu.
NEVENOV MELEM protiv proširenih vena:
Zagrejati pola kilograma svinjske masti na tihoj vatri. Kada se potpuno istopi, dodati dve šake svežih cvetova nevena i šaku isušenih zelenih, bodljikavih ljuski od divljeg kestena. Pustiti da zapeni , skinuti sa šporeta i mešati 5 minuta.
Poklopiti i ostaviti na hladnom mestu 24 sata. Nakon toga polako zagrevati uz stalno mešanje dok se potpuno ne istopi.
Procediti kroz sterilnu gazu i sipati u čistu i suvu teglicu. Čuvati na tamnom i suvom mjestu.
Vene mazati melemom svako veče, bez masiranja odozdo na gore. Piti čaj za čišćenje organizma.Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
ČAJ OD NEVENA
Jedan do dva cveta nevena stavi se u šolju od dva decilitra i prelije vrelom vodom. Tako spremljen čaj pije se dva do tri puta dnevno, uz eventualno zaslađivanje medom po ukusu. Čaj je delotvoran u regulisanju menstruacije i ublažavanju menstrualnih tegoba. Čaj počinje da se pije sedam dana pre očekivanog početka menstruacije, i nastavlja dok traje ciklus.
VINO OD NEVENA
Ovo vino blagotvorno deluje na ženske polne organe , uništava ciste i tumore , virusna i gljivična obolenja .
Jedna šaka svežih krupnih cvetova nevena (ili dve šake suvih cvetova) prelije se sa 1 l kupinovog vina . Stoji 7 dana , nekoliko puta svakog dana vino se energično promućka . Osmog dana se procedi i drži na hladnom i tamnom mestu . Pije se po jedna rakijska čašica 3 puta na dan 1 sat pre jela .
Izvor: lekizprirode.blogspot.rs
Vladeta Jerotić: Da li je težnja ka usavršavanju urođena čoveku?
Veoma sam sklon takvom uverenju, i kao hrišćanin i kao psihoterapeut. Zar bi Isus Hristos tražio od nas da idemo Njegovim putem kada čovek ne bi nosio u sebi, kao bogoliko biće, neprestanu težnju ka usavršavanju? Niža živa bića u prirodi snabdevena su “savršenim” instinktima koji se izgleda milionima godina nisu menjali ili usavršavali. Jedini je čovek u prirodi (da li od Boga takav stvoren ili je takvim postao?) nezavršen i nesavršen, “čardak ni na nebu ni na zemlji”. Pošto u njegovu genetsku strukturu nisu ugrađeni instinktivni mehanizmi, čovek je “osuđen” na doživotno učenje koje predstavlja njegov najelementarniji životni proces. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Već u normalnom razvoju deteta primećuje se težnja ka usavršavanju (preko imitacije, zatim identifikacije, a onda i putem formiranja sopstvenog identiteta), u adolescentnom dobu mnogo više, ali i u toku celog čovekovog života, sve do smrti. Ovaj proces usavršavanja čoveka Jung je nazvao “individuacioni proces”, čiji viši stupanj razvoja može da bude označen hrišćanskim pojmom oboženja (theosis)
-
G. Jung u svojoj knjizi Ajon: istraživanja fenomenologije Selfa, iz 1951. godine, piše: “Težnja ka teleozisu (grč. usavršavanje, razvijanje u pravcu jednog savršenijeg stanja) u smislu savršenstva nije samo opravdana već je urođena čoveku kao karakteristika koja za civilizaciju predstavlja jedan od njenih najdubljih korena. Ova težnja je tako moćna da može da postane strast koja svakog vuče u njenu službu” (u zagradi i podvučeno V. J. ). Smatrajući ovu čovekovu težnju ka savršenstvu arhetipskom, Jung otkriva i njenu negativnu stranu, ističući neku prisilnost u samoj težnji, a koja onda, nasuprot svesnoj kontroli, nastupa silovito i nekontrolisano, u saglasnosti sa arhajskom prirodom arhetipa.
Po svoj prilici, sledeći ovu tamnu stranu čovekove težnje ka savršenstvu, sledbenik arhetipske psihologije David Miler (D. Miller) obrušava se i na hrišćanstvo, postavljajući, ne samo pitanje: Kako biti savršen “kao što je savršen Otac vaš nebeski?” (Matej, 5, 48), kada je razlika između čoveka i Boga beskrajna, već i dovodeći u sumnju prevod grčke reči teleios (“savršen”), koja u Lukinom Jevanđelju (6, 36) glasi: “Budite milostivi kao i Otac vaš što je milostiv. “
Zaista, nije nimalo beznačajno kako ćemo tumačiti Hristove reči (“Budite savršeni…”), naročito ako imamo u vidu da je ispravan onaj prevod u Matejevom Jevanđelju, koji su uostalom i rani crkveni Oci (Kliment Rimski, Kliment Aleksandrijski, Polikarp, Ignjatije, Irinej i drugi) prihvatili. Otkud onda, već kod Avgustina, a potom, mnogo kasnije, kod Lutera i Kalvina, u našem veku kod Karla Barta, odricanje mogućnosti savršenstva?
Ostanimo i dalje pri Senci čovekove težnje ka savršenstvu. David Miler misli da je ne samo teološki, već i sekularni život pod čvrstom vlašću ideje perfekcionizma koja je u osnovi religijska. “Istorijsko delo zapadne kulture takođe svedoči o prisutnosti ove ideje: utopizam od Platona do Skinera, nacizam i marksizam, američki tehnologizam, Tajar de Šarden i Mahariši, Fromov humanizam i Timoti Liri kultura droge. Svuda se oseća fanatizam kompulzije savršenstva.”
Mogli bismo onda da se upitamo, ne dolazi li naša uporna zamisao o neprestanom usavršavanju čoveka, na zemlji i posle smrti, od vekovne evropske ideje o usavršavanju društva, ideje koja bi, prirodno, bila nastavak ideje organske evolucije Čarlsa Darvina. Podsetimo se da je industrijsko društvo, zbilja, jedino društvo u istoriji koje se oslanja na neprestani razvoj, na očekivano i neprekidno usavršavanje.
Ranije nije bio običaj da se fanatizam, naročito u religiji i politici (dovoljno vidljiv kroz vekove) tumači na ovakav način, dovođenjem u sumnju, pa i odbacivanjem Hristovih reči o savršenstvu (za koje, istina, Miler misli da su rđavo prevedene, što znači da se i Hristova poruka čoveku ne odnosi na savršenstvo, već samo na milosrđe). Čovekov fanatizam filosofi i psiholozi objašnjavaju prvenstveno kao opasny devijaciju karaktera pod uticajem neke mentalne bolesti (koja se najčešće ne otkriva, ili se obelodanjuje posle smrti nekog političkog diktatora ili vođe neke fanatične sekte), devijaciju u čijoj je osnovi jako osećanje inferiornosti i upravo nedovoljna vera ili potisnuta sumnja u ideju koja se ljudima na fanatičan način saopštava.
David Miler (preko Junga) drukčije se odnosi prema težnji ka savršenstvu, tražeći od čoveka, s pravom, da kritički ispita u sebi pomenutu težnju, ukoliko je, naravno, uopšte u sebi otkrije. Ako se i ne bismo složili sa Milerom kada stavlja jednog pored drugog Platona i Skinera, Tajara de Šardena i Maharišija, ili Froma i Timoti Lirija, izgleda opravdana njegova kritika zapadne kulture koja, zbilja, kao da od početka novog veka stoji pod prinudom perfekcionizma.[1] – A šta bismo tek danas, na samom kraju XX veka, mogli sve da kritikujemo u nasilnom mešanju Amerike u istoriju i savremenost drugih država, (naročito Jugoslavije), što je prilično uočljiv izraz osećanja perfekcionizma, praćenog luciferskom gordošću trijumfalizma!
Zaključak koji izvlačim iz Jungove ideje o arhetipu savršenstva u čoveku i Milerove ideje o perfekcionizmu-narcizmu u politici i religiji, dvoznačan je. Ako je težnja čovekova ka usavršavanju (korisnije je ostati na terminu usavršavanje, upotpunjavanje, ucelovljavanje, umesto savršenstvo) arhetipska, kao što tvrdi Jung, onda je ona – razmišljam sada kao hrišćanin – Bogom data čoveku, dakle, urođena je. Čovek prirodno teži usavršavanju, radi čega drugog, no da se postepenim usavršavanjem (kroz eone eona “vremena”) približi Liku svoga Tvorca, koji je “na početku početaka”, prahu zemaljskom udahnuo Svoj Duh i tako čoveka učinio, ne samo prirodnim živim bićem već i duhovnim, potencijalno spremnim da se usavršava (creatio continua). Ne ulazim sada u razloge (uostalom nejasne i tajanstvene) da svaki arhetip u čoveku (znači, i ovaj o savršenstvu) neminovno nosi u sebi ili sobom, svoju tamnu, senovitu, negativnu, da li da kažemo, lucifersku stranu. U odgovoru na ovo veoma podsticajno pitanje, zadržao sam se namerno na negativnoj strani težnje ka usavršavanju kako bismo je u sebi na vreme prepoznali i tako srećno umakli njenoj mogućoj zamci. Osvešćivanje u sebi ove arhetipske Senke, naročito je važno za svakog religioznog čoveka, sklonog, inače, kada ovu svoju Senku ne prepozna, svakovrsnom nametanju svoga uverenja drugima, što, nekad, završi opasnim fanatičnim perfekcionizmom.
Prihvatam, inače, oba prevoda grčke reči teleios, i u Matejevom i u Lukinom Jevanđelju, kao tačna, jer i jedna i druga reč (savršenstvo i milosrđe) u suštini su Hristovo jevanđelje. Naše milosrđe je conditio sine qua non svakog daljeg mogućeg usavršavanja. Sledeći, dosledno, strpljivo i pažljivo Hrista kao naš jedini Put, Istinu i Život, primenjujući, jednom reči, u životu ono što nam je On ostavio i pokazao (kako valja ispravno živeti) najbolji je način da se izbegne, u svakom čoveku, u hrišćaninu naročito, uvek prisutna opasnost zloupotrebe i izneveravanja arhetipa usavršavanja.
Prkosno reagovanje deteta je znak njegovog otpora – Kako smiriti prkosno dete?
Prkos je izraz detetove frustracije i ono ga koristi kad mu je ono za što se bori izuzetno važno. Otpor je uvek odraz potrebe da se nešto promeni u uhodanom sistemu.
Vaš mališan baš ne želi da navuče čarape, a vaša devojčica je “čvrsto odlučila” da danas ne ide u školu. Nakon što iscrpite ceo spektar molbi, pretnji i ucena, često ste već na početku radnog dana toliko iscrpljeni da jedva možete da se pokrenete. A naši najdraži i dalje su istrajni u svome. To je čin otpora koji neki stručnjaci pripisuju nižoj emocionalnoj inteligenciji. Tačnije, reč je o sklopu osobina (samorazumevanja, samokontrole, samouverenosti, empatije…) koje nisu suprotne nego komplementarne racionalnoj inteligenciji. Stručnjak za osetljivu decu Morin Hili tvrdi, međutim, da otpor češće pružaju upravo emotivno inteligentnija deca i da je on odraz unutrašnjih procesa. Takva deca, tvrdi ona, zapravo slušaju svoju “unutrašnju mudrost” i umesto da se pridruže drugoj deci koja bespogovorno i poslušno ispunjavaju svoje obaveze, oni poručuju da takvo ponašanje “njima nije u redu”.
Treba hrabrosti da se istupi i pokaže kako se osećaju. Slično misli i magistar psihologije i praktičar teorije igrom Tea Knežević. “Prkosno reagovanje deteta je znak njegovog otpora. Tako dete pokušava da drži određenu dozu kontrole nad situacijom, pa stoga ne želi da popusti. Prkos je izraz detetove frustracije i ono ga koristi kada mu je nešto za šta se bori vrlo važno”.
Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h
Odrasla osoba tada može da verbalizuje razumevanje deteta tako da mu kaže da zna da mu je to baš vrlo, vrlo važno i tek tada, kad se dete smiri, onda mu mirnim ali jasnim i odlučnim glasom treba postaviti granicu.
Otpor je uvek odraz potrebe, ističe Hili, da se nešto promeni u uhodanom poretku i bez toga ne bi bilo promena ni velikana poput Majke Tereze, ali je ona ipak bila odrasla kad je počela da menja svet. A prvi korak kod pomoći našem inatljivcu treba da bude, kažu stručnjaci, razumevanje. Ono počinje razgovorom u kom bi dete moglo da vam otkrije šta ga zaista muči i da zajedno razmotrite neka moguća rešenja. Najvažnije je, napominje Hili, da ne gubite strpljenje.
Prkosno dete je izazov i čini se da je teško savladati ga, ali istina je da je često takvo jer se smatra neshvaćenim. Decu na takvo ponašanje podstiče unutrašnji impuls, a nemaju razvijene veštine da drugačije pokažu da se ne slažu s onim što se od njih traži. Zato su tu roditelji i druge bliske osobe da mu pomognu da razvije te veštine i pokažu mu da se može i bez nedopustivih i neprimerenih prkosnih gestova (bacanje stvari, lupanje vratima…). Najbolji način je da ste tu za njega, da u tom trenutku može da vam kaže kako se oseća. Naravno da nisu sve situacije pogodne za pregovore, na primer, odlazak kod zubara može da se odloži, ali ne i izbegne, baš kao i pranje zuba. Tada duboko udahnite i sledite savet psihologa Tee Knežević:
“Kako biste podstakli dete da promeni svoju reakciju, važno je da smanjite pritisak na njega i na neki način mu pomognete da se opusti. Treba da normalizujete situaciju i ne ulazite u borbu moći s detetom, jer se nakon borbe moći najčešće obe strane osećaju loše. Tek kada se smiri i opusti, dete će moći da odabere da se drugačije ponaša.”
Dakle…
Prvi korak u pomaganju malom inatljivcu je razumevanje
Prkosno dete predstavlja izazov, ali istina je da je često takvo zato što se oseća neshvaćenim. Njih na takvo ponašanje podstiče unutrašnji impuls, a nemaju razvijene veštine da drugačije pokažu da se ne slažu s onim što se od njih traži ili očekuje.
Tek kad se smiri, dete može da počne da se drugačije ponaša
Roditeljsko strpljenje je ključno da bi se smirilo prkosno dete bez previše natezanja. Ako mu se otvoreno suprotstavite, pozivajući se na roditeljski autoritet, dovešćete sebe u borbu moći u kojoj obe strane gube. Tek kad se mališan smiri, porazgovarajte o granicama.
Izvor: 24sata.hr
Dozvoljavate li sebi da budete ono što jeste?
Kada su nas nekada davno u školi pitali šta želimo da budemo kada porastemo, svi smo mi nabrajali različite profesije, a niko nije izgovorio da želi postati najbolja verzija sebe. Celog života se trudimo biti neko drugi, imati nekakvu ulogu, i stoga je veoma teško biti autentičan u ovom materjalnom svetu.
-
Prvi način da živimo autentičan život jeste da izađemo iz sobe za doradu, obradu i uređivanje svega. Da li uvek obrađujete i ulapšavate svoj život? Ptica, ona cvrkuće i ne trudi se da cvrkut ’’poboljša’’, ona je to što jeste. Ako padnete, vi ste ti koji treba da se podignete.
Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h
Život nije proba, ne postoji dugme stop ili undo, život treba živeti kakav jeste. Nisu potrebni filteri na selfiju, jer svakako smo dovoljno dobri ovakvi kakvi jesmo. Manje obrade, više improvizovanja, više prisustva u ovde i sada. -
Da li se zabavljate? Ne? O, ne, šta ćemo sad?! Ja sam psiholog i savetnik i inspirišem milione ljudi i reći ću vam zašto toliko veliki broj ljudi pati od depresije. Ljudi stalno traže odobravanje drugih ljudi. Mi najpre treba da se pobrinemo oko toga da zabavimo sebe, a tek onda da se pitamo da li je nekome drugome zabavno. Ako stvarate nešto, treba da to radite zbog sebe, da biste sebe zabavili, a ako uvek pokušavate da drugima udovoljite, lako možete doživeti nervni slom. Neka vaše sopstveno uživanje i zabavljanje, ono što radite zbog sebe i za sebe, bude zabavno drugima.
-
Veganska nedelja- Pokušajte nedelju dana biti na veganskom režimu ishrane. I ne mora hrana biti začinjena veštačkim sosovima, možete je jesti takvu kakva jeste.
-
Posmatrajte tišinu. Mi smo 100% autentični u sadašnjem trenutku. Kada živimo u prošlosti, u glavi se pojavljuje taj neprijatni zvuk i glas koji ne prestaje da govori. Ako živite u budućnosti, tu je taj glas koji govori da želite postati nešto što sebi ne dozvoljavate da već budete u sadašnjem trenutku.
-
Ko ste vi kada vas niko ne gleda? Ko ste kada ste sami kod kuće? Šta bi bilo kada biste dopustili drugima da vas vide kakvi jeste. Postali biste ranjivi kada biste se otvorili. Postali biste autentičnikada biste prestali brinuti šta drugi misle, a posvetili se prihvatanju sebe 100%.
-
Budite u okruženju u kom se možete predati 100%. Već dugo većina nas živi u svom egu. Ego nije ništa loše, ali to je naša maska, naša persona, a ne naša suština. Meni priroda pomaže da se predam i budem ono što jesam. A sa druge strane, radio sam poslove na kojima sam se morao smešiti i kada mi nije bilo do toga. Ne mislite da možete biti svoji, zar ne?
-
Ne govorite DA, kada mislite NE, ne govorite NE, kada mislite MOŽDA. Kada kažete NE kada nešto ne želite, tako poštujete sebe.
-
Treba se igrati sa svojom autentičnošću. Ja sam se igrao i glumio i istraživao ko jesam. Možete pokazati ljudima emocije kroz koje prolazite, možete biti tužni, ljuti, srećni. Sve ste to vi, prihatite sebe.
-
Nemojte se upuštati u takmičenja. Takmičenje jedna od velikih iluzija, koja nas veoma udaljava od onoga što jesmo. Kao ja kažem da želim da se takmičim sa tobom, po kojoj se osnovi takmičimo? Mi smo rođeni u različito vreme i imamo različite ciljeve u životu, a delimo vreme i prostor sada. Umesto o takmičenju, mislite o saradnji. Pomažete sopstvenoj autetičnosti kada kažete drugoj osobi: Ti si jedinstvena i čudna, a i ja sam jedinstven i čudan, sada se ne moramo takmičiti i ići jedno protiv drugog, možemo se udružiti i odati počast sopstvenoj jedinstvenosti.
-
Shvatite da sebe uvek možete unaprediti. Biti svoj ne znači biti statičan, prihvatite da se stalno menjate i rastete.Uvek ste u procesu postajanja veličanstvene verzije sebe. Kao što apdejtujete kompjuter, tako i sebe stalno treba apdejtovati, poboljštavati, a u istio vreme možete biti autentični. Jer vaša suština se ne menja, ali se stalno možete razvijati i onda kažete: Bože, kako je dobro biti živ! Eto, to su načini da budete svoji, da budete autentični!
Izvor: planetaradosti.rs
Tolstoj: Sve što sam ikada razumeo, razumeo sam samo zbog toga što sam voleo (biografija)
“Sve što sam ikada razumeo, razumeo sam samo zbog toga što sam voleo.”
Lav Nikolajevič Tolstoj
Selo – imanje Jasna Poljana u pokrajini Tula (južno od Moskve) kupio je 1763.godine knez Sergej Fjodorović Volkonski. Kupljen je deo zemlje i vremenom otkupljivana i okolina tj. cela Jasna Poljana.
Predpostavlja se da ime Jasna Poljana potiče od sunčane poljane ili reke Jasenke. Od Sergeja imanje je nasledio sin Nikolaj koji je u potpunosti preuredio ovo veliko imanje. Posle Nikolaja naslednik je Tolstojeva majka, ćerka-jedinica Marija Nikolajevna. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Njen suprug, Nikolaj Ilić Tolstoj preuredio je dvorac dogradivši još tridesetak soba, proširio je i uredio domaćinstvo.
Na tom bogatom, lepom imanju rodio se slavni ruski pisac Lav Nikolajevič Tolstoj 09.septembra 1828.godine. Rodio se na mestu prelepih šuma sa mnoštvom ptica i divljači, plodnih oranica, rodnih voćnjaka, sunčanih i cvetnih poljana, bistre reke…
Po svemu vredna, Jasna Poljana ostaće zauvek zapamćena i obojena veličinom Lava Nikolajevičča Tolstoja. I danas se imanje čuva u stanju u kojem ga je napustio veliki pisac. Postao je muzejska vrednost koja je i dalje u vlasništvu njegovih potomaka. Titula grofa dodeljena je u XVIII veku njegovim precima od strane Petra Velikog.
Jasna poljana
Tolstojevo detinjstvo i veći deo života vezani su za Jasnu Poljanu. Tu je proveo detinjstvo, napisao najpoznatija svoja dela, oženio se…
Jasnu Poljanu Tolstoj napušta zarad preseljenja, školovanja, povremenih putovanja po Evropi, odluke da godinama živi u Moskvi i Sant Petersburgu, odlaska na bojno polje…ali će više od 50 godina provesti u njoj.
Tolstoj će imanje napustiti i u 82. godini života, sa ćerkom, ličnim lekarom i gospođom koja mu je prepisivala tekstove… Pobegao je od svega što mu je bilo mrsko, i luksus i neadvekvatno, iritirajuće ponašanje voljene žene Sofije jer se testamentom odrekao svojih honorara… Pobegao je i ubzo na putu umro… Čini se da je njegov odlazak bio kretanje ka smrti, herojski, poput mladalačkih ratnih borbi, svojeglavo, slobodarski i bez opiranja i žaljenja kretao se ka nepoznatom cilju do poslednjeg izdisaja. Umro je na železničoj stanici Astapovo 20. novembra 1910.godine… tu je sačekao voz za smrt.
Vratio ga je na večni počinak u Jasnu Poljanu.
Kao dvogodišnje dete ostao je bez majke, a nakon preseljenja u Moskvu 1837.godine i bez oca te su se o njemu brinuli najbliži rođaci. Školovao se na Kazanjskom univerzitetu, najpre arapsko –tursku filolologiju, a potom pravne nauke i orijentalne jezike.
Nije završio nijedne studije već se odlučio da sam stiče znanja. Živeo je raskalašno i poročno godinama u Moskvi i Sant Peterburgu. Voleo je žene, zabave…Oslobodio se odjednom ispoljenog kompleksa u 18.godini da je ružan, jer su mu grofovska pozicija ali i njegov šarm pokazali kako je potpuno nepotrebno brinuti zbog svog spljoštrenog nosa ili debelih usana. Neprekidno je sam sebi obećavao kako neće kročiti u kafanu, niti posetiti javnu kuću, ali dugo nije uspevao da pobegne od svojih poroka. Godinama je ludovao za ženama, kafanama i završavao sa ciganima i njihovom pesmom.
Za vreme studija započeo je pisanje dnevnika koji je vodio do kraja života. Posetivši brata koji vojuje u Krimskom ratu (1853-1856), pridružuje se dobrovoljcima. U to vreme već je napisao i objavio svoje prvo delo “Detinjstvo”(1852). Sa prvim delom postaje priznat i slavan kao književnik. Dovoljno je napomenuti da su Turgenjev i Dostojevski bili oduševljeni. U ratu je pokazao veliku hrabrost, bez straha, u zanosu, ponesen svojom i emocijom svojih ratnih drugova bio je u prvim redovima. Da bi ga spasili, povukli su ga u pozadinu.
1854.god. objaviće “Dečaštvo”, a potom “Sevastopoljske priče” (1855),“Mladost”(1856), novelu “Porodična sreća” (1859).
Tolstoj je bio svestan svoga dara i u borbi sa svojim porocima govorio je ( a potom i uradio) kako bi mogao da uradi nešto veliko za njegovu porodicu. I njegovi preci istakli su se kao vojskovođe, diplomate, ali i kao pisci. Nakon u ratu provedenih dana vraća se u Jasnu Poljanu i otvara školu za seosku decu. Pisao je studije o pedagoškom radu…
1862.godine oženio se sa Sofijom Andrejevnom Bers, iako je znatno mlađa od njega. Robusne naravi, zaprosio je mimo očekivanja najmlađu sestru Bers donevši joj pismo u kojem iskazuje svoju ljubav, priznaje da je star i ružan, ali… Sofija je bila presrećna, a ostale sestre ozlojeđene. Brak je uneo mir u Tolstojev život, rodila su se deca (trinaest, od kojih je preživelo osam)… U tom porodičnom miru predano, pedantno, strpljivo piše svoje duge romane koji su zahtevali mnogo truda. Prepravlja, supruga i saradnici prepisuju, a on u težnji ka najboljem čitav koncept drži u glavi i ispisuje ga u dugom vremenskom periodu jer je sebi i zadao obiman i težak zadatak.
U svom književnom kazivanju Tolstoj je realista. Sasvim korekto zvuči njegova opaska da ruska duša i misao ne mogu da se uklope u zapadnjačku formu pisanja i da same sebi moraju prokrčiti put.
Tolstoja u privatnom i književnom životu okupira narod. Nije mogao da podnese bedu seljaka (kmetova) i raskalašnost plemstva, jad naroda i površnost i dangubljenje bogatih. Stoga je u životu pokušao da oslobodi kmetove ali se nije uspeo sa njima dogovoriti, a kad su 1860.oslobođeni pokušao je kao sudija da bude pravedan zamerivši se ostalim plemićima. U svojim knjigama iskazivao duboku ljubav prema narodu koji u sebi nosi čovečnost i koja se najviše ispoljava u predanoj borbi za otadžbinu. Govorio je: ruska je vojska narodna.
Snagom, verom i voljom narod je pobedio do tada nepobedivog Napoleona. Istorijski roman “Rat i mir” (1863 – 1869) detaljno opisuje predratna i ratna dešavanja u periodu od 1805. do 1813.godine, ali prikazuje i psihološke odlike pojedinaca: kakav je čovek moralno zreo da vodi narod u kojem ljubav prema slobodi nema granice, koliko ih je koji se kriju iza visokoparnog, patetičnig govora… General Kutuzov znao je da presudnu ulogu u ratu neće odigrati on koji komanduje stotinama hiljada ljudi “nego ona nedostižna snaga što se zove duh u vojsci” (Rat i mir), na nju je motrio i njome se pre svega rukovodio. Celokupan kolorit ratnih dešavanja obojen je ruskom kulturom, a zarad što veće autentičnosti koristio je i način govora koji se u to vreme koristio.
Čehov je rekao: ”Da li ste obratili pažnju na Tolstojev jezik? – Predugačke rečenice, umetnute rečenice nabacane jedna na drugu. Nemojte misliti da je to slučajno, da je to slabost. To je umetnost i ona se postiže trudom. Te rečenice ostavljaju snažan utisak.”
Za njegovog života roman je objavljen četiri puta (uvek uz neku korekciju).
Drugi njegov najpoznatiji roman je“Ana Karenjina”(1877). Na ovaj roman bio je posebno ponosan, smatrao ga je svojim prvim pravim romanom. Svi će se složiti da je ovo delo vrhunac realizma, ali većina ljudi će mimo svakog “izma” reći da je delo vrhunske vrednosti. Ljubav između Ane Karenjine, udate žene, i lepog i privlačnog Vronskog nije samo šok za patrijahalnu javnost, niti je samo u tome poenta romana, već više od svega blažena ljubav bez obzira na njen ishod. Ishod je za Anu koban jer je realizacija Tolstojevog mišljenja da večna ljubav ne postoji. Od blaženosti do posesivnosti, krivice i bezizlaza, Ana ubija lepotu svoje ljubavi i samu sebe. Druga ljubavna priča u romanu jednostavnija je i sa srećnim završetkom. Ipak, Anina smelost da voli javno uprkos svojoj poziciji udate žene, ali i način na koji pušta da ljubav raste u njoj, svima je ostala upečatljivija.
Tolstoj je napisao i “Kozake”(1863), “Smrt Ivana Iljiča”(1887), “Krojcerovu sonatu”(1889), “Vaskrsenje”(1899), Hadži Murata ( posthumno objavlen 1912.god.)… veći broj kratkih priča, naučnih studija, polemika, eseja, drama. Tolstoj je podjednako vredan i u pripovetkama ili kratkim pričama. Poznati pisac G.Flober je nakon čitanja “Smrti Ivana Iljića” rekao kao njegovo celokupno delo ne vredi koliko jedna Tolstojeva pripovedka.
Za roman „Hadži Murat“, koji Tolstoj nije objavio za života jer je smatrao da ga treba doterati, Maksim Gorki je rekao:“ Zar se može napisati nešto lepše od Hadži Murata? Mi smatramo – ne. Tolstoj je smatrao da može.“
Ja se uvek na pomen ovog romana setim samog početka i opisa cvetnog polja, kako je svaki cvet dobio svoj specifičan epitet, branja buketa cveća i pokušaja da se buketu doda u sredinu i prelep cvet poznat po svojim bodljama. Branje je bilo bolno i dugo je trajalo. Ubran cvet se sav iskrivio, gotovo svenuo i nikako nije odgovarao sveže ubranom šarenom buketu. „Kako se junački borio i kako je skupo prodao svoj život!“- zaključuje Tolstoj. I setim se poestko-tragičnog kraja: roman u kojem je smrt glavnog junaka obeležila pesma slavuja…
Tolstoj fascinira svojim revolucionarnim stavovima u odnosu na društvo u kojem živi, intrigira odnosom prema crkvi i pravoslavnoj veri zarad čega je uprkos društvenog položaja i književne slave izbačen – izopšten iz nje. Sahranjen je bez sveštenika i krsta na grobu. Ipak, iznevši šta sve ne može da prihvati (trojstvo, da je Hrist bog, Marijino bezgrešno začeće, da su Adam i Eva grešni…), Tolstoj ima svoju predstavu o bogu koju iznosi razgovarajući sa bogom kojeg odbacuje: beskraj…ograničen njegovom ličnom savešću.
Iako ga je crkva izopštila, kao čoveku velike moralne vrednosti i protivnika svakog nasilja, narod tome nije pridavao značaj. Od većeg značaja bila je njegova bučna reč protiv nepravde u društvu. Maksim Gorki ga je smatra istomišljenikom-ateistom, ali je Tolstoja na neki način doživljavao kao Boga: “pomislio sam-ovaj je čovek sličan bogu”. Lenjin ga je uključio u revolucionarnu teoriju iako je bio zastupnik teorije neprotivljanja zlu… Svima je bio potreban…
Po svojim ubeđenjima on je anarhista i pacifista…
Vremenom je postao vegeterijanac, kažu i da se bičevao kako bi osnažio svoj duh…
Uslovi za životnu sreću su za Toslstoja jasni i jednostavni: dodir sa prirodom, porodica, fizički rad, sloboda.
Celog života čula se njegova neumoljiva, pravedna reč. Grmeo je gorostas iz Jasne Poljane! 1908.godine piše traktat “Ne mogu da ćutim”… o crkvi koja ne čini dobra… Mi još uvek čujemo sve ono o čemu on nije hteo i nije mogao da ćuti bez obzira da li se slažemo ili ne sa njegovim stavovima.
“Mladost ne smeta čoveku da bude hrabar…” (“Rat i mir”) Ni docnije, nista nas ne sme lišiti hrabrosti da ostvarimo svoju sreću. Ako nemamo zaštitu (titula i slava), moramo učiniti sve barem za svoj lični život i svoje najbliže…
Lav Nikolajevič Tolstoj nije samo jedan od najslavnijih ruskih, već i svetskih pisaca. Veliki pisci Rusije I sveta govorili su o njegovom delu kao o izrazitoj, gotovo nenadmašnoj, vrednosti.
1873.godine postaje dopisni član Carske akademije nauka, a počasni akademik lepe književnosti 1900.godine.
1910.godine izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije.
Oni koji su živeli sa njim, sreli se i porazgovarali, beležili su njegove reči, doživljaje, reakcije… svima je bio važan i sve su oči bile uprte u njega… deca su napisala memoare, supruga više knjiga o svom životu sa njim… Uprkos tome, mnogo je nejasnoća i kontradiktornosti u opisu njegovog zanimljivog života.
Meni je ipak draža njegova knjiga. Godine učiniše da mi se, uz nešto sećanja, još samo “Krojcerova sonata” ponekad nađe u rukama.
Slavica Štulić
Tolstoj citati
Svi misle kako promeniti svet, a niko ne misli kako promeniti sebe.
Boga je teško spoznati, ali to ne znači da ga nema, nego je to znak Njegove veličanstvenosti, a naše slabosti.
Što manje ljudi znaju o lošim delima drugih ljudi, samim tim su strožiji prema sebi.
Ceni dobre misli i svoje i tuđe kad ih poznaješ. Ništa ti neće toliko pomoći koliko dobre misli da izvršiš istinski zadatak svog života.
Vegetarijanstvo je kriterijum po kome možemo prepoznati da li je čovekovo stremljenje prema moralnoj savršenosti iskreno i ozbiljno.
Sakrij tudji greh, pa će ti bog dva oprostiti.
Nikad ne slušajte one koji loše govore o drugima a o vama dobro.
Govori samo o onome što ti je jasno, inače ćuti.
Grešiti je delo ljudsko, opravdavati grehe delo je djavolsko.
Bez telesnog rada nema zdravog tela niti zdravih misli u glavi.
Zadovoljstva bogataša stvaraju se suzama siromaha.
Čovek je kao razlomak, čiji je brojilac ono što on jeste, a imenilac ono što misli o sebi. Što je imenilac veći, razlomak je manji.
Ono što je prošlo više ne postoji, ono što će biti još nije došlo. Pa šta onda postoji? Samo ona tačka u kojoj se sastaju prošlo i buduće. Eto, u toj tački je sav naš život.
Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način.
Većina muškaraca traži od svojih žena vrline kojih se oni sami ne pridržavaju.
Dva najmoćnija ratnika su strpljenje i vreme.
Plašljiv prijatelj strašniji je od neprijatelja, jer neprijatelja se bojiš, a u prijatelja se uzdaš.
Savest je glas duše.
Izvor: secanja.com
Da li veća ljubav prema deci znači manje ljubavi za partnera?
Kada žena postane majka, prioriteti se u velikoj meri menjaju. Nažalost to često loše utiče na odnos sa partnerom, koji se oseća zapostavljeno. Na koji način naći dovoljno ljubavi u sebi i biti dobra majka, ali i supruga?
Nikada nisam bila previše sentimentalna. Nisam ljubitelj ljubavnih pesama, kao mala nisam sanjala o idealnoj venčanici, čak mislim da u životu nisam piskarala ime svoje simpatije u svesci.
Ali, imam sliku srca u pesku, uz mnogo uloženog truda iscrtala sam ime mog muža i moje na plaži gde smo proveli naš medeni mesec. On i ja… zauvek.
Tada nismo znali da će se naše “zauvek zajedno” uskoro završiti. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Ubrzo nakon povratka sa odmora iz snova shvatila sam da sam trudna. I tada nas je bilo troje.
Posmatrala sam to kao ljubavnu jednačinu. Ako smo on i i ja jednako ljubav, onda zasigurno kada beba uđe u jednačinu, on, beba i ja ćemo biti ljubav na kvadrat, jer ljubav je beskrajna.
Shvatila sam da je beba mnogo više od onog osećaja toplote i spokoja koji te preplavi dok dojiš svoje dete, potrebe da je na svaki mogući način zaštitiš, sreće dok je uspavljuješ ili gledaš kako spava.
I dalje imam taj osećaj – gledam ih dok spavaju i u trenutku ih volim malo više nego kada su budni. Ali dok sam otkrivala skroz nova osećanja ljubavi prema svojoj deci (jer ih je ubrzo bilo dvoje), shvatila sam da je imam manje za svog supruga.
Zapravo, svaki put kad čujem svog supruga kako hrče dok beba plače, javi mi se mali osećaj mržnje. To je postala moja sramotna i frustrirajuća tajna. Jednačina gde veća ljubav prema svom detetu znači manju količinu ljubavi za mog supruga. Prosto ne znam ni na koj način to da objasnim.
Moj novootkriveni nedostatak ljubavi je malo po malo procurivao u razgovoru sa drugim majkama na rođendanima, u parkovima… Shvatila sam – nisam jedina! I druge, novopečene mame su otkrile isti nedostatak ljubavi prema svojim supruzima.
Da, htele smo da budu tu da promene pelene, iskuvaju bočice ili uključe mašinu, ali predigru u 2 ujutru kada mrtve umorne padnemo u krevet, ne.
Jedna majka je čak pomenula da odoleva iskušenju da ga uguši jastukom dok neprestano hrče po celu noć. Druga je objašnjavala kako namerno ostaje pored televizora uz čašu vina dok je muž čeka u krevetu.
U mom slučaju, bilo je dana kad sam želela da mu vidim leđa u 5, a da dadilju zadržim preko noći.
Koliko je vas osetilo da vam je suprug zapravo pomalo teret? Moja sestra i ja smo umele često da se šalimo kako bi bilo divno da sve žene mogu da čuvaju decu u svetu gde nema muškaraca, dok nam ne postane dosadno ili dok ne počnemo ponovo da se osećamo ženstveno, što nam se u tom trenutku činilo nezamislivo.
Stvari koje ranije nisam ni primećivala, počele su jako da me iritiraju. Zašto moj suprug ne ume da složi čarape kako ja hoću? Zašto se ne seti da mi skuva kafu posle, skoro, decenije braka? Iritirao me je i kada bi mi kupio čipkast veš u pokušaju da bude romantičan. Zar ne zna da više volim pamuk? Da mrzim hrizanteme?
U međuvremenu, ja sam njemu trebala više nego ikada. Osećala sam se kao da je počelo takmičenje ko će dobiti više moje pažnje. Živela sam u kući sa tri muškarca i svaki od njih je smatrao da je moj prioritet.
Bilo je noći kada su gurali jedan drugog iz kreveta, ne bih li se probudila pored jednog od njih ujutru, po mogućstvu sa pelenom na glavi ili bradom na obrazu.
Majčinstvo mi je otvorilo oči i za druge stvari. Shvatila sam kako je moja ljubav prema suprugu zapravo majčinska ljubav – Trudim se da mu bude udobno, dajem mu najbolje parče mesa za večerom, kupujem njegovo omiljeno vino, gledamo njegovu omiljenu seriju – ovo je vrsta ljubavi koju majka pruža sinu. Dobro, možda osim vina.
Sada, najbolje parče mesa ide deci. Ja sam lavica koja štiti svoje mladunce. Nemam više vremena da tražim nove načine da iskažem ljubav svom suprugu. Lavice to ne rade.
Zapitala sam se. Šta se desilo onom paru čija sam imena pisala u srcu u pesku? Šta se desilo sa onim “ti i ja zauvek”? Da li se sve nepovratno promenilo i mi nikada više nećemo ceniti jedno drugo kao nekada? Da li ću zauvek voleti svoju decu više od svog supruga? Da li je loše ako je tako?
Na sreću, kako su deca odrastala, a mi sazrevali, napravili smo dogovor da nađemo put ka onome što smo nekad bili.
Shvatili smo da ne možemo biti dva cimera koja čuvaju decu zajedno i slažu čarape na pravi način. Jer jednog dana deca će odrasti i krenuti svojim putem, a mi ćemo biti prepušteni jedan drugom. Od tada se trudimo da uvek nađemo način da ON i JA budemo ponovo MI. I da, iako je tačno da volim svoju decu, volim i ovog čoveka pored mene. Volim ga više nego što sam ikada ikog volela.
Sada računamo zajedno. I prilično sam sigurna da jednačina ljubavi ide ovako: (ON i JA) + (DECA i JA) + (ON i DECA) = LJUBAV NA KVADRAT! Nadam se, zauvek.
Autor: Amy Higgings
Izvor: huffingtonpost
Dvanaest najefektivnijih lekove protiv zubobolje
Danas imamo mnogo opcija od kojih možemo birati neku za umirivanje zubobolje ali pre nego što je postojalo moderno zubarstvo, ljudi su se služili prirodnim lekovima.
Ove prirodne alternative su vrlo efikasne i mogu biti veoma od pomoći kada patite od zubobolje i radije biste da izbegnete posetu zubaru.
Dvanaest najefektivnijih:
Esencijalna ulja
„Ispiranja esencijalnim uljima su podjednako efikasna za eliminisanje plaka. Studija o plaku i uticaju amino fluora/stanog fluora i esencijalnih ulja na njega pokazala je da nema značajnih razlika u efikasnosti obe alternative.
Kako hloreksidin prouzrokuje mrlje na zubima usled dugotrajne upotrebe, esencijalna ulja se mogu koristiti kao alternativa za ispiranje usta hloreksidinom. Esencijalna ulja takođe poseduju antimikrobno dejstvo protiv subgingivalnih peripatogena takođe.
Za najbolji efekat možete koristiti ulja karanfilića, čajevca, nane, mire, cimet i mentu.
Čaj od nane
Studija iz 2013. godine je otkrila da ulje nane ima moćna antiseptička dejstva koja su korisna protiv oralnih patogena. Trebalo bi da pijete čaj od nane sa kašičicom lišća nane natopljenih 15-20 minuta kako biste tretirali zubobolju i loš zadah.
Ulje karanfilića
Ulje karanfilića je bogato eugenolom koja ima moćna antiseptična i anestetička dejstva koja uništavaju bacile i olakšavaju bol u desnima. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Studije su otkrile da je efikasan koliko i benzokain pri olakšavanju bola.
Trebalo bi da kombinujete nekoliko kapi ovog ulja sa kašičicom kokosovog ulja i pomoću tupfera vate nanesete tu mešavinu na bolni deo. Kada to mesto utrne, uklonite tupfer i isperite usta. Možete takođe sažvakati nekoliko karanfilića na toj strani gde se nalazi bol.
Ekstrakt vanile
Miris vanile umiruje anksioznost povezanu sa zuboboljom a njegov sadržaj alkohola čini da bolno mesto utrne. Stoga, natapkajte ekstrakt vanile prstima i utrljajte u bolni zub dva puta dnevno kako biste olakšali bol.
Pasta od kurkume
Pomešajte kašičicu kurkume u prahu, nekoliko kapljica ulja od mente i kašiku maslinovog ulja i napravite pastu. Zatim istrljajte zube tom pastom i ostavite je na zubima da deluje nekoliko minuta i potom isperite.
Ima snažna antivirusna i antibakterijska svojstva i pomoćiće vam da se izborite sa lošim dahom, iritacijama, crvenilom desni i mrljama na zubima.
Pasta od đumbira i kajenskog bibera
Pomešajte đumbir i biber u jednakim količinama, dodajte vode i napravite pastu. Zatim je nanesite na bolno mesto uz pomoć tupfera i ostavite je da deluje kako bi umirila bol i oticanje, izborila se sa infekcijom i kontrolisala krvarenje.
Ispiranje slanom vodom
Dodajte kašičicu soli u šolju ključale vode i čim se ohladi ispirajte na pola minuta. Ovo će olakšati bol i infekcije, ojačati zube i smanjiti otok.
Mirisava smola
Po RDH-u: „Svojstvo skupljanja mirisave smole pomaže kod upale, a ispiranjem se dobija dodatna prednost smanjivanja bakterija“. Kako biste napravili domaću vodicu za ispiraje usta, prokuvajte kašičicu mirišljave smole u dve šolje vode, ostavite da se ohladi i koristite nekoliko puta u toku dana.
Sirov beli luk
Beli luk se efikasno bori protiv gljivica, bakterija i virusa. Trebalo bi da zdrobite češanj, ostavite ga nekoliko minuta kako bi aktivirao svoje sastojke, dodate malo soli i nanesete na bolan zub. Možete takođe žvakati beli luk nekoliko puta dnevno sa pogođenim zubom.
Led
Kako biste umirili oticanje i bol pre nego što odete kod zubara, nanesite leden ili hladan oblog na obraz.
Žvakaća guma
Deo oko slomljenog zuba ili oko zuba kojem nedostaje plomba je iritiran i bolan. Kako biste olakšali ovaj bol žvaćite žvakaću gumu na drugoj strani usne duplje i zatim je nanesite na pogođen zub.
Akupresura
Pritisnite rukom pogođenu stranu, na mestu gde se baza kažiprsta i palac susreću i držite nekoliko minuta. Ovo će stimulisati oslobađanje endorfina koji će ublažiti bol.
Izvor:webtribune.rs
Čuvajte se povreda na snegu i ledu: Klizavo, lako do gipsa
