Hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP) nije lako prepoznati u ranoj fazi, ali rana dijagnostika i blagovremena upotreba lekova može da uspori ili spreči dalji razvoj bolesti.

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) je opšti termin koji obuhvata brojne plućne bolesti među kojima su hronični bronhitis i emfizem. Usled suženih respiratornih puteva, ograničen je protok vazduha kroz njih, pa udahnuti vazduh ne može slobodno ući ili izaći iz pluća.

Od HOBP najčešće obolevaju pušači ili bivši pušači, osobe koje žive u kućama sa mnogo gasova (sagorevanje u pećima za zagrevanje prostorija) ili one koje su radile na mestima gde je bilo puno prašine i dima. Većina bolesnika sa HOBP ima preko 40 godina, ali od hronične opstruktivne bolesti pluća mogu oboleti i mlađi ljudi.

Promene na plućima i hobp

Hronični bronhitis i emfizem su stanja koja dovode do nepovratnih oštećenja pluća, a emfizem najčešće prati bronhitis. Jednostavno rečeno, bronhitis je zapaljenje (oticanje) bronhija. Da bi se omogućio i olakšao protok vazduha, nastaje sve više mukozne tečnosti (sluzi) u plućima, što u stvari pogoršava problem, jer uzrokuje dalje začepljenje respiratornih puteva.

U slučaju emfizema, dugotrajno zapaljenje dovodi do promene oblika alveola, koje na kraju izgledaju kao da su sastavljene iz jednog dela, a ne iz više manjih „mehurića”, pa se tako smanjuje količina dostupnog kiseonika usled smanjenja njihove ukupne površine.

Simptomi HOBP:

Simptomi HOBP se obično pojavljuju kod pacijenata u pedesetim godinama starosti, a učestalost se povećava sa starošću pacijenata.

Kašalj je najčešći i osnovni simptom.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Izazvan je stvaranjem viška sputuma u plućima koji se mora ukloniti, a kašalj je prirodni način eliminacije iz organizma. Ovaj simptom poznatiji je kao „pušački kašalj” i predstavlja prvi znak oštećenja pluća.

Gubljenje daha/šištanje nastaje jer udah i izdah traju sve kraće. U početku se javlja samo kod fizičkog opterećenja, npr. penjanja uz stepenice, a kako se bolest razvija, pacijent ostaje bez daha i tokom mirovanja. Šištanje se javlja sa povećanjem oštećenja pluća.

Infekcije pluća su pratilac HOBP i česte su u zimskim mesecima. Kao posledica infekcije, kod pacijenata se pojavljuje žuto-zeleni sputum (ispljuvak).

Ostali simptomi koji se mogu javiti kod hronične opstruktivne bolesti pluća su umor, gubitak telesne težine i oticanje članaka na nogama.

Dijagnoza i terapija hobp

Lekar može postaviti dijagnozu na osnovu istorije bolesti pacijenta i podatka da li pacijent konzumira cigarete, „slušanjem” pluća stetoskopom, ali za postavljanje sigurne dijagnoze i utvrđivanje stepena HOBP koristi se spirometrijski test, kao i CT, rendgenski snimci i analize krvi.

Lekovi koji mogu olakšati simptome HOBP imaju različite mehanizme delovanja i ublažavaju različite simptome, pa se samim tim često kombinuju. Možda će vam lekar kao terapiju za hroničnu opstruktivnu bolest pluća propisati više od jedne pumpice za inhalaciju ili pumpicu koja sadrži više lekova, dok se neki lekovi koriste u obliku tableta ili tečnosti.

Inhalacioni bronhodilatatori

Pumpice koje sadrže ove lekove omogućavaju veoma brzo delovanje leka i širenje respiratornih puteva, i na taj način olakšavaju disanje. Razlikuju se intervali korišćenja, jer je moguće delovanje koje traje od nekoliko do 12 sati. Primeri ove vrste lekova su: salbutamol, salmeterol, ipratropijum i tiotropijum. Neželjena dejstva su retka i javljaju se samo nakon korišćenja velikih doza (glavobolja, povišen puls i tremor).

Inhalacioni kortikosteroidi

Steroidni lekovi smanjuju upalu, pa svojim delovanjem u plućima pomažu širenje respiratornih puteva (ali mnogo sporije i drugačijim mehanizmom u odnosu na inhalacione bronhodilatatore) i smanjuju učestalost pojave težih simptoma. Koriste se za lečenje i prevenciju simptoma HOBP. Nekada je potrebno više vremena da postignu puni terapijski efekat. Ovako deluju beklometazon, flutikazon i budesonid.

Glavno neželjeno dejstvo je gljivična infekcija usne šupljine, jer steroidi smanjuju otpornost na mikroorganizme. Javljaju se bele linije na jeziku, obrazima i suvo grlo. Održavanje oralne higijene nakon primene smanjuje učestalost ove infekcije. Dugotrajna upotreba steroida može prouzrokovati osteoporozu. Prevencija je redovno uzimanje kalcijuma i vitamina D u vidu dodataka ishrani.

Oralni bronhodilatatori

Ako je stanje pacijenta stabilno, propisuju se tablete sa efektom proširenja respiratornih puteva. Takvi lekovi su teofilin ili aminofilin.

Da bi se sprečila pojava neželjenih efekata (glavobolja, mučnina i povećanje pulsa), redovno se mora kontrolisati nivo navedenih lekova u krvi. Dosta OTC preparata, kao i cigarete, mogu uticati na nivo teofilina u krvi, pa se o tome treba posavetovati sa farmaceutom.

Mukolitici

U terapiji hronične opstruktivne bolesti pluća koriste se i mukolitici, koji „razbijaju” prevelike količine sluzi i olakšavaju iskašljavajne. Na ovaj način deluju lekovi acetilcistein, karbocistein, bromheksin, čime smanjuju rizik od bakterijskih infekcija.

Terapija kiseonikom

U uznapredovalom stadijumu hronične opstruktivne bolesti pluća, kada je sadržaj kiseonika u krvi značajno ispod normalnih vrednosti, bolesnicima koji ispunjavaju uslove propisuje se dugotrajna oksigenoterapija u kućnim uslovima (DOT). Ona podrazumeva nadoknadu kiseonika pomoću aparata koji se zove koncentrator kiseonika. Tako je pacijent na stalnoj oksigenoterapiji (najmanje 16 sati u toku dana), i manje su potrebe za bolničkim lečenjem.

HOBP je bolest od koje svake godine oboleva sve više ljudi i predstavlja veliki zdravstveni i socio-ekonomski problem, pa je prevencija u smislu prestanka pušenja najbolji način za smanjenje učestalosti tog oboljenja.

 KAKO „POBEDITI HOBP”

• Ostavite cigarete, to je najvažniji i najbolji način da pomognete svojim plućima.

• Izbegavajte boravak u zadimljenim i zagušljivim prostorijama.

• Provetravajte prostorije u stanu i na poslu.

• Uzimajte propisanu terapiju redovno i pravilno.

• Radite vežbe disanja.

Izvor: benuapoteka.rs

Endometrioza predstavlja vodeći uzrok izostanka žena sa posla, jedan od najčešćih uzroka steriliteta i uzimanja lekova zbog bolova u maloj karlici.

Ovo oboljenje je prisutno kod 70% adolescenata i mladih žena koje imaju simptome bolova u maloj karlici i koje nemaju poboljšanje kod uzimanja oralnih kontraceptiva ili anti inflamantornih lekova. Ipak, veoma retko se dijagnostikuje kod adolescenata.

Pogrešno se tumači da je potreban duži niz godina od početka menstrualnog ciklusa, kako bi se razvila endometrioza, kao i da rani simptomi, poput bola mogu biti normalni u ovom periodu.

Simptomi

Na endometriozu se može posumnjati ukoliko se primete neki od sledećih simptoma:

• Dismenoreja (bolne menstruacije)

• Bol u maloj karlici (koji se može javiti u bilo kom delu ciklusa)

• Dispareunia (bolni seksualni odnosi)

• Bol u krstima

• Bol u vreme ovulacije

• Bol u crevima

• Obilno krvarenje

• Uporni umor

Endometrioza se može razviti u većem broju formi: izrasline, čvorići, ciste koje mogu boleti.

Kod nekih žena bol u maloj karlici može biti izazvan pritiskom od endometrioma (endometrijalne čokoladne ciste) ili priraslica (tkivnih veza između organa). Bol se može javiti pri sedenju ili pri specifičnim aktivnostima.

Čvorići se mogu pojaviti u Daglasovom prostoru (predelu između rektuma i zadnjeg dela materice), uterosakralnom ligamentu ili rektovaginalnom septumu (tananom tkivu koje odvaju vaginu od rektuma).

Ove promene mogu izazvati veliki bol. Simptomi koji se vezuju za endometriozu koja je zahvatila bešiku ili creva ne prepoznaju se odmah. Oni mogu biti prikazani kao sindrom iritiranih creva, ili sindom bola bešike.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Simptomi endometrioze creva mogu uključivati bol i grčeve u stomaku, bolne pokrete creva, zatvor, retku stolicu, mučninu i povraćanje. Simtomi endometrioze bešike uključuju bol u predelu bešike, često mokrenje, peckanje pri mokrenju.

Broj i učestalost simptoma se povećava kako boslest napreduje, iako to nije tipično za sve pacijente.

Na endometriozu se naročito sumnja ukoliko se pojave simptomi:

• bola koji ne nestaju nakon uzimanja lekova protiv bolova kao što su paracetamol, ili nakon uzimanja antiinflamantornih lekova kao što je mefanamicna kiselina.

• Koji ne nestaju nakon uzimanja oralne kontracepcije

• Bol koji vas ometa u dnevnim aktivnostima

• bol koji se pojavljuje svakog meseca u isto vreme

• pogoršanje simptoma sa vremnom

Priraslice se često povezuju sa endometriozom i prema tipu i lokaciji priraslica bol može varirati od blagog do jakog. Bol može uzrokovati tenzija u depozitima endometrioze, pritiska od endometrijalnih cisti ili od priraslica koje pritiskaju i vuku organe. Bol može biti izazvan određenim položajima ili aktivnostima.

Dijagnoza

Postoji veliki broj metoda koje se mogu koristi da bi se procnilo da li žena ima endometriozu, ali jedini način da se utvrdi da li je zaista u pitanju endometrioza je laparoskopija.

Laparoskopija je hirurška procedura u kojoj se koristi laparoskop koji se uvodi u abdomen kroz mali rez na stomaku. Ova intervencija se ponekad naziva “operacija kroz ključaonicu”. Laparoskopija sa sobom nosi 3% rizik od pojave manjih komplikacija ili bolova u desnom ramenu, a kod dve od svakih 1000 procedura može se javiti preforacija creva ili neka druga veća komplikacija.

U nekim slučajevima endometrioza se može ukloniti u toku laparoskopije. Ukoliko je to slučaj uzorak tkiva treba poslati na histopatološku analizu.

Ukoliko idete na laparoskopiju predlažemo Vam da pitate da li će se, ukoliko je u pitanju endometrioza, odmah tretirati u toku operacije. Izveštaj sa intervencije i iz laboratorije može biti od velike korsiti za buduće lečenje.

Ultrazvuk
se često kotisti da bi se istražili simptomi, ali nije pouzdan način dijagnostike za mnoge žene, jer uglavnom prikazuje samo endometriotične ciste kao posledicu endometrioze ali ne i druge njene forme. Rektalni ultrazvuk može pokazati endometriozu u rektalno-vaginalnom delu.

Magnetna rezonanca male karlice može otkriti endometriozu i adenomiozu.

Duboko infiltrirana endometrioza

Duboko infilitrirana endometrioza je stanje kod koga je endometrioza prodrla više od 5mm ispod peritoneuma (tkiva kojim je obložena stomačna duplja). Tkivo koje je prodrlo više od 10mm je povezano sa izuzetno jakim menstrualnim bolovima i bolovima u maloj karlici.

Ovaj izuzetno ozbiljan oblik endometrioze može se naći između rektuma i vagine i često se naziva rekto-vaginalna endometrioza, u Daglasovom prostoru, uterosakralnim ligamentima, crevima, bešici, ureteru, ali takođe se može javiti i u nervima poput išijakalnog nerva ili obturatora. Zakasnela dijagnoza može dovesti do različitih stepena nemogućnosti kretanja, gubitak funkcije i izuzetno ozbiljnog bola.

Uporni bol u maloj karlici je često povezan sa ovim oblikom endometrioze. Dismenoreja (bolni ciklusi) je najčešći simptom kod 51-91% pacijenata koji imaju endometriozu. Bol može da potiče od nagomilanog pritiska u lezijama tokom menstruacije. Takođe, postoji povezanost između uznapredovale endometrioze i bola koji se javlja u toku odnosa. Ovaj bol može uzrokovati položaj u toku odnosa.

Enometriotične ciste (endometriome)

Endometriotične ciste mogu da budu povezane sa ozbiljnim bolovima u maloj karlici, one mogu da budu i duboko infilitrirane lezije.

Opšte je prihvaćeno mišljenje da sve endometriotične ciste koje su veće od 3-4cm treba da budu uklonjene hirurškim putem. One se obično mogu pojaviti na jajnicima ali i u Daglasovom prostoru. Intervencija uklanjanja ciste naziva se cistektomija. Samo uklanjanje ciste ima mnogo više efekta nego njeno punktiranje. Uklanjanjem ciste se može smanjti broj folikula na jajniku, što može biti značajan faktor steriliteta u budućnosti. Međutim, danas postoje tehnike kojima se ovakvi ishodi svode na minimum. Mišljenja smo da odluka o načinu uklanjanja ciste treba da bude doneta u konsultaciji sa pacijentom uzimajući u obzir podatke kao što su godine, veličina ciste i problem plodnosti.

Priraslice su česte kod pacijentkinja sa endometriozom i takođe mogu biti povezane sa bolom. Adhezije prouzrokuju bol, tako što formiraju ožiljke na nervnom tkivu ili kao rezultat povrede organa male karlice usled gubitka krvi. Priraslice se mogu javiti na crevima, jajnicima, materici… Vremenom priraslice na zadnjem delu materice mogu je učiniti fiksiranom ili zabačenom unazad. Ovo može voditi bolu u leđima, donjem stomaku, rektumu ili butinama.

Lečenje duboke endometrioze

Jedan od pristupa lečenja je hirurško odstranjivanje.

U retkim slučajevima, ovaj tip endometrioze može biti maligni. Trenutno se vodi debata o tome koja je najbolja hirurška tehnika za uklanjanje. Po našim iskustvima, potrebno je sakupiti što više informacija pre hirurške intervencije. Bitno je znati da li ima endometrioze na crevima i koje je veličine, kako bi se sa pacijentom prodiskutovao način intervencije.

Pre intervencije neophodno je da se urade određeni pregledi. Oni uključuju pregled karlice transvaginalnim/transrektalnim ultrazvukom i snimke sa magnetne rezonance.

Ipak, često čak ni ovi testovi ne daju tačnu procenu opsega bolesti, ali prava procena simptoma, dobar ginekološki/hiriruški pregled daju dobru sliku pre intervencije.

Ukoliko postoji sumnja, može se uraditi mini dijagnostička laparoskopija pod lokalnom anestezijom kako bi se procenilo koliko su zahvaćeni organi male karlice. Po našim iskustvima pacijentima se savetuje da se uradi i agresivnija intervencija kao što je resekcija creva, uretera ukoliko je endometrioza prisutna na ovom nivou. Samo kompletno uklanjanje promena može dovesti do kliničke regresije, poboljšanja kvaliteta života.

Nakon multidisciplinarne procene, pacijentkinjia je informisana o svojoj bolesti, intervenciji kao i svim mogućim komplikacijama. Samo radikalna/rekonstruktivna hirurgija male karlice koja se izvede na zadovoljavajuć način neće ugroziti fertilitet u budućnosti.

Takođe, ne treba zaboraviti da zbog endometrioze par može iskusiti dispareuniju, adhezije koje su vezane za organe male karlice kao i uterosakralne ligamente.

Terapija lekovima može biti efektivna u rektovaginalnoj endometriozi, bolnim ciklusima, smanjenju ne menstrualnih bolova u maloj karlici, kao i smanjenju bolova u toku odnosa. Studije koje su se bavile ovim ispitivanjem uključile su mali broj pacijenata i nema podataka o rezultatima terapije na duže staze. Ozbiljne komplikacije koje mogu nastati su obstrukcija creva, hidro utero nefroza sa hroničnim otkazivanjem bubrega i dr.

Izvor: jevremova.medigroup.rs

Kada su tanke vazdušne komore u plućima razorene, kiseonik ne može da dospe u krv, što rezultira bolešću koja je poznata kao emfizem.

Emfizem je hronična bolest pluća i jedan od dva oblika hronične opstruktivne bolesti pluća – HOBP (drugi oblik je hronični bronhitis). U SAD-u tri miliona ljudi boluje od emfizema. Najčešći uzroci emfizema su dugogodišnje konzumiranje cigareta i izloženost toksičnim materijama iz okruženja. Kod emfizema, milioni sitnih komora u plućima se uvećavaju i na kraju bivaju uništene. Kako su ove vazdušne komorice, poznatije kao alveole, ključne za razmenu kiseonika i ugljen-dioksida, njihovo uništenje dovodi do smanjenja nivoa kiseonika u krvi i do povećanja nivoa ugljen-dioksida.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Kao posledica toga, dolazi do skraćenja udaha, koje progredira tokom narednih godina. Na kraju, bolest može dovesti i do otkazivanja srca. Emfizem je trajno i ozbiljno stanje i ne može da se vrati na bolje, iako simptomi mogu donekle da se suzbiju pomoću lekova. Lekovi poznati pod imenom bronhodilatatori su donekle efikasni i prepisuju se radi olakšavanja disanja. Takođe se propisuju i oralni kortikosteroidi, kortikosteroidi za inhalaciju kao i terapija kiseonikom. Neki pacijenti sa emfizemom imaju pogoršani oblik bolesti usled nedostatka proteina alfa-1-antitripsina. Bilo kako bilo, ovaj genetski faktor je odgovoran za stanje kod jako malog broja pacijenata.

Kiseonik ne može doći u krvotok

Propadanje alveola smanjuje nivo kiseonika u krvi. Najefikasniji tretman kod emfizema je prestanak pušenja, čime se usporava sve veće skraćenje udisaja kod pacijenata sa emfizemom. Emfizem je bolest kod koje propadaju alveole (njih oko 300 miliona) i zbog toga se pluća nepovratno uvećavaju i tada dolazi do propadanja zidova pluća. Kiseonik i ugljen-dioksid se razmenjuju u alveolama i, kada one propadnu, postaje teško da kiseonik dospe u krvotok. U isto vreme elastična vlakna koja omogućavaju plućima da se šire i skupljaju tokom disanja, polako propadaju. Bez ovih elastičnih vlakana postaje teško za pacijenta da izdahne udahnuti vazduh.

Prvi simptomi: Prvi simptom kod pacijenata sa emfizemom je kratak dah. U početku, većina pacijenata primeti ovo skraćenje tokom vežbanja ili bilo koje druge fizičke aktivnosti. Čak i najjednostavnija fizička aktivnost, poput hodanja uz stepenice, postaje otežana. Mnogi pacijenti sa emfizemom pate takođe i od hroničnog bronhitisa, zbog čega imaju produktivni kašalj (u narodu poznat kao „kašalj sa sadržajem“ ili „šlajm“). Emfizem se dijagnostifikuje kada lekar sagleda kompletnu istoriju simptoma i kada izvrši dodatne preglede pacijenta. Lekar može predložiti rentgenski pregled da bi imao dodatni uvid u stanje tkiva pluća. Testovi funkcionisanja pluća se koriste da bi se odredila sposobnost pluća za normalno disanje. Pacijent takođe može da bude testiran na nedostatak proteina u krvi, naročito ako simptomi emfizema počnu pre 50-te godine života.

Terapija: Terapija je usmerena na umanjenje simptoma i na usporavanje propadanja alveola. Jako je važno da pacijent održava dobro opšte stanje organizma u cilju izbegavanja respiratornih infekcija, koje mogu pogoršati simptome. To znači da pacijenti moraju da imaju zdravu i pravilnu ishranu i da održavaju određeni nivo fizičke aktivnosti. Iako to nije lako za pacijente koji imaju otežano disanje, ta aktivnost je ključna za održavanje snage mišića disajnih organa. Kada se emfizem dijagnostifikuje, uzrok emfizema se odredi i tada se ne preporučuje bilo kakva izloženost supstancama koje iritiraju pluća. Pacijent koji puši mora odmah da prestane! Preporuka je da se izbegavaju svi mogući zagađivači okoline. Pacijenti mogu sprečiti dodatne respiratorne komplikacije tako što će primati vakcinu protiv gripa svake godine i vakcinu protiv pneumokokne upale pluća, koja se ponavlja svakih šest godina.

Bronhodilatatori: Lekovi koji pomažu otvaranje disajnih puteva i olakšavaju disanje su poznati kao bronhodilatatori. Kod mnogih pacijenata, bilo kako bilo, ovi lekovi (u koje spadaju albuterol, pirbuterol, metaproterenol i terbutalin) su samo delimično efikasni. Teofilin i ipratropijum su takođe bronhodilatatori, ali imaju drugačiji mehanizam dejstva. Kako mnogi bronhodilatatori deluju različitim mehanizmima, mogu da se koriste zajedno da bi tako pojačali svoju efikasnost.

Druge terapije: Određeni broj pacijenata sa hroničnim bolestima pluća može imati poboljšanje upotrebom kortikosteroida, koji se doziraju oralno ili inhalatorno. Ovi lekovi bi trebalo da se koriste samo ako dovode do poboljšanja rezultata kod testova plućne funkcije. Ponekad, ako se simptomi pogoršaju, kortikosteroidi se koriste jedan kratak vremenski period. Antibiotici se takođe propisuju da bi se pacijent izborio sa respiratornim infekcijama koje prouzrokuju pojačanje kašlja, skraćenje daha ili groznicu. Terapija kiseonikom se koristi kod pacijenata sa emfizemom koje ta bolest onemogućava da rade i najprostije stvari. Tip sistema za dopremanje kiseonika i količina isporuke kiseonika se određuje za svakog pacijenta pojedinačno. Transplantacija pluća je krajnji korak za pacijente sa najtežim oblicima emfizema. Eksperimentalni zahvati, kao što je odstranjivanje dela pluća sa najviše oštećenim tkivom, su proučavane kao hirurški tretman krajnje faze emfizema.

Kontaktirajte Vašeg lekara ako primetite prve znake respiratorne infekcije ili ako Vam u bilo kom trenutku postane otežano disanje. Vaš farmaceut će Vam dati odgovore na svako pitanje koje imate u vezi Vaših lekova ili terapije.

Izvor: apotekakraljevo.rs

Bolesti vena, pogotovo nogu ,predstavljaju jedan od najrasprostranjenijih zdravstvenih problema savremenog doba i smatra se da do 60% odraslih osoba ima neki oblik venske bolesti. Takođe, zbog rasprostranjenosti i mogućnosti komplikacija koje nastaju zanemarivanjem ovog oboljenja dolazi do značajnih medicinskih kao i društveno-socijalnih problema.

 Zbog toga, od neprocenjivog značaja jeste rano otkrivanje i lečenje venske bolesti. Na ovaj način se zaustavlja njeno napredovanje, smanjuje rizik od komplikacija i pozitivno se utiče na kvalitet života pacijenta, u estetskom i zdravstvenom pogledu. Savremen način života, dugo sedenje i stajanje, smanjena fizička aktivnost, upotreba kontraceptiva, gojaznost i trudnoća uz genetsku predispoziciju predstavljaju najznačajnije faktore rizika. Najčešće se javlja u žena starosne dobi od 30 do 50 godina, premda se može javiti u bilo kom uzrastu.

Sama osnova venske bolesti najčešće nastaje zbog oštećenja venskih zalistaka, koji održavaju krvni tok naspram sile gravitacije i guraju je prema srcu. Kao posledica oštećenja zalistaka, naročito spoja površnog i dubokog venskog sistema i posledičnog širenja vena usporava se i zaustavlja protok krvi u površnom venskom sistemu. Sve ovo dovodi do pojave venske bolesti koja je u početku često zanemarena i neprepoznata od pacijenta.

 

 

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

 

 

 

 

 

 

 

Hronična adneksitisa. Ova dijagnoza se postavlja svakodnevno veliki broj žena, bez obzira na njihov uzrast. I često je žene koje su krivi za ovu bolest. Adneksitisa – predstavlja zapaljenski proces genitalije. Adneksitisa može teći iu akutni i hroničnog oblika.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Koliko izražena je bolest kod žena, u zavisnosti od toga koliko je velik prostor okupirana inflamatorni proces nego što je izazvana pojave upale, opšteg zdravstvenog stanja, naročito na funkcionisanje imunog sistema.

Znaci adneksita

Tipično, iskusan lekar – ginekolog dijagnoza bolesti nije teško. Postoji veliki broj simptoma i pritužbi žena, na osnovu kojih je moguće da se sumnja u adneksitisa prisutnosti. Pored toga, bolesne žene žale na simptome kao što su:

• Telo hipertermija

U ove bolesti mogu fervescence, često veoma značajnih cifara. I još gore inflamatorni proces – što je viša temperatura tela. Kod hroničnog povećanja adneksitisa telesne temperature ne može biti potpuno.

• Malaksalost, slično prehlade

Žena može žaliti na groznice, glavobolje, osećajem velike slabosti, mučnine, javlja u značajnom trovanja.

• Bol

Žena može žaliti na bol različitog intenziteta. Bol je lokalizovan u donjem delu abdomena i može dobiti u lumbalnom kičme ili čak kukova.

• Vaginalni sekret

Osim bola, adneksitisa kada žene imaju tendenciju da se pojavi konkretan vaginalni sekret. To pražnjenje može biti ozbiljan, sluzi ili gnoj, izaziva iritaciju i svrab u predelu genitalija.

Hronični oblik adneksita

Često je oštar Andechs bez odgovarajućeg tretmana uliva hroničnog oblika. Povremeno adneksitis pogoršala, a žene osećaju mnogo gore – postoji slabost, povećanje intenziteta bola i broj selekcija.

Otprilike polovina svih žena sa hroničnom adneksitis, postoje komplikacije kao što su poremećaj reproduktivnog sistema, nedostatak seksualne želje. Pored toga, veoma često kod ovih pacijenata nalazi povredu normalnog funkcionisanja digestivnog sistema, naročito, bakterije overgrovth. I sa mokraćnog sistema su moguće komplikacije kao što su cistitis, pielonefritis, bakteriurije.

Bol u hroničnoj adneksitisa su dosadni sistematski. Napor, obljuba, menstruacija, posle hipotermija ili stresne intenziteta bola može značajno povećati. Pored toga, hronični adneksitisa praktično u svim slučajevima dovodi do značajnih poremećaja menstrualnog ciklusa – menstrualni ciklus ili su suviše bogata ili retka, ali produžena.

Također hronični adneksitisa može dovesti do priraslica u jajovodima, pri čemu cevi opstrukcija razvija i kao rezultat, postoji sekundarna neplodnost.

Uzroci bolesti

Najčešće, uzročnici hroničnog adneksitis su gonococci, streptokoke, stafilokoke i E. coli. Po pravilu, ovi patogeni se aktiviraju u slučaju da žena spuštena imunitet. To jest, ovi agensi mogu biti dugo u telu žene, ne manifestuje. Ali vredi delo poremete imuni sistem, kao što je razvijanje hroničnog adneksitisa.

Pored toga, postoji veliki broj jedinstvene „okidač“: sek tokom menstruacije, hipotermije, teške umor ili stres, bolesti gastro – intestinalni trakt endometrioze. Pored toga, razvoj bolesti može izazvati porođaj, abortus ili bilo koji drugi manipulaciju šupljinu materice: dijagnostički kiretažu, materica i jajovoda studiju.

Ući patogena jajovod bolesti može na više načina:

• Uzlaznom putanjom. Patogen ulazi prvi u vagine, a zatim u cervikalnog kanala. I odatle dobija u materici, jajovoda i jajnika.

• Opadajući trend. Pathogen ulazi u crevima peritoneuma.

• Limphogenous način. Pathogen ulazi u matericu i cevi sa protokom limfe.

• Hematogena način. Prodor agensa kroz krvi nastaje.

Dijagnoza bolesti

Za dijagnozu hroničnog Andeks doktor žena pitati detaljno o ​​karakteristikama bolesti, i da će održati niz neophodnih istraživanja. Ovi testovi obuhvataju: dvoručni ginekološki pregled, ginekološki mrlju na floru, ultrazvuk i mikrobiološka ispitivanja i prouci sadrzaj jajovoda.

U cilju identifikacije izvora gnojnih formacija i istražili jajovode, neophodno je da se izvrši laparoskopija. Potrebno je ne samo za dijagnozu, ali i za naknadno lečenje akutnih i kod hronicnih adneksitisa. I za određivanje prolaznosti jajovoda i stepen ozbiljnosti inflamacije lekara može odlučiti da sprovede rendgenski pregled materice i jajovoda. Laboratorijska ispitivanja ispitivanja krvi za određivanje nivoa belih krvnih zrnaca, što ukazuje na prisustvo zapaljenja ženskog tela. Na osnovu sveobuhvatne doktora podataka dijagnostikuje bolest i postavlja neophodnu terapiju.

Adneksitisa tretman

U tom slučaju, ako žena osetio oštar bol u donjem stomaku, morate odmah potražiti lekarsku pomoć. U svakom slučaju pre pregleda lekar je neprihvatljivo da bilo šta god lekove protiv bolova, jer može ometati kasnije dijagnozu bolesti.

U slučaju da ima oštar oblik Andechs tok, žena mora da bude hospitalizovan u odeljenju ginekologije. Ona pokazuje potpuni odmor – i fizički i psihički. Lekar će ispitati ženu i propisuje neophodnu terapiju: analgetik, antiinflamatorne lekove i antibiotike.

Nakon će biti uklonjena simptome akutnog adneksitis, žena će morati proći fizikalnu terapiju: elektroforeze sa cinka, magnezijuma, kalijuma, na donjem stomaku, kao i masaže vibracije i ultrazvuka. Ove mere pomažu da se smanji bol, oticanje oslobađa tkiva. Osim toga, oni uglavnom doprinose resorpciju priraslice u jajovodima. Ovaj isti tretman je neophodno u slučaju hronični adneksitisa.

Zapamtite da tvoje zdravlje treba tretirati veoma ozbiljno. Na kraju krajeva, ponekad i najmanja neprijatnost može da dovede do ozbiljnih problema, koji će morati da eliminiše značajnu količinu truda, vremena i ponekad novca, jer ako imate hronično adneksitis, tretman će biti dug i bolan.

Izvor: sr.ladyjournal.eu

Srčana slabost (srčana insuficijencija) je stanje koje nastaje zbog poremećaja strukture ili funkcije srca koje ga onemogućavaju da zadovolji potrebe organizma za kiseonikom, neophodne za izbalansirani metabolizam perifernih tkiva. Uzroci smanjene pumpne sposobnosti srca mogu biti npr. srčani infarkt, angina pektoris, visok krvni pritisak, aritmija, mane srčanih zalistaka, bolest srčanog mišića i preterana konzumacija alkohola. U nekim slučajevima nemoguće je sa sigurnošću odrediti šta je prouzrokovalo srčanu slabost. Smanjenje pumpne funkcije srca dovodi do aktivacije kompenzatornih kardijalnih i ekstrakardijalnih mehanizama i niza hemodinamskih, bubrežnih, neurogenih i hormonalnih poremećaja.

Srčana slabost je ozbiljno stanje koje najčešće zahteva doživotno lečenje.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Prognoza zavisi od stepena srčane slabosti, od starosti osobe i eventualnog postojanja drugih bolesti. Tokom poslednjih godina, prognoze su poboljšane zahvaljujući boljem tretmanu i efikasnijim lekovima.

Zašto se dobija srčana slabost?

Srčana slabost, zapravo, nije oboljenje samo po sebi, već je rezultat, iz jednog ili više razloga, pogoršane pumpne sposobnosti srca.

Najčešći uzroci srčane slabosti:

• koronarna bolest srca: srčani infarkt ili angina pektoris

• visok krvni pritiskak (hipertenzija)

• mane na srčanim zaliscima, koji propuštaju krvi ili kroz koje krv zbog suženja otežano prolazi

• nepravilan srčani ritam (aritmija)

• oboljenje srčanog mišića (kardiomiopatije)

• infekcije srčanog mišića (miokarditis)

• urođene srčane mana

• prekomerna konzumacija alkohola

• posledica neke druge bolesti, kao što su teška anemija, infekcija, plućne bolesti, oboljenje štitne žlezde, dijabetes, nakupljanje gvožđa (hemohromatoza) ili proteina (amiloidoza)

Srčana slabost se karakteriše simptomima koji predstavljaju i upozorenje

Važno je da naučite da prepoznate različite simptome i tegobe koji se mogu javiti kod srčane slabosti. Tako ćete lakše znati šta možete sami da preduzmete kako biste se osećali bolje.

• Nedostatka vazduha je jedan od ranih simptoma, u početnom stadijumu se javlja samo u naporu, a kasnije i u miru, tokom noći ili prilikom ležanja na ravnom. Nastaje zbog toga što srce ne uspeva da pumpa krv ka cilju, što dovodi do toga da se u plućima nakuplja tečnost.

• Kašalj i sviranje u grudima pri disanju sejavlja usled nakupljanja tečnosti u plućima.

• Zamor je posledica nedovoljnog snabdevanja telesnih organa i mišića krvlju i hranljivim materijama. Prvenstveno se primećuje prilikom naprezanja, osoba postaje sve umornija, što često dovodi do neaktivnosti i do slabljenja mišića. Mogu se, takođe, javiti i teškoće sa koncentracijom i pamćenjem.

• Otoci stopala, zglobova i nogu mogu takođe biti znak pogoršanja srčane slabosti, javljaju se kod slabosti desnog srca. Zatim nastaje oticanje jetre i creva što može dati osećaj nadutosti u stomaku, stomačne bolove i mučninu. Nakupljanje tečnosti dovodi do povećane telesne težine i brzih promena težine.

• Ubrzan srčani rad prepredstavlja kompenzatorni mehanizam srca koji nadoknađuje smanjenu snagu mišića i na taj način pokušava da održi potreban protok.

• Žeđ i suva usta su uobičajen problem kod osoba koje pate od srčane slabosti. Žeđ izazivaju i lekovi za izbacivanje tečnosti i sama srčana slabost.

• Inkontinencija urina je uobičajena kod terapije lekovima za izbacivanje tečnosti.

• Često mokrenje noću nije neuobičajeno, tečnost iz otečenih nogu se prilikom nogu preraspoređuje, vraća u cirkulaciju, bubrezi je preuzimaju i izbaciju preko urina.

• Smanjen apetit, mučnina i oslabljena apsorpcija hranljivih materija u crevima mogu dovesti do gubitka telesne težine.

• Suva i krhka koža mogu biti posledica uzimanja lekova za izbacivanje tečnosti.

• Vrtoglavica može imati različite uzroke. Ako se javlja kod ustajanja ili pri stajanju, najčešće je uzrokovana niskim krvnim pritiskom. To može biti posledica srčane slabosti, ali i snižavanja krvnog pritiska do kojeg dovode korišćeni lekovi.

• Strah, uznemirenost i potištenost predstavljaju osećanja koja obično prate srčanu slabost. Nesigurnost u pogledu sopstvene sposobnosti može da dovede do društvene izolacije i usamljenosti.

• Poremećen san je uobičajen kod srčane slabosti, a može imati mnogobrojne različite uzroke.

• Bolovi u grudima mogu da se jave ukoliko je srčana slabost uzokovana srčanim udarom.

Procenite težinu Vaše srčane slabosti

NYHA klasifikacija je zasnovana na težini simptoma i fizičke aktivnosti:

1. Klasa I – Bolesnik nema ograničenja fizičke aktivnosti, uobičajno fizičko opterećenje ne dovodi do zamora,gušenja ili palpitacija (lupanja srca).

2. Klasa II – Postoji manje ograničenje fizičke aktivnosti, bolesnik se oseća dobro kada miruje ali uobičajeneaktivnosti izazivaju zamor, gušenje ili palpitacije.

3. Klasa III – Bolesnik ima značajna ograničenja fizičke aktivnosti, oseća se dobro u mirovanju, ali male uobičajene fizičke aktivnosti dovode do simptoma (tegoba).

4. Klasa IV – Pri najmanjoj fizičkoj aktivnosti javljaju se tegobe ili su simptomi srčane slabosti prisutni u mirovanju, a pogoršavaju se pri najmanjem fizičkom naporu.

Kako se postavlja dijagnoza srčane slabosti?

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, istorije bolesti i pregleda pacijenta.

• Analize krvi se korite za procena funkcije jetre, bubrega, štitne žlezde i drugih stanja koja mogu uticati na rad srca. Značajne su analize elektrolita kao i nivo natriuretskog peptide (NT-proBNP) koji je povišen kod postajanja srčane slabosti.

• Rentgen srca i pluća može biti od koristi, pre svega kako bi se isključilo oboljenje pluća. Rentgen srca i pluća može da pokaže i da li je srce uvećano, da li postoji tečnost u plućima i da li postoji povećano opterećenje pluća, tzv. povećanje pritiska u plućima.

• Elektrokardiogram (EKG) pomaže u dijagnostici poremećaja srčanog ritma i oštećenje srca nakon srčanog udara.

• Ultrazvuk (ehokardiografija) je značajan za dijagnostiku srčane slabosti, obogućava da se razlikuje sistolna srčana insuficijencija od dijastolne, gde je srce kruto i nije moguće adekvatno punjenje. Daje uvid u veličinu, oblik, pumpnu funkciju srca, funkciju srčanih zalistaka, omogućava da se utvrdi postojanje oštećenja nakon prebolelog srčanog udara, postajanje anomalija srca ili drugih uzroka srčane insuficijencije.

  Ejekciona frakcija se meri ehokardiografski, kao i tokom nuklearnih testova i srčanog MRI, predstavlja značajan parameter koji se koristi u klasifikaciji srčane insuficijencije i preporukama za lečenje.

• Stres testovi služe za procenu rada srca i krvnih sudova pri naporu. Postoje testovi fizičkim opterećenjem (pokretna traka, ergobicikli) i testovi farmakološkim opterećenjem, kada se lekovi daju intravenski i stimulišu rad srca kao pri naporu. Preko EKG-a se prati ritam, puls, znaci nedostatka kiseonika u krvnim sudovima srca. Spiroergometrijskim testom se preko maske procenjuje sposobnost srca i pluća da preuzmu kiseonik i oslobode ugljen-dioksid.

• Stres testovi su značajni za procenu postojanja oboljenja koronarnih arterija. Takođe daju uvid u toleranciju napora i pomažu u donošenju dugoročne odluke o načinu lečenja.

  Ukoliko se želi vizuelizacija srca prilikom testa izvodi se stres ehokardiografija.

• Kompjuterizovana tomografija (CT) i magnetna rezonanca (MRI) se koriste za dijagnozu srčanih oboljenja i pronalaženje uzroka srčane insuficijencije.

• Koronarografijom se identifikuju suženja koronarnih arterija (koje ishranjuju srčani mišić), koja mogu biti uzrok srčane insuficijencije. Pregled može uključivati i ventrikulografiju, radi procene funkcije leve komore.

• Kateterizacija desnog srca sekoristi za merenje pritiska u desnim srčanim šupljinama srca i krvnim sudovima plućne cirkulacije, što se koristi u dijagnostici urođenih srčanih mana, bolesti srčanih zalistaka, bolesti perikarda, u određenim bolestima srčanog mišića, stanju šoka.

• Biopsija srca može da služi u dijagnostici dređenih vrsta bolesti srčanog mišića koje uzrokuju srčanu insuficijenciju.

Kako se leči srčana slabost?

Savremeno lečenje srčane slabosti ima za cilj da produži preživljavanje, da omogući pacijentu da se bolje oseća i da smanji potrebu za hospitalizacijom.Lekovi, različita pomoćna sredstva i menjanje životnih navika su važan deo lečenja.

Lečenje lekovima

Zavisno od simptoma koristi se različiti lekovi, a najčešće je potrebna kombinacija više lekova.

• ACE inhibitori (inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima) pomažu kod postojanja sistolne srčane insuficijencije, utiču na dužinu i kvalitet života.

• Blokatori angiotenzin II receptora imaju mnoge efekte kao ACE inhibitori i mogu biti alternativa za ljude koji ne tolerišu ACE inhibitore.

• Beta blokatori ne samo da usporavaju otkucaje srca i snižavaju krvni pritisak, nego ograničava i poboljšava oštećenja srca nakon prebolelog srčanog udara. Takođe smanjuju rizik od pojave poremećaja ritma I iznenadne srčane smrti. Beta blokatori umanjuju znakove i simptome srčane insuficijencije, poboljšavaju rad srca i utiču na dužinu života.

• Diuretici izazivaju češće mokrenjem i sprečavaju nakupljanje tečnosti u telu. Obzirom na diuretici mogu da uzrokuju gubitak kalijuma i magnezijuma, potrebno je pratiti nivo kalijuma i magnezijuma u krvi putem redovnih analiza krv i popotrebi unostiti suplemente ovih minerala.

• Antagonisti aldosterone (spironolakton i eplerenon) su diuretici koji štede kalijum, koji takođe imaju dodatna svojstva koja mogu da pomognu ljudima sa teškim sistolnog srčane insuficijencije da žive duže.Za razliku od nekih drugih diuretika, spironolakton i eplerenon mogu da podignu nivo kalijuma u krvi do rizičnog nivoa, pa je potrebno obratiti pažnju na unos hrane koja jebogata kalijumom.

• Inotropi su lekovi koji se koriste intravenski u bolničkim uslovima, kod osoba sa teškom srčanom insuficijencijom, u cilju poboljšanja pumpne funkcije srca i održavanje krvnog pritiska.

• Digoksin, poznat i kao digitalis, povećava snagu srčanih mišićnih kontrakcija. Takođe, može da uspori otkucaje srca, smanjuje simptome sistolne srčane insuficijencije.Koristi se kod postojanja poremećaja ritma, kao što je atrijalna fibrilacija.

Pored navedenih lekova mogu vam biti propisani i drugi lekovi, kao što su nitrati protiv bolova u grudima, statini za smanjenje nivoa holesterola u krvi iliantitrombocitni ili antikoagulantni lekovi u cilju sprečavanja krvnih ugrušaka.
U slučaju intenziviranja simptoma potrebno je bolničko lečenje, kada se koristi dodatni lekoviza poboljšanje pumpne funkcije srca i smanjenje simptome.Koristi se i dodati kiseonik preko maske, kratkotrajno ili dugoročno u zavisnosti od težine srčane insuficijencije.

Hirurgija i medicinski uređaji

Operacija se može preporučiti za lečenje osnovne bolesti koja je dovela do srčane insuficijencije.

• Operacija premošćavanja suženih krvnih sudova srca (koronarna bajpas operacija) kod koronarne bolesti srca

• Operacija zalistaka srca kod postojanja srčane mane

• Ventrikuloplastika – operativno odstranjivanje dela zida leve komore koji je slabo pokretan, čime se povećava kontraktilnost srca

Implantabilni kardioverter-defibrilatori (ICD) je uređaj sličan pejsmejkera, prati srčani ritam i u slučaju pojave malignih poremećaja ritma isporukom šoka uspostavnja normalan ritam.ICD može da funkcioniše kao pejsmejker i ubrzava rad srca ukoliko je potrebno.

Resinhronizacija terapija (CRT), ili biventrikularni pejsing šalje električne impulse u levu i desnu komoru, čime povećavaju efikansnost srčane kontrakcije što dovodi do smanjenja simptoma. Često se biventrikularni pejsmejker kombinuje sa ICD kod osobe sa srčanom insuficijencijom.

Mehanički uređaji (balon pumpa, VAD – ventricular assist device, veštačko srce) se koriste za podršku funkcije srca i protok krvi kod ljudi koji imaju oslabljeno srce. VAD može da se koristi za kratkoročnu upotrebu, tipično za pacijente koji se oporavljaju od srčanog udara ili operacije srca, dok su drugi namenjeni za dugotrajnu upotrebu (do nekoliko godina, a u nekim slučajevima i doživotno). Koristi se kod pacijenata koji čekaju transplantaciju, ali i kao alternativa transplantaciji i kod pacijenata koji nisu kandidati za transplantaciju.

Transplantacija srca je potrebna kod postojanja teške srčane insuficijencije gde se lekovima, operacijom i dostupnim uređajima ne može pomoći. Transplantacija srca može dramatično poboljšati preživljavanje i kvalitet života nekih ljudi sateškom srčanom insuficijencijom, međutim, kandidati za transplantaciju moraju čekati odgovarajućeg donora.

Životne navike

Pored lekova i eventualnih pomoćnih sredstava, menjanje određenih životnih navika je od velikog značaja kako zbog smanjivanje rizika, tako i zbog toga što omogućava da se kod stanja srčane slabosti bolje osećate.

Posao

U većini slučajeva, srčana slabost može da se kontroliše i leči tako da osoba može da nastavi da radi kao i obično. Stepen srčane slabosti, kao i zahtevi posla, dovode do toga da može da bude potrebno prilagođavanje radnog vremena ili zamena napornih radnih zadataka.

Fizička aktivnost

Fizička aktivnost je važna dopuna medicinskom lečenju.Međutim, fizičku aktivnost treba prilagoditi dnevnoj kondiciji.Tokom prvih nedelja nakon postavljanja dijagnoze i uvođenja lekova, treba izbegavati veća fizička naprezanja.Stepen fizičkog naprezanja treba povećavati postepeno. Takođe je važno osluškivati signale tela i utvrditi kako telo reaguje na naprezanje.
U slučaju srčane slabosti vežbanjem se najčešće ne može ojačati oštećeni srčani mišić, ali se može postići veća izdržljivost ostalih mišića jer se tako kiseonik i hranljive materije u krvi efikasnije iskorišćavaju. Efekat se obično primećuje na osnovu poboljšane radne sposobnosti i boljeg opšteg stanja. Pogodne fizičke aktivnosti su šetnje, rad u bašti i treniranje u bazenu. Možete da probate da trenirate i kod kuće, npr. vozeći sobni bicikl ili trenirajući mišiće uz pomoć gumene trake. Najvažnije je da vam trening prija i da ga izvodite tempom koji vam odgovara.

Ishrana

Kod stanja srčane slabosti se preporučuje normalna ishrana.Uvek treba izbegavati velike obroke jer oni dodatno opterećuju srce.So vezuje tečnost u telu i povećava osećaj žeđi.Kod lake i umerene srčane slabosti obično nisu potrebne veće promene u pogledu količine soli u hrani.Ali izbegavajte da hranu iz navike dodatno solite.Gojaznost otežava cirkulaciju i opterećuje organe, pa čak i srce.Smanjenje telesne težine omogućiće vam da se osećate bolje, i ublažiće simptome srčane slabosti.Međutim, težinu treba smanjivati pažljivo. Da bi se smanjila telesna težina treba jesti manje, ali treba birati hranu bogatu hranljivim materijama koja zasićuje, i treba se redovno kretati. Posebno izbegavajte masnoće koje se nalaze u mleč- nim proizvodima i mesnim prerađevinama.Teška srčana slabost može da prouzrokuje probleme u vidu velikog gubitka težine.Tada je neophodna hrana posebno bogata hranljivim materijama.

Redovno zapisujte težinu, ako se vaša težina iznenada poveća za više od 2 kg u odnosu na normalnu težinu, to može biti rani znak nakupljanja tečnosti u organizmu. Naučite uz pomoć lekara/medicinske sestre da dozirate svoje lekove za izbacivanje tečnosti, polazeći od svoje težine i od toga kako se osećate.

Alkohol

Kod srčane slabosti prouzrokovane alkoholom, neophodno je potpuno uzdržavanje od alkohola jer alkohol ima negativan uticaj na srčani mišić što može da pogorša pumpnu sposobnost srca. Kod ostalih oblika srčane slabosti, treba izbegavati alkohol u preteranim količinama.Alkohol, takođe, može doprineti određenim poremećajima srčanog ritma.

Prestanak pušenja

Prestanak pušenja je izuzetno preporučljiv. Nikotin dovodi do skupljanja krvnih sudova što povećava otpor koji srce treba da savlada. Ugljenmonoksid u duvanskom dimu zauzima mesto kiseonika u krvi zbog čega dolazi do daljeg pogoršanja već ionako smanjenog dovoda kiseonika. Duvanski dim ima i druge štetne efekte, što dovodi do skupljanja masti i zakrečenja krvnih sudova. To povećava rizik od stvaranja krvnih ugrušaka. Postoji pomoć koja se pruža u cilju uspešnog prestanka pušenja. Jedna od mogućnosti je da se tokom prelaznog perioda koristi zamena za nikotin (npr. flasteri).

Vožnja automobila

Većina osoba koje pate od srčane slabosti, može da nastavi da vozi automobil kao i obično. Osobe koje su imale nesvestice i gubitke svesti prouzrokovane poremećenim srčanim ritmom, treba, međutim, da razgovaraju sa svojim lekarom o tome da li je preporučljivo da nastave da voze automobil.

Seksualnost

Ne postoje razlozi za uzdržavanje od seksualnih aktivnosti kod stanja srčane slabosti. Međutim, ovo stanje može da utiče i na želju i na sposobnost. Smanjena seksualna aktivnosti/impotencija pogađa veliki deo kako žena, tako i muškaraca.Tome mogu da doprinesu i lekovi.Ukoliko postoji potreba, mogu se primenjivati različiti lekovi protiv impotencije. Ne ustručavajte se da razgovarate sa svojim lekarom ili medicinskom sestrom ako imate nekih pitanja.

Vakcinacija

Infekcije mogu da pogoršaju stanje srčane slabosti i zbog toga se svake godine treba vakcinisati protiv gripa. Vakcinu treba primiti pre nego što sezona gripa počne, dakle, krajem oktobra ili početkom novembra jer je potrebno nekoliko nedelja da bi vakcina počela da deluje. Vakcinacija mora da se ponavlja svake godine jer zaštita traje najduže godinu dana. Postoje i vakcine protiv upale pluća.

Miran san

Izbegavajte kafu, alkohol i velike obroke neposredno pred odlazak u krevet. Izbegavajte duže spavanje preko dana i pojačajte fizičku aktivnost. Redovno kretanje može pozitivno da utiče na san. Neka u sobi u kojoj spavate bude sveže. Podignuto uzglavlje smanjuje opterećenje srca, a samim tim i otežano disanje. Ako hrčete ili imate druge probleme sa spavanjem, proverite da li imate sleep apneu. Takođe, razmotrite vremene za uzimanje lekova, posebno diuretika, kako bi smanjili potrebu za mokrenjem tokom noći.

Putovanja

Ako se srčana slabost kontroliše i ako je stabilna, nije nikakav problem putovati. Ako pre odlaska na put dobijete nove simptome ili se postojeći simptomi pogoršaju – konsultujte svog lekara. Ako imate ugrađen pejsmejker ili unutrašnji automatski defibrilator, sigurnosna kontrola na aerodromu može da reaguje na njih. Ni sigurnosna kontrola, ni let avionom, međutim, neće uticati na vaš pejsmejker/defibrilator. Ukoliko putovanje dugo traje, postoji rizik od oticanja nogu zbog dužeg sedenja. Dobro je da koristite kompresivne čarape koje sprečavaju oticanje nogu i da pokušate da se krećete po kabini. Ne zaboravite da na put ponesete sve svoje lekove kojih ćete imati dovoljno za ceo boravak i za još dodatna dva dana u slučaju kašnjenja u povratku.

Izvor: Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, Sremska Kamenica

Koksartroza je degenerativno stanje zgloba kuka. Artroze su, inače degenerativna oboljenja zglobova, bolest koja sporo napreduje a njena glavna klinička obeležja su bolovi vezani za upotrebu zgloba, ukočenost zglobova pri prvim pokretima nakon mirovanja i smanjenje obima pokreta zglobova.

Kuk je jedan od najvećih i najstabilnijih zglobova tela. On je centralni zglob koji spaja trup sa donjim ektremitetima. Po svojim morfološkim karakteristikama pokretan je u svim smerovima, pa iako veoma pokretljiv, pri hodu je njegova pokretljivost relativno prosta. Da bi svoju funkciju statike i dinamike održao potrebna je kongruentnost zglobnih površina (dobar kontakt, dodirivanje, što podrazumeva dobar anatomski odnos koštanih segmenata krova acetabuluma i pravca vrata butne kosti).

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Ako nema kongruentnosti zglobnih površina dolazi do promene biomehanike i uslova za razvoj i pojavu osteoartroze. Inače, uzrok nastanka degenerativnih promena pa i artroze zgloba kuka nije do kraja rasvetljen. Artroza zgloba kuka je ujedno i najviše proučavana artroza i iz mnogo razloga zauzima posebno mesto.

Učestalost koksartroze

Koksartroza je relativno česta i po nekim statistikama prisutna kod oko 4% odrasle populacije srednje i starije dobi. Može se javiti kao primarna koja nastaje na nepromenjenom zglobu kuka i sekundarna koja nastaje kao posledica poremećenih biomehaničkih procesa kod recimo urođenog iščašenja zgloba kuka, Pertesove bolesti (Legg–Calvé–Perthes disease), nakon preloma butne kosti (kod loše sraslih preloma itd.).

Kako nastaje artroza

Sva dosadašnja znanja ukazuju na dva glavna načina nastanka artroze a najčešći je pojačano ili nepravilno mehaničko opterećenje zgloba. Mehaničke sile oštećuju normalnu hrskavicu u toku pojačanog mehaničkog pritiska ili nepravilno raspoređenog pritiska koncentrisanog na deo površine zgloba.

Najvažnije je raspoznati koksartrozu u najranijem stadijumu i uvek se truditi i insistirati na raspoznavanju prelaza preartrotičnog u rani stadijum artroze.

Koksartroza – Simptomi

Koksartroza inače počinje veoma atipičnom simptomatologijom, pa neki autori smatraju da koksartroza i nema početak. Prvi znaci mogu biti umor i popuštanje snage noge kao i veoma diskretni bolovi koji se javljaju pri dužem opterećenju i hodu. Takvi bolovi se nakon opterećenja vrlo brzo smiruju. Nekada to mogu biti tegobe nakon jutarnjeg ustajanja, pri prvim pokretima, u toku stajanja, hoda i za vreme fizičkog rada. Bolovi su lokalizovani u preponi, ali i u sedalnoj (glutealnoj) regiji a mogu se širiti duz nadkolenice ili biti lokalizovani u kolenu.

Ako su bolovi lokalizovani u kolenu najčešće se manifestuju bolovima u medijalnom, unutrašnjem kondilu femura (unatrašnja strana kolena). Lokalizacija bola se može menjati, nekada su bolovi prisutni samo pri hodu po neravnom terenu, hodu uz stepenice ili pri dužem stajanju na jednom mestu.

Vremenom tegobe su češće i jače. U ranoj fazi klinički se zapaža samo laka ograničenost pokretljivosti u kuku. Na RTG snimku se može naći lako suženje zglobne pukotine. U drugom stadijumu koksartroze tipična je bol u početku opterećenja nakon mirovanja, bol pri opterećenju je stalna, javljaju se bolovi pri pokretima u zglobu, nekada čak bol i u mirovanju kao i noćna bol.

U ovom stadijumu može se javiti šepanje i može doći do fleksionog položaja kolena (savijanje), fleksija kuka može biti očuvana, ali je rotacija smanjena. Razvija se fleksiona kontraktura, stvarno ili prividno skracenje noge. Hod je sve usporeniji, noga je kraca a gornji deo kičme se spušta. Bolesnicima je teško da sede na niskoj stolici, javljaju se teškoće pri obuvanju cipela. Noga je prividno skraćena, a skraćenje se kompenzuje povećanjem lumbalne lordoze, isturanjem karlice put napred. Bolesnicima je otežan i čitav niz pokreta potrebnih u svakodnevnim aktivnostima, jer bol koji se javlja pri pokretu u oštećenom zglobu izaziva protektivni (zaštitni) spazam mišića, pa bolesnik voljno imobiliše bolni zglob.

Konačni stadijum

Treći ili konačni stadijum karakterišu stalni bolovi i velika ograničenost pokreta u zglobu kuka i izrazite RTG promene. Ograničen pokret (kontraktura) u zglobu liči na ankilozu (ukočenje zgloba), mada prave ankiloze zgloba kod koksartroze nema.

Zbog ovako narušene biomehanike, spuštanja karlice, „skraćenja noge“, (u oko polovine pacijenata kao teška komplikacija) javlja se obostrana koksartroza. Po pravilu ne javlja se istovremeno u oba zgloba kuka, već u različitim vremenskim intervalima.

Danas u praksi veliki broj pacijenata sa jednostranom ili obostranom koksartrozom ima bolove i promene i u lumbalnom delu kičme, i to sa simtomatologijom viših segmenata L2,3,4 – rentgenološki.

S obzirom na anatomsku i funkcionalnu povezanost ovih zona, ne smemo ih nikada izdvajati ni u dijagnostici a ni terapijski. Kod određivanja terapije uvek treba pokriti obe zone, jer su obe, posebno lumbalni deo, funkcionalno bitne. Kod ovih pacijenta nema zapravo pravih parametara kojima bi utvrdili koja je promena primarno nastala.

Koksartroza – Lečenje

Danas ne postoji lečenje koje moze da izmeni, zaustavi ili preokrene procese koji su osnova za nastajanje degenerativnih promena zglobova. Opsežna proučavanja suštine nastajanja i razvoja artroze, bude nadu u razvoj specifičnog lečenja koje će zaustaviti i popraviti degenarativna oštećenja. Do tada nam ostaje niz mera i postupaka kojima možemo da smanjimo tegobe obolelog, popravimo funkciju zgloba i poboljšamo kvalitet života.

Fizikalna terapija ima za cilj da smanji bol, ukočenost zgloba, spazam mišića, kao i jačanje mišića i okolozglobnih tkiva radi „učvršćivanja„ zgloba. Pored fizikalnih procedura (terapija laserom, laseropunktura, magnetoterapija, interferentne struje…) važnu ulogu ima rasterećenje kičme intermitentnom trakcijom koja će rasterećenjem lumbalnog dela kičme „rasteretiti“ i zglob kuka. Pored intermitentne trakcije u terapiji obe zone (lumbalnog dela kičme, karlice, kuka), važnu ulogu ima kiropraksa, manuelna mobilizacija mekog tkiva lumbalne regije, deblokada apofizarnih zglobova, akupresura…

Razna pomagala, štap, ulošci u cipelama… mogu značajno olakšati kretanje i smanjiti rizik povreda, popraviti biomehaniku i usporiti dalje napredovanje artroze.

Izvor: westmedic.rs