MAČIJA KANDŽA (una de gato) – Povećava otpornost organizma i podiže imunitet
Mačija kandža (Uncaria tomentosa) je velika drvenasta biljka koja raste u kišnim šumama Južne Amerike, posebno u Peruu i Paragvaju, a može da naraste i do neverovatnih 30 metara visine i ima velike žute cvetove. Ova biljka ima hvataljke u obliku mačijih kandži te je zbog toga i dobila naziv “Mačija kandža” ili “Mačiji nokat”.
Mačija kandža (Uncaria tomentosa) je autohtona biljka koja raste u amazonskim prašumama i ostalim tropskim područjima Srednje i Južne Amerike. Već 2000 godina ovu biljku koriste peruanska plemena. Mačija kandža se koristila kod urođeničkih plemena Južnoj Americi i na Andima koji su je koristili za lečenje raznih upala, čira na želucu, reume, dizenterije, tumora, pa čak i kod kontrole radjanja. Intenzivno počinje da se koristi devedesetih godina u Evropi i svetu za lečenje raka, HIV-a i Aids-a.
Svetska zdravstvena organizacija u njenu čast je organizovala kongres u Ženevi, na kome je 1994. godine, zvanično uvršćena u red najlekovitijeg medicinskog bilja.
Sastav mačije kandže
Mačija kandža biljka je bogata taninima i sadrži ih oko 10 posto. Sadrži još i proantocijanidinske oligomere, alkaloide (oxyindole alkaloid), triterpene, flavonoide, glikozide kinonske kiseline i nezasićene masne kiseline.
Mačija kandža delovanje
U našim krajevima se Mačija kandža najčešće koristi kod osoba koje imaju problema sa reumom, upalom mokraćnog trakta, Crohnove bolesti, divertikulitisa, kolitisa, artritisa, sindroma iritabilnog creva. Često se koristi za zaštitu organizma od štetnih uticaja. Una de gato deluje imunomodulaciono, antikancerogeno, protivupalno i antiulcerozno. Austrijski naučnici su prvi počeli ispitivati lekovitost Mačija kandže, a sedamdesetih godina prošlog veka su objasnili lekovitost njenih alkaloida. Od svih poznatih alkaloida, barem šest (isopteropodin, pteropodin, mytraphyllin, rhynchophyllin,isomitraphyllin i isorynchophyllin) mogu znatno povećati otpornost organizma čak i do 50 posto. Dokazano je da procijanidolni oligomeri u životinjama umanjuju rast tumora. Italijanski naučnici su 1993. godine izolovali glikozide kvinovične kiseline koji imaju antioksidacino i antivirusno delovanje.
Na univerzitetu u Milanu, Renato Rici je izveo eksperiment sa mačjom kandžom ispitujući njenu sposobnost čišćenja organizma od kancerogenih supstanci. Ispitivanje je sprovedeno na pušačima, jer se zna da mokraća pušača sadrži opasne mutagene sastojke. Pusle samo dve nedelje uzimanja lekovite biljke, mokraca ispitanika je bila čista. Eksperiment je jasno pokazao da mačja kandža značajno umanjuje rizik od raka i drugih degenerativni h bolesti.
Mačija kandža veoma uspešno leči upalne procese, a deluje i kao prirodni antibiotik te uspostavlja normalno funkcinisanje organizma nakon bolesti. Lekari u Austriji često predlažu i čak prepišu ovaj preparat osobama koje boluju od raka radi stimulacije imunološkog sistema koji je oslabljen hemoterapijama, a poznato je i da smanjuje nuspojave izazvane primenom hemoterapije. Oxyindole alkaloid daje Mačijoj kandži veliki deo aktivnosti, posebno za stimulisanje odredjenih delova imunog sistema.
Primena mačije kandže
Mačija kandža se u narodnoj medicini u peruanskim plemenima koristi za lečenje bolesti kardiovaskularnog sistema, astme, upale mokraćnih puteva, čireva, artritisa, reume, bolova u kostima za ublažavanje menstrualnih tegoba, upale mokraćnih puteva, dijabetesa, ekcema i za lečenje raka(posebno pluća). Nauka odavno poznaje efikasno delovanje sastojaka iz Mačija kandže na upalne procese, stimulisanje metabolizma u dubljim slojevima kože kao i na vezivanje slobodnih radikala u organizmu. Izuzetno je zanimljivo da Mačija kandžu koriste u pojedinim plemenima srednje i južne Amerike i za kontracepciju. Zbog pozitivnog delovanja ove biljke na imunoloski sistem i kao antioksidansno dejstvo na vezivanje slobodnih radikala u organizmu, sve češće se koristi na našim prostorima kao biljni lek. Mačija kandža se ne sme koristiti sa ciklosporinima, antacidima ili drugim lekovima nakon transplantacije organa, a važno je i prekinuti njeno korišćenje minimum tri nedelje pre operacije. Preparat se ne preporučuje ženama koje žele da zatrudne, a ne bi ga smele koristiti ni trudnice i dojilje. Nadalje ne sme se koristiti istovremeno sa drugim preparatima za podizanje imuniteta kao što su rudbekija, kozlinac i tahebo. Ako se pridržavate propisane doze koja je preporučena, nuspojave su izuzetno retke. Eventualno postoji mogućnost da se može javiti glavobolja, mučnina ili kožni osip. Ako osetite neku od ovih nuspojava, prekinite uzimanje preparata i odmah se javite svom doktoru.
Izvor: lekovitasvojstva.com
List masline: Leči bakterijske i virusne infekcije!
Većina nas uživa u maslinovom ulju i upoznati smo s njegovom lekovitošću, ali ne znamo da i list masline ima razna lekovita svojstva.
Upravo je lišće masline tradicionalni lek koji se vekovima koristi u terapeutske svrhe. Referencu o njegovoj lekovitosti moguće je pronaći čak i u Bibliji.
Jedna od primarnih materija u listu masline koji se zove oleuropein u sebi sadrži antibakterijska, antivirusna i antigljivična svojstva. Neka istraživanja pokazala su da snižava krvni pritisak i šećer, a u sebi sadrži više antioksidanta od zelenog čaja.
Danas se u terapeutske svrhe najčešće koristi ekstrakt lista masline ili se iz lišća kuva čaj.
-
Pomaže kod osteoporoze. Oleuropein podstiče razvoj ćelija koje su zaslužne za razvoj kostiju pa na taj način pomaže u prevenciji i lečenju osteoporoze.
-
Leči bakterijske i virusne infekcije. Mikroorganizmi poput bakterija i virusa nemoćni su pred oleuropeinom. On u njima zaustavlja reprodukciju materija koje im pomažu u širenju organizmom.
-
Sprečava starenje. Slobodni radikali štete koži, a lišće masline bogato je fenolima i antioksidantima koji neutraliziraju slobodne radikale i revitalizuju našu kožu.
-
Snižava krvni pritisak. Stručnjaci su dokazali da oleuropein poboljšava cirkulaciju, sprečava stvaranje krvnih ugrušaka i snižava krvni pritisak.
-
Bori se protiv holesterola. Brojne materije u lišću masline sprečavaju formaciju lošeg holesterola u našem organizmu.
Izvor: Zadovoljna.hr
Biljka Tahebo: Recepti za anemiju, arteriosklerozu. astmu, dijabetes, grip, migrenu…
Biljka Tahebo (Tabebuia avellanedae ili Tabebuia altisima) bila je najznačajniji lek latinoameričkih Indijanaca. Zahvaljujući brazilskim doktorima Teodoru Majeru i Pret Rouz, koji su dokazali njena izuzetna svojstva, danas za nju znaju širom planete.
Ovi stručnjaci tvrde da su postigli zavidne rezultate u lečenju leukemije i drugih oblika raka, ali i drugih “neizlečivih” bolesti.
Južnoamerička biljka indijanskog naziva ima dve vrste, u narodu poznate kao Ipe roxo (tabebuia avellanedae) i Pau D Arco (Tabebuia altisima), prva ima privlačne ljubičaste cvetova, a druga crvene. Obe su mesožderi i hrane se insektima. U njihovoj kori su naučnici pronašli sastojke neverovatno otporne na gljivice i spore.
Tahebo najviše koriste oboleli od raka i alergija. Pau D Arco oslobađa telo od toksina, daje mu vitalnost, osvežava psihu. Ublažava depresivna stanja, nesanicu, patološke probleme, uspešno leči herpes. Čaj se pravi od unutrašnje kore drveta, koja može biti samlevena ili iskidana na komadiće.
* Za lakša oboljenja, čaj se pravi tako što se puna supena kašika kore potopi u litar kipuće vode. Zatim se u šolju od 2 dl sipa proceđen čaj i pije pošto odstoji 5 do 10 minuta.
* Kod težih bolesti se u 2-3 litra hladne vode sipa 5 supenih kašika kore i kuva do ključanja. Kad provri, skloni se sa ringle, procedi i pije tokom dana u različitim količinama, zavisno od prirode bolesti.
Kod pojedinih osoba tahebo čaj u početku može da izazove neprijatan osećaj. U tom slučaju bi terapiju trebalo početi sa šoljom čaja dnevno, pa postepeno povećavati količinu, zavisno od toga koliko traju neprijatnosti.
Recepti
Anemija
U početku terapije se pije 3-4 šolje dnevno nezaslađenog čaja. Kada dođe do poboljšanja zdravstvenog stanja, smanjuje se na 2 šolje dnevno.
Arterioskleroza
Terapija počinje sa 3-4 šolje čaja dnevno, a čim se stanje popravi, smanjuje se na jednu šolju.
Astma
Pije se 4-5 šolja čaja dnevno. Da bi terapija bila uspešnija, preporučuju se kupke i inhalacija ovim čajem i obavezno topli tahebo oblozi na grudi.
Kandida i druga gljivična oboljenja
Prvih dana se pije šolja čaja dnevno, kasnije se količina postepeno povećava do maksimalnih 5 šolja. Protiv ekcema se pije litar čaja dnevno nekoliko meseci i na problematična mesta stavljaju obloge od taloga kore nakon kuvanja.
Dijareja
Stari lekari su ostavili zapise da je za dete sa dijarejom, dovoljno pola šolje tahebo čaja dnevno. Dokazano je da kod jakih upala reguliše varenje za nedelju dana, ako se dnevno pije litar čaja.
Čir i gastritis
Čaj se pije nekoliko meseci, 3-4 šolje na dan. Kod gastritisa se pije litar čaja i izbegavaju začinjena i teška jela.
Dijabetes, grip, migrena
Kod dijabetesa se pije litar čaja nekoliko meseci. Grip se leči uz 4-5 šolja čaja dnevno uz tahebo kupke i inhalacije u trajanju od 15 do 20 minuta. Za migrenu se pije 3-4 šolje čaja dnevno što je duže moguće, a potom se doza smanjuje na 2 šolje tokom dana.
Opekotine
Pije se litar čaja dnevno, a na bolna mesta stavljaju hladne tahebo obloge nekoliko puta tokom dana. Prilikom prvog stavljanja, obloga može da izazove jake bolove, ali oni ne traju dugo.
Izvor: novosti.rs
Crni kim: Umiruje bronhije, alergijsku astmu, kašalj, ojačava imunitet
Crni kim prirodno raste u istočnim i toplim zemljama, naročito u Egiptu, Siriji i Indiji. Postoje zapisi u kojima se jasno može videti da je veoma često korišćen u staroj egipatskoj medicini. Egipatski faraoni upotrebljavali su ga kao začin za jela i za lečenje mnogih bolesti, upala, alergija, poremećaja metabolizma, zastoja mokraće, protiv depresije. Interesantan je podatak da je jedna boca ulja crnog kima pronađena u grobnici faraona Tutankamona.
Istočni narodi su za crni kim govorili da leči sve bolesti, osim smrti! Čak i Biblija spominje crni kim kao sastavni deo hleba, koji otklanja nadutost, leči bolesti pluća, stomaka i žuticu.
Lekovita svojstva
Kim jača želudac, podstiče varenje hrane, proizvodnju hormona, izbacivanje mokraće. Pozitivno deluje na bolesti pluća, kožna oboljenja, teškoće izazvane astmom. Umiruje bronhije, alergijsku astmu, kašalj, ojačava imunitet, povećava proizvodnju antitela. Sprečava pojavu raka, jer podstiče proizvodnju odbrambenih ćelija, zdrave ćelije štiti od oštećenja, uništava ćelije tumora.
Kada su žene u pitanju umiruje grčeve materice, pospešuje menstruaciju, olakšava bolove prilikom porođaja i sam porođaj, ženama za vreme dojenja obezbeđuje mleko.
Naročito dobre rezultate pokazuje kod lečenja dece obolele od bronhitisa, astme, raznih alergija i atipičnog ekcema.
Ulje crnog kima
Najznačajniji proizvod crnog kima je ulje, koje u sebi sadrži stotinak aktivnih supstanci. Dobija se od zrelih semenki, hladnim ceđenjem. Ovo ulje sadrži nigellon koji širi bronhije i opušta mišiće i thymochinon koji snižava holesterol, podstiče lučenje žuči i olakšava varenje hrane. Pored toga ulje crnog kima leči bolesti pluća, bronhijalnu astmu, migrenu, sprečava opadanje kose i gojaznost. Takođe ima i antibakterijsko dejstvo.
Kada se duže vreme koristi otklanja simptome reumatizma, dijabetesa, težih upala i povišenog pritiska. Zato bi oboleli od ovakvih bolesti trebali konzumirati hranu oplemenjenu uljem ove biljke, u periodu od pola godine. Ukoliko se u tom periodu vodi i zdrav način zivota moguće je osloboditi se simptoma bolesti, a nekada i bolesti u celini.
Ulje crnog kima preporučuje se kao dodatak salatama i za prelivanje već gotove hrane. Može se dodavati i pred kraj kuvanja ali ne treba ga koristiti za duga prženja da se ne bi uništile lekovite materije.
Za lečenje bolesti ulje treba uzimati po 25 kapi tri puta na dan, a zdrave osobe svega 25 kapi dnevno.
Čaj od crnog kima protiv bronhitisa i kašlja
Jednu veliku kašiku crnog kima, jednu malu kašiku kamilice i pola male kašike anisa umešati u jednu šolju tople vode. Ostaviti da odstoji 10 minuta, procediti, zasladiti medom i piti nekoliko puta dnevno.
Sirup protiv astme
Jednu malu kašiku usitnjenog crnog kima, dva izdrobljena čena belog luka i dve kašike meda, pomešati. Svakoga jutra na prazan stomak uzeti po jednu malu kašiku sirupa u periodu od tri nedelje.
Izvor:kodren.com
Zeleni med jača imunitet i štiti od virusa, gripa, bakterija i prehlada
Zeleni med se priprema isključivo od prirodnog bagremovog meda koji se sjedinjuje sa sokom “medicinske aloje”, odnosno aloja arborescens koja je tri puta lekovitija od “obične” aloja vere. Priprema se tako što se na kilogram meda doda od 70 do 100 mililitara soka aloje, dobro izmeša i može odmah da se uzima – kaže Lidija Vučković, i dodaje – Prodali smo stan u Nišu i došli da živimo u Supovcu gde smo registrovali poljoprivredno gazdinstvo i podigli plantažu pod alojom. Sarađujemo sa pčelarima sa Rtnja i Stare planine. Srećna sam što se bavim onim što me ispunjava i što pomažem drugima.
Korišćenje zelenog meda garantuje potpunu zaštitu od virusa, gripa, bakterija i drugih vrsta prehlada, jer jača imunitet a bez ikakvog problema mogu da ga koriste i deca starija od tri godine. Starije osobe treba da uzimaju četiri puta dnevno po kafenu kašičicu, a deca dva puta dnevno.
– Cela moja porodica, muž i troje dece, kao i unuci, svakodnevno uzimaju zeleni med i ne znamo za grip i prehlade– dodaje naša sagovornica.
Med oplemenjen lekovitom biljkom Aloe arborescens jača imunitet, čisti organizam, regeneriše tkiva i ćelije i praktično predstavlja lek za razne bolesti, poput astme, epilepsije, osteoartritisa i psorijaze, jer ima veoma visok nivo antivirusnih, antibakterijskih, antioksidantnih i antiupalnih svojstava.
– Za svaku bolest postoji rešenje, kaže Lidija, a ja sam ga našla u receptima koji su zaostavština roditelja moje svekrve, a koji su svojevremeno izbegli iz Rusije.
Da bi stalno imala pri ruci dovoljne količine ovog spasonosnog leka, na porodičnom imanju Vučkovići su podigli plastenik u kojem gaje oko tri i po hiljade stabljika medicinske aloje, koja se može upotrebiti u lekovite svrhe tek kad napuni tri godine.
Za savete oko zelenog meda pozovite
Lidija Vučković 065 60 232 60
Frensis Bekon – Kritika idola
Engleski filozof Frensis Bekon u svom najznačajnijem delu Novi organon, objavljenom prvi put 1620. godine, izlaže osnovne principe svoje filozofije. U sklopu kritike filozofske tradicije, on ističe induktivni način zaključivanja na osnovu činjenica, ali pre takvog zaključivanja smatra da treba očistiti razum od lažnih pojmova, koji su već zaokupili ljudski razum, pa se u njemu čvrsto ukorenjeni, da iskrivljuju istinu. Ove lažne pojmove Frensis Bekon naziva idolima. Termin idola potiče od grčke reči eidolon i znači lažna slika, zabluda.
Četiri su vrste idola, koje po Frensisu Bekonu zaokupljaju ljudski duh. On ih slikovito naziva idolima plemena, idolima pećine, idolima trga i idolima pozorišta.
Idoli plemena imaju svoju osnovu u samoj ljudskoj prirodi i u samom plemenu ili ljudskom rodu. To su pogrešne predstave kojima je sklon ceo ljudski rod, i Bekon kaže: “Jer pogrešno je uverenje da su čula čovekova merilo stvari (Protagora je rekao: čovek je merilo svih stvari); naprotiv, sva opažanja, kako čula tako i duha, izveštavaju nas o čoveku, a ne o svetu; i ljudski duh liči na ona neravna ogledala koja svoje osobitosti prenose na različite strane stvari… i ove grde i razobličuju.”. Po Bekonu “ljudski razum nikako nije čista svetlost, nego dobija boju od volje i od afekata, iz kojih nastaju nauke što mogu da se nazovu naukama kako se želi… Jer čovek je spremniji da veruje u ono što bi radije želeo da je istina.” Zato i Bekon smatra: “Sve vrste praznoverica jesu slične, radilo se tu o astrologiji, tumačenju snova, o znamenjima, o proricanju, ili o čemu sličnom; u svemu tome obmanuti vernici opažaju događaje koji su se zbili, a zanemaruju i ne obraćaju pažnju na promašaje, čak ako su ovi daleko mnogobrojniji.”
Idoli pećine su zablude koje su svojstvene pojedinom čoveku. Bekon to naglašava kada kaže: “Jer svaki čovek… ima svoju sopstvenu pećinu, koja lomi i prebojava svetlost prirode.” Pre svega to je njegov karakter, koji je formiran prirodom i vaspitanjem, kao i njegovim telesnim i duhovnim načinom ili sklopom. Po Bekonu “jedne dispozicije pokazuju se u bezgraničnom divljenju starim stvarima, a druge opet u primanju novih stvari; samo malo njih mogu da se održavaju u pravoj sredini, i oni ne ruše ono što je starina pravilno izgradila, i ne preziru donesene novine modernih vremena.” Zato su i neki duhovi po Bekonu, na primer po svojoj konstituciji nastrojeni analitički, i oni svuda opažaju razlike; drugi su nastrojeni sintetički, i oni opažaju sličnosti; tako na jednoj strani stoje naučnici i slikari, na drugoj pesnici i filozofi.
Idoli trga potiču iz jezika kojima se ljudi međusobno sporazumevaju i nastaju na ulicama i trgovima, gde se ljudi okupljaju i razmenjuju reči. Bekon kaže “Jer ljudi se sporazumevaju posredstvom jezika, a reči dolaze iz glava ljudskih. Ljudi se naime druže uz pomoć govora ali se reči određuju prema narodnom shvatanju. Iz reči koje su loše i necelishodno obrazovane izrastaju naročite teškoće za duh.” I zatim se Bekon pita: “Filozofi govore o “beskrajnom” u tonu bezbrižnoga tvrđenja kao gramatičar o infinitivima; ali, zna li ko šta je “beskrajno”, ili da li je ono i samo pokušalo da postoji?”
Idoli pozorišta proizilaze iz toga što ljudi žive ne samo u prirodnoj, već i u socijalnoj i istorijskoj sredini. Oni su vezani za društvene autoritete, tradiciju i religijska verovanja, koji često od njih traže pristajanje bez razmišljanja. O ovim idolima Bekon piše: “Ima konačno idola, koji su ušli u ljudske duše iz različitih filozofskih dogmi, a takođe i iz naopakih zakona dokazivanja. Njih nazivamo idolima pozorišta, jer držimo, da ima isto toliko proizvedenih i prikazanih drama, koje su stvorile izmišljene scenske svetove, koliko i prihvaćenih ili izmišljenih filozofija.”
Izvor: artnit.net
Hans Ajzenk: Teorija ličnosti
Engleski psiholog Hans Ajzenk je razvio veoma uticajni model ličnosti, poznat i kao hijerarhiski model ličnosti. Njegova teorija ličnosti, nastala 1947. godine zasniva se na empirijskim, objektivnim istraživanjima na osnovu faktorske analize, eksperimentalnim istraživanjima i analizi fiziološke zasnovanosti psihičkih procesa.
Hans Ajzenk definiše ličnost: “Ličnost je ukupni zbir aktuelnih i potencijalnih načina ponašanja organizma koji su određeni nasleđem i sredinom; ona nastaje i razvija se funkcionalnom interakcijom između četiri glavne oblasti u koje su organizovani svi načini (obrasci) ponašanja: kognitivna oblast (inteligencija), konativna (karakter), afektivna (temperament) i somatska oblast (konstitucija).”
S obzirom na opštost oblika ponašanja Hans Ajzenk smatra da je ličnost strukturirana na četiri hijerarhijska nivoa.
Prvi najniži nivo organizacije ličnosti, predstavljaju specifični, pojedinačni akti ili reakcije koji su različiti u različitim konkretnim situacijama.
Drugi nivo u strukturi ličnosti čine uobičajene reakcije ili postupci, i može se nazvati nivoom navika. One su opšitijeg karaktera od specifičnih akata i pokazuju tendenciju da se češće javljaju iste reakcije u sličnim situacijama.
Treći nivo organizacije ličnosti predstavljaju crte ili osobine ličnosti. Crte su ustaljena organizacija uobičajenih reakcija ili navika koja se relativno dosledno ispoljava u različitim životnim situacijama.
Četvrti, najviši i najopštiji nivo organizacije ličnosti Hans Ajzenk naziva tipovima ličnosti. Tip ličnosti određuje skup međusobno povezanih crta ili osobina ličnosti, koji je trajnog karaktera i dosledno se manifestuje u različitim situacijama.
Na osnovu rezultata faktorskih analiza Hans Ajzenk je identifikovao dimenzije ličnosti. Svaka dimenzija ličnosti spaja nekoliko različitih crta ili osobina, koje mogu da budu razvijene u različitom stepenu. Glavnim dimenzijama ličnosti Ajzenk smatra: neurotizam, emocionalnu stabilnost i introverziju-ekstraverziju.
Prva dimenzija neurotizma, odnosno emocionalne stabilnosti označava obim u kojem je neka osoba u svojim raspoloženjima anksiozna, depresivna, opsesivna i hostilna, ili smirena, vedra i stabilna. Druga dimenzija označava kao ekstravertne one osobe koje su društvene i pune energije, a kao introvertne one koje su povučene i tihe. Većina ljudi je najčešće između ekstrema ovih dimenzija, i skloni su samo u određenoj meri nekim emocionalno nestabilnim reakcijama ili su ambivalentni.
Izvor: artnit.net.
Karl Gustav Jung: Recepti za sreću
Švajcarski psihijatar i osnivač analitičke psihologije Karl Gustav Jung bio je mnogo više od čoveka koji je nam je davao koncepte nesvesnog. Jung je bio specijalista na polju ljudskih emocija, fantazija, potreba i staza koje nas vode do konačne sreće.
“Svi smo mi izvori lebdećeg zla. Ja nisam ono čime me život napravi, već ono što sam želeo da postanem”, rekao je Jung u jednom intervjuu.
Čuveni doktor znao je da su ljudi jednako sposobni za užasne i za sjajne stvari. Verovao je da osoba može da shvati sopstvene nade i snove jedino kroz individualizaciju, a ovaj zanimljiv koncept je usko povezan sa značenjem koje je dr Jung smestio u koncept sreće.
Verovao je da je individualizacija proces koji dovodi do ostvarivanja mentalne slobode. Takva sloboda dozvoljava nam da živimo bez straha ili anksioznosti, i da postanemo holistik koji nema potrebu ništa da krije.
Mnogo je načina da čovek postane srećan. Ali, mnogi od njih vode čoveka u zamku pozitivnosti, koja u suštini pogađa samo “vrh ledenog brega”. Ovakve metode su daleko od realnosti i ne nude vam konkretno rešenje, već životu u iluzijama.
Jung navodi 5 stvari koje čine recept za sreću, ali takođe kaže da ako ih budete opsesivno pratili, na kraju ćete dobiti kontraefekat. Da biste bili srećni, smatra Jung, morate imati jasnu viziju svojih ciljeva, morate da budete fleksibilni, predusretljivi i da verujete svojoj intuiciji.
“Morate da naučite da prepoznate prisustvo sinhronizacije, koja će vaš život ispuniti neočekivanim čudima”, govorio je stručnjak.
Ovo je njegova lista 5 stvari koje čoveka čine srećnim:
-
Jako fizičko i mentalno zdravlje
Jung nije verovao da je glavni cilj psihologije lečenje mentalnih poremećaja, već je na nju gledao kao na instrument samoprepoznavanja, jasnu definiciju sopstvenih ciljeva i znanja. Za njega je isti ključ sreće bio i fizičko zdravlje. Kod njega su ova dva koncepta nerazdvojiva.
-
Zdrave veze
Živeti izolovano od drugih ljudi je pogrešno. Svakome je potrebna pažnja, prijateljstvo, sigurnost i ljubav. Morate sa nekim da komunicirate, delite, širite vidike, brinete o nekome i da neko brine o vama… Bez toga nema sreće.
-
Sposobnost da opažate lepotu umetnosti i prirode
Kreativne osobe stavjaju svoje emocije, kreativnost, ideale, inovacije i veštine u stvari koje nastaju iz njihove mašte, i to je ono što Jung naziva kolektivnim nesvesnim. Morate biti sposobni da cenite sve što vas ushićuje, donosi zadovoljstvo i čini srećnim. Isto važi za sposobnost da cenite prirodu. Svi smo mi deca prirode. Svako stvorenje i mesto na planeti može nam dati važno znanje, samo morate da znate gde da gledate.
-
Verujte u nešto
Prema Karlu Jungu, sreća je nemoguća bez duhovne ispunjenosti. Nije važno da li je u pitanju religija ili filozofija, već to da vera u nešto može da bdue osnova za vaše dobro stanje. Vera daje značenje i produbljuje svako iskustvo, a vaše postojanje ispunjava smislom i svrhom.
-
Zanimljiv posao