Dan ne počinjite čitanjem vesti, preporučuje dr Nestorović, jer su one katastrofične uglavnom.

On navodi da je dokazano da su depresivne osobe, one koje se ne raduju životu i koje nemaju druge ljude oko sebe mnogo sklonije obolevanju od malignih bolesti.

„Izučavana je pre nekoliko godina jedna grupa žena koje su imale karcinom dojke. Jedne su išle na meditaciju i jogu, druge su bile depresivne i sedele kod kuće i pile lekove za smirenje – pet godina je bila razlika između ove dve grupe. Znači pet godina su duže živele žene koje su bile aktivne koje su se mentalno borile protiv svoje bolesti.”Pozitivno razmišljanje i kreativnost stimulišu imunitet i smanjuju učestalost
bolesti.

„Čovek mora da se smeje, smeh je suština našeg života. Posle pet minuta zdravog smeha nemate skoro nikakve probleme.

Prema nekim anketama altruisti, ljudi koji čine drugima imaju značajno bolje zdravlje, a pogotovo ljudi koji osećaju zahvalnost za ono što imaju u životu.”

ordinacija.tv  Izvor:linktv.rs

U velikoj ispovesti pred tv kamerama u emisiji “Govornica” prof. dr Nestorović je govorio o porodici, siromaštvu, srpskom zdravstvu…

“Ima dosta konvecionalnih lekara kojima se ne sviđa ono što ja govorim”, kaže on.

O porodici, bogatstvu i siromaštvu

“Moja majka je imala urođenu srčanu manu, od koje je kasnije i umrla… Kada je rodila mog starijeg brata, sledeći put su joj rekli da ne može u Obrenovcu da se porodi… I onda sam se ja rodio u Beogradu u Višegradskoj.

Moja baba koja je bila spiritus movens naše porodice je došla iz Like sa zavežljajem na leđima. I pošto je bila veoma sposobna uspela je da za 30 godina napravi imperiju.

I danas se u Obrenovcu to zove Lekino sokače. Tu su moji imali vunovlačaru, krojačku radionicu, prodavnicu, 40 šegrta, kuće. Bili su jako bogata porodica. Moja baba je živela skromno do kraja života iako su imali pare. Onda je došao Drugi svetski rat posle koga im je sve oduzeto.

Moja porodica je bila na ozbiljnom nišanu za istrebljenje. Moj ujak pokojni je bio već viđen za Sremski front. E moja baba je namestila da moja majka upozna mog oca. Moj otac je bio šef Saveza komunista za valjevski srez. U to vreme je Obrenovac pripadao Valjevu.

On je bio veliki partijac.

Kada je on upoznao moju majku i kada se zaljubio u nju otklonjena je bila opasnost za eksterminaciju. Godinu dana je partijski aktiv odlučivao da li on može da se oženi sa njom ili ne. I kad se oženio sa njom morao je da abdicira sa mesta funckionera. Ali baba je spasla porodicu.

Porodica posle rata je postala siromašna. Bilo je da se jede i obuče. U to vreme niko nije imao Bog zna šta, pa ni mi. Ali sve što je baka stvorila je nacionalizovalo. Ostala je kuća gde sam ja sad koju je kupio moj deda za rezervnu varijantu.

Ja sam prilično rascepljena ličnost. Moja majka je bila građanska opcija a otac je bio do kraja komunista. Pravi iskreni komunista. Umirao je u bolnici i kaže mi – Idi plati članarinu, nisam je platio za dva meseca, buniće se ovi. Staljina je obožavao ali nije smeo da priča o tome.

Baba je mrzela Tita. Kad je on umro baba je rekla – “Sad sam izvršila svoj životni zadatak da nadživim onog skota”. Ona je umrla sa 89 godina. Nije bila bolesna, jednostavno je odlučila da umre. Legla je u krevet i rekla – Dosta. I nije više htela da jede… Imala je 30 kilograma kada je umrla. Tad sam video da čovek može da umre zato što je odlučio da umre.

Otac je bio strastveni pušač, pušio je tri pakle dnevno. Dobio je rak usne duplje i umro je od velikim mukama. I od tad ja vodim tu kampanju protiv duvana, ali ide slabo… Znate kad pričamo o drogama, najstrašnija droga je duvan. To je najstrašniji otrov koji postoji. Njegova zavisnost je na nivou kokaina. Duvan, a o tome se malo priča, oštećuje kod žene jajne ćelije i to su promene koje se prenose na sledeće generacije. Ako je baba bila stastan pušač, unuka će imati sve bolesti koje imaju pušači iako nikad nije pušila.

Kada je moj otac umro mi smo ostali bez prihoda. Desilo se nešto u penzionom fondu, oni su zagubili neke papire. On je imao 44 godine radnog staža kada je umro. Bio je trgovac i imao je baš težak život. Rano je počeo da radi, sa svega 14 godina.

I kad je on umro majka i ja smo 7 meseci bili bez novca. Snalazili smo se, pozajmljivali…

Meni je to tada to izgledalo kao smak sveta ali sada kad gledam ito je imalo neku pozitivnu stranu. Nisam imao kaput pa sam samo u sakou po zimi dolazio na fakultet. E kako je na Medicinskom fakultetu bilo studenata sa parama oni mi kažu:

– Pa gde ti je sako?

– Ma, pravi šmekeri idu samo u skaou, odgovorim im tada.

Onda shvatite da možete da se oslonite samo na sebe i par najodanijih prijatelja. Bila je to prilično dobra lekcija u mom životu.

Radio sam dve tri godine kao građevinski radnik. Radio sam uglavnom na mešalici. Najbolji posao je bio kada smo se ja i moj kum ubacili jedne godine da pomaže mo u kampanji prskanja gubara. Mi smo razmućivali one otrove. Bila je jako dobra plata.

Mislim da sam tad upoznao Srbiju i kako žive obični ljudi. Srbi su solidaran narod ali nas otuđuju.

Na ivici smrti

Pre dvadesetak godina sam se loše osećao. Sve mi je kao bilo dobro, ali sam se loše osećao. I onda su počeli da me leče razni doktori, sve moji prijatelji, vrhunski lekari. Ali vidim da ću da umrem i da to lečenje ne mogu da preživim. Počinjem da padam u nesvest, dobijam krize niskog pritiska.

To je kulminiralo jednog dana kada sam u toku vožnje izgubio svest. Srećom uspeo sam da skrenem na trotoar i tu sam se onesvestio. Došla je Hitna pomoć, moja žena… I Izmerili su mi pritisak koji je bio 55 sa 30. A pio sam lekove za krvni pritisak. I video sam da ovo ne vodi dalje ničemu.

Počeo sam da se bavim malo više krvnim pritiskom. Onda sam došao do knjige jednog ozbiljnog nemačkog kardiologa i video da je problem u tome što kad lečite nekoga ko ima stresnu hipertenziju, a to sam ja imao, vi pijete lekove i onda imate nizak pritisak. A taj nizak je opasniji jer se tada ljudi šlogiraju jer nema kiseonika u organizmu.

E onda sam čitao jednog Rusa čije objašnjenje deluje toliko glupo da je bilo potpuno jasno da je tačno. On je rekao – Kako stariš dolazi do okoštavanja kičme, to pritiska krvne sudove koji idu u mozak i kako manje krvi dolazi u mozak, onda mozak emituje signale i povećava krvni pritisak da bi dobio više krvi. I tamo piše da treba raditi vežbe za kičmu.

I ja sam pošto sam inače i imao problema sa kičmom počeo da radim vežbe… I sada imam 125 sa 80.

ordinacija.tv   izvor: novosti.rs

Dr Nestorović je tokom gostovanja na televiziji Happy  objasnio gledaocima kako mogu da sami izleče čir na želucu, helikobakteriju ili alergiju na ambroziju.

“Iseckajte kupus, prelijte ga vodom, neka bude pola kupus, pola voda i neka odstoji dva dana u frižideru. Posle toga pijete po jednu času ujutru i uveče dve nedelje”, rekao je Nestorović, dodavši da i sam već dve decenije koristi ovaj recept i da su rezultati odlični.

 “Ispostavilo se da kupus ima određene materije koje obnavljaju sluzokožu u želucu. U kombinaciji sa sladićem deluje i na helikobakteriju, i to na one rezistentne oblike“, pojasnio je doktor.

Nestorović je rekao i da je za alergiju na ambroziju veoma dobra kopriva, ali nikako čaj.

“Najbolje da se listovi koprive samelju sa medom, ili da se drži kopriva u zamrzivaču dve nedelje, pa se ona sama pretvori u prah. Čaj nije dobar jer voda ubija korisne sastojke u koprivi”, objasnio je doktor na Happy TV.

ordinacija.tv

Mi smo svojim načinom života napravili određene bolesti. Primera radi to su zapaljenske bolesti creva poput Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa…

To su bolesti koje su nastalje jer smo postali previše čisti.

Dok smo imali gliste, česte infekcije, dok smo bili prljavi dotle smo imali prirodne stimuluse našeg imunog sistema i onda smo bili zdravi, kaže prof. dr Branimir Nestorović.

“Ali onda smo počeli da se perkamo, da se tuširamo sapunima. Poludim kad vidim one baktericidne sapune. Ti sapuni su budalaština zadnje vrste. Kažu – ubija 99 odsto bakterija. Pa što ih bre ubija? Najveći broj bakterija na svetu nije uopšte zainteresovan za nas.

Pazite, imamo 440.000 do sada poznatih vrsta bakterija. Od njih se samo neke interesuju za nas. Jer mi smo beznačajni. U ukupnoj biomasi na Zemlji mi smo beznačajni. Mi sebi izgledamo važni ali bakterije se bave nekim druzim stvarima.

Mi njima nismo zanimljivi i to je dobro. Nas napada samo mali broj bakterija”, kaže dr Nestorović. On kaže da kada su ljudi postali čisti, imuni odgovor kada su te bakterije u pitanju je ostao očuvan ali sad nema stimulusa, nema antigena.

“I on se sada okreće sopstvenim ćelijama npr ćelijama creva ili mišića. To je takozvana molekularna mimikrija. I mi znamo da je ta teorija tačna jer npr pacijenti sa Kronovom bolešću kad dobiju gliste njihovo zdravstveno stanje se popravi. Suštinski to su bolesti koje smo mi napravili. Svaka tura antibiotika je mnogo ako nije potrebno.

Ako vi lečite neku specifičnu infekciju naravno da spasavaju život. Ali danas antibiotike uzimaju po principu – ajde da ih uzmem što da ne. Oni uništavaju bakterije ali sličnost naših i bakterijskih ćelija je veoma velika.

Verovati da antibiotici ne štete našem organizmu je poptuno smeštno. Imate 20.000 sintetisanih antibiotika a koristi se stotinak jer su svi ostali smrtonosni za nas”, kaže dr Nestorović i dodaje:

“Antibiotici ništa ne leče. Ja kad to kažem moji studenti i specijalizanti me gledaju belo. Ako nemate bela krvna zrnca vi ćete umreti…

Pacijenti koji nemaju leukocite možete im dati bilo kakav antibiotik pacijenti će umreti. Antibiotici samo primiruju bakterije, oni usporavaju njihovo razmnožavanje.

Bez našeg imunog sistema nema ništa. Vi kad četvrti ili peti put uzmete antibiotike onda dolazi do poremećaja belih krvnih zrnaca. Antibiotici su nužno zlo.”

On istile da mi imamo gomilu prirodnih antibiotika ali ih slabo koristimo.”Beli luk npr… Alicin iz belog luka je jedan od najjačih antibiotika koje imamo.

Propolis je izvanredna stvar koji u sebi sadrži 64 prirodna antibiotika i nema bakterije koja je rezistentna na to. Antibiotike treba da koristimo za ono za šta su namenjeni a to su bakterijske infekcije. U pedijatriji je to od 2 do 4 odsto infekcija, sve ostalo su virusi. Respiratorne infekcije su bolesti koje prolaze same od sebe.

Gnojna angina prolazi sama od sebe lečena ili ne lečena. Većina lekara i pacijenata misli da ako uzme antibiotik da će sprečiti komplikacije.

E to nije tačno. Bilo bi super – imate kijavicu uzmete antibiotik i ne dobijete upalu pluća. Niko onda ne bi imao upalu pluća, ali to ne ide tako. Postoji samo jedna bolest gde preventivno vredi davati antibiotike a to je grip. Tu može da se da antibiotik jer se onda smanjuje za 25 odsto šansa za dobijanje zapaljenja pluća”, kaže dr Nestorović.

On napominje da razumem da roditelji hoće da im dete što pre ozdravi, da ne dođe do komplikacija.”I lekari ih plaše po principu ako ne uzmeš biće ovo i ono.

Zanimljivo je bilo ispitivanje u Hrvatskoj među lekarima na pitanje zašto ste prepisali antibiotik. Prvi odgovor je bio: “Ako ne prepišem ja, prepisaće kolega i ogovaraće me. ” A drugi odgovor je bio: “Ova majka je jako zabrinuta biće tu komplikacija ako ne prepišem.

” Oba ova razloga nisu medicinska. Sve začinske biljke su antibiotici. Origano koristimo kod teških pacijenata sa jakim zapaljenskim bolestima pluća jer ubija bakterije.

Začinske biljke su počeli ljudi da koriste jer nisu imali frižider i primetili su da se uz pomoć začinskih biljaka meso duže održi. Crni biber je snažan antibiotik”, kaže on i zaključuje:

“Naš glavni problem je malo kretanja i puno stresa. Ljudski život je stalna borba, nema depresija jer ona vodi u bolest.”

ordinacija.tv

Melem od lekovitog bilja i aloe vere, napravljen po receptu bake Ruskinje pomogao Lidiji Vučković da zaustavi napredovanje bolesti

Pre šesnaest godina Lidija Vučković obolela je od multiple skleroze, progresivnog oboljenja kojese, kako se pokazalo, ipak može zaustaviti. Svoju borbu za izlečenje od multiple skleroze pričala je uz osmeh, kao da se to nekom drugom događalo.

Nedaleko od Niša uz Južnu Moravu, Lidija je sa suprugom Miroslavom napravila staklenik u kojem gaji medicinsku aloe veru (Aloe arborescens).
– Iz čista mira dobila sam jaku glavobolju i vrtoglavicu, nisam mogla ni da jedem ni da pijem. Niko nije znao šta mi je. Primljena sam na gastroenterološko odeljenje, gde su mi snimili želudac, žuč, jetru, sve organe. Rezultati su bili dobri, a meni je bivalo sve gore i gore. Neprestano sam povraćala, a onda sam sedmog dana pala u komu koja je, doduše, kratko trajala. Prebačena sam na drugo odeljenje, gde mi je na osnovu likvora utvrđeno da bolujem od multiple skleroze.

Primala sam infuzije šest dana, ali mi je od njih pritisak bio veoma visok, i nije mi bilo bolje. Oduzela mi se desna ruka, noga i oko. Posle deset dana bolničkog lečenja lekari su me otpisali i vraćena sam kući u invalidskim kolicima sa prepisanom vitaminskom terapijom. Tada sam imala samo trideset i sedam godina i ne možete ni zamisliti kako sam se osećala kao majka troje dece.

Odlučila sam da se borim, u čemu mi je svekrva Ljiljana pomogla lekovitim biljem, prema recepturi koju je nasledila od svoje babe, inače Ruskinje koja je imala recepte za spravljanje lekovitog bilja za mnoge teške bolesti, među kojima je bio i prirodan lek za multiplu sklerozu. Od lekovitog bilja ubranog sa Zlatibora i Aloe arborescens, moja porodica pripremila mi je melem. Uzimala sam ga četiri puta dnevno, po jednu kašičicu pre jela, baš kao što je bilo navedeno. Za kratko vreme počela sam da osećam poboljšanje, prvo vida, a onda sam počela da pomeram prste. Napravila sam pauzu od tri nedelje pa sam ponovila terapiju uzimanjem melema. Posle treće ponovljene terapije osećala sam se odlično, ponovo sam bila ona stara.

Melem za multiplu sklerozu pravi se od Aloe arborescens i sedamnaest vrsta lekovitih trava ubranih isključivo na Zlatiboru, i to u precizno određenom terminu za svaku biljku – objašnjava Lidija:
– Preporučena terapija traje tri meseca, i za to vreme potroše se četiri tegle melema jer se uzima četiri puta dnevno, pre jela, po jedna kafena kašičica. Nakon toga sledi pauza od tri nedelje. Već posle mesec dana ove terapije mogla sam da pokrećem prste na ruci i nozi, a potom i da hodam. Nakon tri faze ove terapije normalno sam živela, hodala, radila kao dan-danas. Kad sam završila sve tri faze, otišla sam na kontrolu, a magnetna rezonanca pokazala je da su umesto sedamnaest lezija ostale samo bele tačkice, kao zasenčenja, koje evo već šesnaest godina miruju. Za svaku bolest postoji rešenje, samo ga treba naći.
U stakleniku, smeštenom u lepoj bašti iza kuće, porodica Vučković trenutno ima 3.500 sadnica Aloe arborescens. Gel od ove biljke koristi se za mnoge stvari, a porodica Vučković koristi je za spravljanje lekovitog zelenog meda koji članovi porodice svakodnevno koriste, prvenstveno kao preventivu od raznih infekcija, prehlada i gripa.
– Zeleni med je potpora za lečenje multiple skleroze jer jača imunitet i štiti organizam od različitih vrsta virusa i bakterija – tvrdi Lidija.

Za savete pozovite
Lidija Vučković 065 60 232 60

ordinacija.tv   Izvor:magicnobilje.com