Rujevina za suzbijanje dijareje, protiv paradentoze, hemoroida i čira na želucu (recept)
Rujevina je lekovito listopadno ukrasno drvo koje može narasti do nekoliko metara u visinu. Podseća na malo veći žbun. Njegov koren je dubine i preko jedan metar. Postoji i ukrasni crveni ruj sa bordo ili tamno crvenim listovima. Plod je crvena suva koštica koja sazreva u julu i avgustu. Osim što ovo lepo drvo može služiti kao ukras, ima brojna lekovita dejstva. Zbog toga se mnogi interesuju za čaj od rujevine. Međutim, čaj od rujevine se retko nalazi u slobodnoj prodaji i najčešće se nabavlja preko travara.
Stanište rujevine je u južnoj Evropi, zapadnoj i srednjoj Aziji. Raste u listopadnim šumama do 1.600 metara nadmorske visine. Jak i razgranat koren dobro veže zemljište, pa se koristi radi sprečavanja erozije. Razmnožava se semenom, deobom korena ili položenicama. Prodaju se sadnice rujevine za uzgoj u vidu ukrasnog grmlja i drveća. A ruj se sadi u jesen ili na proleće.
Ova biljka se koristi za suzbijanje dijareje, protiv paradentoze, hemoroida i čira na želucu. Deluje na ranice afte u ustima i na spoljašnje rane, čireve, akne. Kao lek se koristila i protiv dizanterije, kolitisa, protiv ćelavosti. Dok je srpski narodni lek kora rujevine, protiv lečenja raka. Njegovi lekoviti delovi su zapravo list i kora. List se bere samo kada biljka cveta i zatim se suši. Uglavnom se kao lek pravi čaj od rujevine. U pola litra vode se stavi kašika usitnjenih suvih listova rujevine. Kuva se dok voda proključa i posle par minuta se skloni. Kada se procedi pije se tri puta po 2 dl dnevno pre jela.
ordinacija.tv
Rozetla ublažava stres, nervozu napetost i umor (Recepti)
Rozetla je višegodišnja grmasta biljka prelepog izgleda. Listovi su nazubljeni i meki na dodir, a cvetovi su ružičasto bele boje i snažno prijatnog mirisa.
Rozetla može dostići visinu do jednog metra. Poreklom iz Južne Afrike ova biljka je u Evropu donešena pre nekoliko vekova, upravo zbog svog prelepog mirisa.
Njena upotreba je višestruka. Koristi se za pripremu hrane, kao lek, a zbog svojih eteričnih ulja široko je rasprostanjena u kozmetičkoj industriji. Upravo su ta ulja bitna za očuvanje i zdravlje kože te se od nje prave razne kreme. Nekada su se njeni listovi koristili kao dodatak kolačima, dok u današnje vremo to obavljaju veštačke boje i arome.
Ukoliko imate ovu biljku u dvorištu ili na terasi, ne samo da ćete imati prelep ukras, već ćete se rešiti i najezde komaraca.
Rozetla u pekmezu i slatkom
Postoji više vrsta rozetle. One se najčešće razlikuju po mirisu, tako da imamo one koje mirišu poput ruže, limuna ili mente. Upravo se zbog toga njihova upotreba u kuhinji takođe razlikuje.
Ono što im je zajedničko jeste to da se listovi koriste prilikom pripreme jela, ali se pri serviranju hrane odstranjuju. Kod nas je najčešće u upotrebi ona rozetla koja mirisom podseća na limun. Postoji veliki broj recepata u koje se dodaje ova biljka, poput kolača, peciva, sirupa. Svoje mesto nalazi i u pripremi kuvanih jela, čorbi i supa. Na našim prostorima najčešće se koristi pri pravljenu kolača, pekmeza i slatkog.
Ako želite napraviti kolač sa rozetlom postupak je vrlo jednostavan. Uobičajeno, pripremite sastojke neophodne za patišpanj ili koru, umutite ih i pre nego što ih izlijete u tepsiju na papir za pečenje stavite nekoliko listova rozetle kako bi kolač poprimio drugačiju aromu.
Kada je kora ispečena odstranite papir i listove. Vaš kolač je povukao aromu biljke, a ostatak kolača pravite po receptu.
Ova biljka se i danas koristi prilikom pravljenja „slatke zimnice“ kao što su pekmezi, slatko i kompoti. Svi znamo da je domaći pekmez mnogo ukusniji i zdraviji od kupovnog. Isto tako znam da se u domaću zimnicu stavlja samo sveže voće bez ikakvih aroma i veštačkih boja.
Nekada se baš u taj pekmez ili slatko stavljalo i po par listova rozetle. Bitno je napomenuti da se ona ne kuva sa voćem, već se dodaje na kraju. Prilikom sipanja u teglu stavite 2 lista. Savršeno ide sa pekmezom, ali i prilikom pripreme slatkog od šljiva, jagoda, smokve, kajsije.
Rozetla protiv dijabetesa i napetosti
Ova biljka pomaže kod boljeg razlaganja šećera, i veoma je dobra u borbi protiv dijabetesa tj šećerne bolesti. Ovu priču mi je protvrdio i jedan stari travar. Koristi se na sledeći način.
Svakog dana pre obroka (3 puta na dan) uzeti jedan list i žvakati ga 15-ak minuta. Sve sem lista gutajte, a list isljunite posle tih 15min. Postoji veliki broj slučajeva, da su ljudi uz pomoć ove biljke prestali koristiti insulin posle nekoliko meseci ove “terapije“.
Neka istraživanja su pokazala kako sam miris ove biljke pozitivno utiče na organizam kao antidepresiv u aroma terapiji. Na taj način ublažava stres, nervozu napetost i umor.
Kako uzgajati rozetlu u baštici ili na terasi
Što se tiče samog uzgoja rozetla ne traži nikakve specijalne uslove. Uzgaja se kao i većina biljaka u baštici ili saksiji. Čak i ako živite u stanu neće vam biti nikakav problem da u svakom momentu imate svež list na dohvat ruke.
Veoma lako možete kupiti seme ili formiranu biljku za sadnju. Pre svega trebate pripremiti zemlju, a najbolje je ako koristite zemlju za cveće tj. humus. Voli da bude izložena svetlosti, ali ne i u vrelim letnjim danima. Tada je malo pomerite sa strane, u hlad, kako ne bi bila direktno na suncu. Zalivanje treba biti redovno ali umereno. Sa vodom ne preterujte.
Tokom jake zime bilo bi najbolje da se unese na neko toplije mesto, a već krajem aprila mladu biljku možete izneti napolje.
Ukoliko presađujete biljku, uzmite neku lepu grančicu sa par listova, i presadite ih u neku manju posudu. Prvih dana je zalivajte više nego obično, a kada se biljka formira zalivajte je toliko da zemlja konstanto bude vlažna. Posle nekoliko nedelja možete da je presadite u neku veću posudu i stavite je na neko svetlo mesto.
Na ovaj način uvek ćete imate mladu i zdravu biljku, a vaša zimnica će biti zdravija i ukusnija.
ordinacija.tv Izvor: svetzacina.com
Lekovite sobne biljke: Smanjuju šanse za prehladu, migrenu i stres
Verovali ili ne, sobne biljke se takođe ubrajaju u lekovite. Utiču pozitivno na neka stanja kao što su prehlada, stres, poboljšavaju raspoloženje i smanjuju šanse da se razviju alergije. Njihovo dejstvo i uticaj ispitivali su NASA istraživači i evo do kakvih zaključaka su došli.
Vaš izbor biljaka u domu, zapravo, može da bude i vaš spas.
Naučnici Nase istražili su koje biljke i kako deluju na okolinu i ljudski organizam.
Za najidealniju izabrali su arecea (areka) palmu. Ona najlakše uspeva u svim okruženjima, a osim što savršenom brzinom čisti vazduh, stanarima doma obezbeđuje i kvalitetan noćni san.
Prehlada
Sobne biljke povećavaju nivo vlage u vazduhu, smanjuju količinu prašine, a bolesti povezane sa prehladom manje su za 30 odsto.
Stres
Cveće podstiče osećaj blagostanja i utiče na to da ljudi budu smireni i optimistični. Osim toga, za biljke se već pouzdano zna da smanjuju krvni pritisak, a samim tim i stres.
Glavobolja
Biljke proizvode kiseonik i smanjuju nivo ugljen-dioksida u vazduhu, pa ukoliko ih držite u svom domu, manja je verovatnoća da ćete udisati ustajao vazduh koji doprinosi pojavi glavobolje.
Alergije
Ukoliko decu u ranom dobu izložite nekim biljkama koje su povezane sa alergijama, to može biti svojevrsna vakcinacija, koja će potpomoći jačanje dečjeg imuniteta.
Naučnici Nase otkrili su da na primer zeleni ljiljan za dva dana može da očisti vazduh u stanu od grinja.
Zapušeni disajni putevi
Eukaliptus pomaže pri čišćenju sluzi i začepljenja u organizmu, otvara bronhije i čisti sluz iz organizma tokom prehlade, gripa ili bronhitisa i predstavlja prirodan antiseptik.
Nesanica
Neke biljke poput gerbera, ispuštaju kiseonik tokom noći, pa ih je najbolje postaviti pored kreveta kako biste tokom sna imali svež vazduh.
ordinacija.tv Izvor:b92.net
Dr Nestorović savetuje šta da uradite pre vakcinacije protiv korona virusa
Čuveni dečiji plumolog prof. dr Branimir Nestorović je izjavio da je probiotike poželjno uzimati najmanje dve nedelje pre vakcinacije kako bi bili delotvorni i efikasni.
– Probiotici su stimulatori imuniteta, a to je pokazano za mnoge vakcine, ali moraju da se uzimaju bar dve-tri nedelje pre vakcinacije kako bi pojačali imuni odgovor – izjavio je profesor.
Nestorović je takođe naveo da je neophodno uzimati ih nedeljama pre primanja vakcine, ne samo dan-dva pre, a da je važno nastaviti sa upotrebom i dve nedelje nakon vakcinacije:
– Probiotik pojačava reaktivnost tih ćelija i stimuliše takozvani urođeni imunitet. Mi se rađamo sa ogromnim repertoarom odbrane skoro svega što su preživeli recimo majka, baba, deda…
Probiotici igraju važnu ulogu u razvoju i uspostavljanju crevne mikroflore i podstiču sazrevanje imunog sistema. Ovo pomaže da se postigne bolji vakcinalni odgovor i bolja odbrana od infekcija.
– Za mnoge vakcine postoje dokazi. Recimo za MMR vakcinu bilo je mnogo istraživačkih radova, a upotreba probiotika u cilju pospešivanja imunog odgovora opšte je poznata kao efikasna – zaključio je Nestorović.
Probiotik ne pruža zaštitu od neželjenih efekata vakcine, kako bi neko mogao da zaključi. Probiotici su zapravo korisne bakterije koje žive u crevima i deluju na određene strukture, stimulišući sličnu funkciju kao što, primera radi, krajnici čine u zaštiti od infekcija, objasnio je doktor.
– Probiotici nespecifično stimulišu imuni odgovor ne samo ka jednom uzročniku nego stvaraju opštu otpornost organizma. Ako postoji neko zapaljenje u organizmu težiće da ga vrate u balans, odnosno na početak. Sublimuju loš odgovor na infekciju, a pospešuju dobar – bio je jasan doktor.
Probiotske bakterije su isto što i suplementi za podizanje imuniteta.
– Ne moraju biti apsorbovane već mogu delovati iz unutrašnjosti creva i zato su neželjena dejstva minimalna – zaključio je profesor Nestorović.
ordinacija.tv Izvor: Alo.rs/Kurir.rs
Čaga – Štiti zglobove, vene, sprečava razvoj raka, protiv tumora i stresa
Danas se na čagi vrše mnoga istraživanja i sve više ljudi otkriva njenu isceliteljsku moć. Čaga (lat. Inonotus obliquus) je parazitska gljiva na brezi koja podseća na nagorelu izbrazdanu koru. Raste u šumama breza širom Severne i Istočne Evrope, Rusije i Koreje. Najzastupljenija je u tradicionalnoj ruskoj i istočnoevropskoj medicini. Hiljadama godinama čaga se koristi u Evroaziji, gde je zbog svoje lekovitosti bila poznata i pod nazivima “dar od Boga“ i “kraljica bilja“.
Najjači antioksidans
Moderna istraživanja su pokazala da je čaga puna biološki dragocenih aktivnih materija, od kojih neke ne sadrži nijedna druga biljka. U njenom sastavu nalaze se fenolna jedinjenja, melanini, triterpenoidi i mali procenat betulinske kiseline. Najmoćnijim oružjem ove gljive smatra se tzv. „čagina kiselina“, koja prema istraživanjima ruskih naučnika normalizuje metabolizam i lekovito deluje na sve organe i tkiva ljudskog organizma. Čaga je najjači poznati antioksidans. Biljke poput aronije i goji bobica nisu joj ni blizu po antioksidativnim vrednostima.
Prevencija protiv malignih promena
Čaga je prirodni borac protiv tumora zahvaljujući betulinskoj kiselini, koja sprečava razvoj raka i uništava kancerogene ćelije, pritom ne menjajući zdrave. Deluje protiv raka dojke, jajnika, vrata materice, prostate, pluća, želuca, slezine, mozga i timusa kao i leukemije, melanoma i limfoma. Čaga svojim moćnim protivupalnim delovanjem i mehanizmom apoptoze uništava deformisane ćelije. Korisna je i kao dodatak konvencionalnim sredstvima za hemoterapiju, jer ublažava njihove nuspojave i jača imunitet.
Deluje protiv stresa
Čaga je moćan adaptogen, što znači da deluje protiv stresa, koji uzrokuje 90 odsto svih bolesti. Sovjetska vlada je svojevremeno svojim sportistima i astronautima naredila da koriste adaptogene za poboljšanje umnih i telesnih sposobnosti. Jedan od njih je bila i čaga, koja se pokazala najdelotvornijom.
Štiti zglobove i vene
Ruski naučnici uspeli su da proizvedu kreme od čage za zglobove i vene. Razvili su sistem mikrokapsula, koji omogućava sastojcima čage da lako prodru u kožu i deluju neposredno u zglobu, u žarištu oboljenja. Taj lek ublažava bol, zaustavlja grčenje mišića, podstiče uklanjanje soli i toksina iz zglobova, osetno usporava njihovo starenje i razaranje hrskavičnog tkiva. Izveštaji iz klinike u Vladivostoku navode stopostotno izlečenje od psorijaze, što se jako retko postiže kod te bolesti.
Aktivne komponente u čagi deluju: antioksidativno, antikancerogeno, antitumorski, antivirusno, imunostimulativno, analgetski, antiupalno
VAŽNA NAPOMENA:
Čaga nije zamena za medicinsku terapiju bilo koje bolesti, već samo lekovita biljka koja može da pomogne terapiji.
ordinacija.tv Izvor:zdravahrana.com
Ruža: Čisti krv, jača srce, nerve, čisti jetru, organe za varenje, ublažava bolove u materici (Recepti za čaj, sirup, ulje, rakiju)
Ah, ta ruža! I lepa, i mirisna, i zavodljiva, i lekovita… Kleopatra je, navodno, svoju spavaću sobu prekrila ružinim laticama da bi zavela Marka Antonija. Konfučije je toliko bio opčinjen njima da je posedovao biblioteku od 600 knjiga o njihovom uzgajanju. Napoleonova žena Žozefina u čuvenom ružinjaku dvorca Malmezon imala je više od 250 vrsta. Ružinom vodicom osvećena je i jedna od najlepših građevina sveta, Aja Sofija. Rimski carevi su priređivali raskalašne gozbe u čast ruža…
Lekovitost ovog cveta opisana je još u starim kineskim i egipatskim zapisima, ali, tek kada su je u srednjem veku, iz Persije, Rimljani doneli u Evropu, ruža je postala cenjena kao biljka koje može da leči. Narodna medicina je u ruži videla dobar lek za mnoge tegobe, jer je odličan izvor vitamina A, B 3, C, D i E, a njene latice sadrže eterična ulja, tanine, šećer, limunsku, vinsku kiselinu i niz aromatičnih sastojaka. Plod divlje ruže koristi se protiv infekcija bešike.
Ruže koje se uzgajaju u zdravstvene i kozmetičke svrhe ne smeju se đubriti veštačkim đubrivom niti prskati pesticidima. Cvetovi se beru kada je suvo i toplo vreme, od aprila do kasne jeseni.
* Čaj od osušenih latica ruže
Čisti krv, jača srce, nerve, čisti jetru, organe za varenje, osvežava umorno telo, ublažava bolove u materici. Dobro ga je piti ako imate žuticu, preobilne menstruacije, nesvestice, glavobolje, “belo pranje”, ako patite od nesanice… Ružin čaj je odlično sredstvo ako vas boli grlo ili su vam upaljene glasne žice, kao i za ispiranje usne duplje ukoliko imate gljivičnu infekciju.
Priprema: jedna kašičica ružinih latica prelije se sa dva decilitra kipuće vode, poklopi, ostavi da odstoji 10 minuta, procedi, zasladi medom jer mu se tako poboljšava delovanje, naročito ako se koristi za smirenje ili bolji san. Treba ga piti pola sata pre jela.
Onima koji su antibioticima uništili crevnu floru, preporučuje se da tri puta dnevno, pre jela, popiju 1-2 dl čaja.
* Sirup od ruža
Jača srce, a priprema se na sledeći način: oko 60 grama latica prelije se sa pola litre prokuvane i ohlađene vode, doda se pola grama vinske kiseline i ostavi da odstoji bar dva dana, a može i duže. Tečnost procedite kroz lanenu krpu, dodajte pola kilograma livadskog meda, pa sirup sipajte u boce. A može i ovako: dve šake latica prelijte sa pola litre vrele vode i poklopite. Posle 24 sata tečnost procedite, dodajte u nju 250 grama šećera, a kada se on istopi sipajte sok od jednog limuna, pa kuvajte još 5 minuta. Plućni bolesnici trebalo bi dnevno da piju 2-4 velike kašike ovog sirupa.
NEGA LICA
Ruža se koristi u kozmetici, aromaterapiji i u proizvodnji parfema, a naročito za negu kože lica. Ukoliko je masno ili sklono aknama, preporučljivo je lice svakodnevno mazati ružinom vodicom, koja se pravi tako što se šargarepa iseckana na kolutove, nekoliko listova nane i latice od 5-6 većih ruža kuva u litri vode, pa prohlađena i proceđena tečnost sipa u manje flaše i čuva na hladnom mestu.
Ako imate suvu ili normalnu kožu, možete koristiti masku za lice i vrat. Dve supene kašike toplog kuvanog krompira izgnječite viljuškom, dodajte kašičicu meda i žumance, pomešajte, pa u to stavite kap eteričnog ružinog ulja. Masku na koži držite petnaestak minuta, uklonite je vatom, umijte se. Da bi vam koža bila svilenkasta i meka, na nju nanosite piling napravljen od pet supenih kašika šećera, dve kašike bademovog ulja, kašičice meda i tri kapi eteričnog ulja ruže.
RUŽINA RAKIJA
Koristi se za masažu, a blagotvorno deluje na isperutanu i kožu prekrivenu aknama, kosu sklonu peruti. Takođe, preporučljiva je kod uganuća i reumatskih bolova. Priprema: u litar rakije (loze) stavite 50 grama suvih ružinih latica, a devetog dana rakiju procedite kroz lanenu krpu.
RUŽINO ULJE
Preporučljivo je mazati opekotine, rane koje teško zaceljuju, prozebline i ispucalu kožu. Napravite ga tako što ćete 2,5 dl maslinovog ulja, u koje ste stavili 50 grama latica, na toplom mestu čuvati mesec dana (svakog dana ulje promućkajte), a potom procedite. Eterično ružino ulje je na ceni, jer je za litar potrebno i do 3.000 latica! Koristi se za mirisne sveće, aromatične kupke, masažu, ispiranje usta i grla… Blagotvorno je ako ste depresivni, nervno napeti, ne možete da zaspite, bolujete od visokog krvnog pritiska, glavobolje, aritmije, ukoliko vam pucaju kapilari, imate bore, unutrašnju infekciju, a pogotovo je dobro za negu suve kože.
ordinacija.tv Izvor: novosti.rs
Prof. dr Mladenović: Pčelinji otrov ublažava bol kod reume, išijasa, upale zglobova, spondiloze…
Medonosna pčela jedan je od najkorisnijih insekata u poljoprivrednoj proizvodnji. Ne samo da oprašuje veliki broj gajenih biljaka, već nam daje i čitavu lepezu proizvoda korisnih za ljudsko zdravlje. Med, propolis, matični mleč, vosak, za sve ove proizvode većina ljudi zna i dobar deo pčelara ih sakuplja, no da li ste znali da se može sakupljati i pčelinji otrov?
Na svetskom tržištu cena pčelinjeg otrova kreće se od 40 do 60 hiljada evra po kilogramu, pa ipak, mnogi pčelari ne znaju kako se on sakuplja niti kako se može primeniti.
„Pčelinji otrov je ekstrakt velike i male otrovne žlezde pčela radilica starosti od 15 do 21 dana, pri čemu je maksimum lučenja između 18. i 21. dana. U tom periodu one imaju ulogu stražarica, odnosno stoje na letu košnice i kontrolišu ulazak drugih pčela radilica”, kaže dr Mića Mladenović, profesor pčelarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i jedan od najboljih poznavalaca pčela u našoj zemlji.“
Pčelinji otrov ublažava bol, jača imuni sistem, poboljšava obnavljanje tkiva i ima jak toksični efekat na bolesne ćelije zahvaćene tumorom.
„Pčelinji otrov je smeša organskih kiselina i različitih histamina i koristi se u apiterapiji za sanaciju pojedinih bolesti. Ranije se koristio za sanaciju reume, išijasa, upale zglobova, spondiloze, a u poslednje vreme primenjuje se i kod obolelih od Parkinsonove i Hočkinsonove bolesti, multiple skleroze, prilikom lečenja bolesti zavisnosti...”
Blagotvorna dejstva su mnogobrojna – pčelinji otrov:
-
ublažava bol,
-
jača imuni sistem,
-
poboljšava obnavljanje tkiva…
Sadrži 88% vode, a u ostatku suve materije najznačajnija supstanca je peptid melitin. On stimuliše hipofizu da oslobađa kortikotropin, koji opet stimuliše nadbubrežne žlezde da proizvode kortizol, koji je deo odbrambenog sistema našeg tela. Istraživanja su pokazala da pčelinji otrov ima jak toksični efekat na bolesne ćelije, konkretno, na ćelije zahvaćene različitim vrstama kancera.
„Uređaj za sakupljanje pčelinjeg otrova sastoji se od rama sa žicama ispod kojih se nalazi staklena ploča. Uređaj se u početku namaže medom kako bi privlačio pčele i postavi se ispred košnica. Kroz žice se propušta struja napona 9-12V u trajanju od 5-6 sekundi, zatim se pravi pauza od 5-6 sekundi i ponavlja proces 5-6 puta. Čim prva pčela izbaci otrov, ona izbacuje i feromon uzbune koji uznemirava i privlači ostatak društva. Kapljice padaju na staklenu ploču, odakle se otrov kasnije sakuplja.”
U Srbiji se otkupljuje svega 700 grama godišnje, ali se po ceni od 40 do 60 hiljada evra po kilogramu može prodavati na svetskoj pijaci.
Prisilno oslobađanje otrova izuzetno iscrpljuje pčele i ne može beskonačno dugo da se primenjuje.
„Izuzetno je bitno da ne preterate – ako iscrpljujete pčelu, morate raditi i na njenoj revitalizaciji. Ne možete od nje uzimati i med i polenov prah i otrov. Ako preterano iscrpite društvo tokom sezone, imaćete ozbiljan problem sa prezimljavanjem”, upozorava dr Mladenović i dodaje da se tokom jedne sezone sa 200 košnica može sakupiti kilogram otrova.
Uređaj za sakupljanje pčelinjeg otrova sastoji se od rama sa žicama kroz koje se propušta struja, a ispod kojih se nalazi staklena ploča na koju padaju kapljice otrova.
Pčelinji otrov se može naći u dva oblika: u tečnom stanju odmah posle ekstrakcije i u praškastom stanju, posle sakupljanja i sušenja.
U tečnom stanju je bez boje, oštrog gorkog ukusa i aromatičnog mirisa, a suši se na sobnoj temperaturi oko 20 minuta, pri čemu gubi 60-70% početne težine. Ako se zaštiti od vlage, osušeni otrov može da se čuva i pet, šest godina. Kada se primenjuje u terapeutske svrhe, otrov u ljudski organizam može da se unese direktnim ubodom pčele, ubrizgavanjem injekcijom, putem masti ili inhalacijom.
Autorka teksta i fotografije: Ivana Živanović
Sagovornik: dr Mića Mladenović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu
ordinacija.tv Izvor: .agromedia.rs
Prirodni probiotici – Zašto su važni za zdravlje i imunitet?
