Dr Nestorović: Preparati majke prirode su svima dostupni
Nedavna studija iz 2016. na 40 odraslih osoba sa osteoartritisom kolena (zapaljenje zgloba kolena) je pokazala da obloge od ulja iz semena crnog lana (Nigella sativa) imaju bolji efekat na bol i zapaljenje od paracetamola i ibuprofena. Ova dva leka se rutinski koriste u lečenju ovog stanja decenijama, uprkos brojnim neželjenim efektima.
Paracetamol smanjuje aktivnost antioksidanasa, toksičan je za jetru, a duže uzimanje remeti sintezu neurotransmitera (dovodi do sindroma “emotivnog zombija” tj. afektivne ravnodušnosti)
Ibuprofen snižava testisteron, može povećati rizik od moždanog udara, a oba ometaju stvaranje sulfata polnih hormona (ovaj process je neophodan za diferencijaciju mozga u muški ili ženski). Takodje, paracematol povećava rizik od nastanka astme, dok ga seme crnog lana smanjuje antizapaljenskim delovanjem.
Zaključak pomenute studije je bio da “obloge sa Nigella sativa uljem imaju bolji efekat u smanjenju bolova u kolenima u osoba preko 65 godina, sa osteoartritisom”. Ulje crnog lana je nanošeno u količini od 1 ml tri puta dnevno na koleno, tokom osam nedelja. Utrljavanje je trajalo 5 minuta.
Seme crnog lana sadrži oko 30% p-kimena (nalazi se i u semenu crnog kima). Ova supstanca spada u monoterpene i ima brojna pozitivna dejstva. Slična su dejstva karvakrola iz timijana ili citronelola iz limuna, kao i pinena iz četinara. U časopisu Phytomedicine iz 2013 opisana su izvrsna antizapaljenska i analgetska svojstva ovog sastojka. Nedostatak je u kratkom vremena delovanja. Takodje, ukoliko se unose velike količine, može nastati trovanje (inhibicija funkcije mitohondrija, sa smanjenim stvaranjem energije).
Sve pomenute supstnce imaju jako antimikrobno delovanje. Opisano je delovanje na E.coli, stafilokok, salmonelu. P-kinen je sastojak i origano ulju, odgovoran za dobro dejstvo na bakterije (ali i gljivice). Obzirom na kratak život i potencijalnu toksičnost, lokalno dejstvo je idealno za oboljenja kao što je reumatski proces u pojedinim zglobovima. Odlično dejstvo uz minimalna neželjena dejstva daju mu jasnu prednost nad paracetamolom (koji ima slaba antizapaljenska dejstva, uz umerene efekte na bol).
Postavlja se logično pitanje, zašto faramaceutska industrija ne investira u ovakvu vrstu lečenja, a posebno u lečenje bolesti različitim vrstama hrane. Postoje dva razloga. Prvi je da je neophodno ulaganje u pronalaženje mehanizma dejstva (on je poznat samo za pojedine začinske biljke ili vrste namirnica, mada se spisak stalno povećava). Drugi je još značajniji, ovako dobijene materije se ne mogu zaštiti patentom.
“Preparati majke prirode su svima dostupni, na njih nije moguće staviti patent” Sayer Ji, osnivač Greenmedinfo sajta.
Naime, registracija jednog leka kod FDA (Američka agencija za lekove i hranu), košta do 11 miliona dolara. Da li ijedna farmaceutska kompanioja ima interes da ulaže ovoliki novac, ako nije sigurna da će moći da povrati ovaj novac kroz patentna prava. Naime, svaka druga farmaceutska kuća će iskoristiti proces registracije da I sama počne da prodaje pomenuti proizvod. Novac se može dobiti samo ako se originalni molekul izmeni hemijski na način da postaje molekul koji ima vlasnika (farmaceutsku kompaniju). Primeri su bromheksin (lek za iskašljavanje, koji je u stvari biljni alkaloid peganin kome je dodat brom) ili bisakodil (popularni lek za opstipaciju, koji je dobijen iz Belladone dodavanjem jedne grupe u lancu).
Medjutim, poslednjih godina kineske i indijske farmaceutske kompanije ulažu veliki novac u istraživanje biljnih lekova, sa zadivliujujućim rezultatima. Primer je pronalazak SBEL-1 sustance u ekstraktu tradicionalnih kineskih biljaka, koji ima odlične efekte u lečenju hepatitisa C (ozbiljne bolesti jetre). Sa malaksalim pronalažanjem novih lekova, biljni lekovi će postajati sve važniji. Poslednja istraživanja antibiotika u mleku kljunara ili sastojcima košnica pčela, ukazuju da dalji razvoj novih lekova (iz prirode, u kojoj ih ima u izobilju).
Autor: Prof. dr Branimir Nestorović
ordinacija.tv Izvor: banenestorovic.blogspot.com
Dr Nestorović: Pesma koja smanjuje napetost
Ovaj zanimljiv tekst sam našao na sajtu Collective evolution, pesma je stvarno opuštajuća. Današnje vreme je vreme anksioznosti – zabrinutosti, straha, brige i panike. Farmaceutska industrija zaradjuje milijarde na lekovima za ovaj problem, ali ga većina anksiolitika tokom duge primene pogoršava.
Posebno osetljiva populacija je tzv. generacija Y (deca rodjena od 1980 do 1990), čije odrastanje je praćeno brojnim traumama. Pieter Kruger, psiholog, smatra da u stvari većima ljudi uživa u životu koji im je nametnut. Razlog je u činjenici da za neuspehe mogu da optužuju druge ljude, dok u slučaju da sami činite izbore, sami ste odgovorni za posledice.
Pisac Claire Eastman kaže na svom blogu da sada ima puno briga kako da usmeri svoj život, dok su prethodne generacije imale unapred programirano odrastanje (školovanje, zaposlenje, porodica).
Donošenje odluka često izaziva blokadu. Na primer, preveliki izbor cipela blokira kupovinu, jer se gube kriterijumi za izbor. Tehnologija kroz društvene mreže daje poseban uzrok stresa, ne biti voljen na društvenim mrežama. Ljudi na društvenim mrežama su stalno u komparaciji sa svojim prijateljima ili neprijateljima, pa iI ljudima koje ne znaju. To ponekad vododi do osećaja manje vrednosti.
Istraživači iz Mindlab International iz Engleske su posle dugih istraživanja stvorili pesmu koja bi smanjila napetost do nivoa koji daje meditacije. Otkrili su da pesma “Weightless” dovodi do smanjenja napetosti za 65%, a fizičkih parametara uzbudjenja za oko 35%. Ovu pesmu je načinio Marconi Union, muzičari koji su je stvorili za muzikoterapiste. Pesma toliko deluje relkasiraijuće, da dr David Lewis-Hodgson savetuje da se ne sluša tokom vožnje. Poslušajte je i procenite sami. https://www.youtube.com/watch?v=AcOqJHEy7tI
Autor: Prof. dr Branimir Nestorović
ordinacija.tv Izvor: banenestorovic.blogspot.com
Dr Nestorović: Lekovite biljke – bosiljak
Bosiljak (Ocimum basilicum) je poznati začin iz italijanske (i naše) kuhinje. Široko se koristi u Ajurvedskoj medicine. Postoji više vrsta bosiljka, kod nas se koristi tzv. Mediteranski ili slatki bosiljak, koji ima jak miris koji potiče od eugenola u listovima. Iako se koristi kao začin (a mnoge začinske biljke su veoma lekovite), bosiljak ima značajna lekovita svojstva.
Istraživanja na Federalnom Tehnološkom institutu Švajcarske su pokazala da sadrži visoke koncentracije (E)-beta-kariofilena (BCP), koji je koristan u lečenju artritisa, kao i zapaljenskih bolesti creva.
U stvari ova supstanca je prirodni endokanabioid, prisutan u marihuani. Antizapaljensko delovanje je posredovano efektima na CB2 receptor, čija aktivacija dovodi do ublažavanja bola, stepena zapaljenja, smanjenja stepena osteoporoze, ateroskleroze.
Postoji pozitivan efekat i na multiplu sklerozu. Visok sadržaj BCP se može naći i u celeru, ruzmarinu i crnom biberu. Ako želite pozitivne efekte kanabioida, a da nemate psihoaktivne efekte marihuana, koristiti bosiljak, biber i ruzmarin (o ukusnosti jela spremljenih sa ovim začinima da ne govorimo).
Jedno ispitivanje koje objavljeno na godišnjem sastanku Royal Pharmaceutical Society Engleske je pokazalo da bosiljak ima izrazita antizapaljenska dejstva. Posle 24 sata od početka davanja, otok zapaljenog tkiva je bio manji za 73%. Efekat je bio uporediv za efektima leka diklofenak, koji se široko koristi u lečenju artritisa. Sličan efekat je opisan u Journal of Bone Reports & Recommendation, a pripisan je BCP-u.
Prema istraživanjima koja su data na British Pharmaceutical Conference (BPC) u Mančesteru, bosiljak ima svojstva koja su vezana za usporavanje starenja. Ovaj efekat je posredovan antioksidativnim svojstvima biljke.
Glavni istraživač u ovoj studiji, Dr. Vaibhav Shinde iz Poona College of Pharmacy, Maharaštra, India kaže “da studija pokazuje kako biljka deluje na ćelijskom nivou”. Rezultati studije iz ćasopisa Journal of Advanced Pharmacy Education & Research pokazuju da je rastvor bosiljka u alkoholu jači antioksidans od standardnih (npr. vitamin C).
Bosiljak sadrži isparljiva ulja koja imaju odličan antibakterijski efekat, estragol, linalool, cineol, eugenol, sabinen, mircen i limonen. On zaustavlja rast brojnih bakterija (u tom je origano znatno bolji), uključujući Listeria monocytogenes, Staphylococcus aureus, Escherichia coli O157:H7, Yersinia enterocolitica,Pseudomonas aeruginosa.
Polednjih godina je veliki problem u lečenju bakterijskih infekcija nastao usled činjenice da bakterije rastu u obliku biofilma. Biofilm čine milijardne bakterija, udruženih u pečurkastu tvorevinu, koja je od delovanja antibiotika ili leukocita zaštićena membranom koju luče bakterije. Bakterije koje se nalaze u obliku biofilma ne mogu se ubiti normalnim dozama antibiotika. Pokazano je da eugenol iz bosiljka ima sposobnost da sprečava stvaranje biofilma, olakšavajući eliminaciju infekcije.
Takodje, odličan je u snižavanju telesne temperature, što uz antizapaljensko delovanje ima dobre efekte kod prehlada.
Antialergijska svojstva- U 2007 godini grupa japanskih autora je opisala sposobnost flavonoida (kojima je bogat bosiljak, da suzbijaju stvaranje IgE antitela i aktivaciju Th2 limfocita, koji su glavne ćelije koje učestvuju u nastajanju alergijske reakcije).
Bosiljak možete gajiti sami, u saksijama koje treba da budu na suncu, poželjno na južnoj strani. Ne treba biljke saditi suviše gusto, jer se tako sprečava gljivična infekcija koja često napada koren bosiljka. Koristite organska djubriva, obilno ga zalivajte. Ipak, ne treba ga zalivati toliko da biljka pliva u vodi.
Dakle, evo još jedne biljke koja raste svuda oko nas, a ima odlična svojstva u očuvanju zdravlja. Ne štedite na bosiljku kada kuvate.
Autor: Prof. dr Branimir Nestorović
ordinacija.tv Izvor: banenestorovic.blogspot.com
Dr Nestorović: Kupus kao lek
Lek za čir je naš domaći, obični kupus. On je jedan od najmoćnijih lekova koje danas imamo. Prve radove o njegovom delovanju kod čira je objavio davne 1950-te godine profesor Garnett Cheney, sa Stanforda.U studiji na 55 pacijenata, on je pokazao poboljšanje u 95% već posle 2 do 5 dana.
U ispitivanju na 45 zatvorenika u zatvoru San Quentin, 93% je posle tri nedelje uzimanja soka od kupusa (ekvivalentno 200 grama kupusa) imalo posle tri nedelje potpuno izlečenje.
Antiulkusni faktor je identifikovan kao U faktor (glutamin), nalazi se i u celeru. Indian Central Drug Research Institute je lečio zamorce sa ulkusom samo davanjem soka od kupusa. Osim što je pozitivno delovao na oporavak ćelija želuca, kupus je takodje imao antiotska svojstva, ubijajući Helicobacter Pylori.
Kako pripremiti sok od kupusa? Treba uzeti 3 šolje iseckanog kupusa, dodati 2 čaše prokuvane vode. Sipati u blender i miksovati oko 10 sekundi. Presuti mešavinu u teglu, koja je hermetički zatvorena (ostavite malo mesta na vrhu tegle). Ostaviti da stoji na oko 20 stepeni oko 3 dana. Potom ga profiltrirajte i držite u frižideru. Pijte jednu čašu soka svako jutro, pola sata pre obroka.
Autor: Prof. dr Branimir Nestorović
ordinacija.tv Izvor: banenestorovic.blogspot.com
Dr Nestorović: Biljni lek za ulkus želuca
Posle mog gostovanja na TV Happy, telefoni su se usijali od gledalaca koje je interesovao biljni lek za čir na želucu. Očigledno je ova bolest, sa Helicobacterom kao uzročnikom (a on je i uzrok karcinoma jednjaka i želuca) čest problem. Stoga sam odlučio da napišem post o tome, da ne bih svakom pacijentu pojedinačno objašnjavao.
Osnovni sastojak je koren biljke sladić (latinski Radix Glycyrrhizae), koja raste u južnim delovima Evrope, kao i delovima Azije. Njena lekovita svojstva priznaje i Svetska Zdravstvena Organizacija, koja ga preporučuje za kašalj. Koristi se i kao lek protiv zapaljenskih bolesti, alergije, a i kao tonik (suzbija hronični umor i poremećaje koncentracije). Mi ćemo se ovde baviti uglavnom njenim delovanjem kod ulkusa želuca.
U lečenju ulkusa želuca koristi se koren biljke. Glicirizin medjutim, kod dugog korišćenja u visokim dozama, može imati ozbiljna neželjena dejstva, pa se koren koristi u suplementima uglavnom kao deglicinorizovani ekstrakt (DGL). Postoje brojne studije o efikasnosti DGL kod ulkusa. U jednoj studiji na 33 pacijenta sa čirem na želucu, smanjenje čira je bilo značajno bolje u grupi pacijenata koji su ga uzimali. Potpuno izlečenje je postignuto u 44% pacijenata (u kontrolnoj grupi, placebo grupi, svega 6%).
U drugom ispitivanju je korišćen DGL kod pacijenata sa najmanje 6 napada čira godišnje, trajanjem bolesti od 4 do 12 godina, u dozi od 3 i 4,5 grama. Poboljšanje je zapaženo već posle 5 do 7 dana, s tim što je viša doza bila efikasnija.
U drugoj studiji su uporedjivani efekti DGL sa lekovima za suzbijanje želudačne kiseline. Iako je efekat bio sličan, procenat pacijenata u kojih su se tegobe ponovo javile posle terapije je bio niži u grupi sa DGL.
Ekstrakt korena sladića ne oštećuje želudačnu sluzokožu, jer dovodi do povećanog lučenja sekretina, hormona koji povećava izlučivanje sluzi koja štiti želudačnu sluzokožu od kiseline. Glabridin i glabren, sastojci sladića, deluju protiv sojeva Helicobactera koji je rezistentan na antibiotike (amoksicilin i klaritromicin). Doza DGL je izmedju 380 – 1200 mg, dnevno, najbolje pola sata pre jela.
Autor: Prof. dr Branimir Nestorović
ordinacija.tv Izvor: banenestorovic.blogspot.com
Sena: Čaj od ove biljke je lek protiv zatvora (recept)
Sena je biljka koja se obično koristi zbog svog laksativnog svojstva. Ova biljka inače deluje interakcijom sa bakterijama u digestivnom traktu, što dovodi do crevnih kontrakcija. Ove kontrakcije su uzrokovane derivatima antrakinona (sena glikozidi ili senozidi), koji su sadržani u seni. Glavni oblici ovih glikozida se često nazivaju: A, B, C i D. Kako lišće, tako se i mahune sene koriste za postizanje laksativnog efekta. Medjutim, mahune su manje moćne od lišća.
Kako deluje čaj od sene?
Sena sadrži glikozide, koji su grupa organskih jedinjenja, koja se obično nalaze u biljkama. Ova jedinjenja deluju kao laksativ ”izglađivanjem” mišića, kako se svarena hrana kreće kroz creva. To pomaže da se poboljša obim stolice i da se ona izbaci iz debelog creva. Proces je izazvan lancem masnih kiselina koje podstiču varenje, fermentaciju i uspešno pretvaraju glikozide u purgativne agense (sredstva za čišćenje creva).
Kako se koristi sena kao lek protiv zatvora?
Senu, dakle, uglavnom koriste ljudi koji pate od zatvora. Za olakšanje ove tegobe, osoba treba da uzme 1/2 kašičice tečnosti, ili jednu kapsulu ili tabletu od 50 ili 100 mg, ekstrakta sene. Nakon uzimanja sene, stolica bi trebalo da bude u roku od 6-12 sati. Čaj od sene protiv zatvora se koristi širom planete, bez obzira na to što nema baš naročito prijatan ukus, jer zaista postoje situacije kada cilj ne bira sredstvo. I ne samo to, već je biljka sena čest sastojak i u komercijalnim laksativnim sredstvima.
Kako se priprema čaj od sene protiv zatvora?
Pripremite 1 kašiku osušenih i usitnjenih listova sene, te ih stavite u šolju za čaj. Prelijte sa 250 ml ključale vode i ostavite da odstoji 20-ak minuta, uz češće mešanje. Procedite i pijte čaj od sene.
Najbolje je da ostavite da ovaj čaj odstoji 2-3 h (ako ne i više) i da ga popijete pre spavanja. Na taj način ćete efikasnije izlečiti crevne tegobe.
Kada se koristi čaj od sene protiv zatvora, biće potrebno do 12 sati da doživite olakšanje. Preporučuje se da uzmete ovaj pre spavanja, tako da do olakšanja može doći do ujutru.
Uvek pravite svež napitak za konzumiranje. Čaj od mahuna sene daje blaži čaj nego lišće, jer su mahune manje potentne od lišća.
Kada koristite čaj od sene protiv zatvora, nikada ga nemojte piti duže od 7 uzastopnih dana. Takođe, čaj od sene ne treba da koriste trudnice ni dojilje. Nemojte davati čaj od sene deci ispod 12 godina starosti.
Sena je relativno jak laksativ, a treba se uzeti u umerenim dozama, samo kada je to potrebno. Poznato je da se stvara zavisnost korišćenjem čaja od sene, tako da ne treba da se koristi svakodnevno. Ako je zatvor ekstreman, obratite se lekaru.
Ko ne sme da koristi čaj od sene, ni senu kao lek uopšte?
Osobe koje pate od crevnih blokada, Kronove bolesti, ulceroznog kolitisa, hemoroida ili čireva ne bi trebalo da koriste senu. Senu takođe ne bi trebalo da uzimate ako već koristite lekove za srce ili diuretike.
Ponekad može da se javi dijareja kada koristite senu, s obzirom da je ovde u pitanju jak laksativ. Zbog toga je pametno da uvek počnete sa manjim dozama, kako biste videli kako će vaš organizam da odreaguje na ovaj prirodni lek.
Izvor: priroda-leci-sve.com
Sapun trava: Jača imuni sIstem, ublažava bolove, za lečenje reumatizma, ekcema i čireva na koži (RECEPTI)
Da li ste znali da postoji biljka sa kojom možete da operete ruke kao sa sapunom ili kosu kao sa šamponom? Zato se i zove sapunjača ili sapun- trava, što je izvedeno iz latinskog naziva Saponaria officinalis (sapo znači sapun). Stvara penu zbog velikog sadržaja saponizida, a za higijenu su je koristili stari Grci i Rimljani. U našim krajevima su je žene koristile za pranje veša početkom prošlog veka, koren se skuva u vodi, tečnost promućka i obilno peni.
U pitanju je višegodišnja zeljasta biljka, raste na vlažnim i peskovitim terenima pored reka i potoka, u šikarama i zapuštenim mestima. Ima je u zemljama srednje i južne Evrope, a naročito na Balkanu. Kao ukrasna biljka gaji se u vrtovima, cveta čitavog leta, a cvetovi su mirišljavi, ljubičasti ili beli.
Lekoviti deo je koren, koji se vadi u martu ili u oktobru i novembru, važno je da biljka bude starija. Čisti se od zemlje i trulih delova, seče na komadiće i suši na suncu u tankom sloju ili u sušari na temperaturi od 40 do 45 stepeni. Osušen koren je sladunjavo-gorkog ukusa, a kad odstoji, postaje ljut. Pakuje se u papirne ili jutane vreće i čuva na suvom, provetrenom mestu. Ipak, sa vađenjem korena ne bi trebalo preterivati, jer je sapunjača svrstana među retke biljke.
Koren sapunjače se koristi i kao sredstvo za iskašljavanje kod bronhitisa i upale gornjih disajnih puteva. Posebno je delotvoran kod prehlada, kašlja, izbacivanja sluzi. Od njega se pravi čaj koji snižava holesterol u krvi, jača imuni sistem posle virusnih infekcija i ublažava bolove. U tradicionalnoj prirodnoj medicini se koristi kao blagi diuretik i za lečenje reumatizma i gihta. Od njega se prave obloge koje pomažu kod ekcema i čireva na koži.
ČAJ ZA IMUNITET I ČIŠĆENjE PLUĆA
Sprema se tako što se pola kašičice suvog korena prelije sa 2 dl ključale vode, ostavi da odstoji 10 minuta i procedi. Pije se šolja čaja, dva do tri puta dnevno.
Za iskašljavanje i čišćenje bronhija čaj se pravi od mešavine biljaka. Supenu kašiku smeše (po 20 g korena sapunjače, sladića, lista podbela, belog sleza i pitomog kestena) prelijte sa 2 dl ključale vode, poklopite i ostavite da se prohladi. Procedite, zasladiti kašičicom meda i pijte četiri do pet puta dnevno.
PRIRODNI ŠAMPON ZA KOSU
Šampon od sapunjače se pravi tako što se na pari prokuva 100 do 120 grama malih komadića kore od korena, u pola litra destilovane vode. Kada polovina vode ispari, sadržaj se procedi kroz gazu i sipa u bočicu. Ovaj šampon je odličan za sve tipove kose i za često pranje. Možete da ga obogatite i aromatizujete ekstraktom lavande, ruzmarina, kamilice, bora, limuna ili biljke po izboru.
Rabarbara: Biljka za gubitak telesne težine, poboljšanje probave, sprečavanje nastanka Alchajmerove bolesti i kancera (RECEPTI)
Rabarbara ima krupne listove sa debelim zelenim ili crvenkastim lisnim drškama koje sadrže dosta hranljivih materija, pa se osim u kulinarstvu ova biljka primenjuje i zbog svog lekovitog dejstva. Listovi ove biljke nisu jestivi jer sadrže velike količine oksalne kiseline koja može ispoljiti toksično dejstvo ako se unese u velikoj količini.
Danas se uzgaja u celom svetu u varijetetima koji se razlikuju uglavnom u boji stabljike koja može varirati od zelene, preko različitih nijansi crvene pa sve do tamno crvene boje. Postoji mišljenje da je rabarbara boljeg kvaliteta ukoliko su stabljike tamnije crvene boje. Međutim naučno je dokazano da boja stabljike nije povezana sa kvalitetom i ukusom.
Lekovita svojstva rabarbare uključuju gubitak telesne težine, poboljšanje probave, sprečavanje nastanka Alchajmerove bolesti, stimulaciju rasta kostiju, sprečavanje oštećenja neurona, poboljšanje zdravlja kože, spečavanje nastanka kancera i adekvatna regulaciju nivoa metabolizma
Hemijski sastav rabarbare
Zapanjujuća nutritivna vrednost rabarbare je jedan od glavnih razloga zašto ljudi koriste u ishrani ovu biljku i zašto je sve češće uzgajaju u svojoj bašti. Rababara sadrži velike količine minerala, vitamina, kao i raznih organskih, hranjivih i lekovitih jedinjenja koje je čine idealnom za održavanje zdravlja ljudi.
Neki od dragocenih sastojaka koje sadrži ova biljka su dijetna vlakna, proteini, vitamin C, K, kompleks vitamina B, od minerala kalijum, mangan, kalcijum i magnezijum. U pogledu organskih jedinjenja, rabarbara je veoma dobar izvor polifenolnih flavonoida poput beta-karotena, luteina i zeaksantina.
Gubitak telesne težine
Rabarbara predstavlja povrće sa veoma niskom kalorijskom vrednošću, pa se zbog toga često preporučuje ljudima koji se bore sa viškom kilograma, ali i dalje uz nagli gubitak kilograma žele ostati zdravi. U 100 grama rabarbare nalazi se svega 22 kalorije, pa je stoga možete unositi u velikim količinama bez bojazni od povećanja telesne mase, uz visok unos hranljivih materija.
Uticaj različitih organskih jedinjenja iz ove biljke na metabolizam može dramatično povećati brzinu kojom vaš organizam eliminiše višak masnog tkiva.
Pozitivan uticaj na zdravlje srca
Rababara sadrži neznatne količine masti i biljnog holesterola pa zbog toga ne predstavlja nikakvu pretnju po zdravlje vašeg kardiovaskularnog sistema. Ona zapravo može povećati nivo dobrog holesterola zbog prisustva dijetnih vlakana za koja se veruje da eliminišu višak lošeg holesterola iz zidova krvnih sudova sprečavajući apsorpciju holesterola unetog životinjskim namirnicama.
Takođe, velika količina antioksidansa u ovoj biljci sprečava štetan efekat slobodnih radikala, sprečavajući ih da uzrokuju bolesti srca i širok spektar drugih bolesti savremenog čoveka kao što su dijabetes, Alchajmerova bolest, kancer.
Rabarbara olakšava varenje i probavu hrane
Naš digestivni sistem igra veliku ulogu u održavanju našeg celokupnog zdravlja, stoga je veoma važno da se ovaj sistem održi zdravim i adekvatno regulisanim. Visoka količina dijetnih vlakana koja se nalazi u rabarbari može obezbediti adekvatnu probavu i varenje hrane tako što održavaju pokrete creva glatkim i redovnim (poboljšava motilitet creva), što rezultuje boljom apsorpcijom hranljivih materija i stvaranjem velike zapremine stolice što sprečava nastanak opstipacije.
Rabarbara se od davnina tradicionalno koristila kao lek kod opstipacije, ali tek je nedavno otkriveno kako ona zapravo deluje. Ublažavanjem opstipacije i drugih problema sa varenjem ova biljka može sprečiti širok spektar ozbiljnijih gastrointestinalnih poremećaja, uključujući nadutost, nadimanje, pa čak i rak debelog creva.
Recepti sa rabarbarom
Sufle sa rabarbarom
Sastojci:
-
100 g maslaca
-
3 jajeta
-
100 g šećera
-
1 pakovanje vanilin šećera
-
500 g sira
-
80 g griza
-
1 kašičica praška za pecivo
-
malo voćnog soka ili mleka
-
1 kg rabarbare (ili drugog voća po izboru), maslac i prezle za premaz kalupa za pečenje
Priprema: U kalup premažite maslacem i pospite prezlom. Istopite maslac i ostavite da se ohladi. Odvojite žumance od belanceta, pa tri žumanceta sa šećerom, vanilin šećerom i sirom dodajte u maslac i pomešajte. Zatim dodajte griz i prašak za pecivo i pomešajte. Dodajte sok ili mleko pazeći da gustina smese ostane takva da se može mešati. Od tri belanceta napravite sneg, pa ga dodajte u smesu. Isecite rabarbaru na komadiće. Jedan sloj testa dodajte u kalup za pečenje, pa po površini rasporedite komadiće rabarbare ili drugog voća, a zatim prelijte ostatkom testa i dobro izravnajte površinu. Pecite na 180 °C sa uključenim donjim i gornjim grejačem sve dok testo ne poprimi zlatnosmeđu boju. Sufle je dobro pečen kada se po sredini malo zadigne.
Pita sa rabarbarom
Sastojci:
-
120 g šećera u prahu
-
3 jaja
-
1 šoljica slatke pavlake
-
1 kašika brašna
-
1 šoljica samlevenih badema
-
1 kašičica samlevenih badema
-
5 stabljika rabarbare
Priprema: U činiji promešajte šećer u prahu, jaja, slatku pavlaku, brašno, fino samlevene bademe i esenciju vanile. Mešajte dok ne dobijete glatku smesu. Rasporedite testo u četiri vatrostalne posude. Isecite stabljike rabarbare na trake iste veličine, da stanu u posudice. Možete da zamenite rabarbare nekim drugim voćem, malinama, šljivama, jabukama. Stavite po nekoliko komada rabarbare u posudu, sa šupljom stranom na gore. Pospite kristal šećerom. Stavite posudice u pleh i pecite pitice na 180 stepeni, 25 min.
Rabarbara torta
Sastojci za koru:
-
6 jaja
-
175 g šećera u granulama
-
1 prstohvat soli
-
150 g običnog brašna
-
2 kašičice pupoljaka lavande, sitno iseckati (skinuti sa drški)
-
125 g maslaca, rastopljenog, i još malo za podmazivanje
Sastojci za krem:
-
550 g rabarbare, iseći na komade veličine 1 cm , izmeriti isečene i očišćene
-
200 g šećera u granulama
-
75 g maslaca
-
3 jaja
Sastojci za ukrašavanje:
-
šećer u prahu