Bez dobrog imuniteta, organizam ne može da se bori protiv bolesti. Svaka osoba koja ima loš imunitet, bez obzira na starosnu dob, mora prvo da popravi to stanje, da bi mu vakcina pomogla u borbi protiv kovida, kaže za Radio Kontakt Plus, dr Borislav Kamenov, dugogodišnji imunolog i pedijatar, bivši direktor Kliničkog centra Niš i univerzitetski profesor u penziji.
Dr Kamenov ukazuje i na to da i vakcinisani obolevaju od kovida, pa je zbog toga preporučena i treća doza vakcine, ne bi li se takvo stanje predupredilo. Međutim, stava je da bez dobrog bazičnog imuniteta, vakcina neće dati najbolji odgovor u borbi protiv koronavirusa.
„Lično mislim da nije isključivo rešenje preko vakcina. One mogu da poprave priču, ali ne daju odgovor koji je potreban. Prema mom mišljenju, svi koji su primili vakcinu, a nisu imali dobar imunitet i nisu ispravili osnovni mehanizam uklanjanja virusa, svi oni se razboljevaju i pored vakcine, jer u suštini vakcina sama ne može da vam obezbedi ceo imunitet. To je ozbiljan problem. Ljudi hoće manje-više brz i lak odgovor – da prime vakcinu i da reše sve probleme. To ja vazda vidim sa pacijentima – kad im savetujem da promene svoje navike, oni to uglavnom neće i odbijaju, ali hoće recimo da popiju lek, da prime injekciju, vakcinu (…) To je taj problem gde smo mi malo propustili tu priču da li je naš organizam spreman da odreaguje ili ne. Bez dobrog imuniteta, organizam ne može da se bori protiv bolesti“, izričit je dr Kamenov.
Da bismo popravili imuni sistem, dodaje, moramo početi ispočetka – tako što ćemo promeniti loše navike kada je u pitanju ishrana.
„Da promenimo hranu nije skupo. Ako nam smeta mleko, izbacimo ga iz ishrane, kao i mlečne proizvode. Takođe i hleb – pšenica, ječam i raž, ali i soja, oni prave probleme koji ugrožavaju organizam. Možemo uzimati biljna mleka, zatim od koze, ovce, manje su problematična. Hleb može da se pravi od susama, lanenog semena, prosa, heljde, pirinča (…) U svakom slučaju, to je nešto što smanjuje trovanje sa tom pšenicom koja je je hibridna, gde ima mnogo laktina, koji mnogima pravi ozbiljan problem. Pivo ima dosta kvasca, ječma, mnogima i to pravi problem. Zamenimo ga vinom, ako baš hoćemo da pijemo“, preporučuje dr Kamenov.
Pored korekcije u ishrani, vitamin D je jedan od ključnih elemenata u izgradnji imuniteta, ukazuje.
„Vitamin D je faktor koji omogućava da se virus ubije u našim makrofagima, u našim ćelijama. Bez tog vitamina, virus ne može da se ubije nikako“, objašnjava dr Kamenov.
Tokom proleća, leta i početkom jeseni, sunce nas u dovoljnim količinama hrani vitaminom D. Međutim, određenom broju ljudi, upozorava dr Kamenov, ukoliko se truju hranom, čak ni sunce ne može da podigne nivo vitamina D.
„Jedan broj ljudi ima oslabljen imuni sistem, bez obzira što su izloženi suncu, to im nije dovoljno, razboljevaju se i tokom leta. Dakle, svi oni koji su umorni, imaju podočnjake, kojima su crveni vrhovi prstiju, dlanovi, koji imaju beo jezik, oni uglavnom treba i preko leta da piju vitamin D, ali ne samo to, nego moraju da poprave ishranu. Treba da uzimaju i probiotike, da bi popravili creva. Moraju da prestanu da se truju, jer na taj način troše vitamin D“, objašnjava dr Kamenov i dodaje da svakako treba da ga unosimo u većim količinama, naročito dok je korona prisutna.
Takođe, cink je jedan od najvažnijih minerala neophodnih za razvoj i funkcionisanje imunog sistema. Međutim, dr Kamenov napominje da ovaj oligoelement utiče i na trovanje organizma. S tim u vezi, onima koji žive na području Kosovske Mitrovice i njenoj okolini, savetuje da ga dodatno ne unose, ukoliko prethodno nisu ispitali nivo njegovog prisustva u organizmu.
„Poznato je da na tom području ima rudnika, a samim tim i visoke vrednosti cinka, čak se ljudi i truju, pošto ga unose u velikim količinama. On ne sme beskonačno da se koristi. To može da se odredi, čak i ako se uzima sirup sa cinkom – ako je gorkog ukusa kada ga probate, onda ga imate dovoljno, ako je sladunjav, u tom slučaju ga treba unositi.“
Kada je u pitanju treća doza vakcine, za one koji su neodlučni u odabiru, dr Kamenov poručuje da treba da se opredele za istu.
„Oduvek je bilo takvo pravilo kad smo vakcinisali decu – počnemo sa jednim proizvođačem, uvek nastavljamo sa istim, osim ako konstatujemo da to nešto ne valja. Ako ne valja, onda ne bi trebalo ni ostali da se vakcinišu prvi put. Dakle, mi bismo morali da kažemo da ta vakcina ne valja. Možda ona ima kraći imunitet, ali ako je neko dva puta vakcinisan, izglednije je da će mu se organizam popraviti i sa trećom dozom.“
Za slučajeve koji odmah nakon vakcinacije pokažu prisustvo virusa korona, kaže nije ništa neobično, već očekivano, jer je preko vakcine unet fragment virusa.
„Kada se unese fragment virusa, on može da se identifikuje kao infekcija. Naročito kad primite Fajzer vakcinu, vi proizvodite to što proizvodi virus. Da li ga proizvode vaše ćelije ili ga sam virus unosi, to nema veze. Međutim, i to može da napravi štetu. Niko nije do kraja prostudirao koliko se proizvodi virusnih čestica, koliko to traje (…)“, skeptičan je dr Kamenov.
Prema njegovim saznanjima, onaj ko je preboleo kovid, na nove infekcije otporniji je 13 puta u odnosu na onog ko je vakcinisan, dok je 33 puta manja simptomatologija, ukoliko dođe do obolevanja.
„Mnogi veruju da otpornost traje duže, nego kod vakcine. Kod vakcina se meri u mesecima, a ovo može da traje mnogo duže“, tvrdi.
Dr Kamenov još smatra, da oni koji su preležali kovid, ne treba da se podvrgnu vakcinaciji.
„U suštini, ko je preboleo bolest, trebalo bi da ima najbolji mogući specifični imunitet, kao što je to slučaj sa svakom drugom bolešću. Mi smo to znali i ranije – kad prebolite određenu bolest, onda se od nje više ne razboljevate skoro uopšte, manje-više kod najvećih brojeva slučajeva. Neke studije u svetu upravo o tome govore. Dakle, ko preboli bolest, on ima bolji imunitet od onog ko se vakcinisao, jer šta će vakcina bolje da napravi, nego što je to uradila prirodna bolest“, upitao je na kraju razgovora dr Kamenov.
Izvor: Radio Kontakt plus
