Jednom davno, bila je zanimljiva priča o situaciji kada je sin doveo tri devojke u kuću svoje majke da ih upozna.

Među njima je bila samo jedna njegova verenica, dok su druge bile samo prijateljice. Majka je bila zadužena da pogodi ko je od njih verenica njenog sina. Dok su svi zajedno sedeli, razgovarali i pili čaj, sin je na kraju upitao majku da li je uspela da pogodi koja mu je verenica.

Majka je uzdahnula i rekla da je pogodila, ali da nije oduševljena činjenicom. Ipak, bez obzira na osećanja majke, sin je odlučio da se oženi tom devojkom. Često se dešava da deca ne poslušaju savete svojih roditelja, ma koliko bili iskusni i mudri. U ovom slučaju, uprkos majčinom proročanstvu, sin je ipak nastavio put sa svojom verenicom.

Ali kako su godine prolazile, ljubav koja je na početku izgledala tako jaka postepeno je nestajala. Sada se postavlja pitanje: kako je majka mogla da zna toliko posle samo jednog razgovora? Da li je bila neka vrsta čarobnjaka ili ima neverovatne sposobnosti? Istina je zapravo vrlo jednostavna.

Kako ljudi sazrevaju i stare, počinju da kanališu i kontrolišu svoju energiju, ne trošeći je na beskorisne stvari, već jačajući svoju intuiciju. Bertrand Rasel je veoma mudro sažeo tu teoriju u jednoj rečenici koju bismo danas želeli da podelimo sa vama.

Rekao je: “Stepen emocionalne reakcije je obrnuto proporcionalan saznanju o činjenicama. Što manje znate, to burnije reagujete.” Drugim rečima, što je vaše znanje ograničenije, to su vaše emocionalne reakcije intenzivnije. Dugo nisam razumeo zašto me neke stvari toliko nerviraju, poput vriske, vike i buke. Ali onda sam negde pročitao da se čovek koji je obrazovan i vaspitan neće ponašati kao divljak. Takva osoba neće dozvoliti sebi da uznemirava druge, glasno priča na mobilni ili se preglasno smeje u javnosti.

Psihološkinja otkriva koja je razlika između anksioznosti i depresije – simptomi koje ne treba zanemariti!

Ustresnoj svakodnevnici, ponekad nam se čini skoro i nemoguće da izbegnemo strah i napetost, a raspoloženje se menja nekoliko puta dnevno. Prva dva stanja na koja mnogi pomisle kada je reč o mentalnom zdravlju jesu anskioznost i depresija – ali ova dva stanja se jako razlikuju.
Ukrajinska psihološkinja Julija Medvedeva otkrila je kako možemo najlakše razlikovati ova dva stanja:

„Anksioznost nam je data za preživljavanje. Male doze straha aktiviraju našu sposobnost da donosimo odluke i delujemo proaktivno. I što je još važnije: normalna anksioznost je uvek adekvatna okidaču.“

Potpuno je drugačije sa anksioznim stanjem koje je konstantno i koje narušava kvalitet svakodnevnog života. Psihološkinja ističe da konstantna anksioznost, ukoliko ne možete da se odvojite od straha, može prerasti u depresiju.

Evo koji signali ukazuju na rizik od depresije:

Ujutru i uveče osećate depresivno stanje, teško je obavljati uobičajene stvari, kao što je pranje zuba ili nameštanje kreveta.
Umorni ste – unutrašnja napetost je veoma jaka.
Opsesivne negativne misli kojih ne možete da se oslobodite
Čak i obične reči ili postupci vas nerviraju. Kao rezultat toga, odnosi sa ljudima mogu se urušiti.
Pojavile su se opsesivne radnje: pomeranje stvari, pranje ruku itd.
Nesanica
Pojava opsesije: opsesivne melodije ili fraze u glavi, postoji i konstantan strah od približavanja nevolji.

Ukoliko se suočavate sa nekim od navedenih simptoma ili osećate da je vaše mentalno zdravlje narušeno, neophodno je da se obratite stručnjaku. Što pre počnete da negujete svoje mentalno zdravlje, brže i lakše ćete uspostaviti ravnotežu.

krstarica.com

“Savant kao sindrom je veoma retko stanje i odlikuju ga izuzetne sposobnosti. Mnogi ga mešaju sa autističnim spektrom poremećaja, međutim ne mora nužno da znači da ako osoba ima savant sposobnosti, da ima i autizam. Češće se javlja kod osoba iz spektra, ali nije nužno”, kaže Ana Roknić, defektolog iz Osnovne škole za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju, “Dušan Dugalić”.    

Zahvaljujući filmu “Kišni čovek” priča o savantima je popularizovana. Kim Pik, čovek koji je bio inspiracija za ovaj film, do 4. godine nije prohodao i nikada nije naučio da otkopča dugme, a koeficijent inteligencije mu je bio svega 73. Međutim, počeo je da čita sa 16 meseci i pamtio 98 posto pročitanog. Tehnika koju je Pik osmislio kako bi brže čitao, je da levim okom čita levu strane knjige, a desnim desnu kako bi mogao istovremeno da “prelazi” obe strane i to u neverovatnih 10 sekundi! Prema nekim podacima znao je napamet 12.000 knjiga, znao je da odredi koliko je neko star, ili da izračuna dan u nedelji za svaku godinu za koju ga pitaju. On je bio megasavant, nije bio autističan kako je većina ljudi pomislila gledajući film, već je rođen sa određenim anomalijama u mozgu.  

“Ne postoje neki standardni testovi, sve se svodi na opservaciju deteta u realnom okruženju. Prvi koji primete su oni najbliži. Ako se neko rodi sa savantizmom, to se uglavnom ispolji ili u detinjstvu ili kasnije u pubertetu. Ali, može nastati i kao posledica oštećenja mozga. Postoje slučajevi gde je došlo do neke povrede, nakon čega je osoba dobila savant sposobnosti. Naučnici smatraju da poremećaj nastaje zbog specifičnosti veza, odnosno neuronskih sklopova i mreža u centralnom nervnom sistemu. I da je došlo do drugačijeg povezivanja delova mozga”, objašnjava defektolog Roknić kako se procenjuje da li je neko savant. 

Jedna takva trauma dogodila se Entoniju Cikoriji, ortopedskom hirurgu iz Njujorka. Imao je 42 godine kada ga je, tokom telefonskog razgovora u govornici, udario grom. Nakon nekoliko nedelja, potpuno se fizički oporavio, a neurološki pregledi koje su mu obavili u bolnici nisu pokazivali ništa neobično. Međutim, Cikorija je nakon ove nesreće dobio poriv da sluša klasičnu muziku koju ne samo što nikada nije slušao ranije, već nikada nije ni svirao neki instrument. Kupio je note i počeo da uči da svira klavir. Delovalo mu je da je taj proces učenja prespor i stalno je čuo melodije u glavi, da bi na kraju shvatio da njegov um zapravo komponuje muziku. Nakon tri meseca od nesreće, svirao je klavir i komponovao. Od 2008. godine objavljuje svoje kompozicije.

Defektolog Roknić smatra da su ovakvi slučajevi retki, jer se većinom savantizam javlja kod osoba koje imaju neke od problema u razvoju. Kada su merili savantima koeficijent inteligencije, došli su do podataka da se ovaj poremećaj može javiti kod osoba čije su intelektualne sposobnosti ispod ili iznad proseka, a nešto manje kod osoba prosečne inteligencije. Iako se još uvek ne zna uzrok savantizma, zna se da se on javlja 4 do 6 puta češće kod muškaraca. 

Da li ste se susreli sa savant osobom tokom svog rada?

“Mi smo imali učenika koji je znao da na osnovu vašeg datuma rođenja, pogodi dan kada ste rođeni. On je imao savant sposobnosti, ali je imao poteškoća u razvoju, bio je u autističnom spektru. Savantizam mu nije pomogao u napretku u školi”, kaže defektolog i dodaje da ova sposobnost zapravo nekorisna u realnom životu, osim u retkim slučajevima kod osoba koje su bile prosečne inteligencije ili naptorsečne i mogle su da čitaju brže ili pamte više od drugih. 

Izvor: lat.rt.rs