Dijana Đoković, majka Novaka Đokovića, u jednom intervjuu je ispričala kako je to biti majka toliko uspešnog svetskog tenisera.

“Ostala sam željna Novaka. Jako sam ponosna na njega i želim mu samo da bude živ, zdrav i srećan”, kaže ekskluzivno za “Blic” Dijana Đoković, majka najboljeg tenisera sveta.

Dužnost roditelja je da ne smatraju decu za isključivo svoju svojinu, već da ih vaspitavaju malo za sebe, a dosta za društvo. Novak Đoković je, bez preterivanja, član gotovo svake porodice u Srbiji. Zbog njegovih mečeva se ustaje rano, leže kasno, prave pauze na poslu, slavi, tuguje. Zbog njega su Srbi počeli da se razumeju u tenis.

A kada obični ljudi reaguju burno kako na pobede tako i na poraze, ne smemo ni da zamislimo kako je Noletov put do uspeha, popločan ne uvek ružama već i trnjem, preživljavala žena koja ga je rodila. Redovi koji će uslediti govore o porodici, ljubavi, odricanju, podršci, pobedama i porazima. I ispričala ih je Dijana Đoković.

Tiha i mirna. U senci onoga kojem je podarila život. Tako nam je na prvi mah izgledala Novakova mama.

– Ja sam najponosnija majka na svetu. Ali ne samo Novaka već i Marka i Đorđa. Ne odvajam ih, iako je Nole najuspešniji. To su moja tri dragulja. Jako sam ponosna na sve što je uradio u karijeri, ali sam pre svega ponosna na to što je postao dobar čovek. On je dobar je otac, sin, muž. Mislim da sve što radi, ne bi mogao bolje – počinje priču za „Blic” Dijana Đoković.

Vraća film. Na dan Noletovog rođenja.

– Odmah sam znala da je poseban. Kada se rodio, toliko je vikao, kao magare neko, da sam odmah znala da je moj. Izgledao je oduvek stariji nego njegovi vršnjaci. Na rođenju je izgledao kao beba od tri meseca. Imao je izrazite crte lica i kosu, znala sam da je poseban. I moj…

Đoković potiče iz patrijarhalne porodice u kojoj su uvek roditelji zajednički odlučivali o deci. Na pitanje ko je bio stroži, ona ili Srđan, Dijana se nasmejala.

– Oboje. Nekada on, nekada ja. Uvek smo od dece tražili pre svega da budu uspešni, dobri, lepo vaspitani, kulturni, da umeju da se jave na ulici. Psovanje nije dolazilo u obzir. Zaista smo u vaspitanju bili stroži i mislim da nismo pogrešili. Današnja deca nisu takva. Slušam roditelje koji kažu kako njihovo dete odlučuje samo. Ma kako možeš da dopustiš da dete od četiri, pet, deset ili petnaest godina samo odlučuje? Kada odraste, postane punoletno i kada ode od tvoje kuće, može, ali dok je pod mojom kapom, odlučujem ja.

Roditelji moraju da osluškuju potrebe deteta, da ga usmeravaju. Tako su Dijana i Srđan maksimalno bili posvećeni Novaku i pružili mu sve. Ali…

– Imali smo veliko poverenje u njega. Jelena Genčić nam je prva rekla da takav talenat nije videla još od Monike Seleš. Ali moj suprug je hteo da čuje još neka mišljenja. I sva su bila ista – svi su rekli da je Nole neverovatan talenat za tenis. Bilo mi je nerealno da može da bude broj jedan, ali kada je u juniorskoj konkurenciji počeo da osvaja turnire, pomislila sam da je moguće.

Period prvog rastanka sa Noletom i dan-danas Dijani izmami suze u očima.

– Kada je Novak napunio 12 godina, Jelena Genčić nam je kazala da ona više ne može da ga trenira. Da ju je prerastao. Sa 13 godina smo morali negde da ga pošaljemo. Najpre su nam govorili da ga vodimo u Ameriku, ali mi smo mislili: „Gde ćeš tamo preko bare? Nema šanse, daleko je! Mali je!” Sva sreća pa je otišao kod Nikole Pilića u Nemačku. Mada i to je bilo teško, jer nismo imali pare, vize. Bile su sankcije. Nisam ga videla dva ili tri meseca kada je prvi put otišao. Činilo mi se kao da je neko deo mene otkinuo – priča sa suzama u očima i zastaje kako se ne bi potpuno rasplakala: – Posle se navikneš da on putuje, odlazi, a da ga majka dočekuje kod kuće! Imala sam Marka i Đoleta pa sam pazila na njih. Onda je otišao Marko, pa Đole, i na kraju smo ostali muž, pas i ja. Drago mi je što su njih trojica vezana i što se ta veza održala i danas.

A majka kao majka. Vezana je za svog prvenca.

– Čujemo se, naravno, ali ne onako kao nekada. Pre neki dan sam ga zvala jer me je interesovalo da čujem kakvo je stanje sa povredom i kako se oseća. Čuli smo se i dok je bio u Americi. Videla sam i ja kao i svi ostali preko televizije da se povredio. Nadam se da će da prođe to malo bezbolnije. Bio je u naletu, nije mu ovo trebalo. Ali… Zadesi te tako nešto kad se najmanje nadaš.

Dijana ističe da mnogo stvari uči od sina, ali kroz priču, setila se jednog razgovora koji su vodili sa 11-godišnjim Novakom.

– Sa 11 godina se dvoumio da li da nastavi da se bavi tenisom ili ne. Razgovarali smo i na kraju on, onako samouvereno, kaže da hoće da nastavi da trenira. Mi smo mu rekli da ćemo biti uz njega i da ćemo mu pružiti sve što možemo. Tako je bilo. Ali klackalica je tada bila. Imao je probleme u školi – istakla je.

A onda je ispričala priču posle koje smo postali svesni koliko su ona i Srđan kao roditelji bili hrabri.

– U školi nisu razumeli koliki je on talenat. On je od petog razreda išao vanredno u školu. I kada smo ga upisali u Sportsku gimnaziju, oni su nam kazali da ćemo da ga upropastimo, da će ostati neuk i nepismen. Govorila sam im da ne brinu i da se to neće desiti, kao što i vidimo da nije, ali samo je trebalo da mu pomognu da završi. Bio je dva dana samo u školi, ostalo vreme je provodio na turnirima. I dođe polugodište, zovu me iz škole i kažu mi da moram da dođem na disciplinsku komisiju. Ponesem isečke iz novina da pokažem šta je sve osvojio, gde je bio, šta je radio. Tako smo se isposvađali tamo, izašla sam razočarana i besna jer nisu imali razumevanja.

Suze koje su u jednom trenutku pretile da prekinu intervju, polako se povlače pa Dijana sve glasnije nastavlja da govori:

– Ja im kažem: „Da li vi razumete da ako on sada sedne u tu vašu drvenu klupu, od njega neće biti ništa! Dajte da polaže vanredno kao i do sada!” Nisu hteli. I na kraju mi dobijemo ispisnicu. Predlagali smo im i da ispite polaže preko interneta, ali nisu hteli ni da čuju. Kada su mi dali ispisnicu, kazala sam im: „Molim vas, nemojte nikome da kažete da ste vi Sportska gimnazija, vi niste ni S od Sportske gimnazije! Ta škola je osmišljena za one koji se profesionalno bave sportom, ne rekreativno!” Nakon toga smo ga upisali u drugu školu. I eto…

I nije bila samo škola problem, već i finansije.

– Trudili smo se da on ima najbolje uslove i da ne oseti da nema. Jer je bilo situacija kada zaista nismo imali, kada smo pozajmljivali. Jer mi smo njemu davali nešto što nismo imali pa smo posle radili i vraćali. Zato sam ja radila 17 godina na Kopaoniku.

Dijana je propustila Noletove juniorske dane jer je Srđan putovao sa sinom.

– Moj muž je putovao sa Noletom, a ja sam radila, naravno! Onda bi se Srđan, dok smo na TV-u gledali Rolan Garos ili Vimbldon, šalio da će on da nastavi da putuje sa Novakom i da će da mi maše iz Pariza ili Londona, a ja ću da pečem palačinke. Rekoh: „Ma da, kako da ne! Sad ćeš ti da ideš tamo, a ja ću da pečem palačinke!” I onda jednom dođu i kažu mi da idem i ja s njima. Odvedu me na čelindžer u Bergamo. Jedino čega se sećam je da sam se smrzla, nisam uopšte dobila pravu sliku turnira. A onda sam 2005. počela malo više da putujem. Mislim da sam prvo išla u Pariz pa u London.

Priču oko odlaska prvi put u Vimbldon, ispričala je uz dosta smeha.

– Igrao je kvalifikacije i rekao je ako ih prođe da ćemo svi doći u London. Mi pratimo one kvalifikacije na lajv skoru okupljeni oko kompjutera. I dođe treće kolo, kad momak protiv kojeg je Novak igrao, ima meč loptu, a mi svi uglas: „Jaoj, ne idemo u London!” Ali Nole preokrene, uđe u glavni žreb! Znate koliko smo skakali i bili srećni jer prvi put idemo u London. To je bio doživljaj za sve nas.

Smejemo se, pa konstatujemo da je život stvarno čaroban. Pre nekoliko godina su se radovali kao deca odlasku na Ostrvo, a ove su upoznali princa Vilijama i princezu Kejt.

– Bila je čast upoznati se i rukovati se s njima, ali mi je bilo još slađe kada su nam svi čestitali. Kažem sama sebi: „Nego šta, nego da čestitate!” Meč protiv Federera je ličio na onaj 2015. u Njujorku kada je protiv Noleta bilo 23.000 ljudi, a on preokrene Federera. Verujte mi sada, kada je Federer imao meč-loptu u Londonu, uzela sam svoj krst u ruke i pomislila: „Možeš ti to Nole! Već si dva puta to uradio, možeš opet!” I desi se opet! Taj meč je bio za srčku. U jednom momentu sam se pogubila od adrenalina i stresa.

Dijana kaže da joj sin nedostaje. Prirodno.

– Viđam ga koliko i svi drugi na TV-u, pa kažem sebi: „Bože, ja sam ovo dete rodila za ovaj narod, a najmanje za sebe!” Viđamo se tako što se jurimo po belom svetu. Iskreno, ostala sam ga željna. Marko i Đorđe su bili uz mene, provodili smo više vremena zajedno, a on je rano otišao. Nisam pratila njegovo odrastanje. Najmanje ga viđam i uvek bih volela da provedem vreme s njim. Da tako sedimo i evociramo uspomene. Samo da mi je živ, zdrav i srećan!

“Pusti ti mene da jedem meso”

Dosta polemike izaziva Novakova ishrana.

– Ne znam zašto ljudi imaju potrebu da razgovaraju o tome i vode tuđu brigu. Izabrao je svoj način ishrane, to mu odgovara. Tačka. Ako se ja time ne bavim, što se ljudi bave. Ako mu se jede pasulj, neka jede pasulj, ako će da jede voće, neka jede voće. I kada odem kod njega, kažem mu: „Samo ti jedi šta hoćeš, a mene pusti da ja jedem šta volim. Poštujem to što ti jedeš, ali poštuj i ti ako ja hoću da pojedem parče mesa. Poštuj to kao što ja poštujem tebe.”

“Ne dajem savete Novaku oko dece”

Dajete li Noletu savete za roditeljstvo?

– Iskreno, probala sam, ali oni imaju neke svoje teorije roditeljstva, tako da sam ja odstupila i neću da se mešam. Tu i tamo nešto ubacim, ali sami neka se uče. Nisu hteli baš da prihvate savete. Nisu mnogo ni pitali, možda me je jedanput pitao za nešto, ali da li je uradio, ne znam. Mislim da sam tolerantnija prema Stefanu i Tari nego što sam bila prema svojoj deci. Tara je za mene jedan zračak sunca. Oduvek sam želela ćerku, pa je ona otkrovenje za mene pored svih ovih muškaraca. Ona je preslatka, umiljata, tačno zna kako da ti se uvuče pod kožu kada razvuče osmeh. Stalno nešto brblja. Preslatka je. A Stefan je već dečak. Malo je stidljiv kada su kamere u pitanju, smeta mu.

Dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof.dr Lazar Davidović izjavio je da će biti kažnjavani svi profesori tog fakulteta koji budu iznosili dezinformacije protiv zdravlja građana tokom epidemije korona virusa.

„Fakultet će reagovati na sve one koji u svojim nastupima budu kršili principe kodeksa profesionalne etike Beogradskog univerziteta“, kazao je Davidović u intervjuu za lista „Politika“ od četvrtka.

Naveo je da je u toku jedan postupak pred Etičkom komisijom Medicinskog fakulteta koji je pokrenut zbog širenja dezinformacija.

„Ne mogu o tome detaljinije da govorim jer proces traje. Bitno je da smo odmah reagovali i na tom pravcu ćemo ostati i ubuduće“, naglasio je on.

Naučno je dokazano da posedovanje psa za ljubimca ima brojne zdravstvene koristi za čoveka.

Većina ljudi ne ispunjava dovoljan nivo aktivnosti, preporučenih šest sati hoda. Studija iz 2017. godine iz časopisa Journal of Epidemiology and Community Health je pokazala da osobe koje šetaju psa imaju bolje zdravlje od onih koji ga nemaju. Naime, pas vas tera da izađete napolje i kada vremenski uslovi nisu idealni (što u normalnim okolnostima ne biste). U studiji iz 2011, objavljenoj u prestižnom Journal of Pediatrics, u kojoj je učestvovalo 636 dece, učestalost ekcema je bila manja kod mališana koji imaju psa. Alan Bek, direktor Centra za vezu ljudi i životinja na Purdju univerzitetu u Indijani (SAD), citira brojne studije o smanjenom procentu alergije ili astme kod odojčadi odraslih sa psom u stanu. Ovo je posebno slučaj u prvih šest meseci života deteta. Prisustvo mačke ili psa u stanu smanjuje učestalost infekcija uva kod dece. Izgleda da pljuvačka psa sadrži probiotske bakterije koje poboljšavaju zdravlje deteta – objašnjava prof. dr Branimir Nestorović, pedijatar Ii alergolog.

Društvenost, emocionalnost

Dr Nestorović kaže i da posedovanje psa povećava mogućnost za sticanje novih prijatelja, posebno drugih vlasnika pasa.

U jednom naučnom članku iz 2015. godine pokazalo se da su bolje socijalizovani ljudi koji poseduju psa. U vremenu usamljenosti, ovo je važan faktor. Pri tome, emotivno vezivanje za psa dovodi do oslobađanja oksitocina, hormona sreće, koji je istovremeno moćan stimulator imuniteta. U studiji iz 2016. koja je obuhvatila visokoobrazovane osobe (za koje se zna da teško uspostavljaju emotivne veze), pokazano je da posedovanje psa utiče na njihovu emocionalnost.

Vlasnici pasa su srećniji

Naš sagovornik ističe i da nije iznenađenje što su vlasnici pasa srećnije osobe.

Ispitivanje iz 2003. je pokazalo da interakcija sa psom (maženje ili igranje) u periodu od pet do 25 minuta povećava nivo dopamina (hormona sreće) u mozgu psa i vlasnika. Povećavao se nivo još jednog hormona, beta endorfina, koji smanjuje osećaj bola. Ovo je važno za starije osobe sa hroničnim bolovima u zglobovima ili kičmi. Prema studiji iz 1996, vlasnici pasa koriste manje tableta za bolove. Brojna ispitivanja pokazuju i manju anksioznosti kod ljudi koji poseduju psa. Nekoliko studija je ukazalo i na snižavanje krvnog pritiska, kao i na smanjenu šansu za infarkt ili moždani udar.

Deca i psi

Dr Nestorović napominje i da psi pojačavaju empatiju, kako se pokazalo u studji iz 2017. godine.

Kod dece uzrasta od sedam do 12 godina, prisustvo psa je popravljalo raspoloženje i empatiju. Oni su poboljšavali emotivni odgovor deteta u situacijama kada je pas bio bolestan ili kod hranjenja. Kod dece je takođe razvijan osećaj odgovornosti, jer su morali da se brinu o psu. Deca koja su zaboravljala da peru zube sebi, počela su to da rade pošto su čistila zube svom psu. Mnogo je i studija koje pokazuju da deca sa autizmom pokazuju bolju komunikaciju sa okolinom ako poseduju psa. Ovo se zove animal assisted therapy (terapija uz pomoć životinja, često se koriste konji). Takođe, kod osoba koje su doživele jake emotivne šokove, na primer posle ratnih sukoba, prisustvo psa ima veoma povoljan efekat. Kao vlasnik dva psa ‒ bišonke u stanu i kavkaskog ovčara u dvorištu, znao sam sve ovo i pre pregleda literature – naglašava naš sagovornik.

Pas i zdravlje čoveka

Prof. dr Branimir Nestorović ističe da postoje dokazi da prisustvo psa u domu produžava životni vek čoveka.

Jedna studija je pokazala da su ljudi živeli duže posle infakta ukoliko su imali psa. Studiji iz 2017, u Journal of Personality and Social Psychology,ukazala je na to da su starije osobe koje su posedovale psa ređe posećivale lekara. Ovaj efekat je bio izraženiji nego kod osoba koje su posedovale mačku. Kod osoba sa Alchajmerovom bolešću je prisustvo psa imalo odličan efekat na usporenje progresije bolesti. Čak i šetanje tuđeg psa poboljšava zdravlje i utiče na smanjenje telesne težine, pokazuje ispitivanje iz 2010. Nije zanemarljivo ni ispitivanje objavljeno u časopisu International Journal of Workplace Health Management koje je pokazalo da prisustvo psa na poslu u velikoj meri smanjuje stres.

Izvor: petmagazine.rs

Tokom svoje dugogodišnje karijere austrijanac dr Rudolf Brojs, dosta se susretao sa ljudima kojima je dijagnostikovan tumor i kojima je određen period ostatka života. Kada je na jednom internacionalnom kongresu predstavio svoj čudesni napitak, mnogi stručnjaci su bili skeptični, međutim, pacijentima koji su konzumirali ovaj napitak, imuni sistem je počeo  uspešno da detektuje ćelije tumora, te se tako kod većine pacijenata opšte stanje poboljšalo. U čemu se zapravo sastoji Brojsova dijeta?

Brojsova dijeta protiv raka

Brojsova dijeta je specijalna dijeta koja traje 42 dana, a koja za osnov ima konzumiranje isključivo zelenog čaja od napitaka i cveklu kao oslonac ishrane u ovoj dijeti. Osim za ljude kojima je dijagnostikovan tumor, i za ostale je Brojsova dijeta jako korisna jer sadrži puno materija koje su prirodni antioksidansi, te će se Vaše telo rešiti slobodnih radikala, štetnih jedinjenja i poboljšati varenje.

Brojs se vodio teorijom da se tumorske ćelije hrane proteinima iz čvrste hrane, a da će materije iz tečnosti usporiti rast tumorskih ćelija, dok će zdrave ćelije dobijati hranljive supstance.

Međutim, treba imati u vidu da Brojsova dijeta nije uvršćena u naučno priznate studije, tako da se pre same upotrebe, treba posavetovati sa lekarom da ne bi došlo do neželjenih efekata, jer usled konzumiranja isključivo tečnosti, može doći do neželjene neuhranjenosti i malaksalosti, te samovoljnog prekida prepisane terapije (hemoterapije i zračenja).

Brojsova dijeta se zasniva na specijalnom soku

Recept za Brojsov sok

Sastojci:

• 1 organska cvekla (55% soka)

• 1 organska šargarepa (20% soka)

• 1 organski štap celera (20% soka)

• 1/2 organskog krompira (3% soka) (krompir nije obavezan sastojak osim kod tumora jetre gde je neophodan)

• 1 organska rotkvica (2% soka)

Način pripreme i konzumacija:

1. Stavljajte u sokovnik jednu po jednu namirnicu i fino izmiksujte. Čaša soka se konzumira oko 30 minuta! To znači da se svaki gutljaj obavlja polako, osoba treba da se trudi da što duže zadržava sok u ustima ne bi li se što bolje razgradio radom pljuvačnih žlezda.

2. Brojsov sok se konzumira 42 dana. Nakon 42 dana, treba se odraditi onkološki pregled i uzeti biohemijske analize da bi se utvrdilo da li pacijent dobro reaguje na Brojsovu dijetu.

Ako pogledate recept, primetićete da se Brojsov sok sastoji od povrća koja su siromašna glukozom. Brojs se prilikom sastavljanja recepta oslonio na teoriju da se ćelije tumora hrane glukozom, dok zdravim ćelijama nije potrebna velika količina glukoze za normalno obavljanje funkcija.

Dok se konzumira Brojso sok, tih 42 dana,  strogo se zabranjuje brza hrana i ostale namirnice bogate materijama koje iz bilo kog razloga mogu da uspore rad creva.

Neželjeni efekti Brojsove dijete jesu glavobolja i malaksalost koji mogu da se preveniraju. Pre nego što se započne Brojsova dijeta, pacijent treba da pripremi organizam na ovako strog režim, tako što će postepeno izbacivati sve namirnice koje su siromašne vlaknima ili bogate glukozom.

Brojsova dijeta za mršavljenje

Jedini sastojak Brojsove dijete koji treba isključiti ukoliko se Brojsova dijeta želi koristiti za mršavljenje jeste krompir koji je bogat ugljenim hidratima. Ostale namirnice poslužiće kao vrsta laksativa. Cvekla, celer i rotkva detoksikuju organizam tako što masne kapljice razgrađuju vlaknima kojima su bogati, tako da podstiču pokretljivost creva, obezbeđuju redovno pražnjenje creva i podstiču ubrzano varenje.

Brojsova dijeta za mršavljenje ima jednu manu a to je što osobe često mogu da osete malaksalost ili osećaj gladi jer su ove namirnice siromašne sastojcima koji izazivaju sitost.

Najbolje vreme da se sprovodi Brojsova dijeta jeste godišnji odmor ili period pauze od posla, jer će Vam fokus na posao usled ove dijete biti smanjen usled učestalog osećaja gladi.

Sa druge strane, ukoliko zaista želite da skinete višak kilograma, a obuzeti ste poslom, Brojsova dijeta se može kombinovati sa nekom drugom koja ne iziskuje toliko strog režim: povrće će i dalje obavljati odličnu funkciju detoksikacije organizma, tako da ćete uvrštanjem Brojsovog soka u dijetalnu ishranu biti pun pogodak za Vaše ubrzano mršavljenje.

Brojsov čaj

Rudolf Brojs je bio jedan od onih stručnjaka koji su žalfiju dizali na pijadestal. Čaj od žalfije je, po Rudolfu Brojsu, magičan čaj koji leči sve bolesti. Brojsov čaj se sastoji od 4 sastojka a to su: žalfija, matičnjak, nana i kantarion.

Iako se žalfija koristi sveža za upale grla, kada želimo da je konzumiramo kao čaj, kuvanjem od 3 minuta odstranjujemo eterična ulja koja su pogodna samo za zdravlje grla.  Žalfija uspešno leči probleme sa grlom, jetrom, želucem i nadimanjem.

Matičnjak odlično deluje na centralni nervni sistem i pozitivno utiče na rad srca. Nana nas oslobađa nadimanja i potpomaže varenju a kantarion jača imuni sistem.

Za razliku od Brojsovog soka, Brojsov čaj ima manje kontroverznu primenu, jer nema neželjenih efekata.

Brojsov čaj odlično detoksira organizam, jača kardiovaskularni sistem, ima odličan antikancerogeni efekat (po Brojsu), čisti disajne puteve i olašava pušačima da ostave cigarete, suzbija pojavu kamena u bubregu, jača imuni sistem i olakšava želudačne tegobe. Mnogi korisnici Brojsovog čaja su istakli da im je Brojsov čaj pomogao i kod hormonalnih problema, kod problema sa prostatom i u borbi protiv alergije.

Ipak, i pored svog odličnog dejstva na organske sisteme, Brojsov čaj se ne preporučuje u trudnoći.

Priprema Brojsovog čaja:

Sipajte pola litra vode na šporet da se ključa. Zatim u nju stavite 1 kašiku žalfije. Ostavite da ključa tako tačno 3 minuta.

Nakon 3 minuta, skinite šerpu sa rerne i dodajte po prstohvat nane, matičnjaka i kantariona.

Zatim čaj ostavite da odstoji 10 – 15 minuta. Nakon toga, procedite čaj a zatim sipajte u 2 posude po 250 mililitara. Jednu dozu popijte pre doručka, a drugu možete piti uveče pre spavanja, ili pre večere. Brojsov čaj isključivo pripremajte u emajliranoj posudi.Brojsova dijeta je dosta kontroverzna ali postoje mnogi ljudi koji su imali pozitivna iskustva.

Izvor: prirodnoizdravo.com

Pandemija ne jenjava, a samim tim je vrlo česta tema i vakcinacija. Jedna devojka iz Beograda nam je otkrila otkrila kakvu polemiku su vodili ona, koja je vakcinisana i njen dečko, koji ne želi da se vakciniše.

Mnoge stvari prave razdore u vezama, brakovima, porodičnim i prijateljskim odnosima. Ljudi se nekada rastaju zbog različitih političkih gledišta, elementarnih stavova o životu i odgajanju dece, a danas se susrećepo sa novim pitanjem koje unosi razdor u mnoge odnose – pitanje vakcinacije.

Nekoliko puta do sada sam čula da to pitanje pravi probleme u vezama, ali niko do kraja nije želeo da mi ispriča o čemu se zapravo radi. A onda sam srela poznanicu, prilično potrešenu. Bio je to period kada se najavljivala mogućnost primanja treće doze, za koju se ona prijavila i nakon čega se posvađala sa svojim dečkom.

„Ja sam se vakcinisala Fajzerom i prva doza je prošla skoro neprimećeno, dok me je druga doza oborila na par dana u krevet. Nisam lako podnela i njemu sada smeta što sam se prijavila za treću. Ne shvatam ga, kako je toliko neodgovoran i prema sebi i prema meni. Mislim da ću morati da idem da spavam kod drugarice par dana”, rekla je M.L. koja živi s dečkom.

Iskreno, ostavila me je bez teksta i danima sam razmišljala kako će se dalje situacija odvijati. Nakon desetak dana srele smo se ponovo.

„Primila sam treću dozu, a on je ipak otišao na par dana kod svojih. Sasula sam mu sve u lice i nazvala ga antivakserom i zatražila sam objašnjenje za njegov bes. Pustio je suzu i rekao je samo da je nesiguran. Nije mi bilo jasno i tražila sam da ode. Posle sam danima sedela i razmišljala o toj njegovoj rečenici. U šta ima da bude nesiguran?”

Rekla mi je da su nakon par dana razgovarali o tome, jer njoj ‘nesiguran’ nije dalo mira. Objasnio joj je da mu je bilo jako teško da je gleda onih par dana kada je bila u krevetu i da mu nije jasno zašto se ponovo odlučila na vakcinaciju. Kao i to da nije antivakser, niti da smatra da nam kroz vakcine ugrađuju čipove, nego je jednostavno nesiguran u sve to i želi da sačeka bar još malo pre nego što se odluči šta će da radi.

„Ne slažem se sa tim i i dalje mi je nekad teško uopšte da shvatim. Ali razumem ga, a razume i on mene. Sad smo okej, ponekad uđemo u raspravu, ali se trudimo da o tome ni ne pričamo mnogo. Ali ipak, ne znam da li je ovo iskreno ili zatišje pred buru.”

Očigledno da ona ‘slažemo se da se ne slažemo’ možda ostane samo mit. A, šta bi bilo ako neko zaista ne može da ostvari konsenzus tako i ne zna kako da se nosi sa tim? Ili ako je slučaj porodice u pitanju i roditelji ne mogu da se usaglase da li vakcinisati decu ili ne? Odgovor je daje psihološkinja Sara Ivanović.

„U principu to jeste individualno i na svakom je da smatra da li je u redu vakcinisati se ili ne, jer ipak u našoj zemlji vakcinacija za koronu nije obavezna i izbor postoji. Kada je u pitanju partnerski odnos ili je u pitanju porodica to može da postane vrlo problematično, i upravo zbog takvih stvari dolazi do nesuglasica i konflikata. A, kod takvih parova se postavlja pitanje – da li su ti parovi zapravo funkcionalni? Odnosno, da li se njihovi stavovi i vrednosti zapravo poklapaju ako ne mogu da se usaglase i da razumeju jedno drugo?”

Naravno povlače se tu pitanja i kvaliteta veze i odnosa, posebno ako neko partnerov stav o vakcinaciji doživljava kao ‘uvredu’ ili kao nešto lično, ukoliko je partner doneo odluku da se npr. ne vakciniše. Psihološkinja smatra da se tu krije mnogo dublji problem, od same vakcinacije.

Istakla je da je naravno mnogo veći problem ukoliko je dilema među roditeljima, posebno ukoliko se radi o zdravlju dece.

„Ako roditelji nisu saglasni, tu nastaje mnogo ozbiljniji problem, s obzirom da se problematika više ne odnosi samo na individualni nivo. Za decu je najbolje da se roditelji pokušaju da se usaglase i što bolje informišu. Ukoliko nije moguće postići dogovor, bilo bi dobro potražiti medijatora u vidu psihološke pomoći koja može biti od velikog značaja za rešenje problema.”

Izvor: zadovoljna.nova.rs

Stanovnici Srbije se razlikuju od drugih žitelja Evrope zato što imaju varijantu gena koja se kod njih pojavljuje mnogo češće, pokazala su najnovija istraživanja Instituta za nuklearne nauke Vinča. Interesantno je da se protein koji proizvodi taj gen naziva Serb.

“Svi imamo iste gene, ali varijante gena se razlikuju”, rekla je dr Nevena Veljković, naučna savetnica Instituta Vinča ističući da imamo jednu varijantu po kojoj smo specifični.

“Taj gen zove se PSPH, to je skraćenica koja je vezana za njegovu funkciju, ono što je nama bilo zanimljivo. Geni proizvode proteine koji dalje čine ono po čemu se razlikujemo, kako mi funkcionišemo. Protein koji taj gen proizvodi se zove Serb, to je nama bilo vrlo uzbudljivo, iako je potpuno slučajno. Naziv potiče po serium B proteaza, pa se skrati na Serb. Ali od 24.000 gena koliko ima, da baš mi u Srbiji imamo tu razliku, to je koincidencija, ali vrlo uzbudljiva”, rekla je ona.

“Imamo značajna naučna otkrića, otkrili smo da postoje varijante gena koje nisu bile poznate u velikim bazama podataka kod nas. Sve više gentskih istraživanja to otkriva, male zemlje, male populacije nisu bile predmet istraživanja, ali se ta neravnopravnost koja postoji sada sve više ispravlja”, rekla je doktorka.

Dr Veljković podvlači i važnost ovakvih istraživanja.

“Veoma je važno da znamo genetsku strukturu zato što se te informacije koriste da bi se pravile personalizovane terapije. Medicina sve više ide ka tome da vi dobijete terapiju koja odgovara baš vama, koja je ‘skrojena’ prema sebi, zbog toga je osnova vaša genetska slika, ali treba da znamo i kakva je slika vaše populacije, da bismo znali da li je ta varijanta česta i bezopasna, ili je veoma retka pa treba obratiti posebnu pažnju”, rekla je ona.

Ako je neki gen čest, moguće je da je u korelaciji s bolešću, kao kod nas imamo povišenu učestalost kardiovaskularnih bolesti.

“Nije samo jedan gen uzročnik nekih bolesti. Ponekad jeste, ali najčešće nije već više različitih gena je potrebno udruženo da deluju, pa kad se tome doda stil života, nastaje neka bolest”, kaže ona.

“Genetika mnogo pomaže, ali mi moramo da znamo da možemo i sami da utičemo na to”, rekla je doktorka.

Ovo istraživanje će pomoći u određivanju terapije

“Prvi je korak na tom putu, treba da radimo mnogo više, da imamo više ispitanika i da istražimo mnogo više gena. Važno je bilo početi, staviti nas na ovu genetsku mapu, jer velike farmaceutske kompanije prave terapije uzimajući u obzir sve što postoji na svetu. Ako niste uključeni, vi uzmete kako ste dobili”, rekla je ona.

Da li su Srbi genetski skloni visokom krvnom pritisku?

“Pa, ovako, mi to nismo istraživali, već da li geni koji su kod nas učestali imaju veze sa povišenim pritiskom. Ali druga istraživanja, naših kolega, pokazuju da je to toliko učestala patologija kod nas da bi je trebalo vrlo ozbiljno istražiti”, rekla je ona.

Važe li ova pravila samo za Srbe, ili zapravo za region?

“Istraživali smo za našu zemlju, ali geni ne poznaju granice, to jeste tačno. Mi nismo još istražili za Balkan, ali verujem da se i okruženje time bavi”, rekla je ona.

“Razlikujemo se u velikom broju gena koji je povezan sa imunskim odgovorom, mislim da tu treba posebno da istražimo. Imunski odgovor je važan za mnoge stvari, ne samo za koronu već i karcinome, koji užasno opterećuju našu populaciju”, rekla je ona.

Izvor: .b92.net

Najpopularnija teorija zavere je ona kako mRNA vakcine (napravljene na bazi informacione RNK), a to su Fajzer i Moderna, menjaju DNK populacije, da sadrže “čip” koji će “neke sile” iskoristiti za kontrolu ljudi, da izazivaju sterilitet, sadrže teške metale i otrove.

Sve ovo su obično teorije zavere koje uglavnom zastupaju antivakseri, iako je veoma mali broj njih sa ovakvim stavom svakako su tu i oni koji izražavaju ekstremno nepoverenje u efikasnost vakcina protiv korone.

Za Sinofarm, odnosno kinesku vakcinu tvrde da je obična “vodica”, a ove koje su napravljene na “zapadu”, odnosno mRNA, da su opasne jer koriste novu tehnologiju za koju se ne zna kakvo će dejstvo imati na ljudski organizam.

Epidemiolog dr Erik Figel-Ding objavio je na Tviteru snimak koji je izdala organizacija “Vaccine Makers Project”, a koji je nazvao “najboljim videom godine”. U ovom snimku je do detalja objašnjeno kako zapravo vakcina napada korona virus.

Takođe, vidi se i da vakcina uopšte ne utiče niti ima interakciju sa ljudskim DNK, što samo potvrđuje ono što eminentni stručnjaci ističu – da su vakcine bezbedne.

“Kao i mnogi drugi virusi, korona koristi protein da se za njega zakači i prodre u naše ćelije. Antitela koja su na tom proteinu mogu da blokiraju viruse i spreče ga u tome”, navedeno je u ovom snimku.

“RNK vakcine (mRNA) ‘uče’ naš imuni sistem da stvara ova antitela. Na koji to način vakcine postižu? RNK je genetski materijal koji daje instrukcije našim ćelijama da proizvode protein. RNK u vakcinama se nalazi u omotaču napravljenom od masnih čestica koje ga štite od specijalnih ćelija imunog sistema, nazvanih dendritske ćelije. Kada se jednom nađe u ovim ćelijama, RNK ne ulazi u njihovo jezgro direktno, niti ima interakciju sa DNK, već ostaje u pseudo plazmi, sa ostalim RNK molekulima, čekajući da stvori enzime koji su našem telu potrebni. Kada ribozom ‘pročita’ RNK vakcinu, stvaraju se delići proteina na površini virusa.”

Putem limfe, ovi delići putuju kroz organizam i “alarmiraju” druge ćelije imunog sistema.

“Neke od ovih ćelija (T, B ćelije) stvaraju antitela koja savršeno ‘odgovaraju’ površinskim proteinima na virusu. Druge, stimulisane proteinskim delovima nazvanim citotoksične T ćelije, mogu da ubiju ćelije inficirane virusom. Tako da, kada korona virus pokuša da nas inficira, naš imuni sistem je spreman. Odmah ga prepoznaje, neutrališe i uništava, pre nego što uopšte dođemo u rizik da se razbolimo”, objašnjeno je u videu.

Izvor: b92.net