Dr Nestorović: Zdravstvene dobrobiti ako imate psa- Ovo je važno za starije osobe sa hroničnim bolovima u zglobovima ili kičmi
Većina ljudi ne ispunjava dovoljan nivo aktivnosti, preporučenih šest sati hoda. Studija iz 2017. godine iz časopisa Journal of Epidemiology and Community Health je pokazala da osobe koje šetaju psa imaju bolje zdravlje od onih koji ga nemaju. Naime, pas vas tera da izađete napolje i kada vremenski uslovi nisu idealni (što u normalnim okolnostima ne biste). U studiji iz 2011, objavljenoj u prestižnom Journal of Pediatrics, u kojoj je učestvovalo 636 dece, učestalost ekcema je bila manja kod mališana koji imaju psa.
Dr Rudolf Brojs ,,Rak, leukemija i druge prividno neizlečive bolesti”. Recepti za: Sok, čaj i dijetu
Tokom svoje dugogodišnje karijere austrijanac dr Rudolf Brojs, dosta se susretao sa ljudima kojima je dijagnostikovan tumor i kojima je određen period ostatka života. Kada je na jednom internacionalnom kongresu predstavio svoj čudesni napitak, mnogi stručnjaci su bili skeptični, međutim, pacijentima koji su konzumirali ovaj napitak, imuni sistem je počeo uspešno da detektuje ćelije tumora, te se tako kod većine pacijenata opšte stanje poboljšalo. U čemu se zapravo sastoji Brojsova dijeta?
Brojsova dijeta protiv raka
Brojsova dijeta je specijalna dijeta koja traje 42 dana, a koja za osnov ima konzumiranje isključivo zelenog čaja od napitaka i cveklu kao oslonac ishrane u ovoj dijeti. Osim za ljude kojima je dijagnostikovan tumor, i za ostale je Brojsova dijeta jako korisna jer sadrži puno materija koje su prirodni antioksidansi, te će se Vaše telo rešiti slobodnih radikala, štetnih jedinjenja i poboljšati varenje.
Brojs se vodio teorijom da se tumorske ćelije hrane proteinima iz čvrste hrane, a da će materije iz tečnosti usporiti rast tumorskih ćelija, dok će zdrave ćelije dobijati hranljive supstance.
Međutim, treba imati u vidu da Brojsova dijeta nije uvršćena u naučno priznate studije, tako da se pre same upotrebe, treba posavetovati sa lekarom da ne bi došlo do neželjenih efekata, jer usled konzumiranja isključivo tečnosti, može doći do neželjene neuhranjenosti i malaksalosti, te samovoljnog prekida prepisane terapije (hemoterapije i zračenja).
Brojsova dijeta se zasniva na specijalnom soku
Recept za Brojsov sok
Sastojci:
-
1 organska cvekla (55% soka)
-
1 organska šargarepa (20% soka)
-
1 organski štap celera (20% soka)
-
1/2 organskog krompira (3% soka) (krompir nije obavezan sastojak osim kod tumora jetre gde je neophodan)
-
1 organska rotkvica (2% soka)
Način pripreme i konzumacija:
-
Stavljajte u sokovnik jednu po jednu namirnicu i fino izmiksujte. Čaša soka se konzumira oko 30 minuta!
Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h
To znači da se svaki gutljaj obavlja polako, osoba treba da se trudi da što duže zadržava sok u ustima ne bi li se što bolje razgradio radom pljuvačnih žlezda. -
Brojsov sok se konzumira 42 dana. Nakon 42 dana, treba se odraditi onkološki pregled i uzeti biohemijske analize da bi se utvrdilo da li pacijent dobro reaguje na Brojsovu dijetu.
Ako pogledate recept, primetićete da se Brojsov sok sastoji od povrća koja su siromašna glukozom. Brojs se prilikom sastavljanja recepta oslonio na teoriju da se ćelije tumora hrane glukozom, dok zdravim ćelijama nije potrebna velika količina glukoze za normalno obavljanje funkcija.
Dok se konzumira Brojso sok, tih 42 dana, strogo se zabranjuje brza hrana i ostale namirnice bogate materijama koje iz bilo kog razloga mogu da uspore rad creva.
Neželjeni efekti Brojsove dijete jesu glavobolja i malaksalost koji mogu da se preveniraju. Pre nego što se započne Brojsova dijeta, pacijent treba da pripremi organizam na ovako strog režim, tako što će postepeno izbacivati sve namirnice koje su siromašne vlaknima ili bogate glukozom.
Brojsova dijeta za mršavljenje
Jedini sastojak Brojsove dijete koji treba isključiti ukoliko se Brojsova dijeta želi koristiti za mršavljenje jeste krompir koji je bogat ugljenim hidratima. Ostale namirnice poslužiće kao vrsta laksativa. Cvekla, celer i rotkva detoksikuju organizam tako što masne kapljice razgrađuju vlaknima kojima su bogati, tako da podstiču pokretljivost creva, obezbeđuju redovno pražnjenje creva i podstiču ubrzano varenje.
Brojsova dijeta za mršavljenje ima jednu manu a to je što osobe često mogu da osete malaksalost ili osećaj gladi jer su ove namirnice siromašne sastojcima koji izazivaju sitost.
Najbolje vreme da se sprovodi Brojsova dijeta jeste godišnji odmor ili period pauze od posla, jer će Vam fokus na posao usled ove dijete biti smanjen usled učestalog osećaja gladi.
Sa druge strane, ukoliko zaista želite da skinete višak kilograma, a obuzeti ste poslom, Brojsova dijeta se može kombinovati sa nekom drugom koja ne iziskuje toliko strog režim: povrće će i dalje obavljati odličnu funkciju detoksikacije organizma, tako da ćete uvrštanjem Brojsovog soka u dijetalnu ishranu biti pun pogodak za Vaše ubrzano mršavljenje.
Brojsov čaj
Rudolf Brojs je bio jedan od onih stručnjaka koji su žalfiju dizali na pijadestal. Čaj od žalfije je, po Rudolfu Brojsu, magičan čaj koji leči sve bolesti. Brojsov čaj se sastoji od 4 sastojka a to su: žalfija, matičnjak, nana i kantarion.
Iako se žalfija koristi sveža za upale grla, kada želimo da je konzumiramo kao čaj, kuvanjem od 3 minuta odstranjujemo eterična ulja koja su pogodna samo za zdravlje grla. Žalfija uspešno leči probleme sa grlom, jetrom, želucem i nadimanjem.
Matičnjak odlično deluje na centralni nervni sistem i pozitivno utiče na rad srca. Nana nas oslobađa nadimanja i potpomaže varenju a kantarion jača imuni sistem.
Za razliku od Brojsovog soka, Brojsov čaj ima manje kontroverznu primenu, jer nema neželjenih efekata.
Brojsov čaj odlično detoksira organizam, jača kardiovaskularni sistem, ima odličan antikancerogeni efekat (po Brojsu), čisti disajne puteve i olašava pušačima da ostave cigarete, suzbija pojavu kamena u bubregu, jača imuni sistem i olakšava želudačne tegobe. Mnogi korisnici Brojsovog čaja su istakli da im je Brojsov čaj pomogao i kod hormonalnih problema, kod problema sa prostatom i u borbi protiv alergije.
Ipak, i pored svog odličnog dejstva na organske sisteme, Brojsov čaj se ne preporučuje u trudnoći.
Priprema Brojsovog čaja:
Sipajte pola litra vode na šporet da se ključa. Zatim u nju stavite 1 kašiku žalfije. Ostavite da ključa tako tačno 3 minuta.
Nakon 3 minuta, skinite šerpu sa rerne i dodajte po prstohvat nane, matičnjaka i kantariona.
Zatim čaj ostavite da odstoji 10 – 15 minuta. Nakon toga, procedite čaj a zatim sipajte u 2 posude po 250 mililitara. Jednu dozu popijte pre doručka, a drugu možete piti uveče pre spavanja, ili pre večere. Brojsov čaj isključivo pripremajte u emajliranoj posudi.Brojsova dijeta je dosta kontroverzna ali postoje mnogi ljudi koji su imali pozitivna iskustva.
Izvor: prirodnoizdravo.com
Ispovest: Kako mi je vakcina razorila vezu
Pandemija ne jenjava, a samim tim je vrlo česta tema i vakcinacija. Jedna devojka iz Beograda nam je otkrila otkrila kakvu polemiku su vodili ona, koja je vakcinisana i njen dečko, koji ne želi da se vakciniše.
Mnoge stvari prave razdore u vezama, brakovima, porodičnim i prijateljskim odnosima. Ljudi se nekada rastaju zbog različitih političkih gledišta, elementarnih stavova o životu i odgajanju dece, a danas se susrećepo sa novim pitanjem koje unosi razdor u mnoge odnose – pitanje vakcinacije.
Nekoliko puta do sada sam čula da to pitanje pravi probleme u vezama, ali niko do kraja nije želeo da mi ispriča o čemu se zapravo radi. A onda sam srela poznanicu, prilično potrešenu. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Bio je to period kada se najavljivala mogućnost primanja treće doze, za koju se ona prijavila i nakon čega se posvađala sa svojim dečkom.
„Ja sam se vakcinisala Fajzerom i prva doza je prošla skoro neprimećeno, dok me je druga doza oborila na par dana u krevet. Nisam lako podnela i njemu sada smeta što sam se prijavila za treću. Ne shvatam ga, kako je toliko neodgovoran i prema sebi i prema meni. Mislim da ću morati da idem da spavam kod drugarice par dana”, rekla je M.L. koja živi s dečkom.
Iskreno, ostavila me je bez teksta i danima sam razmišljala kako će se dalje situacija odvijati. Nakon desetak dana srele smo se ponovo.
„Primila sam treću dozu, a on je ipak otišao na par dana kod svojih. Sasula sam mu sve u lice i nazvala ga antivakserom i zatražila sam objašnjenje za njegov bes. Pustio je suzu i rekao je samo da je nesiguran. Nije mi bilo jasno i tražila sam da ode. Posle sam danima sedela i razmišljala o toj njegovoj rečenici. U šta ima da bude nesiguran?”
Rekla mi je da su nakon par dana razgovarali o tome, jer njoj ‘nesiguran’ nije dalo mira. Objasnio joj je da mu je bilo jako teško da je gleda onih par dana kada je bila u krevetu i da mu nije jasno zašto se ponovo odlučila na vakcinaciju. Kao i to da nije antivakser, niti da smatra da nam kroz vakcine ugrađuju čipove, nego je jednostavno nesiguran u sve to i želi da sačeka bar još malo pre nego što se odluči šta će da radi.
„Ne slažem se sa tim i i dalje mi je nekad teško uopšte da shvatim. Ali razumem ga, a razume i on mene. Sad smo okej, ponekad uđemo u raspravu, ali se trudimo da o tome ni ne pričamo mnogo. Ali ipak, ne znam da li je ovo iskreno ili zatišje pred buru.”
Očigledno da ona ‘slažemo se da se ne slažemo’ možda ostane samo mit. A, šta bi bilo ako neko zaista ne može da ostvari konsenzus tako i ne zna kako da se nosi sa tim? Ili ako je slučaj porodice u pitanju i roditelji ne mogu da se usaglase da li vakcinisati decu ili ne? Odgovor je daje psihološkinja Sara Ivanović.
„U principu to jeste individualno i na svakom je da smatra da li je u redu vakcinisati se ili ne, jer ipak u našoj zemlji vakcinacija za koronu nije obavezna i izbor postoji. Kada je u pitanju partnerski odnos ili je u pitanju porodica to može da postane vrlo problematično, i upravo zbog takvih stvari dolazi do nesuglasica i konflikata. A, kod takvih parova se postavlja pitanje – da li su ti parovi zapravo funkcionalni? Odnosno, da li se njihovi stavovi i vrednosti zapravo poklapaju ako ne mogu da se usaglase i da razumeju jedno drugo?”
Naravno povlače se tu pitanja i kvaliteta veze i odnosa, posebno ako neko partnerov stav o vakcinaciji doživljava kao ‘uvredu’ ili kao nešto lično, ukoliko je partner doneo odluku da se npr. ne vakciniše. Psihološkinja smatra da se tu krije mnogo dublji problem, od same vakcinacije.
Istakla je da je naravno mnogo veći problem ukoliko je dilema među roditeljima, posebno ukoliko se radi o zdravlju dece.
„Ako roditelji nisu saglasni, tu nastaje mnogo ozbiljniji problem, s obzirom da se problematika više ne odnosi samo na individualni nivo. Za decu je najbolje da se roditelji pokušaju da se usaglase i što bolje informišu. Ukoliko nije moguće postići dogovor, bilo bi dobro potražiti medijatora u vidu psihološke pomoći koja može biti od velikog značaja za rešenje problema.”
Izvor: zadovoljna.nova.rs
Nauka dokazala: SRBI se zbog ovoga razlikuju od drugih
Stanovnici Srbije se razlikuju od drugih žitelja Evrope zato što imaju varijantu gena koja se kod njih pojavljuje mnogo češće, pokazala su najnovija istraživanja Instituta za nuklearne nauke Vinča. Interesantno je da se protein koji proizvodi taj gen naziva Serb.
“Svi imamo iste gene, ali varijante gena se razlikuju”, rekla je dr Nevena Veljković, naučna savetnica Instituta Vinča ističući da imamo jednu varijantu po kojoj smo specifični.
“Taj gen zove se PSPH, to je skraćenica koja je vezana za njegovu funkciju, ono što je nama bilo zanimljivo. Geni proizvode proteine koji dalje čine ono po čemu se razlikujemo, kako mi funkcionišemo. Protein koji taj gen proizvodi se zove Serb, to je nama bilo vrlo uzbudljivo, iako je potpuno slučajno. Naziv potiče po serium B proteaza, pa se skrati na Serb. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Ali od 24.000 gena koliko ima, da baš mi u Srbiji imamo tu razliku, to je koincidencija, ali vrlo uzbudljiva”, rekla je ona.
“Imamo značajna naučna otkrića, otkrili smo da postoje varijante gena koje nisu bile poznate u velikim bazama podataka kod nas. Sve više gentskih istraživanja to otkriva, male zemlje, male populacije nisu bile predmet istraživanja, ali se ta neravnopravnost koja postoji sada sve više ispravlja”, rekla je doktorka.
Dr Veljković podvlači i važnost ovakvih istraživanja.
“Veoma je važno da znamo genetsku strukturu zato što se te informacije koriste da bi se pravile personalizovane terapije. Medicina sve više ide ka tome da vi dobijete terapiju koja odgovara baš vama, koja je ‘skrojena’ prema sebi, zbog toga je osnova vaša genetska slika, ali treba da znamo i kakva je slika vaše populacije, da bismo znali da li je ta varijanta česta i bezopasna, ili je veoma retka pa treba obratiti posebnu pažnju”, rekla je ona.
Ako je neki gen čest, moguće je da je u korelaciji s bolešću, kao kod nas imamo povišenu učestalost kardiovaskularnih bolesti.
“Nije samo jedan gen uzročnik nekih bolesti. Ponekad jeste, ali najčešće nije već više različitih gena je potrebno udruženo da deluju, pa kad se tome doda stil života, nastaje neka bolest”, kaže ona.
“Genetika mnogo pomaže, ali mi moramo da znamo da možemo i sami da utičemo na to”, rekla je doktorka.
Ovo istraživanje će pomoći u određivanju terapije
“Prvi je korak na tom putu, treba da radimo mnogo više, da imamo više ispitanika i da istražimo mnogo više gena. Važno je bilo početi, staviti nas na ovu genetsku mapu, jer velike farmaceutske kompanije prave terapije uzimajući u obzir sve što postoji na svetu. Ako niste uključeni, vi uzmete kako ste dobili”, rekla je ona.
Da li su Srbi genetski skloni visokom krvnom pritisku?
“Pa, ovako, mi to nismo istraživali, već da li geni koji su kod nas učestali imaju veze sa povišenim pritiskom. Ali druga istraživanja, naših kolega, pokazuju da je to toliko učestala patologija kod nas da bi je trebalo vrlo ozbiljno istražiti”, rekla je ona.
Važe li ova pravila samo za Srbe, ili zapravo za region?
“Istraživali smo za našu zemlju, ali geni ne poznaju granice, to jeste tačno. Mi nismo još istražili za Balkan, ali verujem da se i okruženje time bavi”, rekla je ona.
“Razlikujemo se u velikom broju gena koji je povezan sa imunskim odgovorom, mislim da tu treba posebno da istražimo. Imunski odgovor je važan za mnoge stvari, ne samo za koronu već i karcinome, koji užasno opterećuju našu populaciju”, rekla je ona.
Izvor: .b92.net
Otkriveno kako vakcine protiv kovida utiču na DNK čoveka
Najpopularnija teorija zavere je ona kako mRNA vakcine (napravljene na bazi informacione RNK), a to su Fajzer i Moderna, menjaju DNK populacije, da sadrže “čip” koji će “neke sile” iskoristiti za kontrolu ljudi, da izazivaju sterilitet, sadrže teške metale i otrove.
Sve ovo su obično teorije zavere koje uglavnom zastupaju antivakseri, iako je veoma mali broj njih sa ovakvim stavom svakako su tu i oni koji izražavaju ekstremno nepoverenje u efikasnost vakcina protiv korone.
Za Sinofarm, odnosno kinesku vakcinu tvrde da je obična “vodica”, a ove koje su napravljene na “zapadu”, odnosno mRNA, da su opasne jer koriste novu tehnologiju za koju se ne zna kakvo će dejstvo imati na ljudski organizam.
Epidemiolog dr Erik Figel-Ding objavio je na Tviteru snimak koji je izdala organizacija “Vaccine Makers Project”, a koji je nazvao “najboljim videom godine”. U ovom snimku je do detalja objašnjeno kako zapravo vakcina napada korona virus.
Takođe, vidi se i da vakcina uopšte ne utiče niti ima interakciju sa ljudskim DNK, što samo potvrđuje ono što eminentni stručnjaci ističu – da su vakcine bezbedne.
“Kao i mnogi drugi virusi, korona koristi protein da se za njega zakači i prodre u naše ćelije. Antitela koja su na tom proteinu mogu da blokiraju viruse i spreče ga u tome”, navedeno je u ovom snimku.
“RNK vakcine (mRNA) ‘uče’ naš imuni sistem da stvara ova antitela. Na koji to način vakcine postižu? RNK je genetski materijal koji daje instrukcije našim ćelijama da proizvode protein. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
RNK u vakcinama se nalazi u omotaču napravljenom od masnih čestica koje ga štite od specijalnih ćelija imunog sistema, nazvanih dendritske ćelije. Kada se jednom nađe u ovim ćelijama, RNK ne ulazi u njihovo jezgro direktno, niti ima interakciju sa DNK, već ostaje u pseudo plazmi, sa ostalim RNK molekulima, čekajući da stvori enzime koji su našem telu potrebni. Kada ribozom ‘pročita’ RNK vakcinu, stvaraju se delići proteina na površini virusa.”
Putem limfe, ovi delići putuju kroz organizam i “alarmiraju” druge ćelije imunog sistema.
“Neke od ovih ćelija (T, B ćelije) stvaraju antitela koja savršeno ‘odgovaraju’ površinskim proteinima na virusu. Druge, stimulisane proteinskim delovima nazvanim citotoksične T ćelije, mogu da ubiju ćelije inficirane virusom. Tako da, kada korona virus pokuša da nas inficira, naš imuni sistem je spreman. Odmah ga prepoznaje, neutrališe i uništava, pre nego što uopšte dođemo u rizik da se razbolimo”, objašnjeno je u videu.
Izvor: b92.net
Ovako je govorio Njegoš: Neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može!
Ovih dana izgleda da su se svi prisetili Njegoša, pa ga rado citiraju. Neka njegova mudrost bar nakratko uđe u naše misli i srca. Zbog toga vam donosimo neke njegove najpoznatije stihove:
Čašu meda jošt niko ne popi,
što je čašom žuči ne zagrči;
čaša žuči ište čašu meda,
smiješane najlakše se piju.
***
U dobru je lako dobar biti,
na muci se poznaju junaci!
*** Ćud je ženska smiješna rabota!
Ne zna žena ko je kakve vjere;
stotinu će promijenit vjerah
da učini što joj srce žudi.
***
Ko na brdo, ak i malo, stoji
više vidi no onaj pod brdom.
***
Oči zbore što im veli srce.
Teško zemlji kuda prođe vojska.
***
Tvrd je orah voćka čudnovata,
ne slomi ga, al zube polomi!
*** Svak je rođen da po jednom umre,
čast i bruka žive dovijeka.
***
Udri vraga, ne ostav mu traga,
ali gubi obadva svijeta.
***
Bič sam božji za tebe ispleten
da se stavljaš šta si uradio.
***
Bez muke se pesma ne ispoja
bez muke se sablja ne sakova.
***
Blago tome ko dovijeka živi
imao se rašta i roditi.
*** Vuk na ovcu svoje pravo ima
ka tirjanin na slaba čoeka;
al tirjanstvu stati nogom za vrat;
dovesti ga k poznaniju prava,
to je ljudska dužnost najsvetija!
*** Mlado žito, navijaj klasove,
pređe roka došla ti je žetva.
*** Neka bude borba neprestana,
neka bude što biti ne može.
Na groblju će iznići cvijeće
za daleko meko pokoljenje.
*** Med za usta i hladna prijanja,
a kamoli mlada i vatrena.
*** Kome zakon leži u topuzu,
tragovi mu smrde nečovještvom.
*** Usred podne da ga čovjek sretne,
sva bi mu se koža naježila.
***
Pokoljenje za pjesnu stvoreno
vile će se grabit o vjekove
da vam vjence dostojne sapletu
vaš će primjer učiti pjevača
kako treba s besmrtnošću zborit.
*** Slavno mrte, kad mreti morate.
*** Svijet je ovaj tiran tiraninu
a kamoli duši blagorodnoj.
*** Zdravo tvoja glava na ramena,
ti ćeš pušku drugu nabaviti
a u ruke Mandušića Vuka
biće svaka puška ubojita.
***
Budale su s očima slepe.
***
Što ljudi hoće, to i vreme trpi.
****
Laktom vjere glupost čovjeka mjeri, a ozbiljnost djelom i vrlinom.
***
Ja sam vladar među varvarima, a varavrin među vladarima.
***
Lipo, ljepo, lepo i lijepo, bilo, bjelo, belo i bijelo-listići su jednoga cvijeta, u pupolj se jedan odnjihali.
Izvor: stil.kurir.rs
Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h
Sve sa KROMPIROM – 17 najukusnijih recepata
Mihajlo Mika Dajmak dugi niz godina izdavao je kultni Mali kuvar kao podlistak Danasa. Donosimo vam najbolje Mikine recepte sa krompirom:
Potaž od krompira
Krompir – 500 gr; crni luk – 500gr; biber; ulje; začin od povrća; kisela pavlaka – 1 čaša
Čorbica uz pomoć blendera. Oko pola kilograma seckanog luka se isprži na ulju do rumene boje, pa nalije vodom u koju se ubaci isto toliko krompira iseckanog na kockice. Začini se onim začinom što se nekada zvao samo „vegeta“ a danas ima razne nazive. Dakle, kad krompir smekša blenderom se sve pretvori u kašu, još razredi vodom kol’ko treba, pa pobiberi i kuva na laganoj vatri desetak minuta.
Jede se ili tako kako je, ili začinjeno pavlakom.
Obična krompir – čorba
Krompir – 500 gr; praziluk – 250 gr; biber; so; ulje; aleva paprika
Svaka krompir – čorba je em jeftina, em ukusna.
Pola kila oljuštenog krompira se isecka na kockice. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Samo beli deo od dva struka praziluka se očisti i isecka na kolutiće. Sve ovo zajedno se skuva u litri i po posoljene vode, u ključ ubaci kašičica slatke aleve paprike, zabiberi po ukusu i pusti na tihoj vatri da se krčka petnaestak minuta.
Salata od krompira
Krompir – 500gr; ceveni luk – 300gr; sirće; ulje; so; biber
Standardna salata bez koje, u još postojećim krčmama koje drže do sebe, ne može da se zamisli dnevni meni.
Dakle, krompir se obari sve s ljuskom, pa dok je još topao, a ne i vreo, oljušti i iseče na ploške. Onamo se dve velike glavice crvenog luka iseckaju na rebarca, sve izmeša pa posoli, pobiberi, zakiseli i naulji. Da bi se ukusi sjedinili kako valja, da zejtin ne bi klizio s krompira, sve valja da se meša dok je još toplo. Posle salatu samo valja ohladiti.
Salata (ali kakva)od krompiraSlane sardele – 5kom; krompir – 500 gr; origano; vinsko sirće; maslinovo ulje; crne maslinke; kapari
Ime sve govori: dakle, ovo nije salata od krompira, što se uz prepečene dvadesetogodišnje japanske osliće služi u pešadijskim kasarnama.
Pre svega, pola kile krompira valja iseckati na kockice, pa obariti tako da ne ostanu živi, ali i da se ne prekuvaju. Onda se pretvaraju u pire, pa od salate nema ništa.
Kockice, dakle, obarene kako treba, posole se, pobibere mlevenim belim biberom i izmešaju s prstohvatom origana. Tada se preliju modenskim sirćetom, onda, i maslinovim uljem.
A tek tada, dolazi ono glavno: slane sardele (pet-šest komada) valja očistiti od kičmene kosti, svaku polutku podeliti još na dva dela, pa ribice nehajno razbacati po krompiru. Koliko komada ribica, toliko i krupnih crnih maslinki i sitnih kapara. Za konac, što delo krasi.
Naravno, sve mora da se dobro ohladi, pa potroši uz kakvo lagano, crno vino. Game, na primer.
Pileća krompir – salata
Pileće belo meso – 500gr; beli krompir – 500 gr; majonez – 200gr; peršunov list – 1 veza; limun – 1 kom; so
Za sve koji vode računa o zdravoj hrani, one koji se plaše holesterola, za ostale kojima banu nenajavljeni gosti, a treba ih ugostiti, namenjen je ovaj recept. Pošto, poznato je, piletina i nije neko meso, onda ona mora biti bar dobar materijal za jednostavnu salatu.
I jeste. Ovako.
Pola kila belog mesa bez kostiju i kožurice (pažnja: holesterol!) valja obariti u slanoj vodi pa iseckati na sitne kockice. Isto se učini i sa pola kila belog krompira. Ohladi se, pa sačeka dalje.
A dalje je veza sitno seckanog peršunovog lista, 200 grama majoneza i sok od jednog limuna.
Ovo sad samo valja promešati i do služenja odložiti na hladno.
Za one goste belo vino se podrazumeva.
I ono valja da je odloženo na hladno.
Španska tortilja
Krompir – 500 gr; jaja – 3kom; crni luk – 1 glavica; ulje; so
U mnogim kafanama i kafeima diljem sunčane Španije, gostu se uz piće služi i meze: paelja (pirinač sa plodovima mora) uz vino, tortilja (mala debela palačinka) uz pivo.
Lep običaj, pa ovo ujedno treba shvatiti i kao predlog domaćim kafedžijama.
Dva osrednja krompira, pre svega treba očistiti i oprati, pa izrendati na najkrupnije rende. Ovako pripremljen krompir se izruči na vreo zejtin i proprži da višak vode ispari.
U kakvoj pogodnoj činiji se dobro umute tri posoljena jajeta i jedna glavica sitno iseckanog crnog luka.
Krompir se onda uspe u ovu smešu od jaja i sve dobro promeša. Prži se u tiganju, debelo dva-tri centimetra, s jedne pa s druge strane, jede toplo, ili iseče na kockice, kao kakvi kolačići, pa mezeti hladno.
Uštipci od krompira
Krompir – 500 gr; brašno – ½ šolje; kvasac – 1 pakovanje; puter – 100gr; jaje; so; ulje; kiselo mleko
Ovo mora da se sprema brzo. Dakle, kad se oljušti krompir hoće da potamni, a ovaj još mora i da se izrenda. Dakle, da sve ne bi potamnelo, u šerpi se izrendan krompir pomeša s kvascem razmućenim u pola šolje mlake vode, posoli se, doda puter, jaje, pa sve dobro promeša i ostavi na toplom da nadođe.
Sada je sve polako: u puno vrelog ulja prže se uštipci, što se kasnije, topli dakako, serviraju sa hladnim kiselim mlekom.
Krompir sa sosom od sira
Krompir – 1 kg; topljeni sir – 250 gr; ulje – 2 kašike; mleko – 1 kašika; pavlaka – 1 kašika; limunov sok – 4 kašike, biber
Sprema se brzo, jede isto taklo brzo. Krompir se obari u ljusci, oljušti, preseče na polutke, pa poređa u tanjir da čeka dalje. Topljeni sir, ulje, mleko i pavlaku valja dobro promešati. Da masa postane ujednačena. Sve se malo zagreje pa dobro zaspe mlevenim biberom i limunovim sokom.
Ovim sosom preliju se polutke krompira pa služi toplo.
Krompir u mleku
Krompir – 1 kg; mleko – 1 šolja; puter – 100 gr; peršunov list – 1 veza
Navika je čudo jedno. Dakle, ona kazuje da se krompir kao prilog sprema na tri načina: kuvano, pečeno ili prženo. Samo posoljeno.
Džaba je mudrim ljudima (Dositej) što pokušavaju da prosvetle narod. Navike su vazda bile jače.
Evo skromnog priloga „Priključenijima”: Kilogram krompira se oljušti, opere, iseče na kockice, pa uspe u pliću šerpu. Još se zalije šoljom vrele vode, šoljom mleka, posoli, pa poklopi i kuva na laganoj vatri dok se ne skuva. Na kraju se sve prelije puterom, i samo začini seckanim listom peršuna.
Krompir na oko
Krompir – 1 kg; jaja – 5kom; beli jaki sir (ili kajmak) – 100gr; ulje; so; biber
Evo jednog jednostavnog, jeftinog, a atraktivnog mezeluka koji će uspešno odraditi posao oko cele večere ili čak posluženja za iznenadne goste.
Koliko gostiju, toliko i krompira, toliko jaja, toliko i kašičica sjeničkog (ili feta) sira, može i starog dobrog kajmaka. Veće krompire (roze je za ovo najbolji) treba oljuštiti pa izdubiti toliko da unutra stanu i kašičica belog mrsa, i celo jaje. Onamo se zavri voda, posoli se, pa krompiri izblanširaju na nekoliko minuta.
Poređaju se na pleh u kojem će se peći, svaki napuni kašičicom sira ili kajmaka, onda unutra razbije jaje, pa ukrasi zrnom bibera. Peče se u rerni na regularnih 225 stepeni, a gotovo je kad je u sredini i jaje pečeno.
Žikin krompir
Krompir – 1 kg; paprika babura – 1 kom; ljuta papričica – 1 kom; paradajz – 1 kom; crni luk – 1 glavica; slanina – 200 gr; so; svinjska mast
Da nije bilo čuvenog beogradskog mehandžije Žike Tlačinca, ovo bi bila samo jedna od varijanti pekarskog krompira. Ali, Žika je po mnogo čemu zaslužio da ga pamte anali ugostiteljstva. Sve što je napravio, bivalo je drugačije. Tako i krompir, na koji je malo-malo zvao prijatelje. O svom trošku, nego šta.
Otišao je Žika, nestali su i neki lepi običaji.
Veliki pleh (Žika je imao puno prijatelja) namaže se svinjskom mašću, pa poređa red, na ploške isečenog posoljenog krompira. Polovinom od ukupne količine. Poređaju se na rezance isečene paprike babure; ljute papričice na kolutove; na kockice iseckan paradajz; na kolutove crni luk; na kockice polovina slanine; pa sve posoli; zatvori drugom polovinom krompira i ponovo posoli. Za kraj polovina slanine se iseče na šnite, pa ispeče, zatvoreno folijom, u rerni zagrejanoj na regularnih 225 stepeni.
Pred kraj se skine folija, rerna pusti na jače i sve još zapeče. Dok ne porumeni.
Srpski krompir
Krompir – 1 kg; kajmak – 100 gr; ovčiji sir – 100 gr; mesnata slanina – 100 gr; aluminijumska folija
Krupni komadi ivanjičkog roze krompira dobro se operu, preseku napola, pa samo malo izdube. Tek toliko da stane kašičica kajmaka ili sira.
Pripreme se još i na šnite isečeni komadi sremske mesnate dimljene slanine.
Jedna polutka se napuni čačanskim ili kraljevačkim kajmakom, onda poklopi slaninom, druga napuni ribanim sjeničkim sirom, pa krompir ponovo sjedini, a sve dobro uvije u aluminijumsku foliju.
Tako se peče oko sat vremena na standardnih 225 stepeni.
Pre nego što su nam pronalazači podarili aluminijumsku foliju, krompir se pekao u pepelu, slanina bacala na žicu, a kajmakom sve naknadno prelivalo u tanjiru.
Ručak od korenja
Krompir – 1 kg; šargarepa – 500 gr; celer – 150 gr; cvekla – 150 gr; slanina – 100 gr; jaja – 2 kom; kisela pavlaka – 1 čaša; parmezan
Kada je jedan od čauša (nagradno pitanje: ko se još seća tog lika?) rekao da ćemo „ako treba jesti i korenje”, a onaj nepomenik dodao „da se saginjati nećemo” (podrazumeva se ni zbog kopanja korenja), nije se ni slutilo da se i od korenja može napraviti nešto ukusno.
Kilogram krompira, duplo manje šargarepe, dva korena celera i jedna cvekla iseku se a la žilijen (kao za pomfrit).
Po dnu zemljanog đuveča se rasprostre sto grama, na kockice iseckane slanine, preko nabaca korenje, pa odozgo sve prekrije s još sto grama slanine.
Posoli se pa peče dok se ne ispeče, a onamo umuti šolja kisele pavlake s dva jajeta, i na samom kraju sve zalije i zapeče.
U normalno vreme bilo je nužno sve zaprašiti s dve kašike parmezana, što su, pod vlašću pomenutih likova, zamenjiivali ostaci sira koji su se našli u kući.
Musaka s keljom
Krompir – 1 kg; kelj – 500 gr; praziluk – 200 gr; feta sir – 250 gr; jaja – 2 kom; kisela pavlaka- 1 čaša; ulje; biber; so; parmezan
Srce od kelja se očisti od korena, opere, iseče na rezance, pa pripusti slanoj kipućoj vodi na nekoliko minuta. Za to vreme se očiste dva struka praziluka, iseckaju na kolutiće, pa na ulju prže dok ne smekšaju.
Ocede se oni rezanci od kelja pa pomešaju s lukom.
To je fil.
Kore su naravno – krompir.
Dno nauljenog đuveča se prvo prekrije polovinom na kolutove isečenim krompirom, zaspe filom, preko isecka još četvrt kile feta sira, pa sve zatvori drugom polovinom krompira.
U rerni se peče regularno dok krompir ne počne da rumeni, a onamo umuti čaša kisele pavlake sa dva jajeta. Ovim se musaka zalije pa zapeče do zlatnožute boje.
Nadeveni krompir
Krompir – 1 kg; juneće mleveno meso – 300 gr; slanina – 100 gr; kisela pavlaka – 1 čaša; jaje; senf; veza peršunovog lista; crni luk; beli luk; biber; so
Glavna stvar je napraviti nadev. Sve ostalo je jednostavno da jednostavnije ne može biti.
U dubljoj činiji valja samo dobro promešati 300 grama dva puta mlevenog junećeg mesa, čašu kisele pavlake, jaje, sitno seckanu glavicu crnog luka i isto tako pripremljenu glavicu belog, a začiniti po ukusu solju, dižonskim senfom i biberom.
Krupan roze krompir valja dobro oprati, upolovačiti pa izdubiti. Sredina će valjati za neki pire, a dobijene čančiće valja samo napuniti nadevom i poklopiti režnjevima mesnate slanine.
Sve ostalo učiniće rerna na regularnih 225 stepeni, za manje od sata. Dok se krompir ne ispeče.
Musaka
Krompir – 1 kg; mešana zelen (peršun, paškanat, šargarepa) –500gr; crni luk – 2 kom; mleveno juneće meso – 500 gr; jaja – 3kom; pavlaka – 1 čaša; mleko – 1čaša; ulje, biber; so
Koliko je krompir važan, valjda najbolje govori to što je musaka od krompira jedina za koju je dovoljno reći: musaka. Sve drugo traži objašnjenje: od patlidžana, tikvica, zelja…
Naravno pravi se od krompira. Ali, i takva trivijalnost ima bezbroj načina: može od živog, može od probarenog, može od pirea, može i od pohovanih ploški kako se ponegde čini. Ipak, najlepše je tanke ploške samo propržiti na vrelom ulju dok ne porumene, što će onda musaki dati jedinstven ukus.
Dakle, kilogram krompira pre svega valja očistiti, oprati, iseći pa propržiti. Sada fil: Dva struka praziluka, ili dve glavice crnog luka, očiste se pa iseckaju na sitne kockice.
Posoli se pa na tihoj vatri dinsta dok luk ne smekša. Očisti se još i pola kila šargarepe, zeleni i paškanata, izrenda pa pridruži luku.
Kad je sve dovoljno smekšalo, doda se pola kila mlevenog junećeg mesa, po potrebi još dosoli, pobiberi svakako. Prži se uz mešanje desetak minuta i to je gotovo.
Preliv se pravi od tri jajeta pomešana sa čašom milerama i čašom mleka.
Ređa se: krompir, fil, što se malo zalije prelivom, onda ponovo krompir, fil, preliv, krompir… tako dok ima materijala, a na kraju obavezno samo krompir što se obilno zalije filom.
Peče se ne duže od pola sata u regularno zagrejanoj rerni, dakle na 225 stepeni.
Jede se odmah, jer ne valja kad se ohladi.
Šufnudle
Krompir – 1 kg; jaja – 3 kom; brašno – 2 kašike; so; šećer; prezle; ulje
Mogu bitiu glavno jelo. Jedino. Mogu i u gulaš, a, kao ovde, mogu biti poslastica. Kako ko voli.
Kila krompira se, pre svega, u ljusci skuva, potom oljušti, pa dobro propasira. Dodaju se žumanca od tri jajeta, dve kašike brašna, između pstiju šećera i soli. Ovako se napravi testo od kojeg se prave šufnudle, ne veće od malog prsta. (Napomena: video zapis u Kopolinom „Kumu”, vol. 3.) Onamo se zavri voda, pa u njoj skuvaju šufnudle. Gotove su kad isplivaju na površinu.
Sad, još samo ih treba uvaljati u, na ulju propržene prezle, i zasuti kristal šećerom.
Knedle sa šljivama
Krompir – 1 kg; jaja – 3 kom; brašno – 2 kašike; so; šećer; šljive (sveže ili suve); ulje; prezle
Od kada su se dosetili pa u samoposlugama počeli da prodaju već pripremljene i zamrznute knedle, gotovo da se zaboravilo na nauk. Kriza i štednja na svakom koraku vratiće ponovo veštinu pakovanja knedli.
Dakle, prvo testo: krompir se u ljusci skuva, oljušti, pa dobro propasira. Dodaju se žumanca od tri jajeta, dve kašike brašna, između pstiju šećera i soli. Kao za šufnudle.
Dalje je drugačije: među rukama se naprave male „pljeskavice”, u sredinu postavi suva ili sveža otkošćena šljiva (lepo je i sa kajsijama, kako svežim tako i suvim), onda uviju tako da se dobiju loptice. Kao za tenis.
Onamo se zavri voda, pa u njoj skuvaju knedle. Gotove su kad isplivaju na površinu.
U tiganju se ugreje ulje, proprže prezle, pa knedle samo uvaljaju i zaspu kristal šećerom.
Izvor: danas.rs
Tretman koji briše bore s lica: Egipatski balzam za večnu mladost
Egipćanke su oduvek bile sinonim za lepotu i negovan izgled, a zanimljivo je da su neki proizvodi za šminkanje nastali upravo u palatama egipatskih kraljica.
Žene iz drevnog Egipta su se oslanjale na prirodne sastojke koji su im bili dostupni, te su uz pomoć darova prirode imale visoko kvalitetnu negu. Verovatno mnogo bolju nego što imamo mi danas.
Na internetu već danima kruži jedan recept za domaći egipatski balzam koji zateže i podmlađuje kožu lica, a mi vam u nastavku otkrivamo recept.
Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h
Potrebni sastojci:
-
pola kašičice pčelinjeg polena (možete ga kupiti u bolje opremljenim radnjama zdrave hrane)
-
1 kašičica meda
-
20 g pčelinjeg voska
-
2-3 kapi tinkture propolisa
-
70 ml ulja po želji (maslinovo, bademovo, kokosovo, arganovo)
-
par kapi eteričnog ulja – po želji
-
Priprema:
Prvi korak: Pčelinji vosak stavite u čistu teglicu i prelijte uljem. Malu količnu ulja ostavite sa strane.
Drugi korak: Pomešajte ostale sastojke u dubljoj posudi tako da dobijete gustu pastu.
Treći korak: Na pari zagrejte vosak i ulje da se istope. Istopljeni vosak i ulje dodajte prethodno pripremljenoj pasti pa dobro umutite da se stvori kremasta pasta.
Vratite je u teglicu i vaš balzam je spreman za korišćenje!
Preparat mažite pred spavanje i ujutro će vas dočekati meka, nežna i hidrirana koža.
Nakon svake uporabe dobro zatvorite i može trajati nekoliko meseci.
Izvor: b92.net
Želudačna kila (Hijatus hernija): Simptomi, lečenje- Kako da sami sebi pomognete
