Srpska pravoslavna crkva i vernici  20. januara slave Svetog Jovana Krstitelja, praznik posvećen svetitelju i proroku koji je krstio Isusa Hrista na reci Jordanu.

Praznik Sveti Jovan Krstitelj posvećen je Isusovom rođaku, poznatom kao Jovan Preteča. Jovan se zove Krstitelj, jer je, po verskom učenju, krstio Isusa Hrista, a Preteča zato što je najavljivao Hristov dolazak.

Obeležava se dan posle Bogojavljenja, kao sećanje na Krštenje Isusovo i ulogu svetitelja koji je pripremao narod za novu veru.

Postoji verovanje da ako u ponoć, pre Svetog Jovana, jedno jaje spustite u posudu sa vodom: ako potone, to znači da vam je sudnji dan blizu.

U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja. Vernici, bilo pravoslavci ili katolici, vrlo često daju Jovanovo ime svojoj deci. Pravoslavci slave krsnu slavu svetog Jovana, a katolici obično slave imendan. Jovan Krstitelj je bio  jevrejski asketski propovednik iz 1. veka koji je vršio obredna kupanja na reci Jordan. Pozivao je ljude na pokajanje i okretanje Bogu. Najpoznatiji je po tome što je krstio Isusa, koji je prihvatio njegovu poruku. Jovan je ubijen za vreme kralja Judeje Iroda koji je naredio da se proroku odseče glava.

Neki suštinski elementi Jovanovog pokreta, kao post i krštenje, su verovatno ušli u rano hrišćanstvo pod uticajem Jovanovih učenika. U hrišćanstvu se poštuje kao svetac, pustinjak i mučenik, prethodnik Isusov.

Sveta vodica je voda koja je osvećena tokom verskog obreda – Malo i Veliko vodoosvećenje. Smatra se svetom, posebnom i lekovitom vodom. Bogojavljenska vodica se nikada ne kvari.

 Značaj Bogojavljenske vodice

Bogojavljenska voda divna je potvrda pravoslavne vere. Njena je osobina da godinama ostaje sveža, ukusna, osvećena i lekovita. Odavno se čuva običaj da se ova vodica čuva u naročitom sudiću cele godine, jer ona pomaže u svakoj bolesti i kad mala deca imaju strah noću, i kad čoveku naglo pozli i kad mu hrana ne prija i kad ne može da podnosi bolove u bolesti i kad mu se smućuju pomisli i ne zna kako jednu stvar da reši – i uopšte, mnogobrojne su prilike u životu i teškoće kad se Bogojavljenska vodica sa verom upotrebi i stvarno koristi. Na sam dan Bogojavljenja crkva dozvoljava da se tom vodicom krope sve odaje i svaki kutak i da sva čeljad piju koliko ko hoće. Ali, u svima drugim danima godine, Bogojavljenskom vodicom, ne sme ništa drugim danima u godini da se kropi, sem da se pije u bolesti. A zdravi ako žele, moraju koji dan postiti, pa tu vodicu uzeti ujutru.

U našem narodu od davnina poštuje se Bogojavljenska vodica. U 14. veku, za vreme cara Dušana i kneza Lazara, onim ljudima kojim nije dozvoljeno da se pričeste zbog nekog velikog greha, dozvoljeno im je da poste i okuse Bogojavljenske vodice.

Svaka kuća, na dan Bogojavljenja, kad sveštenik sveti vodu, treba da je uzme u naročit sud i da se čuva preko cele godine.

Vladika Nikolaj Žički

Šta je Sveta vodica i kako se osvećuje voda – Malo i Veliko vodoosvećenje

Sveta vodica se koristi pri mnogim sveštenoradnjama i činovima pravoslavne Crkve, bilo da se neposredno osvećuje, bilo da se koristi ranije osvećena voda: prilikom osvećivanja hramova, domova, grobnih spomenika i raznih predmeta koji čoveku služe ili se on njima koristi.

U svetoj tajni Krštenja, osvećena voda postaje „vodom očišćenja, banjom preporoda, izvorom života“, u kojoj se kršteni rađa „vodom i Duhom“ za novu dolazeću stvarnost Carstva Nebeskoga.

Osvećenje vode ima svoje poreklo u prvim vekovima ranog hrišćanstva, o čemu svedoče drevni pisani izvori, kao apostolske ustanove. Evhologion Serapiona Tmuiškog kao i rani oci Crkve: Teodorit, blaženi Jeronim, Epifanije i drugi. Ipak, u početku nije postojalo ustanovljeno pravilo kada, gde i kako se vrši vodoosvećenje. Postojala je izvesna razlika u tim obredima. No svima njima je zajedničko da se osvećenje vode vrši pomoću određenih molitava, prizivanjem Svetoga Duha, kao i krstolikim blagosiljanjem i pogruženjem u vodu Časnoga Krsta, što i danas čini elemente svakog vodoosvećenja.

Danas su poznata dva osvećenja vode: veliko i malo. Veliko vodoosvećenje se vrši dva puta u godini na Krstovdan (Navečerje Bogojavljenja) i na Bogojavljenje, u kome se sećamo Krštenja Isusa Hrista u reci Jordan, u kome Crkva vidi ne samo prototip omivanja grehova, no i stvarno svećenje prirodne vode pogružavanjem Boga u telu u vodu. To je svečani obred kojem, skoro redovno, prisustvuje veliko mnoštvo naroda, koji osvećenu vodu nose svojim domovima, jer se ta Sveta Vodica – Bogojavljenska vodica, čuva u svakom domu preko cele godine kao velika svetinja, a koristi se samo u velikoj nuždi (bolesti, uznemiravanje od strane zlih duhova). U nekim našim krajevima običaj je da sveštenik sam raznosi Bogojavljensku vodicu po domovima vernika.

Malo vodoosvećenje vrši se u različitim prilikama, pri drugim crkvenim činovima i obredima, pa i na zahtev pojedinih vernika. Prema svakoj potrebi, može se vršiti malo osvećenje vode u svako vreme i na svakom mestu: u kući, u polju, u vrtu i tako dalje.

Koliko može da se čuva Bogojavljenska vodica

Sveta Vodica, naročito ona Bogojavljenska vodica (koju narod uglavnom i uzima i nosi svojim domovima), može se čuvati neograničeno vreme. Ma koliko dugo je čuvali, ona ne gubi svoju osvećujuću blagodat niti postaje podložna kvarenju. Ima u narodu porodica koje Bogojavljensku Vodicu čuvaju po trideset i više godina, s tim što svake godine, od nove Bogojavljenske Vodice, kada je donesu iz crkve, pomalo dodaju u flašu u kojoj drže staru Bogojavljensku vodicu.

No, glavno pitanje je: „Nakon jedne godine, kada stigne nova Sveta Vodica, šta da se radi sa starom“?

Odgovor na to direktno pitanje u crkvenim knjigama ne piše, niti ima bilo kakvo pisano naređenje u vezi toga. Ali zato postoji narodno predanje i običaj koji je Crkva prećutno usvojila, te je isti običaj stekao predanjsku vrednost, kao i mnoge druge stvari koje se putem predanja u Crkvi čuvaju.

Dakle, po tom narodnom običaju, a sada i crkvenom predanju, ukoliko se sva količina Bogojavljenske Vodice ne utroši pobožno u toku godine, onda se taj ostatak, kada stigne nova Bogojavljenska Vodica, saspe u bunar, u reku ili u cveće. U svakom slučaju tamo gde se neće izložiti gaženju i obesvećenju.

Što se pak tiče Vodice koja se po domovima sveti za Vaskrs (nikada: na Vaskrs), ona se u toku posta može, i treba, uzimati svako jutro po malo pre svakog jela, i tako utrošiti. Ona se upravo i osvećuje sa tim ciljem, da bi sveti veliki praznik Vaskrsenja Hristovog dočekali u osvećenim domovima, ali i sa osvećenim dušama svojim (kao hramovima Duha Svetoga), čemu pobožno korišćenje svete Vodice itekako doprinosi.

 Izvor: Praktična veronauka

Srpska pravoslavna crkva i mi vernici vernici 19. januara proslavljamo Bogojavljenje!

Na ovaj dan Isusa Hrista je u reci Jordan krstio Jovan Krstitelj. Prema Bibliji, odmah po krštenju, a ono je obavljeno tri puta porinjanjem u vodu, otvorilo se nebo i začuo se glas Boga Oca koji je objavio da je Isus sin njegov, a tada na rame Isusa slete Sveti Duh u obličju goluba. Ovim krštenjem je Isus označio početak svoje misije i propovedi.

Vernici sa proslavom počinju već veče pred praznik. Od trenutka kada se smrkne, vernici se pozdravljaju sa “Bog se javi” i otpozdravljaju sa “Vaistinu se javi”.

Sveti Jovan Šangajski pisao je o simbolici praznika Bogojavljenja, gde je Hristova smirenost uticala na to da se ispuni Božija pravda

Slaveći Bogojavljenje, mi se sećamo i da se Bog pokazao ljudima kao Trojica i da se Isus javio svetu kao Hristos.

Gde se javio Hristos? Gde je započeo Svoje delo? Da li je otišao u grad veliki i tamo se javio u Svojoj Slavi? Ili se uspeo na goru visoku, a masa od mnoštva hiljada je stajala dole i posmatrala Ga kao nekakvo čudo? Ne! Hristos je pošao u pustinju, na reku Jordan , gde je Jovan krštavao narod. Jovan je propovedao pokajanje i pozivao grešnike da se, u znak pokajanja, krste u Jordanu. I evo, kao grešnik dolazi i Hristos i moli za krštenje. On, u koga ne bejaše greha. Uplašio se Jovan. „Ti treba mene da krstiš“. „Ostavi sada“ – odgovara Isus – jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu“. Adam je gordošću sagrešio, želeo je da se uzvisi, da postane poput Boga.

A Hristos je došao da ispuni pravdu Božiju, da greh gordosti Adamove popravi smirenošću. Adam je želeo da se uzvisi pred Bogom, a Bog se unizio pred čovekom. Hristos je sišao u vodu i prihvatio krštenje od raba Svojega. Drhteći, Jovan je položio ruku na Vladara i Boga svojega, a Hristos je smireno pognuo Svoju glavu pred njim. Ova smirenost Hristova otvorila je nebo. Tada su se nebesa otvorila i začuo se glas Boga Oca:“Ovo je Sin Moj ljubljeni, koji je po Mojoj volji. Ovo je Sin Moj, koji Sebe ponizi da bi izvršio Moju volju, istinski Sin Moj, Koji se unižava da bi čoveka uzvisio“. A Duh Sveti je sišao sa neba na Isusa, potvrđujući reči Oca. Tako je smirenošću Isus otvorio nebo i pokazao ljudima tajnu Trojičnosti Božanstva.

Ali, zašto je On to obavio upravo na vodi, a ne na nekom drugom mestu? Setimo se kako je Bog stvarao svet. Kada je Bog stvarao nebo i zemlju, „zemlja beše bez obličja i pusta, i Duh Božiji dizaše se nad vodom“. Potom rastavi Bog zemlju i vodu, ali tako da voda ipak ostane na svakom mestu i nužna svemu stvorenom. Čovek ne može da živi bez vode, niti bilo kakva životinja; postoji voda (vlaga) u vazduhu; uzmimo bilo gde grudvicu zemlje – i tamo postoji voda; postoji voda i u kamenu, sve i ako nam se čini da je tamo nema, pa ipak, ona postoji i tamo i, kada Bog poželi može je osloboditi iz njega, kao što je i učinio za vreme Mojsija.

„Gospodnja je zemlja i što je god na njoj, vaseljena i sve što živi u njoj. Jer je On na morima osnova i posred reka utvrdi je“ (Ps.24,1-2). „Nebesa biše odavno i da je zemlja iz vode i od vode sazdana Božijom reči“, piše apostol Petar. „Od kojih tadašnji svet, vodom potopljen, propade“ (II Pet. 3,5-6). Kada je čovek sagrešio navukao je gnev Božiji ne sano na sebe nego i na čitavu prirodu. Čovek je kruna Božijeg stvaranja; on je postavljen za cara prirode. A kada car postade neprijatelj Caru drugome, tada i čitavo carstvo njegovo postade neprijateljsko carstvo. Kazna je bila namenjena ne samo čoveku nego i svemu stvorenom /tvari/. „Jer znamo da sva tvar zajedno uzdiše i tuguje do sada (Rim. 8,22). Ali, „tvar se pokori taštini (ne od svoje volje nego za volju onoga koji je pokori)“ (Rim. 8,21-22). Zato oproštenje krivcu oslobađa i stvoreno od robovanja propadljivom. „Uništena će biti ova priroda propadljiva i preobraziće se u novo nebo i novu zemlju, gde pravda obitava“. (II Pet. 3,12-13).

Da bi se omogućila ova promena, da bi se priroda pripremila za nepropadljivost koja će nastupiti posle sudnjega dana, Hristos je došao na vode Jordana. Uronivši u Jordan, Hristos je posvetio ne samo vode Jordana nego i čitavu vodenu prirodu, kao što i kliče Crkva u svojim pesmama:“Hristos se javi da Jordana osveti vode“ (Pretpraznični tropar), „Danas se vodena osvećuje priroda“ (Tropar pri Ishodu na Jordan). A pošto se voda svuda nalazi, onda je osvetivši vode Hristos time osvetio sve stvoreno, čitavu vaseljenu. Hristos je pripremio prirodu da bi i ona osetila dobre posledice od žrtve koju je On došao da prinese. Ali ne samo to On je vodi dao moć da opere ljudske grehe. Krštenje Jovanovo je bilo samo znak pokajanja. Hrišćansko krštenje jeste novo rođenje, oproštaj svih grehova. Vodom je kaznio Bog grehove prvog sveta i uništio ga je vodom u potopu. Vodom sada spasava Bog ljude kroz Tajnu krštenja.

Tako je Hristos na vodama Jordana uništio glavu zmije, kako se to poje u crkvenim pesmama, glavu one zmije koja je prevarila Adama i Evu, ali je bila pobeđena smrenošću Isusovom, – otkrio je ljudima da je Bog Trojica – osvetio vodu, a sa vodom pripremio i sve stvoreno za prihvatanje reči oproštaja i za nepropadljivost.

I tada je, izdržavši još jednu borbu sa đavolom u pustinji, Hristos krenuo da priprema ljude za carstvo buduće i počeo je svoju propoved rečima: „Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko“ (Mt. 4,17), ili kako stoji u drugom Jevanđelju: „Ispunilo se vreme i približilo se carstvo Božije: pokajte se i verujte u Jevanđelje“ (Mk. 1,15).

Do tada je Jovan Krstitelj propovedao pokajanje, pripremao put Gospodu. Kada Sam Gospod viče ljudima:“Pokajte se“. Taj glas je namenjen ne samo ljudima koji su živeli u Hristovo vreme već se tim rečima Hristos obratio svim ljudima u svim vremenima i vekovima. I mi smo slušali te reči iz Jevanđelja. Dok još nisu utihnule praznične pesme Bogojavljenja, one nas podsećaju da se približava vreme pokajanja. Budimo pažljivi! To nisu reči proroka ili anđela nego Samoga Gospoda. Pokajaćemo se i u postu, koji dolazi, nastojaćemo da pobedimo naše starsti i dobijemo oproštaj grehova, da bismo u budućem veku ušli u nepropadljivo Carstvo koje je pripremio Gospod. Amin.

Izvor: Svetosavlje.org

U noći između Krstovdana i  Bogojavljenja radi se jedan lep običaj, vrlo drag vernicima.

U poslednjim minutima Krstovdana, veruje narod, treba jasno zamisliti želju. Onda u ponoć pogledajte u nebo i poželite da vam se ta želja i ostvari. Naime, veruje se da se u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, na tren otvara nebo, da se krste (ukrštaju) vetrovi što duvaju zimi s onima što duvaju leti i da sva voda postaje sveta. Ko se tada zatekne na otvorenom i to vidi može od Boga da zatraži ispunjenje jedne želje.

Ono što je vrlo važno je da je želja formulisana potpuno jasno. Zato večeras pred ponoć dobro razmislite šta je to za čime žudite i večeras u ponoć recite jasno i glasno.

Još jedan stari običaj danas važi za devojke. Postojalo je verovanje da će mlade devojke na bogojavljensku noć (18. na 19. januar) na nebu ugledati lik onoga za koga će se udati. U nekim krajevima devojke su koristile ogledalo da bi ugledale lik suđenog. Pored ogledala stavljale su se sveće, a moralo se voditi računa da se ogledalo slučajno ne pregreje i ne pukne, jer u tom slučaju, verovao je narod, sleduje joj sedam godina nesreće.

Izvor: zena.blic.rs

Dvojica monaha odlaze u prostor Raške šume, a treći prelazi u drugu eparhiju. . . Trojica monaha koji su se decenijama podvizavali u manastiru Dečani Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu i Metohiji nedavno su proterani zbog nespremnosti da dobiju vakcinu protiv KOVID-a. Jeromonah Serapion, monah Nikanor i monah Luka bili su članovi manastirskog bratstva preko 20 godina sve dok nisu došli u sukob sa igumanom Savom, koji snažno podržava vakcine i stroge mere izolacije.

Izvor blizak monasima priča da iako zvanično nisu bili obavezni da se vakcinišu, o. Sava je sve više vršio pritisk na njih, i sve više pokušavao da ih odvoji od ostale braće, i fizički i u crkvenom, i društvenom smislu, govoreći nekoj bratiji da ne kontaktiraju sa njima. Otac Sava je čak zaključavao monahe u radionici zbog njihovih poslušanja. „Jedan je bio poslednji ikonopisac, pa mu je zabranio da radi ikone i zaključao ga u radionicu, a drugi je bio poslednji drvorezbar i isto tako o. Sava ga je zaključao u radionicu.” U manastiru su primenjivane i stroge blokade tokom poslednje dve godine, čak i kada to nisu zahtevali lokalni organi vlasti, kao i druge mere kao što je zahtevanje PCR testova za svakog monaha koji se vraća u manastir nakon što je bio odsutan iz manastira dan ili više i uskraćujući braći medicinsku negu koja nije vezana za KOVID.

Ove oštre mere su, izgleda, sprovedene sa blagoslovom NJegovog Preosveštenstva sadašnjeg Episkopa Raško-Prizrenskog Teodosija. Napetost između igumana i trojice monaha nekako je dostigla vrhunac poslednjih dana, kada je došlo do neke vrste spora oko novih ograničenja, nakon čega je o. Sava rekao monasima da moraju da odu. Iguman je izmišljao druge izgovore zašto su morali da odu, ali pravi uzrok je njihovo stalno prisustvo kao nevakcinisanih monaha u njegovom inače potpuno vakcinisanom bratstvu, kaže izvor. Rasprava je postala toliko žestoka da je jedan od monaha očigledno udario igumana u lice. Dvojica monaha odlaze u Rašku šumu, a treći prelazi u drugu eparhiju.

Podsećamo da je 2010 godine iz te eparhije proteran, a nakon toga i „rasčinjen“ počivši episkop Artemije lažno ga optuživši zbog zloupotrebe crkvenog novca a u suštini iza toga su sakrili njegovu dugogodišnju borbu protiv ekumenizma, borbu za čistotu ispovedanja pravoslavne vere i borbu za očuvanje vekovne srbske zemlje Kosova i Metohije. Za vladikom Artemijem iz te eparhije tada je pošlo preko stotinu monaha i monahinja. Novi episkop Teodosije svojim rukovođenjem datu mu eparhiju sunovraćuje pogubnom jeresju ekumenizma, a od skoro i koronoverstva podržanom iz vrhuške svetovne i duhovne vlasti.

Izvor: vaseljenska.net

Srpska pravoslavna crkva i mi vernici danas, 18. januara,  slavimo zimski Krstovdan, praznik uoči Bogojavljenja, koji se slavi kao uspomena na prve Hrišćane i kada se strogo posti.

Praznik se vezuje za Bogojavljenje i krštenje Isusa Hristosa, kao i za dan posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, koji je i krstio sina Božijeg u reci Jordanu.

Na ovaj dan, posle liturgije, u hramovima se obavlja i čin vodoosvećenja, sutra na Bogojavljenje, voda se osvećuje i van hrama, na rekama i drugim otvorenim mestima.

Od Božića do Bogojavljenja mrsni su svi dani, ali se na Krstovdan, ma koji dan od ponedeljak do petka bio, strogo posti, na vodi. Ukoliko padne u subotu i nedelju, post je razrešen na ulje.

Ovim postom se pripremamo za praznik Bogojavljenja i za pijenje bogojavljenske vodice.

U našem narodu veruje se da se večeras u ponoć, pred Bogojavljenje, otvara nebo i Bog javlja ljudima. Čeka se ponoć, a tada uz molitvu treba izgovoriti želju.

Šta prema verovanjima i običajima treba da uradite

Prema narodnim običajima u nekim delovima Srbije na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća.

Posti se strogo, prvi put posle Božića, jer je do ovog dana bilo razrešenje zbog velikog praznika. Zato je u srpskom narodu ostala izreka: “Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti”.

Po narodnom predskazivanju vremena, koji vetar duva na Krstovdan, taj vetar će najčešće duvati tokom godine.

U Sremu se govorilo da se ovoga dana vetrovi krste (tj. ukrštaju, duvaju jedan drugome u susret), pa koji nadjača.

U dvanaest dana, počinjući od Božića a zaključno s Krstovdanom, ogleda se dvanaest meseci godine koja dolazi, pa kakvo je vreme kog dana takvo će biti u mesecu koji tom danu odgovara po redosledu.

Na Krstovdan su se, prenose hroničari, jeli ostaci badnjedanskog pasulja i – spremane su pihtije. Ali kako je Krstovdan posni dan, to su ih jeli sutradan, na Bogojavljenje.

Krstovdan je dan kada se ceo svet moli i poziva na pokajanje, kako bi se očistili od grehova i bili dostojni ISUSA HRISTA.

“Raduj se, Krste, jer na Tebi Hristos, Bog naš, svojevoljno raširi ruke Svoje i izvrši naše spasenje!”

Ova molitva ima za cilj da podseti svakog vernika kako nas beznačajni problemi vuku na dno, a na svetu ima toliko stvari za radovanje.

Toliko stvari zbog kojih moramo i trebamo da se zahvalimo Bogu! Ono što je stvarno važno (porodica, deca, zdravlje, zdravi i živi roditelji, prijatelji) često uzimamo olako, a upravo je to ono na čemu trebamo da budemo zahvalni.

Molitva časnom krstu za Krstovdan:

Slava Gospode, Krstu Tvome Časnome! Neka vaskrsne Bog, i neka se razveju neprijatelji Njegovi, i neka beže od Lica Njegova oni koji ga mrze.

Neka iščeznu kao što iščezava dim, kao što se topi vosak na domaku ognja; tako neka izginu đavoli pred licem onih koji ljube Boga i osenjuju se krsnim znakom, i koji radosno govore: Raduj se, prečasni i životvorni Krste Gospodnji, koji progoniš đavole silom raspetog na tebi Gospoda našeg Isusa Hrista, koji je sišao u pakao i satro silu đavolsku, i koji nam je darovao tebe, Krst Svoj Časni, za proganjanje svakog protivnika.

O, prečasni i životvorni Krste Gospodnji, pomaži mi uvek sa Svetom Vladarkom, Djevom Bogorodicom, i sa svima Svetima zanavek. Amin.

Srpske pravoslavna crkva i mi vernici obeležavamo danas veliki praznik Krstovdan kada treba strogo postiti. Zato se pihtije koje se danas spremaju ostavljaju za Bogojavljenje (19. januar), a treba reći i da im na slavskoj trpezi za Svetog Jovana pripada važno mesto.

Za pihtije je potrebno:

3 suve i 3 sveže svinjske nožice

2 para svinjskih ušiju

3 svinjska repa

1 svinjska kolenica

1 teleća noga

biber u zrnu

so

4 glavice belog luka

Priprema:

Sastojke lepo očistite i stavite ih u poveći lonac. Začinite ih po ukusu i nalijte oko litar vode. Sve sastojke kuvajte na tihoj vatri do pet sati (zavisi od toga koliko je meso staro). Tokom kuvanja obavezno, s vremena na vreme, sakupljajte masnoću i penu koja se nakupi na površini.

Da su pihtije kuvane, znaćete tako što ćete videti da meso samo otpada sa kostiju (podignite jedan komad, pa ako vam meso samo sklizne, pihtije su gotove), a tečnost postaje lepljiva. Sklonite tada lonac sa vatre i ostavite sa strane da se prohladi. Ako se mast i dalje skuplja na površini, skinite je.

Prohlađenu smesu, zatim, procedite kroz gusto sito, a meso i kosti ostavite sa strane i iseckajte na željene komade. Iseckano meso, zatim, rasporedite u dublje tanjire, preko naseckajte beli luk i u svaki tanjir nalijte proceđenu tečnost.

Tako pripremljene pihtije ostavite na terasu ili u frižider da se hlade preko noći. Prilikom serviranja pospite ih ljutom alevom paprikom.

Izvor: espreso.co.rs

Nađa Irena Fišić zagrebačka je novinarka sa više od 20 godina iskustva u medijima. Nakon Azije i i Balija, izabrala je Beograd za svoj dom. Ovde živi nešto duže od godinu dana i svake će subote prenositi svoje utiske – šta je oduševljava, čudi, šta ne razume i zašto misli da je Beograd trenutno najbolji grad za život.

BUKVALNO – E, on bukvalno, bukvalno meni kaže. Dakle to je bukvalno bilo. Bukvalno sam… Niti jedna rečenica ne prolazi, ali bukvalno ne prolazi bez ove riječi.

ZNAČČČIIIII – Ovako se započinje rečenica. Nakon znači često slijedi bukvalno. Znači bukvalno je tako. Bukvalno znači. Ne pretjerujem.

REZERVACIJA  – U ZG-u odeš van, vidiš jel ima stol, sjedneš, naručiš. U BG-u te svagdje i svuda odmah s vrata zaskoče – imate li rezervaciju? „Kakvu crnu rezervaciju! Ponedjeljak je, sedam navečer, hoću pojest’ kobasicu, ne brancina na morskoj pjeni.“

„Žao mi je, moraćete da sačekate”, na to glasi odgovor. Bez rezervacije ne pomišljajte na izlazak u bilo koji restoran, kafić, pivnicu, a kamoli klub. Čak i ako je to stolić mini razmjera oko kojeg ćete se tiskati i čagati vas desetero – rezervacija je majka svih bitaka!

PONEDJELJAK – Isti je kao i svaki drugi dan – treba vam REZERVACIJA! Jer svi su vani i sve je puno.

IZLASCI – A to nas dovodi do izlazaka, zbog kojih većina Zagrepčana i sve više stranaca dolazi u Beograd. Ponuda je ogromna, što ti srce želi, to ćeš i dobiti (ako imaš rezervaciju naravno!), ali ono što Beograd odvaja od drugih velegradova koji isto tako nude zabavu, jest spremnost i želja njegovih STANOVNIKA da izlaze. Hej, hoćemo sutra na koncert? Može. Jel bi na pivu? Ajmo. Idemo na kviz? Apsolutno! Van te zovu prijatelji i prijatelji prijatelja ako skuže da ti se baš negdje ide. Nigdje nisam vidjela toliku želju da se ugodi gostu, da se pređe pola grada radi jednog pića ili klope. I to se sve osjeća u zraku koji odiše zaraznom atmosferom izlazaka. Ajmoooooo!

9 NIJE 9 – A nije bome ni 9 i 15, 9. 25, eventualno je 9.45, ako imate sreće. Dogovorimo se tako mi nadobudni Zagrepčani s beogradskom ekipom u nekom kafiću u devet navečer. Žurimo, jurimo, zovemo CarGo jer kasnimo i zajapureni upadamo kroz vrata u 21.01. Dobro je, ne kasnimo puno.

Unutra cura na garderobi, cura koja provjerava rezervacije (zar ste sumnjali) i konobar. OK, nisu još stigli. Naručujemo cugu. Opušteni smo. Vrijeme prolazi, stiže i druga cuga, stižu neki drugi ljudi, ali ne i naši. Sjedimo sami tako vjekovima već lagano nacvrcani i ne znamo o čemu bi više pričali, nervozni smo, gdje su pobogu! Prvi naš čovjek kapne u 15 do 10, pa onda u 10, 10 i 15. Okupili smo se svi u 11. Čula sam kasnije da je to normalno.

NAZDRAVLJANJE – A onda kad se već svi skupimo krene kucanje – živjeliiiii! U ZG-u se kucne jednom i aj bok! U BG-u se kuca svaki put! Čim netko digne čašu, evo ih! SVI se apsolutno moraju dodirnuti čašama i NARAVNO pogledati u oči. Ja toliko uvijek pazim da ne prolijem, da mi je to apsolutni stres. Kucanje i gledanje u oči u isto vrijeme – meni je to nemoguća misija.

SVAĐA – Ma mani me se, makni taj novčanik, nema šanseeeee, ma beži bre, idi tamo, ne dolazi u obzir, gde si krenula, ma aloooo!… Eto tako otprilike izgleda kad želite nešto platiti u Beogradu. Naljute se ljudi kad poželiš dati lovu za neki račun. Nastane halabuka i đumbus i rat oko toga tko će prvi potegnuti pare i platiti. Jedna moja fetiva Beograđanka redovno mi prijeti da će mi “odseći ruke i noge!” Što nas dovodi do bitne stavke da se računi plaćaju…

NA KRAJU – Prvi put kad sam izašla van u Beogradu i naručila piće, odmah sam platila sve. Tako to ide u Zagrebu – dođe cuga – platiš. Ovdje me konobar dva puta pitao – baš sad želite platiti, a ja sam začuđeno kimala glavom. Pa da, naravno. Ni ne sluteći da se tamo sve, baš sve plaća na kraju. Naručuješ hranu, cugu, dođe vas 17, ne znaš više ni šta si ti naručio, a kamoli ostali, ali račun stiže na kraju večeri. Ljudi ostavljaju novce kako odlaze, a iako sam najčešće ostajala zadnja, sve je tip top.

FRIZERI – Rade i nedjeljom. Apsolutno je zapravo nevjerojatno da na frizuru ne možeš u subotu popodne i nedjelju u ZG-u, baš tad kad su razna događanja, svadbe, koncerti. Ovdje frizeri ne rade ponedjeljkom. Tko može na frizuru u dva sata popodne u ponedjeljak npr? U BG-u je friziranje isto tako 30 kn – manje od 5 eura.

ŠTIKLE – Što nas dovodi do stavke da su Beograđanke savršeno isfrizirane UVIJEK. Kao i sređene od glave do pete u svako doba dana. Ali ovdje je dnevni look najhard core zagrebački noćni look, a BG noćni look je kao za nastup na Euroviziji. Nema majci da izađeš van u ravnim čizmama ili tenisicama! Dok je meni čisti zločin stavljati na stopala štikle, ovdje je zločin NE imati štikle. No možete vi misliti što god hoćete o stilu BG-a, ali naklon do poda za trud i brigu o sebi Beograđanke! I može i malo manje trepavica i noktiju, botoxa i hijalurona – stvarno ste lijepe i zgodne, ali ono baš! Usprkos tome.

Izvor: zadovoljna.nova.rs