U sezoni virusa, prehlada i respiratornih infekcija sve češće se postavlja pitanje: kako zaista ojačati imunitet? Iako postoji veliki broj saveta, suplementa i „brzih rešenja“, istina je da se snažan imuni sistem gradi svakodnevnim navikama. Prvi i najvažniji korak je uravnotežena ishrana. Organizam najbolje funkcioniše kada unosimo dovoljno vitamina, minerala i antioksidanata koji učestvuju u odbrani ćelija. Namirnice poput agruma, kivija, bobičastog voća, spanaća, brokolija, belog luka, đumbira i kurkume imaju dokazano povoljan efekat na otpornost organizma. Posebno su važni cink i selen, minerali koji pomažu pravilno funkcionisanje imunološkog sistema, kao i hrana bogata vlaknima koja reguliše rad creva i podstiče ravnotežu dobrih bakterija.

Zdravlje creva često se zanemaruje, iako čak 70% imunog sistema potiče upravo iz digestivnog trakta. Zato su probiotici — bilo iz hrane poput kefira, jogurta i fermentisanog povrća, bilo iz suplemenata — veoma važni tokom zimskih meseci. Crevna flora utiče na to kako telo reaguje na viruse, koliko brzo se oporavlja i koliko efikasno smanjuje upalne procese.

Drugi ključni stub jakog imuniteta je san. Tokom noći telo proizvodi citokine i specifične ćelije koje direktno napadaju viruse i bakterije. Osobe koje spavaju manje od 6 sati dnevno statistički češće obolevaju od respiratornih infekcija. Zato se preporučuje stabilna rutina spavanja, izbegavanje ekrana pred spavanje i uvođenje večernjih tehnika opuštanja.

Stres je jedan od najvećih neprijatelja imunog sistema. Kortizol, hormon stresa, kada je hronično povišen, slabi odbrambene reakcije i čini organizam ranjivijim. Kratke šetnje, vežbe disanja, meditacija ili jednostavno nekoliko minuta potpune tišine mogu imati iznenađujuće snažan efekat na otpornost organizma.

Zimi je posebno važno voditi računa o vitaminu D, jer ga organizam dobija pretežno putem sunčeve svetlosti. Većina ljudi tokom hladnih meseci ima deficit, što povećava rizik od infekcija, umora i slabosti. Suplementacija se preporučuje u dogovoru s lekarom, posebno kod osoba koje često obolevaju.

Ne treba zanemariti ni fizičku aktivnost, čak i kada je napolju hladno. Umereno vežbanje poboljšava cirkulaciju, podstiče rad imunoloških ćelija i smanjuje upalne procese. Dovoljno je 20–30 minuta brzog hoda, laganog treninga kod kuće ili istezanja, da telo ostane u dobrom ritmu.

Na kraju, osnovne navike ostaju najefikasnije: redovno pranje ruku, provetravanje zatvorenih prostorija, vlaženje vazduha i izbegavanje pregrejanih prostorija koje isušuju sluzokožu. Sluznica nosa i grla je prva linija odbrane, i kada je suva, virusi se lakše zadržavaju.

Imunitet se ne jača jednim suplementom ili sezonskom dijetom — on je rezultat svakodnevne brige o sebi. Dosledne, male navike mogu napraviti ogroman pomak i postaviti temelj dobrog zdravlja tokom cele godine.

Ana Živkovic & gpt

www.ordinacija.tv

Naučnici su postigli značajan proboj u lečenju nealkoholne masne bolesti jetre (NAFLD), stanja koje pogađa milione ljudi širom sveta.

Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Mičigen razvili su obećavajući novi lek koji bi mogao da promeni dosadašnji pristup lečenju ove rasprostranjene bolesti, prenosi Danas.

NAFLD se karakteriše nakupljanjem masti u jetri, što može dovesti do upale i stvaranja ožiljaka. Procene ukazuju da ova bolest pogađa i do 32% svetske populacije.

Jedan od ključnih aspekata studije bila je međunarodna saradnja. U istraživanju su učestvovali i naučnici iz Centra za eksperimentalne životinje pri Univerzitetu Xi’an Jiaotong i Instituta za kardiovaskularne nauke pri Pekinškom univerzitetu, što dodatno potvrđuje značaj i globalni domet ovog otkrića, prenosi thebrighterside.com.

Rezultati studije nedavno su objavljeni u prestižnom časopisu Cell Metabolism.

Profesor dr Judžin Čen, vodeći autor studije i profesor kardiovaskularne medicine na Univerzitetu Mičigen, naglasio je važnost ovog otkrića. Istakao je da su pokušaji razvoja terapije za NASH (nealkoholni steatohepatitis) do sada nailazili na brojne prepreke, a mnogi lekovi nisu zadovoljili standarde bezbednosti i efikasnosti tokom kliničkih ispitivanja.

„NASH beleži zabrinjavajući porast, i uspešno lečenje ne-ljudskih primata našim kandidatom za lek, DT-109, dovodi nas bliže nego ikad do terapije za milione ljudi koji pate od ovog stanja“, izjavio je dr Čen.

Razvoj leka DT-109 zasniva se na otkriću da je poremećen metabolizam glicina jedan od uzroka NAFLD i NASH-a. Iako su stotine jedinjenja pokazale efikasnost u lečenju NASH-a kod miševa, Čen ističe da su ti modeli ograničeni jer ne oslikavaju u potpunosti ljudsku bolest, pa se rezultati teško mogu preneti u kliničku praksu.

Istraživački tim je koristio model NASH-a kod ne-ljudskih primata, potvrđen metodama višestrukog profilisanja (multiomics), što je jedan od prvih takvih uspeha u ovoj oblasti.

Kod i miševa i primata, istraživači su otkrili da DT-109 poništava nakupljanje masti u jetri i sprečava napredovanje fibroze, podstičući razgradnju masnih kiselina i stvaranje antioksidanasa. Lek takođe inhibira proizvodnju litoholne kiseline, toksične sekundarne žučne kiseline blisko povezane sa NAFLD-om.

Kada bolest pređe u fazu NASH-a, može doći do nepovratnog oštećenja jetre. NASH, teži oblik NAFLD-a, procenjuje se da pogađa oko 6,5% svetske populacije, značajno povećavajući rizik od ciroze i otkazivanja jetre.

Uprkos širokoj rasprostranjenosti NASH-a, do sada nije postojao efikasan lek. Mnogi prethodni kandidati nisu pokazali zadovoljavajuće rezultate niti su bili dovoljno bezbedni tokom kliničkih ispitivanja. Međutim, istraživači iz Mičigena razvili su jedinjenje koje pokazuje snažan potencijal za regeneraciju jetre oštećene NASH-om.

Revolucionarni lek, poznat kao DT-109, je tripeptid na bazi glicina koji je osmišljen da smanji nakupljanje masti i spreči stvaranje ožiljaka u jetri. Istraživači su ga testirali na miševima i ne-ljudskim primatima i utvrdili da efikasno poništava masne naslage u jetri i sprečava dalja oštećenja.

„Ovim značajnim probojem u prekliničkim modelima možemo razmatrati evaluaciju DT-109 kao potencijalnog leka za lečenje NASH-a u budućim kliničkim ispitivanjima“, izjavio je dr Džifeng Džang, koautor studije i vanredni profesor kardiovaskularne medicine na Mičigenskom univerzitetu.

„S obzirom na to da milioni ljudi pate od NASH-a, potreba za efikasnim lekom nikad nije bila hitnija.“

Izvor: n1info.rs