Novak Đoković je napravio neverovatnu karijeru gradeći je na kultu mentalne snage po kojoj je prepoznatljiv naročito u poslednjih nekoliko godina. Značajan faktor u izgradnji imidža mentalne gromade svetskog tenisa bio je rad na psihičkoj stabilnosti, fokusu, koncentraciji i preko potrebnoj mirnoći u odlučujućim trenucima.

Novak nikada nije krio da su mu u tome pomogle tehnike meditacije i vizuelizacije koje je godinama praktikovao, a često se u potrazi za što efikasnijim metodama pronalaženja unutrašnjeg balansa okretao i raznim guruima kao što su Pepe Imaz ili Mohanđi.

U Novakom slučaju to je prevazilazilo sam sport i postajalo deo njegovog privatnog života i porodice.

Novak Đoković tvrdi da je ključ uspeha kontrola emocija i uma. i da mu meditacija pomaže na terenu.

– Naravno da meditiram i na terenu! Prvo pravilo meditacije je disanje, zar ne? Ali, svesno disanje. Kao profesionalni sportista, moraš da naučiš da dišeš. Kada si anksiozan na brejk ili meč loptu protivnika, ostaješ sam sa sobom. Nema nekog da te zameni kao u timskim sportovima. Ti preuzimaš sve pohvale, ali i krivicu.

Sve je u tvojim rukama. Da bi izvukao 100 odsto iz sebe, moraš da savladaš veštinu disanja, da se nosiš sa pritiskom i stresnim situacijama – kazao je Nole i dodao:

– Ključ je kontrola emocija i uma. Čak i čovek poput Federera, kome naizgled ništa ne smeta, ima unutrašnje borbe. Naučio je da kontroliše emocije i zato je uspešan. I Majkl Džordan je imao sposobnost da bude tačno u zoni kada je to najpotrebnije. Svim najvećim sportistima je to zajedničko.

Novak, inače, često govori kako pred meč vizualizuje razne situacije u kojima može da se nađe, a koje mu u neprijatnim situacijama dok je na terenu.

Što se vežbi tiče, one su deo jednog ruskog sistema za poboljšanje vida, a uključuju aktivan rad očnog nerva, bilo pokretanjem oka, polako, u raznim smerovima, po različitim “maršrutama”, bilo promenama “zumiranja”, fokusirajući se čas na blizu tačku, čas na nešto udaljeno. Ove vežbe sadrže i rad sa zatvorenim očima, a pritom ne traju duže od nekoliko minuta.

Ali, srpski teniser nije jedini u ovom sportu koji je pribegavao takvim tehnikama, dok je neke tenisere inspirisao da se okrenu u tom pravcu.

Tako je francuska teniserka Aliz Korne nedavno izdala knjigu pod nazivom „Transcendencija: Dnevnik teniskog zavisnika“, u kojoj je opisivala metode koje koristi i koliko su joj meditacija i vizuelizacija pomogli.

Ona je istakla da je ključ u svemu tome bio upravo Novak Đoković.

„Novak je jednom pričao vizuelizaciji i ja sam pomislila kako to moram da probam“, objasnila je Korne kako je do toga došlo.

Ona je istakla kako se od tada sve promenilio i da joj je to pomoglo da se izbori sa intenzivnim stilom života koji živi kao profesionalna teniserka.

Jedan od najboljih igrača svih vremena Rodžer Federer takođe primenjuje ove tehnike.

Bivši broj jedan je svojevremeno pričao koliko mu je pomoglo kada je krenuo da koristi vizuelizaciju i da mu je to okrenulo karijeru naglavačke u pozitivnom smeru.

Švajcarac je objasnio da mu je meditiranje pomoglo da dobije oštrinu, preciznost i smirenost, a posebno je bilo značajno što je zadržavao neophodnu koncentraciju u neizvesnim trenucima koje bi mnogo puta pre toga proživljavao u svojoj glavi.

Među najpoznatije tenisere koji koriste tehnike meditacije kako bi poboljšali svoje performanse na terenu spada i Miloš Raonić.

Kanađanin crnogorskog porekla svaki put tokom meča kada je promena strana posle dva gema za vreme pauze sedi na stolici i zatvorenih očiju prstima lupka po kolenima.

Na taj način zamišlja kako svira klavir šo mu omogućava da vežba fokus i skrene misli u stresnim momentima meča ili u situacijama kada kola krenu nizbrdo.

Andrea Petković značajan deo svoje igre bazira na meditaciji. Prema sopstvenom priznanju, svaki dan odvaja po 30 minuta kako bi meditirala.

Sve je počelo posle jedne povrede, kada je krenula da praktikuje meditaciju kako bi poboljšala svoju mentalnu snagu tokom same igre, a otkrila je i da joj je u ogromnoj meri to pomoglo da se nosi sa velikim bolom i frustracijom zbog činjenice da je povređena.

Vizuelizacija je kao tehnika prilično rasprostranjena među profesionalnim sportistima. Mnogi su isticali da su godinama zamišljali ostvarenje nekog cilja i postizanje uspeha pre nego što bi se to i desilo na način u koji su verovali.

Novak Đoković kao najpoznatiji praktikant ovih metoda je u jednom intervju za američki ESPN koji je bio posvećen upravo srpskom teniseru i meditaciji rekao.

„Kada boravim u vimbdonskom selu, volim da se relaksiram i opustim između mečeva kako bi se povezao sa prirodom“.

Možda će nekima ovakve metode i izgledati čudno, ali kada dvojica od trojice najboljih svih vremena kažu da im je to preokrenulo karijere, a zajedno su osvojili 40 grend slem titula, onda bi makar trebalo poštovati takav izbor.

Jer, takvi rezultati nisu samo sportski uspesi, već posebna istorijska dostignuća.

Izvor: nova.rs/ /sport.blic.rs

Mesecima nakon oporavka od infekcije SARS-CoV-2, oporavljeni ljudi mogu imati povišene nivoe antitela koja bi greškom mogla da napadnu sopstvene organe i tkiva, čak i kod pacijenata koji su imali blage ili nikakve simptome, pokazalo je novo istraživanje.

Istraživači sa Instituta Cedars-Sinai u Los Anđelesu otkrili su da infekcija virusom koji izaziva kovid-19 može da izazove imuni odgovor koji traje i nakon inicijalne infekcije i oporavka pacijenata, čak i ako nisu imali teški oblik bolesti.

Rezultati istraživanja objavljeni su u stručnom časopisu Journal of Translational Medicine.

Kada je neko zaražen virusom ili drugim patogenom, telo oslobađa proteine zvane antitela, koja su tu da otkriju strane supstance koje će ih sprečiti da napadaju ćelije tela, ali u nekim slučajevima telo proizvodi autoantitela koja mogu da napadnu sopstvene organe i tkiva.

Istraživači sa Instituta Cedars-Sinai otkrili su da su ljudi koji su pobedili infekciju virusom SARS-CoV-2 imali širok spektar autoantitela do šest meseci nakon potpunog oporavka.

I pre ove studije, naučnici su znali da teški slučajevi kovida 19 mogu opteretiti imuni sistem do te mere da su počela da se formiraju takozvana autoantitela, ali ovo je prva studija koja ukazuje ne samo na povišena autoantitela nakon blage ili asimptomatske infekcije već i o njihovoj postojanosti tokom vremena.

Autoantitela su antitela koja telo proizvodi na sopstvene antigene. U principu, imuni sistem razlikuje antigene drugih ljudi od svojih i deluje samo na tuđe.

Međutim, ponekad se razvije imunološka reakcija protiv sopstvenih antigena (autoimunost), a mogu se javiti i razne autoimune bolesti (npr. sistemski eritematozni lupus, reumatoidni artritis, mijastenija gravis).

U studiji je učestvovalo 177 zdravstvenih radnika sa potvrđenim dokazima o kovid infekciji, koji su se oporavili od bolesti pre nego što je vakcina postala dostupna.

Naučnici su uporedili svoje uzorke krvi sa uzorcima uzetim od zdravih ljudi pre pandemije.

Pokazalo se da svi učesnici studije sa potvrđenom infekcijom SARS-CoVom-2 imaju uporna autoantitela, uključujući ona koja mogu izazvati hronično zapaljenje i povrede zglobova, kože i nervnog sistema (lupus, reumatoidni artritis).

“Neka od autoantitela koja smo pronašli povezana su sa autoimunim bolestima koje obično pogađaju žene češće nego muškarce, ali u ovoj studiji muškarci su imali veći broj povišenih autoantitela od žena.”

“S jedne strane, ovi rezultati su paradoksalni s obzirom na to da su autoimuna stanja obično češća kod žena”, rekla je dr Fert-Bober. “Ali u isto vreme, to je donekle očekivano s obzirom na to da znamo da su muškarci osetljiviji na najteže oblike kovida 19”.

Čeng i njene kolege istražuju da li su povišena autoantitela povezana sa simptomima koje pate od dugotrajnog kovida i planiraju da prouče nivoe autoantitela nakon infekcije novijim varijantama virusa.

Izvor: tportal.hr

Istraživači od kojih većina dolazi sa Univerziteta u Vuhanu, odakle je, kako se veruje, krenula pandemija KOVIDA-19, otkrili su da su ušli u trag novom soju korone.

Kineski naučnici upozorili na novu varijantu korone

Kineski naučnici upozorili su na „potencijalnu pretnju po biološku bezbednost“ koju predstavlja novi soj korona virusa, a koji se može preneti sa životinja na ljude. 

Kako su još upozorili, on ne može biti „unakrsno neutralisan“anritelima koja ciljaju kovid, prenosi Sputnjik.

– Istraživači, od kojih većina dolazi sa Univerziteta Vuhan neočekivano su otkrili da soj NeoKoV otkriven u Južnoj Africi i njegov “bliski srodnik” PDF-2180-CoV mogu efikasno koristiti neke vrste enzima 2 koji konvertuje angiotenzin šišmiša ( ACE2) i ljudski ACE2 za ulazak u organizam – prenosi RT.

Za prvo medicinsko ispitivanje na svetu u kojem je dozvoljeno namerno izlaganje ispitanika koronavirusu traže se dobrovoljci radi razvoja boljih vakcina.

Istraživanje Univerziteta u Oksfordu pokrenuto je prošlog aprila, tri meseca nakon što je Britanija postala prva zemlja koja je odobrila ispitivanja koronavirusa na ljudima.

Njegova prva faza, koja još uvek traje, usredsređena je na otkrivanje količine virusa koja je potrebna za izazivanje infekcije, dok će druga imati za cilj da odredi imuni odgovor potreban da se spreči zaraza, objavljeno je u saopštenju.

Naučnici su blizu utvrđivanja najslabije moguće infekcije virusom koja osigurava da oko polovina ljudi koji su mu izloženi dobiju asimptomatski ili blagi kovid.

Zatim planiraju da izlože dobrovoljce – sve prethodno prirodno zaražene ili vakcinisane – toj dozi izvorne varijante virusa kako bi utvrdili koji su nivoi antitela ili imunih T-ćelija potrebni za sprečavanje infekcije.

“To je imuni odgovor koji tada treba podstaći novom vakcinom”, rekla je Helen Makšejn, profesorka na Univerzitetu Oksford i voditeljka studije.

Rezultati će pomoći da budući razvoj vakcina bude mnogo brži i delotvorniji

Nalazi istraživanja pomoći će da budući razvoj vakcina bude mnogo brži i delotvorniji, stoji u saopštenju.

Imunolozi u svetu pokušavaju tačno da odrede nivo imune reakcije koju vakcina mora izazvati kako bismo se zaštitili od bolesti.

Kada se jednom taj nivo otkrije, potreba za masovnim ispitivanjima vakcina se smanjuje.

Naučnici su decenijama koristili ispitivanja na ljudima kako bi razvili tretmane protiv mnogih zaraznih bolesti, ali ovo je prvo poznato takvo istraživanje o kovidu.

Negativna strana istraživanja je rizik po zdravlje dobrovoljaca koji obole od koronavirusa, ali Oksford preduzima sve mere opreza.

Ispitanici moraju biti zdravi i imati od 18 do 30 godina.

Oni će biti u karantinu najmanje 17 dana, a svi koji razviju simptome dobiće Regeneronov lek – monoklonska antitela ronapreve.

Izvor: index.hr

Mlađan saznao da je usvojen kada se oženio i stvorio svoju porodicu. To mu nije dalo mira, pa je krenuo u potragu za biološkom majkom.

Afera “Nestale bebe“ ne stišava se od sedamdesetih godina prošlog veka, a u septembru prošle godine, razrešili su se prvi slučajevi sumnje na krađu tek rođenih beba između pedesetih i osamdesetih godina prošlog veka u tadašnjoj Jugoslaviji. Potvrđen je jedan slučaj krađe beba iz Porodilišta u Kruševcu 1981.godine, a radi se o slučaju Mlađana Radivojevića, čija je biološka majka danas pozvana iz policije u Kruševcu.

Mlađan je saznao da je usvojen, kada je odrastao i osnovao svoju porodicu, a rečeno mu je da ga je majka ostavila u porodilištu. To saznanje nije mu dalo mira, krenuo je da traga za istinom, a kada je hteo da sazna ime biološke majke, ispostavilo se da ta osoba ne postoji. Zatim se obratio za pomoć članu Vladine komisije za istraživanje nestalih beba Radiši Pavloviću, a ubrzo se pojavio i u medijima.

To pojavljivanje na televiziji dovelo ga je do biološke majke, koja je gledajući emisiju, primetila da liči na njenog supruga i starijeg sina. Zatim se javila kako bi se odradio DNK test, koji je utvrdio da je Mlađan njen sin otet u kruševačkom porodilištu odmah nakon rođenja.

Četiri meseca se čekalo da reaguju tužilaštvo i policija, a tek danas je Milica Milivojević po nalogu Osnovnog tužilaštva u Kruševcu dala izjavu o tome šta se to desilo u martu 1981. godine u kruševačkom porodilištu.

IZVOR: mondo.rs

Doktora Olivera Stojakovića iz Kikinde, na radnom mestu u Dečjem dispanzeru Doma zdravlja, fizički je napao trinaestogodišnji sugrađanin. Nezabeležen incident se dogodio u četvrtak oko 18 sati, kad je lekar maloletnom pacijentu rekao da mora da mu uzme bris iz nosa. Dečak je kod lekara došao sa majkom. Iako je dr Stojaković uveravao maloletnika da ga ništa neće boleti, ni slutio nije da će on izvući deblji kraj.

– Tinejdžer je počeo je da psuje lekara i medicinsku sestru. I tu se nije zaustavio. Usledili su iznenadni udarci. Jedan, pa drugi i treći u predelu lica lekara, odnosno oka. Sve je trajalo samo nekoliko sekundi, ali je napadnutom lekaru delovalo kako večnost. Vrata ambulatne i čekaonice bila su otvorena, pa su incident gledala i slušala druga bolesna deca i njihovi roditelji – saznali smo od dobro obaveštenog izvora detalje skandaloznog incidenta u Dečjem dispanzeru.

Niko od roditelja koji su u tom trenutku bili sa decom nije se umešao u incident. Kad je povređeni lekar seo i stavio oblog na povređeno oko, ponovo se ispred njega pojavio ratoborni tinejdžer. Nastavio je da provocirao povređenog lekara. Ni dolazak policijske patrole nije ga urazumio, pa se i dalje nedolično ponašao. Doktor Oliver Stojaković već 18 godina radi kao lekar, a nakon svega što mu se desilo nije bio raspoložem za razgovor:

– Razočaran sam, tužan i potišten – bilo je sve što nam je rekao dr Stojaković. U kikindskoj policiji potvrdili su nam da im je prijavljen ovaj incident. Policija je izašla na lice mesta i utvrdila okolnostima događaja o čemu je obavestila Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu.

Izvor:kurir.rs

Biljke postaju ugrožene preteranim branjem zbog lekovitosti, lepote i dr. Ukoliko su biljke u opasnosti od nestajanja, postaju zaštićene zakonom i uvode se na crvene liste i crvene knjige. Crvene knjige sadrže detaljan opis retke i ugrožene biljke, kao i njenog staništa.

Spisak ugroženih biljaka Srbije

Stepski božur

Stepski, uskolisni ili tankolisni božur (lat. Paeonia tenuifolia), je biljka prelepih, upadljivo crvenih cvetova. Zbog nesavesnog branja danas je postao retkost. Tipična staništa su suvi, peskoviti, stepsko-travni predeli, krečnjaci i vrtače. U Srbiji je jedna od pet ugroženih vrsta divljeg božura, koja se može naći u Deliblatskoj peščari, iznad sela Odorovci u okolini mesta Skrobnica. Lekovitost ove biljke poznata je od davnina tako da i njeno ime odatle vodi poreklo.

Gorocvet

Gorocvet (zečji mak, gorocvat, gospina vlas) (lat. Adonis vernalis), je višegodišnja, zeljasta biljka iz familije ljutića koja raste na peskovitim staništima i sušnim livadama. Još jedna biljka kojoj je ime pozajmio lik iz grčke mitologije, lepi lovac Adonis. S obzirom na to, da cveta u proleće (od marta do maja) eto i drugog dela njenog imena (lat. vernalis = prolećni). Predstavlja ukras Deliblatske peščare i u Vojvodini je ova biljka zaštićena od 1978. godine. Osim po lepoti ova biljka je i dragocena i po lekovitosti i koristi se za proizvodnju lekova protiv srčanih oboljenja. Upravo zbog toga je znatno proređena. Lepota i lekovitost ne smeju da zavaraju – ona je otrovna.

Zeleničje

Zeleničje je šumski predeo ispod planine Ostrozub, u izvorišnom delu Ostrozupske reke, koja se uliva u Rupsku reku, nastanjen lovorvišnjom zvanom „zeleničje“ ili „zeleniče“ (lat. Prunus laurocerasus).

Rosulja

Rosulja (lat. Drosera) je rod karnivornih biljaka sa preko 170 vrsta. Javlja se na mestima osiromašenim mineralnim materijama, pa to nadoknađuje proteinskom ishranom — digestijom životinja. Hvata ih pomoću listova na kojima su žlezde koje prave lepljivu tečnost na koje se potom zalepi insekt. Rosulja nije velika biljka. Pravi rozetu od nekoliko listova.Ovoj biljci preti izumiranje.

Sasa

Sasa ili šumarica (lat. Anemone) je rod zeljastih dikotiledonih biljaka iz familije ljutića. Ime je izvedeno od grčkih reči anemos-vetar i mone-življenje, zato što su neke vrste pronađene na vetrovitim mestima. To je prilično velik rod otpornih zeljastih biljaka lepih cvetova. Neke imaju gomoljasto (krtolasto) korenje.

Runolist

Runolist (lat. Leontopodium alpinum) je veoma retka i zaštićena biljka u čitavoj Evropi. Može se naći samo na veoma nepristupačnim i visokim delovima planina (od oko 2000 do oko 2900 metara nadmorske visine), kamenitim, planinskim liticama (otuda ime – lat. alpinus = planinski) pa je njeno branje često dovodilo do stradanja planinara. U Srbiji se može naći samo na Kopaoniku, Tari i Mučnju. U Bosni i Hercegovini se može naći na Dinari oko vrha Troglav.

Žuta lincura

Žuta lincura (lat. Gentiana lutea) pripada familiji lincura u koju pored žute spada još zaštićenih vrsta. Koristi se već više od 2000 godina kao izuzetno lekovita biljka. Nekontrolisano branje posle II svetskog rata dovelo je do toga da postane ugrožena i zaštićena vrsta. Najlekovitiji njen deo je rizom kojim se ova biljka istovremeno i vegetativno razmnožava. Raste na jako nepristupačnim, planinskim, kamenitim terenima.

Gospina papučica

Gospina papučica (lat. Cypripedium calceolus) je evropska vrsta orhideje koja u Srbiji raste samo na Suvoj planini. Stručni naziv joj potiče od reči – grč. Kypris, što je nadimak Venere, boginje ljubavi i lepote) i grč. pedilon što znači cipelica, zbog oblika usne cveta, a što se ponavlja i u drugom delu imena – lat. calceolus, takođe znači cipelica.

Šumska breberina

Breberina (šumarica, otrov-sasa) (lat. Anemone nemorosa), zaštićena je biljna vrsta samo u Vojvodini gde je retka biljka. Česta je u šumama hrasta, jasena, graba i bukve kao što se redovno javlja i u četinarskim šumama. Pripada familiji ljutića, a ime je dobila od grč. anemos = vetar (duvanje vetra je povija) i lat. nemorus = šumski.

Beli lokvanj

Beli lokvanj (lat. Nymphaea alba) je vodena biljka sa plivajućim listovima koja pripada familiji lokvanja. Karakterišu je krupni cvetovi čija boja daje jedan deo imena ove biljke (lat. albus znači beo). Drugi deo imena potiče iz grčke mitologije u kojoj postoji priča o tome kako se jedna od nimfi preobratila u lokvanj. Danas je ova biljka pred istrebljenjem zbog uništavanja njenog prirodnog staništa – močvara, koje se ubrzano isušuju. Beli lokvanj je strogo zaštićena vrsta u flori Srbije.

Žuti lokvanj

Žuti lokvanj je rod višegodišnjih vodenih biljaka iz familije lokvanja, sa debelim, mesnatim rizomima položenim na dnu, u mulju. Biljka ima dva tipa listova, podvodno (tanko i prozračno) i plivajuće (veliko, čvrsto, smešteno na dugačkim drškama). Cvetovi su izrazito žuti, krupni i mirišljavi. Plod je u obliku boce. Cveta od aprila do septembra. Zovu ga još i žuti lopoč i žuti plutnjak. Sreće se na površini stajaćih voda. Srednje termofilna biljka koja se razvija na punoj svetlosti. Žuti lokvanj je strogo zaštićen u flori Srbije.

Zlatni ljiljan

Zlatni ljiljan je specifičan po svojim zlatnim cvetovima koji na prvi pogled daju predivan utisak. Baš zbog te zlatne boje je mnogo bran, zato i jeste ugrožen.Latinski naziv lilium bosniacum, jer je jedan od simbola Bosne.

Kovilje

Kovilje (lat. Stipa pennata) je retka vrsta koja se može naći u Panonskoj niziji, npr. u Deliblatskoj peščari. Pripada porodici trava (Poaceae) — evoluciono među najsloženijim familijama biljaka kojoj pripadaju i mnoge kultivisane vrste neophodne u ishrani čoveka kao što su pšenica, kukuruz, pirinač i dr. Dugačko osje liči na lanenu kudelju, na osnovu čega je ova biljka dobila naučno ime (grč. stype), a i lat. naziv pennatus = perast takođe to pobliže objašnjava.

Srpska lala

Srpska lala je jedna od najugroženijih biljaka na područiju Srbije. Neki naučnici smatraju da je izumrla. Specifična je po lepom cvetu crvene boje.

Kockavica degenova

Kockavica degenova ili nežna kockavica (lat. Fritillaria gracilis) je poznata po lepoti cvetova zbog kojih se nedozvoljeno bere i prodaje. Ime roda potiče od lat. fritillus što znači čaša za bacanje kocke zbog šara na perigonu nekih vrsta ovog roda. Pripada familiji ljiljana (lat. Liliaceae).

Srpska ramonda

Srpska ramonda (lat. Ramonda serbica — ramonda serbika; kolačić ili cvet feniks) je endemska biljka centralnog Balkana iz porodice Gesneriaceae. Biljku je otkrio Josif Pančić 1874. godine u okolini Niša. Ramonda serbica je ostatak suptropske flore Evrope i Mediterana, najverovatnije afričkog porekla. Veoma je slična biljci Ramonda nathaliae i smatra se da se od nje poliploidijom odvojila tokom tercijara u samostalnu vrstu.

Jagorčevina

Jagorčevina (lat. Primula vulgaris) je ugrožena biljna vrsta. Ljudi je sakupljaju zbog lepih cvetova. Postoje brojni hortikulturni oblici koji se upotrebljavaju u dekorativne svrhe. Spada među najranije proletnjice o čemu govori i njeno ime – lat. primus znači prvi, dok lat. vulgaris znači običan, svakodnevan.

Veprina

Postoji meka i tvrda veprina. Obično raste u šumama. Ima je i na Fruškoj gori.

Pančićeva omorika

Pančićeva omorika (lat. Picea omorika) je endem Podrinja. Ime je dobila po srpskom botaničaru Josifu Pančiću koji ju je otkrio na planini Tari, 1875. godine, kod sela Zaovine i Rastišta. Omorika se spušta do oko 400m nadmorske visine, a penje se do 1700m. Uglavnom raste na krečnjaku, ponekada i na serpentinu.

Tisa

Tisa (lat. Taxus baccata) je drvenasta biljka koja spada u četinare i potiče iz porodice Tisa. Prirodni areal rasprostranjenja obuhvata zapadnu, srednju i južnu Evropu, severozapadnu Afriku i jugozapadnu Aziju do severnog Irana. U Srbiji je ima na Zlatiboru, Kopaoniku, u Đerdapskoj klisuri.

Molika

Molika (lat. Pinus peuce) je četinarsko, zimzeleno drvo, visoko 40-50m koje može da doživi starost 200-300 godina, što uopšte nije retkost među četinarima, pogotovo kada se radi o familiji borova. Ostatak je flore tercijara, (relikt) i endem centralnog dela Balkana. Četine su sivozelene, nežne i grupisani su po pet u jednom rukavcu.

Izvor: wikiwand.com

Razne biljke se već vekovima koriste kako u ishrani tako i zbog svojih višestrukih lekovitih i aromatičnih svojstva. Biljke često doprinose ukusu naših omiljenih jela, ulepšavaju njihov izgled i neretko su sirovine za izradu mnogih lekovitih preparata i lekova koji se izdaju bez recepta.

Kada je u pitanju nega kože, lekovite biljke takođe pokazuju nezamenjiva sredstva – osim što vrše korekciju mirisa, predstavljaju neiscrpljiv izvor lekovitih supstanci koje se koriste za proizvodnju mnogih prirodnih proizvoda koji se svakodnevno koriste.

Izdvajamo vam najbolje lekovite biljke za kožu koje se koriste za održavanje lepote, kvaliteta i zdravlja kože:

Neven

Ova lekovita biljka pokazuje antiinflamatorna, antibakterijska i antivirusna svojstva. Neven sadrži supstance koje ubrzavaju proces reparacije oštećenih ćelija kože. Veoma je cenjena zbog značajne uloge u lečenju i ublažavanju simptoma ekcema.

Neki od najznačajnijih efekata nevena:

Zaštitni efekat

Neven je često korišćen dodatak anti-aging (protiv starenja) formulacijama jer pomaže koži da održi zdrav i mladalački izgled. Istraživači smatraju da je to zbog visokog sadržaja antioksidansa koji ostvauju zaštitnu ulogu tako što sprečavaju oštećenja uzrokovana delovanjem štetnih slobodnih radikala.

Efekat protiv starenja

Cvetovi nevena, sadrže pigmente karotenoide što se lako može primetiti na osnovu karakteristične boje. Oni poseduju brojna lekovita svojstva, ključni su za umanjenje uticaja starosti na stanje i izgled vaše kože i održavaju njen mladalački izgled. Karotenoidi štite kožu od negativnog uticaja stresora iz spoljašnje sredine i prirodno su prisutni u određenim slojevima kože.

Hidratantni efekat

Neven omogućava pravilnu negu i hidrataciju, tako da je odlična za primenu kod suve i osetljive kože. Kreme ili masti na bazi nevena su toliko blage da se slobodno mogu koristiti i na veoma osetljivom regionu ispod očiju, takođe, bezbedna je primena i kod male dece.

Lavanda

Pored opuštajućeg i sedativnog efekta, lavanda takođe ima brojna lekovita svojstva i pomaže u poboljšanju cirkulacije koja omogućava regeneraciju svih tkiva u našem organizmu i čini našu kožu zdravom. Lavanda sadrži jedinjenje linalol u relativno velikim količinama, jedinjenje za koje je potvrđeno da pomaže u lečenju i održavanju zdravlja kože, a takođe sprečava degeneraciju tkiva u koži i sprečava prerani nastanak bora. Osim toga, pokazano je da lekovite supstance iz lavande podstiču rast novih ćelija kože i vrše zamenu starih i oštećenih ćelija. Lavanda takođe pomaže u lečenju rana, ožiljnog tkiva, akni, ekcema i problematične kože. Poseduje antivirusna, antiinflamatorna, antioksidativna, antibakterijska i antiseptična svojstva što je predstavlja osnovni razlog zašto je lavanda jedna od najcenjenijih biljaka koje se koriste za razvoj preparata za negu kože. Koža je naš najveći organ, tako da je veoma važno održavati njeno zdravlje. Trebali bi izbegavati rizične tretmane opasnim hemikalijama i umesto toga primenjivati prirodne lekovite preparate.

Aloe vera

Aloe vera je još jedna od veoma cenjenih biljaka za lečenje i poboljšanje izgleda kože. Najčešće se primenjuje u obliku gela, ženama se preporučuje da koriste aloe vera gel pre nanošenja šminke i na taj način obezbede adekvatnu hidrataciju kože, dok se muškarcima preporučuje da nanose ovaj gel posle brijanja kako bi regenerisali oštećenja uzrokovana malim rezovima i kako bi lakše hidratisali kožu.

Aloe vera je takođe važan sastojak prirodnih proizvoda koji se koriste u borbi protiv upornih akni. Njena antiinflamatorna svojstva ogledaju se u smenjenju veličine akni dok antimikrobnim delovanjem utiče na bakterije koje su odgovorne za njihov nastanak. Bogata je vitaminima C i E – verovatno dva najvažnija vitamina za našu kožu.

Hajdučka trava

Poznata trava naših predaka Hajdučka trava ili Stolisnik je vekovima poznata lekovita biljka za kožu koja potpomaže zarastanje rana i posektina, čisti kožu od čireva i infekcija. Takođe, Stolisnik je odlična lekovita trava za sluzokožu, tako da se s velikim uspehom koristi kod afti u ustima, paradentoze, upala desni, kao i kod upale materice, belog pranja.

Hajdučka trava spada medju prvoklasne lekovite biljke za kožu i sluzokožu mada se u zadnjim decenijama manje koristi, što je prava šteta. BioBalsam krema i njeno močno regenerativno delovanje na zarastanje rana, opekotina, fisura se zasniva na delovanju upravo Hajdučke trave.

Kamilica

Lep poljski korov sitnih belih cvetića sa žutom cvašću i prijatnim mirisom se pojavljuje svuda po ravničarskim livadama. Vekovima je kamilica pratila polja i njive ali je zadnjih decenija zbog upotrebe sredstava za uništavanje korova isterana sa njiva. Spada vekovima već u najbolje lekovite biljke za kožu.

Kamilica se koristi kao čaj, kao maska i obloga, zatim u vidu krema i losiona jer deluje blagotvorno i umirujuće na kožu, sluzokožu i kosu. Njeno etarsko ulje plave boje je vrlo skupo i lekovito za kože. Sastavni je deo mnogih krema za negu kože.

Kamilica deluje umirujuće, smiruje opekotine, ojede, crvenilo, omekšava kožu, leči akne, smiruje nadraženost i upale sluznica. Koristi se i kao prirodno sredstvo za izbeljivanje kose. Na žalost, sve je veći broj ljudi alergičan na kamilicu.

Ostale lekovite biljke za kožu

Postoji čitav niza lekovitih biljaka za kožu, počev od bosiljka, smilja, gaveza, žalfije, zove, kantariona, krastavca, vilinog sita, oraha, beli slez, medjutim mi smo izabrali one najznačajnije. Napominjemo da ne deluje svaka lekovita biljka za kožu isto, niti se svaka biljka sa svakom može stavljati u formulu za kremu ili losion. Treba znati svojstvo svake lekovite biljke za kožu i kako deluju, zašto bi se mogle složiti a zašto ne.

I treba znati da je nekad manje bolje, odnosno da kod nekih stanja je dovoljna samo jedna biljka, a negde moramo da koristimo više njih.

Izvor: BastaBalkana.com