ŽENSKE BOLESTI : Benigni tumori materice – lejomiomi i miomi
Benigni tumori materice su tvorevine koje se pojavljuju na spoljašnjem ili unutrašnjem zidu ili u samom zidu materice. Ovi tumori se javljaju kod 30% žena do tridesetpete godine života. Šta uzrokuje njihovu pojavu za sada nije poznato, mada ga mnogi dovode u vezu sa estrogenima. Primećeno je da se ubrzava rast ovih izraslina ako se iz bilo kojih razloga uzimaju estrogeni.
Ovi tumori se pronalaze rutinskim ginekološkim pregledom. U početku njihov rast i broj treba redovno kontrolisati svakih šest meseci, a ukoliko se ne povećavaju i ne umnožavaju dovoljna je kontrola jedanput godišnje.
Mali miomi obično ne daju simptome. Međutim, nešto veći i veliki mogu da prouzrokuju bol, krvavljenje ili izuzetno obilne menstruacije. U zavisnosti od mesta na kome se nalaze nije retko da izazovu bol u stomaku ili u krstima i probleme sa mokrenjem. U trudnoći veliki miomi dovode i do pobačaja.
Samopomoć
Veličina mioma može da se smanji prestankom uzimanja estrogena. Joga vežbe smanjuju osećaj pritiska i težine u stomaku.
Lečenje
U većini slučajeva ove promene nije potrebno lečiti. Međutim, ako postoji jako krvavljenje, bol, otežano mokrenje ili problemi sa trudnoćom, miomi se mogu odstraniti. Prilikom odstranjivanja mioma materica ostaje nedirnuta. Mnogi hirurzi preporučuju vađenje materice ženama koje više neće da rađaju ili su starije životne dobi. Ove operacije su stvarno nepotrebne pošto se obično radi o ženama koje se bliže menopauzi u kojoj dolazi do pada nivoa estrogena, pa se i miomi smanjuju ili iščezavaju. Izvođenje histerektomije samo može biti štetno, jer dovodi do seksualne disfunkcije i poremećaja u radu jajnika, čak i onda kada su pošteđeni operacije. Dovoljna je mijektomija, odstranjivanje mioma, da bi se problemi rešili čak iako se radi o vrlo velikim izraslinama.
Izvor: ordinacija.tv
ŽENSKE BOLESTI: Bakterijski vaginitis
Najčešći uzročnik bakterijskog vaginitisa je bakterija pod imenom Hemofilus (Haemophilus). Hemofilus je normalni stanovnik vagine, a tek pri promeni kiselosti vaginalne sredine počinje da se razmnožava i izaziva infekciju. Infekcija ovim mikroorganizmom se može preneti i seksualnim kontaktom. Simptomi su slični kao kod trihomonijaze. Sekret je kremast od beličaste do sivkaste boje, neprijatnog otužnog mirisa koji podseća na ribu. Dijagnoza se postavlja mikroskopskim pregledom.
Lečenje se sprovodi metronidazolima (Flagyl, Medazol, Orvagil). Pošto se infekcija prenosi polnim putem istovremeno se mora lečiti i partner.
Nelečeni vaginitis izazvan hemofilusom često za posledicu ima probleme vezane za neplodnost, izaziva krvavljenja, daje lažne pozitivne rezultate testa Papanikolau i sl.
Samolečenje
Samolečenje se sastoji od preduzimanja mera za povećanje kiselosti vaginalne sredine. U obzir dolazi uzimanje velikih količna soka od drenjine, beli luk koji se menja svaki dan, svakodnevno uzimanje vitamina B i C, izbegavanje upotrebe tampona i upotreba kondoma da bi se sprečio povratak infekcije.
Kod nas je uobičajeno da se mikroskopski nalaz sekreta obeležava rimskim brojevima koji su šifra za raspoznavanje uzročnika infekcije. I i II grupa znače da je vagina čista i da postoje samo mikroorganizmi tzv. normalne flore. Treba napomenuti da odrasle žene nikada nemaju nalaz I grupe. Nalaz III grupe govori da se radi o infekciji hemofilusom, IV da je u pitanju gonokokna infekcija, V da postoji infekcija trihomonasom i VI da je izazivač gljivica – kandida.
Izvor: ordinacija.tv
ŽENSKE BOLESTI: Artritis ili hronično oboljenje zglobova
Artritis je akutno ili hronično oboljenje zglobova i pod tim nazivom se krije više od stotinu različitih bolesti zglobova. Iz te velike grupe treba izdvojiti dve bolesti od kojih žene oboljevaju dva puta češće nego muškarci. To su osteoartritis i reumatoidni artritis. Osteoartritis je bolest koja zahvata hrskavicu kolena, kukova i kičme, hroničnog je i progresivnog toka. Zajednički simptomi bolesti, bez obzira koje zglobove zahvata, su otok, crvenilo, ukočenost i bol. Osteoartritis se obično javlja u starijim godinama i najčešće ne dovodi do invaliditeta. Ova bolest zahvata oko 25% ženske populacije.
Reumatoidni artritis od kojeg boluje oko 3% žena, spada u grupu tzv. autoimunih bolesti, a to znači da organizam stvara antitela na sopstvene strukture, u ovom slučaju na ovojnice zglobova, ali i ostalo vezivno tkivo organizma. Simptomi bolesti su bol, otok i crvenilo malih zglobova prstiju, zglobova kolena, kukova i donjeg dela kičme koje prati karakteristična jutarnja ukočenost. Opšti simptomi su zamor, anemija, lako povišena temperatura i gubitak u težini. Znaci bolesti mogu biti blagi, ali isto tako i veoma izraženi. Bolest je hroničnog toka, počinje na malim zglobovima šaka i širi se na ostale zglobove, dovodeći do degeneracije strukture zgloba i deformiteta koji ugrožavaju funkciju. U veoma teškim slučajevima bolest može da zahvati srce, pluća i bubrege. Ovo je bolest koja se javlja i kod mladih žena, razvija se i uzrokuje invaliditet manjeg ili većeg stepena.
Sprečavanje i samolečenje
Vežbe, odmor i ishrana mogu da utiču povoljno na tok bolesti tako što ublažavaju ili čak utiču na gubljenje simptoma. Redovne vežbe, šetnje i plivanje jačaju i razgibavaju zglobove. Odmaranje je važno kod izraženih simptoma bolesti. Načinom ishrane, tj., izbegavanjem određenih vrsta hrane kao što su goveđe i svinjsko meso, mleko, šećer, čokolada, jaki začini i alkohol, može se znatno uticati na pojavu napada artritisa. Akupunktura i povećan unos vitamina C takođe su korisni kod ovih stanja.
Bol je kod artritisa u uskoj vezi sa stresom i depresijom, razvija se začarani krug na relaciji bol-stres-depresija. Bolest je dugotrajna što ženu demotiviše da povede dovoljno računa o sebi. Vežbama opuštanja i meditacijom ovaj krug se može prekinuti.
Treba napomenuti da se simptomi reumatoidnog artritisa znatno ublažavaju ili potpuno gube u trudnoći.
Lečenje
U početku bolesti simptomi se mogu kontrolisati uzimanjem aspirina jer se njime regulišu zapaljenjska reakcija i bol. Naravno, treba imati na umu da aspirin ne treba dugo uzimati u visokim dozama pošto dovodi do nadražaja želuca, pa čak i krvavljenja. Danas se za lečenje artritisa koji spadaju u reumatske bolesti najčešće koriste lekovi poznati pod imenom antireumatici. Na našem tržištu postoji veliki broj ovih lekova, npr. Brufen, Ibuprofen, Diklofen, Diklofenak, Piroksikam i sl. Ovi lekovi se mogu primeniti lokalno (u obliku krema), mogu se piti (tablete, dražeje i kapsule), a u slučaju jakih bolova i izraženog zapaljenja postoje i u vidu injekcija (Diklofen). Obično se ovi lekovi dobro podnose, mada ako se uzimaju na prazan stomak mogu da prouzrokuju muku i gađenje.
Pored pomenutih lekova, lečenje reumatoidnog artritisa nekad zahteva i upotrebu ozbiljne terapije kao što su soli zlata, antimalarici, citostatici, imunosupresivi i steroidi. Ove lekove treba uzimati tek kada se sve ostale mogućnosti pokažu neuspešnim. U vrlo teškim slučajevima kod reumatoidnog artritisa se preporučuje i hirurško lečenje.
Izvor: ordinacija.tv
Natalijina ramonda: Čudesna biljka koja iz potpuno osušenog stanja ponovo oživi- Simbol vaskrsnuća Srbije
Moderni simbol primirja i sećanja na žrtve jednog od najvećih i najtragičnijih ratova u istoriji je cvet Natalijina ramonda (Ramonda nathaliae), u Srbiji uveden kao zvanični amblem novoproglašenog državnog praznika 2012. godine.
Natalijina ramonda je endemska biljka centralnog Balkana koju su 1884. otkrili naš čuveni botaničar Josif Pančić i doktor Sava Petrović, dvorski lekar Milana Obrenovića, i dali joj ime po kraljici Nataliji.
Ovaj cvet naseljava pretežno krečnjačke stene, severno eksponirane, klisure i planine Makedonije, Grčke i Srbije, visoke između 350 i 2150 metara nadmorske visine.
Ramonda nathaliae je visoka oko 10 cm, i može imati do 5 cvetova. Krunica joj je ljubičaste boje, a kao plod ima čahuru sa velikim brojem sitnih semena.
U stanju je da preživi neverovatno stresne i ekstremno teške uslove života, što je čini prikladnim simbolom velikog stradanja srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Drugi deo amblema čini traka sa motivima Albanske spomenice.
Ono što Natalijinu ramondu čini posebnom, osim njene velike lepote, je i to što poseduje sposobnost da i iz potpuno osušenog stanja ponovo oživi, ukoliko se zalije, što je karakteristika izuzetno malog broja cvetnica u svetu.
U Evropi, samo još dve biljke uspevaju da se iz stanja anabioze vrate u život. Kao kontrast nežnoj spoljašnosti, stoji izuzetna snaga i izdržljivost.
Ramonda nathaliae je na spisku retkih, ugroženih i endemskih biljaka Evrope. U Srbiji takođe uživa status zaštićene vrste
Izvor: kosmodrom.rs
Stimulisanjem “tačke sreće” jača se imunosistem, uklanjaju depresivne misli- Radite ovu vežbu svaki dan i imaćete osećaj radosti i sreće
Sa hladnijim vremenom, opadaju vlastite prirodne snage za odbranu od infekcija. U zimskim danima je umor naš čest pratilac. Prisutna je i potreba za jačom hranom da bi se zadržala toplina tela a tu su i brojni praznici punih trpeza. Organizam se zakiseljuje, dodatno se opterećuje toksinima a oni su veliki kradljivci energetskih zaliha zbog čega se celokupan odbrambeni sistem iscrpljuje.
Ne zanemarimo i psihološku sferu – dani su kraći, sunca je manje, i kao da nas sve više ispunjava tendencija povlačenja iz života. Ovo je pravo vreme da oslušnemo organizam i da obratimo pažnju na neke jednostavne, sasvim dostupne stvari koje će ga ojačati i fizički i emocionalno. Tada će nas naše telo sa zahvalnošću sprovesti do vremena kad se proleće ponovo rascveta.
U našem sredogrudju smeštena je žlezda timus koja je od vitalnog značaja za imunološki sistem i celokupno zdravlje. Kod novorođenčeta i dece timus je dobro razvijen, a posle puberteta dolazi do njegove involucije i pretvaranja u masno telo. Timus proizvodi T-ćelije koje štite od infekcija, ali nakon puberteta njegova efikasnost počinje da opada. Neke teorije govore da bi to i mogao biti razlog zašto su stariji ljudi osetljiviji na rak.
Jedna sasvim jednostavna tehnika, tj. tapkanje u tački timusa 20-30 sekundi uz dublje ravnomerno disanje, dovodi do balansiranja protoka energije u meridijanskom sistemu, uravnotežuje funkciju leve i desne hemisfere mozga, poboljšava stanje prisutnusti u aktivnosti u kojoj se trenutno nalazimo. Poznato je da kada je timus slab, osoba je bezvoljna, čak izostaje i potreba da se oseća dobro. Poznati endokrinolog Hans Seli, autor teorije o stresu, dokazao je da hronični stres dovodi do skupljanje timusa.
Redovno stimulisanje tačke timusa koja se nalazi na gornjem delu grudne kosti, jača i imunološku otpornost prema patološkim mikroorganizmima a to nam je i te kako potrebno u zimskom periodu. Aktiviranje timusa kroz blago lupkanje ili masažu pomaže u neutralisanju negativnih emocija koje su pojačane u zimskom periodu. Zato tačku timusa nazivaju tačkom sreće.
Ako navici da upražnjavate tu tehniku dodate i kontakt sa eteričnim uljima koja imaju antimikrobni učinak, uklanjaju depresivne misli i raspoloženja, podižu volju i vitalnost, ako uložite napor i ne zatrpate organizam toksinima, ako homeopatskim preparatima štitite svoju imunološku snagu – sigurno je da ste počeli da volite sebe.
Kako aktivirati tačku sreće?
Blago lupkanje, maženje i masaža ove tačke su veoma efikasne metode koje pomažu podizanju vaše energetske vibracije na viši nivo. Ova žlezda održava energiju našeg tela, pa zato kada je naš energetski sistem u disbalansu, baš ta žlezda može da pomogne. Ona je most između mozga i tela. Pod uticajem stresa žlezda se smanjuje, što dovodi do pada životne energije.
Saznaćete kada se vaša tačka sreće aktivirala: osetićete kao da vam prolaze žmarci po telu i imaćete osećaj radosti i sreće. Može proći određeno vreme dok ne osetite nešto, ali radite ovu vežbu svaki dan i sigurno ćete se uveriti u njenu efikasnost.
Ako imate česte napade panike, anksioznosti i stresa, radite ovo nekoliko puta dnevno i bićete u mogućnosti da povratite svoju životnu ravnotežu.
Izvor:.holitimed.com
Recepti za negu kose, koje koriste i naše bake
Ljudi se sve više vraćaju prirodnim sastojcima i receptima za negu kose, koje su koristile i naše bake. Pravilnom upotrebom organskih preparata koje sami možete pripremiti kod kuće možete postići zavidne rezultate.
Prirodne maske za negu kose:
ULJE JOJOBE
Za suvu kosu
Možete koristiti ulje jojobe koje u sebi sadrži prirodan vosak koji hidrira kosu i samim tim omogućava kosi da bolje prihvati ostale sastojke koji su joj potrebni.
Recept: Uzmite dve kapi ulja i dodajte određenu količinu maske ili regeneratora za vaš tip kose. Masku držite na glavi 5-10 minuta, a potom isperite.
ŽUMANCE
za sve tipove kose
Žumance sadrži dosta lecitina i služi za bolje vezivanje svih elemenata koji se nalaze u preparatima za negu kose i u boji (farbi).
Recept: Za početak, uzmite 1/4 žumanca (dok ne vidite kako vaša kosa reaguje) i dodajte je u masku za vaš tip kose. Masku držite na glavi 5-10 minuta, a potom isperite.
KOPRIVA
protiv opadanja kose
Kopriva u sebi sadrži eterična ulja i stimuliše cirkulaciju koja je potrebna za rast kose.
Recept: Uzeti tri kašičice čaja od koprive stavite 1,5 dl tople vode. Pustite da odstoji 10 minuta, a potom tečnost nanosite isključivo na koren, blago masirajte vlasište i ne ispirajte.
AVOKADO
za izrazito suvu i oštećenu kosu
Avokado pavlaka i banana sadrži ugljene hidrate i proteine koji se već nalaze u kosi, a pavlaka ima nisku pH vrednost i samim tim je dobra jer kosi vraća prirodnu kiselost.
Recept: Jedna supena kašika isceđenog zrelog avokada, jedna 1/3 zrele banane, jedna kašika kisele pavlake i jedna kašika maske ili regeneratora. Mikserom umutite masku dok ne postane penasta. Masku držite na glavi 5-10 minuta, a potom isperite.
RICINUSOVO ULJE I ULJE KOŠTUNJAVIH PLODOVA
za sve tipove kose
Ricnusovo ulje je bogato sastojcima koji se već nalaze u sastavu kose, a ulje koštunjavih plodova je bogato vitaminom B koji je idealan za negu kose.
Recept: Možete uzeti jednu kap ulja bilo kog koštunjavog ploda, i kap ricinusovog ulja i pomešajte sa određenom količinom regeneratora. Masku držite na glavi 5-10 minuta, a potom isperite.
KAMILICA
protiv peruti
Kamilica je pogodna za osetljivu i upaljenu kožu glave.
Recept: Uzeti tri kašičice čaja od kamilice stavite 1,5 dl tople vode. Pustite da odstoji 10 minuta, a potom tečnost nanesite na koren, blago masirajte vlasište i ne ispirajte.
Izvor:.blic.rs
Upoznajte Srpkinje koje su promenile svet i po kojima ćemo pamtiti 20.VEK!
Za neke od njih nikad niste čuli, druge vam možda zvuče poznato, a par imena vam je sigurno urezano u pamćenje. Šta god da je u pitanju, svaka od ovih žena i te kako zaslužuje naše duboko poštovanje. Upoznajte Srpkinje koje su pokorile svet akademika, ratovale i iz svega izašle kao pobednice!
Mileva Ajnštajn-Marić, srpska matematičarka, fizičarka i nepriznata koautorka Ajnštajnove teorije relativiteta
Nakon što je završila gimnaziju u Sremskoj Mitrovici kao najbolja u razredu iz matematike i fizike, Mileva pohađa Kraljevsku srpsku školu u Šapcu, a nakon dobijanja specijalne dozvole za pohađanje škole u koju su išli samo dečaci seli se u Zagreb. Potom upisuje medicinu na Univerzitetu u Cirihu i nakon par meseci prebacuje se na na Državnu politehničku školu na studije matematike i fizike. Mileva je bila tek peta žena koja je bila primljena u ovu školu i jedino žensko u grupi od 6 studenata.
Naravno, iako nam je svima poznato je da je Mileva bila udata za Alberta Ajnštajna, malo ko je svestan da se za nju priča da je bila koautor njegove teorije relativiteta iz 1905. Ovu kontroverznu teoriju podupiru činjenice da su mnogi poznati fizičari toga doba pozivali Milevu na saradnju još u toku studija, kao i činjenica da su papiri na kojima je osmišljana teorija bili potpisivani sa Einstein-Marity (Marity je mađarska varijanta prezimena Marić).
Isidora Sekulić, prva žena akademik u istoriji Srbije
Prva žena akademik u srpskoj istoriji članica SANU-a od 1950, književnica, esejista, nastavnica, avanturistkinja, poliglota i kritičarka umetnosti – to je Isidora Sekulić.
Sve u svemu jedan od najbistrijih umova 20. veka. Osim što je studirala književnost i pedagogiju, Isidora se zanimala i za prirodne nauke, kao i za filozofiju (iz koje je doktorirala u Nemačkoj 1922.).
U srpskoj i evropskoj književnosti ostala je upamćena po svojim delima kao što su putopis ,,Pisma iz Norveške”, pripovedna vrsta intimnog dnevnika ,,Saputnici’’, njen najznačajniji roman ,,Hronika palanačkog groblja’’ i mnogim drugim književnim ostvarenjima. Isidora Sekulić bila je prva Srpkinja članica SANU-a. I da ne zaboravimo, bila je i bolničarka na frontu do 1915.
Nadežda Petrović, Srpkinja zvana Hrabrost
Nadežda Petrović se smatra najbitnijom srpskom slikarkom 20. veka. Ona je bila najznačajnija srpska slikarka impresionizma i faovizma, a njena dela izlagana su širom Evrope od 1901. do 1912.
Od 1912. Nadežda prestaje da se bavi slikarstvom jer po izbijanju Balkanskih ratova dobrovoljno odlazi da radi na frontovima kao bolničarka. Odlikovana je medaljom za hrabrost i medaljom Crvenog Krsta. Kad je počeo Prvi svetski rat, Nadežda se opet prijavljuje kao bolničarka. Nakon što je u Balkanskim ratovima preživela tifus i koleru, svoju drugu bitku sa tifusom gubi 1915.
Jelena Lozanić: Dama sa ordenom Belog orla
Ćerka prvog rektora Beogradskog univerziteta i njegove supruge Stanke, velikih humanitaraca, Jelena Lozanić i sama odrasta u ne samo znatiželjnu, visprenu i inteligentnu osobu, već i u istrajnu, plemenitu i hrabru ženu.
Ističe se tek 1910. godine kao sekretar Srpskog ženskog narodnog saveza, kao i na kongresu Međunarodnog saveta žena u Kopenhagenu, gde se borila za prava žena. Nakon što je izbio Balkanski rat, Jelena se pridružuje Kolu srpskih sestara kao bolničarka.
Po izbijanju Prvog svetskog rata, njeno dobročiniteljstvo se nastavlja i ona kao predstavnica Crvenog krsta Kraljevine Srbije odlazi 1915. godine u Ameriku, gde preko pet godina sakuplja pomoć za otadžbinu.
Njen trud nije ostao neopažen i ona biva odlikovana ordenom Belog orla i Svetog Save višeg stepena.
Draga Ljočić, prva žena lekar u Srbiji
Draga Ljočić, prva žena lekar, a uz to i feministikinja, studirala je medicinu u Cirihu. Ipak, nije mogla da se zaposli u državnog bolnici. Nakon što je dobila odobrenje od kraljice Natalije, Draga otvara privatnu praksu. Ona ipak 1881. uspeva da se zaposli u državnoj bolnici, ali ne po istoj plati kao njene muške kolege.
Pošto je tražila jednaka prava muškaraca i žena u profesijama, optužena je da promoviše nemoral. Ipak, Draga je bila toliko posvećena ovom cilju da je uspela da ostvari svoje ideje i ideale. Bila je velika filantropkinja. Zalagala se za otvaranje dečijih bolnica, izgradnju domova za nezbrinutu decu i volontirala kao bolničarka za vreme Balkanskog i Svetskog rata.
Jelica Belović Bernadžikovska, prva srpska etnografkinja, književnica i urednica
Jelica Belović, prva srpska etnografkinja, kniževnica i urednica, studirala je u Osijeku, Đakovu, Zagrebu, Beču i Parizu.
Govorila je neverovatnih 9 jezika i umela da piše na nemačkom i francuskom.
Objavila je oko 30 knjiga na srpskom i oko 15 na nemačkom, i veliki broj magazinskih članaka na temu etnografiju.
Takođe se bavila pedagogijom i mnogim ženskim pitanjima, a zbog toga što je bila naučnica a žena svoja dela objavljivala je pod muškim pseudonimima.
Lista njenih zanimanja i hobija je poprilično dugačka: urednik u periodičnoj štampi, romansijer, istoričar, novinar, akademik, nastavnik, prevodilac sa nemačkog, pisac za decu, guvernanta i vezilja.
Ksenija Atanasijević, prva žena doktor nauka u Srbiji, profesorka i filozofkinja
Ksenija Atanasijević je prva žena koja je na Beogradskom univerzitetu stekla diplomu doktorke nauka 1922. godine. Međutim, nije se tu zaustavila. Ona je prva žena zaposlena kao profesorka na Beogradskom Univerzitetu i prva srpska filozofkinja.
Osim što je bila istaknuta feministkinja, filozofkinja, pacifistkinja, antifašistkinja, članica Male ženske antante i Internacionalne organizacije žena za mir, bila je urednica prvog feminističkog časopisa Ženski pokret u Srbiji. Promovišući mir i toleranciju, uz naporan rad, unapredila je prava žena u Srbiji.
Sofija Jovanović, srpska Jovana Orleanka
Sofija Jovanović, koju su Francuzi nazvali srpskom Jovankom Orleankom, je srpska ratna heroina koja se borila u Balkanskim ratovima kao i u Prvom svetskom ratu.
Odmah nakon izbijanja Prvog svetskog rata, Sofija se pod imenom Sofronije Jovanović prijavila u srpsku vojsku.
Učestvovala je u Oslobođenju Beograda, i preživela i Prvi svetski rat i Balkanske ratove.
Međutim, ova hrabra srpkinja izgubila je deo stopala i ostala invalid. Odlikovana je sa čak 13 medalja za hrabrost.
Nakon završetka rata, Sofija nije pričala o njemu. Rekla je samo da je bio užasan i okrutan, ali da je za otadžbinu treba dati sve. Bila je duboko razočarana kada su drugi solunski borci zahtevali privilegije zbog učešća u ratu.
Marija Maga Magazinović, srpska Isidora Dankan i prva srpska novinarka
Maga je bila filozofkinja, profesorka, koreografkinja, biblioterka i aktivistkinja. Rođena je u Užicu, ali se ubrzo seli u Beograd gde se bori za prava žena. Studirala je na Filozofskom fakultetu gde se izborila za prava studentkinja da mogu redovno da pohađaju nastavu. Isto je uradila i na Pravnom fakultetu. Punih četrdeset godina Maga Magazinović je bila i profesor filozofije, nemačkog i srpskog jezika u Prvoj ženskog gimnaziji.
Zapravo, Marija Magazinović je bila prva žena koja je dovela moderan ples u Srbiju, prva žena novinarka po zvanju, prva žena bibliotekarka u Narodnoj biblioteci Srbije. I ona je volontirala kao bolničarka u toku Balkanskih ratova.
Marija Bursać, prva žena narodni heroj
Marija Bursać bila je Srpkinja poreklom iz Bosne, partizanska bolničarka i bombaš Desete krajiške brigade i, što je najvažnije, prva žena koja je proglašena narodnim herojem Jugoslavije.
Pored toga što je bila neustrašivi borac, Marija Bursać bila je članica SKOJ-a (Savez komunističke omladine Jugoslavije), radila je i za NOP (Narodnooslobodilački pokret).
Izabrana je za predsednicu seoskog odbora USAOJ-a, i primljena u rukovodstvo AFŽ-a (Antifašistički front žena).
Na predlog Štaba Petog korpusa, a po odluci Vrhovnog štaba NOV-a i POJ-a, Marija Bursać je 15. oktobra 1943. godine proglašena za narodnog heroja. To je bilo prvo proglašenje žene za narodnog heroja.
Izvor: serbia.com
Priče iz Vesterosa: Deca šume- Njihove oči bile su vatreno zlatne, mačije, duboke i mudre
