Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je 26. februara da je Srbija spremna da prihvati izbeglice iz Ukrajine i da, u sladu sa mogućnostima, uputi humanitarnu i medicinsku pomoć.
Selaković se u Beogradu sastao sa ambasadorom Ukrajine Oleksandrom Aleksandrovičem i upoznao ga sa stavovima Srbije o ratu u Ukrajini.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je dan ranije da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji, ali da pruža punu podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine i da smatra pogrešnim kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine.
Izbeglice iz Ukrajine u susedstvu Srbije
Hiljade Ukrajinaca koji beže od rata sa Rusijom počele su da pristižu u susedne zemlje centralne Evrope. Jedan broj njih je stigao i u Mađarsku i Rumuniju, susedne zemlje Srbije.
“Ako su dolazili u Srbiju 2014. i 2015. kada je postojao konflikt samo na jednom delu teritorije, potpuno je očekivano da će se i neki drugi ljudi sada pojaviti”, kaže za RSE Nikola Kovačević, pravnik koji zastupa tražioce azila u Srbiji.
Prema njegovim saznanjima od 2014. godine je bilo oko 30 državljana Ukrajine koji su aplicirali za azil u Srbiji, a srpske vlasti su te zahteve odobrile.
Na istoku Ukrajine konflikt traje od 2014. godine, a u borbama državne vojske Ukrajine i proruskih separatista živote je izgubilo najmanje 14.000 ljudi.
Nikola Kovačević ocenjuje da sada nakon ruske invazije na Ukrajinu može da dođe određen broj izbeglica koji imaju neke veze sa Srbijom, porodične, poslovne, prijateljske. On, međutim, ne predviđa više od nekoliko stotina ljudi u narednih šest meseci i godinu dana.
“Većina Ukrajinaca će težiti da ostane u nekoj članici Evropske unije. Kada ih Poljaci puste da uđu, kada ih Mađari puste da uđu, oni imaju otvoren put ka drugim zemljama kao što je Nemačka i druge razvijenije zemlje EU”, navodi Kovačević.
Sličnog stava je i Miroslav Hočak, član Nacionalnog saveta ukrajinske nacionalne manjine i potpredsednik Evropskog kongresa Ukrajinaca.
“Može se očekivati dolazak naših građana koji su ukrajinskog porekla ili iz mešovitih ukrajinsko-srpskih brakova”, naveo je.
Upitan šta su očekivanja od vlasti Srbije u slučaju priliva izbeglica iz Ukrajine, Hočak odgovara ono što je potrebno za prihvat izbeglica.
“Da se obezbedi sve što može, od smeštaja, ishrane”, naveo je.
Kao manjina, Ukrajinci su zvanično priznata zajednica u Srbiji i broje oko pet hiljada, prema podacima popisa stanovništva 2011. godine. Uglavnom žive na severu zemlje, u pokrajini Vojvodina.
Šta bi Srbija trebalo da uradi?
Kako se Srbija priprema za eventualni dolazak izbeglica iz Ukrajine i koliko je njih došlo od 2014. godine RSE je pitao Komesarijat za izbeglice i migracije, ali do trenutka objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.
Pravnik Nikola Kovačević smatra da bi Srbija, u slučaju da se pojavi više stotina Ukrajinaca, trebalo poput Mađarske da donese odluku o privremenoj zaštiti izbeglica. Kako objašnjava takvu mogućnost predviđa i srpski Zakon o azilu i privremenoj zaštiti.
“To znači da ne mora za svakog Ukrajinca koji uđe u Mađarsku da se posebno sprovodi postupak azila već se donese odluka Vlade da im se automatski dodeli zaštita. Znači ne mora svako od njih pojedinačno da ide pred kancelariju za azil i iznosi svoj slučaj”, objašnjava Kovačević.
On dodaje da se odluka o privremenoj zaštiti odnosi na one koji nisu kršili međunarodno pravo i nisu činili ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
RSE je uputio pitanja i Ambasadi Ukrajine u Beogradu da li očekuju dolazak izbeglica u Srbiju i kakav bi odgovor srpskih vlasti u tom slučaju trebalo da bude. Odgovor do zaključenja teksta nije stigao.
Kroz prihvatne centre Srbije tokom 2021. godine prošlo je više od 68.000 migranata i izbeglica, podaci su državnog Komesarijata za izbeglice i migracije.
Najviše izbeglica i migranata u kampovima je iz Avganistana i Sirije, jer je Srbija na takozvanoj “Balkanskoj ruti” preko koje izbeglice iz tih država pokušavaju da dođu u EU. Ne postoje zvanični podaci koliko je izbeglica u Srbiju stiglo iz Ukrajine.
Centralna Evropa se priprema za prihvat izbeglica
Zemlje centralne Evrope, kako je izvestio Reuters, pripremaju se za dolazak mnogo ljudi, postavljajući prihvatne tačke i šaljući trupe prema granicama da pruže pomoć.
Na granični prelaz Medyka u južnoj Poljskoj, desetine izbeglica su stigle iz Ukrajine peške 24. februara ujutru, noseći prtljag. Red automobila koji čekaju na prolazak se tokom tog dana povećavao, naveo je Reuters.
U međuvremenu, Mađarska je najavila 24. februara uveče da uvodi privremenu zaštitu ukrajinskim državljanima i državljanima trećih zemalja koji zakonito borave na teritoriji Ukrajine.
Izbeglicama iz Ukrajine u toj zemlji biće odobrena privremena zaštita u skladu sa delom zakona o azilu. U njemu se navodi da oni koji su “morali da napuste svoju zemlju zbog oružanog sukoba, građanskog rata ili etničkih nemira” imaju pravo na privremenu zaštitu.
Predsednica Moldavije Maja Sandu poručila je 24. februara uveče da su granice njene zemlje otvorene za sve ljude koji beže iz Ukrajine kao tranzit ili za ostanak.
Vlada Moldavije je duž granice postavila i privremene prihvatne centre.
Da bi olakšala granične prelaze, Poljska je 24. februara ukinula pravila karantina za ljude koji dolaze izvan EU bez negativnog testa na COVID-19, preneo je Reuters.
U izveštaju se podseća da je ova zemlja dom najveće ukrajinske zajednice u regionu, koja broji oko milion ljudi, te da je do nje najlakše doći iz Kijeva.
Poljska je pripremila i medicinski voz za prevoz ranjenih Ukrajinaca i sastavila spisak od 1.230 bolnica koje bi mogle da prime povređene, saopštilo je ministarstvo zdravlja.
I ta zemlja je, kao i Moldavija, postavila prihvatne punktove za izbeglice u blizini graničnih prelaza.
Nekoliko stotina ljudi je takođe napustilo Ukrajinu sa dela njene teritorije između Moldavije i Crnog mora, prešavši u Rumuniju trajektom preko reke Dunav, saopštile su lokalne vlasti, preneo je Reuters.
Slovački carinski zvaničnici rekli su da putnički automobili moraju da čekaju i do 12 sati na najprometnijem od tri slovačka putna prelaza sa Ukrajinom. Slovačka je takođe rekla da je spremna da pomogne izbeglicama.
Gradonačelnik istočne slovačke regije Košice Rostislav Trnka rekao je Rojtersu da je oko 2.000 kreveta i oko 60 teretana pripremljeno za pomoć izbeglicama.
Češka, u kojoj živi oko 260.000 Ukrajinaca, takođe je saopštila da je spremna da pomogne izbeglicama. Češke železnice ponudile su vagone sa 6.000 sedišta i kreveta za pomoć u evakuaciji ljudi ako je potrebno.
U međuvremenu su agencije za pomoć Ujedinjenih nacija (UN) saopštile da u delovima Ukrajine nakon ruske invazije ponestaju gorivo, gotovina i medicinske zalihe što bi moglo da natera do pet miliona ljudi da pobegnu u inostranstvo.
