Film je bacio svetlo na neke od najmračnijih događaja sa prostora Balkana tokom Drugog svetskog rata podsetivši na ogromna stradanja Srba, Roma i Jevreja u Jasenovcu pod upravom Nezavisne države Hrvatske.

Radnja filma prati desetogodišnju devojčicu Daru koja, nakon hrvatsko—nemačke ofanzive na Kozari, sa porodicom završava u koncentracionom logoru.

Nakon što joj ubiju majku i starijeg brata smisao njenog života postaje da u uslovima terora i apsolutnog uništenja svega ljudskog, sačuva život mlađem bratu. Svi događaji u filmu pisani su na osnovu autentičnih svedočanstava preživelih logoraša.

Zasnovan na istinitim događajima, u ostvarenju se, pored znanih i neznanih logoraša, pojavljuje i veliki broj istorijskih ličnosti, a kako to ponekad biva – stvarnost često ume da bude šokantnija i strašnija od onoga što je prikazano.

Ovo su stvarne ličnosti koje se pojavljuju i filmu “Dara iz Jasenovca” i njihove sudbine nakon Drugog svetskog rata:

Miroslav Filipović

Miroslav Filipović (u filmu ga igra Vuk Kostić) bio je franjevac, ustaša i jedno vreme komandant logora Jasenovac i logora Stara Gradiška. Bio je sveštenik od 1939. Uzeo je religijsko ime fra Tomislav, pod kojim je bio poznat sve do 1942.

Nakon uspostave NDH pdridružio se Ustaškoj vojnici. Odgovoran je za masovne zločine nad srpskim stanovništvom, naročito u selima oko Banja Luke. Kažu da su ga zbog toga prozvali “fra Sotona”. Službeno je isključen iz franjevačkog reda i nakon toga se potpuno posvetio ustaškom pokretu.

Neki izvori navode da je za vreme njegovog komandovanja od samo četiri meseca u Jasenovcu pobijeno 20.000 do 30.000 zatočenika mada ove brojke variraju. Bio je poznat po neviđenim zvestvima i tome što je kombinovao religiju sa ekstremnom političkom ideologijom. Preživeli logoraši svedočili su kasnije da je nebrojano puta svojeručno ubijao zatvorenike i to iz čiste zabave.

Početkom maja 1945. pobegao je u Austriju, i predao Britancima, koji su ga izručili jugoslovenskim vlastima. Izveden je pred vojni sud gde je osuđen na smrt vešanjem.

Vjekoslav “Maks” Luburić

Vjekoslav “Maks” Luburić (u filmu ga igra Marko Janketić) bio je jedan od najbrutalnijih ustaških zapovednika, oficir i gotovo ceo rat zapovednik sistema koncentracionih logora među kojima je najveći bio Jasenovac.

O njegovoj mladosti nema mnogo podataka. Prema srpskim izvorima, pre rata je bio poznat kao obični kriminalac i bio je kažnjavan zbog raznih krivičnih dela. Prema hrvatskim izorima, radio je kao perač sudova u jednom restoranu i kasnije kao pisar u jednoj štedionici za zdravstveno osiguranje.

Kada je Ante Pavelić pobegao u emigraciju, pošao je za njim i prošao obuku u raznim ustaškim logorima u Mađarskoj. U jednom od njih dobio je i nadimak “Maks”. Luburić je bio osnivač, a posle pogibije Mije Babića, i komandant koncentracionih logora u NDH, a od kraja 1941. je zapovedao Ustaškom odbranom, koji je bio III odsek Ustaške nadzorne službe.

Ustaška odbrana, kasnije preimenovana u Ustaški obrambeni strug, je učestvovao u operacijama protiv četnika i partizana, i takođe je upravljao koncentracionim logorima i sprovodio masovan teror.

Sopstvenom inicijativom, dok je bio u egzilu, projektovao je sistem koncentracionih logora Jasenovac i taj plan objavio u septembru 1941. Bio je prvi komandant Jasenovca i za rad je odgovarao jedino Ange Paveliću koji je izuzetno cenio njegove “sposobnosti”. Sa druge strane, čak i nacistički posmatrači su ga okarakterisali kao “velikog sadistu” i “živčanog bolesnika”.

Posle rata komandovao je “križarima” – proustaškim jedinicama koje su vodile gerilski rat protiv nove jugoslovenske države, ali je na kraju bio primoran da pobegne u Španiju. Odande je godinama rukovodio terorističkom organizacijom ustaša – Hrvatski narodni odpor.

Njegova delatnost verovatno je privukla pažnju jugoslovenskih tajnih službi. Ubijen je u svojoj vili u Španiji 20. aprila 1969, tako što mu je čekićem razbijena glava.

Dinko Šakić

Dinko Šakić (u filmu ga igra Petar Đurđević) bio je komandant koncentracionog logora Jasenovac. Zahvaljujući rodbinskim vezama s Luburićem (bio je oženjen njegovom polusestrom Nadom) nakon 1941. brzo se penjao u ustaškoj hijerarhiji. Od februara 1942. bio je u Jasenovcu na raznim dužnostima da bi od aprila 1944. postao i njegov zapovednik.

Nakon rata, uspeo je da sa suprugom pobegne u Argentinu gde je otvorio malu fabriku tekstila i mirno živeo. U kasnijim decenijama za medije je izjavljivao da se ni zbog čega ne kaje i da bi “opet sve učinio isto”. Godine 1998. zahvaljujući naporima centra Simon Vizental, uhapšen je i izručen Hrvatskoj.

Šakić je osuđen na zatvorsku kaznu od 20 godina zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva. Umro je u zatvorskoj bolnici Remetinec u Zagrebu u 86. godini 21. jula 2008. Njegovoj sahrani su prisustvovali brojni hrvatski desničari, a sahranjen je u punoj ustaškoj uniformi iz Drugog svetskog rata.

Nada Šakić

Nada Šakić rođena Tambić (u filmu je igra Alisa Radaković) bila je čuvarka ženskog logora Stara Gradiška, žena Dinka Šakića i polusestra Vjekoslava Luburića. Tokom boravka u logoru, iako jako mlada, ostala je upamćena po neviđenim zverstvima. Kažu da je uživala u mučenju i često ubijala bez ikakvog povoda.

Zajedno sa upravnicom logora Marijom Majom Buždon i čuvarkom Božicom Obradović (u filmu je igra Ana Lečić) činila je “crnu trojku” mladih žena koje su se hvalile počinjenim zločinima i zverstvima.

Nikada joj nije suđeno za zločine koje je počinila. Uspela je da pobegne iz zemlje i emigrira u Argentinu. Sredinom 1998. Jugoslavija je tražila njeno izručenje, ali je isto učinila i Hrvatska.

Nada je isporučena Zagrebu samo da bi tamo bilo utvrđeno da nema dokaza protiv nje. Nakon toga živela je u domu za stare i umrla je 2011. u 84 godini života.

Ante Vrban

Ante Vrban (u filmu ga igra Igor Đorđević) bio je bojnik (major) Ustaške vojnice i zamenik zapovednika logora Stara Gradiška.

Pre rata je radio kao trgovački pomoćnik. Već od 1941. pristupio je ustašama, a njegovo ime povezuje se sa masovnim ubistvima pre svega Srba i Jevreja. U logor Stara Gradiška bio je od novembra 1941.

Posle sloma NDH povukao se u Austriju, ali se 1946. vratio na kratko u Hrvatsku da uspostavi vezu sa “križarima”. 1947. uhvatila ga je UDBA i suđeno mu je pred hrvatskim Vrhovnim sudom.

Prema dostupnim izvorima, na suđenju je priznao da je tokom boravka u logoru Stara Gradiška otrovao 63 bolesne dece. Osuđen je na smrt vešanjem. Kao datum njegove smrti navodi se 31. avgust 1948.

Diana Budisavljević

Diana Budisavljević (u filmu je igra Sanja Moravčić) bila je jedina svetla tačka u hororu zvanom Jasenovac. Humanitarka austrijskog porekla, bila je udata za hirurga Julija Budisavljevića, šefa hirurške klinike Medicinskog fakulteta u Zagrebu.

Procenjuje se da je tokom Drugog svjetskog rata spasila preko 15.000 dece iz ustaških logora smrti što njenu akciju po broju spasenih života svrstava u red najvećih poduhvata vezanih za logore tokom Drugog svetskog rata.

Spasena deca uglavnom su bila smeštena u hrvatske porodice, ali i crkve, manastire… Da bi sačuvala podatke o deci koju je zbrinjavala, vodila je kartoteku o njima, s nadom da bi jednoga dana mogla biti vraćena svojim biološkim porodicama. Nažalost, te datoteke oduzele su joj nove jugoslovenske vlasti nakon rata, a njena ponuda da pomogne prilikom identifikacije dece nije prihvaćena.

Posle Drugog svetskog rata otišla je u Inzbruk gde je živela tiho i povučeno. Kažu da se do smrti nije oporavila od posledica obilaska logora. Retko je govorila o onome što je radila tokom rata i decenijama je bila zaboravljena. Umrla je 20. avgust 1978. u 87. godini.

Tek početkom 21. veka počelo je da se govori o njenom velikom poduhvatu nakon čega je i posthumno nagrađena sa nekoliko odlikovanja. 2019. snimljen je film “Dnevnik Diane Budisavljević”, a nešto pre toga i dokumentarac “Dianina deca”.

Izvor: Istorijskizabavnik.rs

У текстовима објављеним у протеклим годинама „Печат“ је често пратио „мистериозне“ трагове које за собом остављају авиони што неометано крстаре нашим небом. Кредибилних саговорника и сведока није било, све док се недавно није огласио Велибор Вукашиновић, резервни официр ваздухопловства, пробни пилот и први САФА инспектор у Србији задужен за безбедност и контролу међународног саобраћаја. Био је директор ЈАТ-а кад су наши пилоти први пут приметили ове „непријатељске активности“

Климатски инжењеринг је још увек табу тема, иако чак и лаици увелико примећују разлику између кондензационих трагова и оних који остају на небу сатима, расплињавајући се у измаглицу која смањује доток сунчеве светлости. Указивање на сумњиву позадину ових трагова сврстало нас је међу „теоретичаре завере“, што ћемо – уз помоћ „сведока оптужбе“, нашег саговорника Велибора Вукашиновића – коначно демантовати.

Коначно сте се огласили поводом трагова које над нашом земљом преко петнаест година остављају, односно „избацују“ авиони страних компанија. Због чега сте проговорили?

Иступио сам пред јавношћу свестан одговорности коју имам као познавалац материје и сведок, а и зато што је то за мене питање суверенитета земље. Ти трагови су постали „нова нормалност“ за читаво човечанство, у чему учествују и метеоролози, правећи се да се ништа неуобичајено не дешава. Ми не знамо имена налогодаваца, ни финансијера, али нас то не ослобађа кривице. А сви који су икада били на позицијама да прате ове трагове, поготово контролори лета, морали би да одговарају за саучесништво. Саучесници су и челници Савезне управе цивилног ваздухопловства и Министарства саобраћаја. Саучесници су и они који се праве да не примећују шта се дешава, као што је то један мој саговорник – пуковник авијације, који ми је рекао да су то „будалаштине“, тврдећи да то није могуће зато што он о томе „није учио на Академији“. То говори о ригидности кадра који није схватио колико ратна технологија напредује. Није му замерити: школа га је припремала за пилота, а не за борбу против биолошког рата.
Можда ме је охрабрила појава књиге Елане Фриланд „Хемијски трагови, ХААРП и потпуна доминација Планетом“. Ову исцрпну студију о „дометима“ геоинжењеринга и климатског инжењеринга објавио је Машински факултет у Београду, уз подршку наших врхунских стручњака за ту област.

Када сте се први пут суочили с недозвољеним активностима над територијом Србије?

Било је то 2005. године, кад су наша два пилота на лету Тиват–Београд, летећи на висини од 6.000 м, приметила изнад себе транспортни авион немачког ваздухопловства, који је изнад Ваљева избацио велику водену куглу/балон који се при додиру с облацима распрснуо и излио течност.

Процењено је да авион има капацитет 8 тона (предвиђен за ношење течности за гашење пожара, а шта је носио овом приликом никада нећемо сазнати). Можда би само временом могло да се закључи, на основу праћења здравственог стања становника, о каквим се хемикалијама ради.

Наши пилоти су одмах обавестили надлежне да питају како да поступе, а ја сам – с места контролора саобраћаја – одмах сазвао представнике Министарства здравља и одговорних институција, поведена је истрага на основу које смо закључили да је авион до тада обавио 740 летова. Најчешће је полазио с Косова, али је долазио и из Мађарске. Летео је мимо уобичајених коридора на неуобичајен начин, премрежавајући Србију уздуж и попреко.

Неко изнад вас је очигледно знао о чему се ради. Говори се о споразуму „отворено небо“ којим је тадашња власт предала нашу територију НАТО авијацији. О каквом се споразуму ради?

Сматрам да тај „споразум“ коначно мора да буде обелодањен, а о природи прелета више нема дилеме. Немци су 1999. рекли да неће учествовати у бомбардовању и да ће само дати логистичку подршку. Па ипак, први оборен авион над Србијом био је немачки борбени авион „торнадо“. Ваздушна одбрана Србије га је оборила 24. марта, али се о томе није писало. Они су „бомбардовање“ под окриљем НАТО-а наставили другим средствима – хемијски рат се одвија пред нашим очима, у тишини.

Најдрастичнија је реакција једног младог чиновника из Министарства спољних послова, који је на моје инсистирање да покрене питање улоге Немачке у овим прелетима рекао: „А шта ако амбасадор Немачке каже да се то није десило?“ Он је касније завршио као конзул у некој од европских земаља. Завера постоји, али завера ћутања, најчешће зарад личних интереса.

Недавно сам чуо да је новинар „Штерна“ успоставио контакт с пилотом који нас је „заливао“. На питање о чему се ради, пилот је одговорио: „Свет у ком живимо није савршен, ако вам кажем нешто више о томе, изгубићу посао.“

Након мог обраћања јавности јавио ми се пилот који каже да су 2006. имали оперативне податке да тај Germaneforce 363 полеће с неким теретом с приштинског аеродрома. Требало је да га – према уобичајеној процедури – пресретне мигом 21 и да га прати. Уколико почне нешто да избацује, предвиђена је следећа процедура: упозорити пилота светлећим гранатама и присилити га на слетање. Уместо тога, авион је несметано избацио садржину изнад планине Маљен.

Како је могуће да завера ћутања потраје толико дуго?

Завера ћутања још увек траје, пре свега захваљујући томе што се запрашивање које се одвија пред нашим очима упорно сврстава под „теорију завере“ – термин који су измислили Американци настојећи да на тај начин означе све оно што видимо а не би требало да видимо. Принцип „не веруј својим очима“ очигледно функционише већ преко две деценије. Довољно је урадити анализу крви – коју неки пацијенти већ раде у Москви – па да се види количина тешких метала којима смо изложени. Наравно – то се не дешава само нама, „пријатељске земље“ су посебно изложене запрашивању, као што је то случај с Хрватском, која је након уласка у НАТО, 27. маја 2000. била мета обилног „заливања“ с преко 300 летова. Само је 25% авиона користило услуге хрватских аеродрома.

Које су компаније, према вашим сазнањима, укључене у овај програм?

Истражујући ове активности дошао сам до закључка да већину летова обављају low-cost компаније. Неки су преправљени тако да у њих могу да се сместе контејнери с одређеним садржајем, који се не избацује кроз исти отвор из ког излазе издувни гасови мотора, већ за то постоје посебне издувне цеви. Они који – из мени непознатих разлога – тврде да се у данима интензивног засипања хемијским траговима ради о обичним кондензационим траговима, немају одговор на питање: како је могуће да авион неко време оставља траг на небу, да би на моменте траг нестао и појавио се с размаком на другом месту. Као што не могу да објасне због чега се ови трагови задржавају сатима на небу, разливајући се и стварајући „замагљено небо“ – албедо ефекат – што није случај с траговима залеђеног ваздуха који се брзо истопе и нестану. Ово раде војни и цивилни авиони, сваки авион се може прилагодити за ношење контејнера.

А што се тиче пилота – и наши пилоти су добијали понуде да возе авионе страних компанија намењене „избацивању“ непознатог садржаја, неки су одбили а неки пристали. Што рече Немац: „Свет у коме живимо није савршен.“

Да ли je могуће да се ради о неидентификованим летелицама?

Сваки авион који улази у наш ваздушни простор мора бити подвргнут контроли, што се ради у договору с онима који воде ваздухопловни саобраћај, а уобичајена процедура за летелице које се оглуше о забрану лета је слање ловца у сусрет. Због тога није могуће да се ради о неидентификованим авионима. Постоји један склоп, четвороделни знак на сваком авиону, на ком стоје подаци: којој компанији припада, на којој висини лети, на коју дестинацију иде… Нема тајни. Имате апликацију и на свом мобилном телефону, сваки авион видите – притиснете на њега и упали се црвена трака која показује којом трасом иде. Доле вам изађу сви подаци о авиону, одакле је полетео и куда иде…

Прошлог месеца су људи у околини Пријепоља приметили ситне црне инсекте на снежној површини, и повезали то с прелетом авиона. Иако многи знају о чему се ради, не реагују – зато што нема примарних последица. Нано честице алуминијума изазивају опструкцију плућа, а налазе их и у мозгу, што се види након биопсије… а дотле живот иде својим током.

У Белгији се пацијенти подвргавају чишћењу крви од тешких метала… Небо над Бриселом је често застрашујуће сиво. Као и код нас. До сада су се све прозване институције оградиле од одговорности – ненадлежни су чак и судови. Никола Алексић је, својевремено, узалуд поднео тужбу против НАТО загађивача, приложивши читав елаборат. Ни Парламент није реаговао.

Не мора само Парламент да покреће питања, морала би да се укључи и Академија наука – да нам се бар обрате. Једино је Машински факултет дао простор за ХААРП експерименте, као и помоћник министра просвете и науке који је написао предговор књизи. Небо не зна за миљенике, па ни наша деца нису поштеђена. Непрестано се говори о зеленој енергији, што нема никаквог смисла све док нам не ослободе плаво небо. А можда се баш харач који сакупљају на рачун емисије „штетног“ угљен-диоксида користи за подмиривање огромних нелегалних трошкова запрашивања.

Међународне конвенције су регулисале све сфере живота. Имао сам част да разговарам с Владимиром Дедијером, јединим од потписника Чикашке конвенције 1944, која садржи бројне анексе којима је решен комплетан живот авијације. Међу њима је и пропис о превозу опасних материја. Када прелазите неку територију, дужни сте да за то тражите сагласност надлежних институција, а за избацивање из авиона нико вам не може дати дозволу. Овде се ради о томе да нити траже сагласност за превоз опасних материја, нити за избацивање – што је међународним прописима забрањено.

Да ли ћемо блокирати Сунце

Због чега је „Њујорк тајмс“ 25. марта објавио чланак Should We Block the Sun? (Да ли треба да блокирамо Сунце)

Националне академије тврде да би САД морале да приступе развоју технологије за вештачко хлађење наше планете, одбијањем светлости с њене површине како би се зауставило „глобално отопљавање“. За развој ове технологије потребно је, за почетак, уложити сто милиона долара.

Ово би се обавило засипањем атмосфере аеросолима, а владама се препоручује да испитају ефекте ових активности и могућности за извођење операције блокирања Сунца.

Крис Филд, директор Стенфорд Вудс института за животну средину, каже да то неће бити замена за смањивање емисије угљен-диоксида, већ само допуна програма за који се хитно морају наћи средства.
У Извештају Националних академија науке, инжењерства и медицине признају се ризици због којих је геоинжењеринг једно од најспорнијих питања у климатској политици. Ти ризици укључују поремећај регионалних временских образаца на потенцијално разорне начине, на пример променом понашања монсуна у Јужној Азији, попуштање притиска јавности за смањење емисије гасова с ефектом стаклене баште, па чак и стварање „неприхватљивог ризика од катастрофално брзог загревања“ ако би владе почеле да сузбијају сунчеву светлост на одређено време, а затим касније престале.

Али аутори тврде да емисије гасова с ефектом стаклене баште не падају довољно брзо да би се избегли опасни нивои глобалног загревања, што значи да свет мора почети да испитује друге могућности.

Докази за соларни инжењеринг или против њега „могли би имати дубоку вредност“ у одлучивању да ли ће се он применити. Међу њима су докази и о „социјалним ризицима“: на пример, по речима др Филда, ако би истраживање показало да ће се нежељени ефекти концентрисати у сиромашнијим земљама, то би могло бити основ да се технологија не користи иако би користила свету у целини.
Извештај тврди и да би јавним финансирањем геоинжењерских истраживања Сједињене Државе могле да осигурају да рад буде транспарентан и одговоран, с јасним правилима о томе када и како тестирати технологију.

Неки критичари су пак рекли да те заштитне мере нису довољне.
Поменута заштита интереса сиромашнијих земаља – на пример, приноси пољопривредника у Јужној Азији чији би живот био отежан променама падавина – могла би опасти чим истраживање започне.
Соларни геоинжењеринг има двостраначку подршку у Конгресу, који је крајем 2019. године Националној управи за океане и атмосферу дао четири милиона долара за истраживање те технологије.

„Америка мора да предњачи у климатским истраживањима“, изјавио је Џон Кертис, републиканац из Јуте. „Више знања је увек боље.“

Калкулација би могла бити тежа за председника Бајдена, који је покушао да добије подршку напредног крила странке, будући да су неки скептични према геоинжењерингу. Сенатор Берни Сандерс из Вермонта назвао је то „лажним решењем“.

Портпаролка НАСА Тајлер Грин, која је помогла финансирање извештаја, рекла је – „радујемо се прегледу извештаја, испитивању препорука и истраживању како НАСА и њена истраживачка заједница могу подржати овај напор“.

Одобрење ових тежњи од стране Националних академија могло би учинити да се неки законодавци осећају пријатније подржавајући поменуту технологију.

извор: pecat.co.rs

Pušenje je generalno zabranjeno u zatvorenom prostoru, ali u privatnom vozilu možete slobodno da radite šta želite. Nemačka pokrajina se nada da će uskoro promeniti ova pravila, kako bi zaštitio putnike od neželjenih zdravstvenih rizika od pušenja.

Kako prenose nemački mediji, veće Severne Rajne-Vestfalije u Bremenu, Hamburg, pokrenulo je amandman na stavove 1, 2 i 5 Saveznog zakona o zaštiti od nepušača, koji bi sprečio vozače da puše u svojim vozilima u prisustvo trudnica ili maloletnika. Zabrana se ne odnosi na ljude koji voze sami, prenosi Magazinauto.com.

Opravdanje Saveta za zabranu je da putnici ne mogu dobrovoljno da pobegnu od dima. Otvaranje prozora ili krovnog otvora takođe nije dovoljno; jedini način da se izvučete je da imate potpuno otvoreno vozilo. Ako vas uhvate, kazne će se kretati od 500 evra pa sve do 3.000 evra.

Pasivno pušenje ubija 166.000 dece godišnje širom sveta, a prema podacima Nemačkog centra za istraživanje raka (dkfz), koncentracija dima u vozilu je i do pet puta veća nego u prosečnom zadimljenom baru. Dkfz takođe kaže da je milion maloletnika u Nemačkoj trenutno izloženo duvanskom dimu u automobilima.

Nacrt zakona će biti prosleđen nemačkom saveznom parlamentu, koji će odlučiti da li će prihvatiti predlog ili ne. Nemačka je već pokušala da zabrani pušenje u vozilima 2019. godine, ali nije uspela. U slučaju uspeha ovoga puta, Nemačka bi se pridružila zemljama poput Velike Britanije, koja je zabranila pušenje u vozilima pod sličnim okolnostima 2015. godine.

Izvor: kurir.rs

Broj pacijenata na lekovima prve generacije dupliran je od 2020. godine, a na pozitivnu listu stavljene su i najsavremenije, visoko efikasne terapije, koju trenutno prima više od 1.100 obolelih. Time je utrostručen broj obolelih od multiple skleroze, koji se leče na teret Republičkog fonda za zdravstveno osguranje u odnosu na pre dve godine.

Multipla skleroza je podmukla bolest i od nje u Srbiji boluje oko 9.000 ljudi. Najčešće se javlja između 20. i 40. godine života, ali se može manifestovati i u bilo kom drugom životnom periodu. Tok bolesti je nepredvidiv, a žene oboljevaju dva puta češće nego muškarci.

Do 2019. godine u Srbiji se o trošku RFZO lečilo svega 1.100 pacijenata i to samo lekovima prve generacije. Međutim, nakon 15 godina od uvođenja tih lekova, država je u 2020. godini, na pozitivnu listu lekova uvrstila i visoko efikasne terapije za lečenje relapsne i primarno progresivne multiple skleroze, tako da trenutno, ukupno 3.150 pacijenata prima neku od terapija za multiple sklerozu. Od toga, 2.030 pacijenata je na terapijama prve generacije, dok je na najnovijim, savremenim, terapijama, trenutno 1.120 pacijenata.

Dragana Šutovac Ilić, ispred Društva multiple skleroze Srbije rekla je da je uvođenje inovativnih terapija za multiplu sklerozu na pozitivnu listu RFZO, cilj koji je konačno ostvaren u Srbiji.

– Od MS boluju mlađi ljudi, između 20 i 40 godine, i terapija im mnogo znači kako bi vodili što normalniji život, imali što manje problema, mogli da stvaraju porodicu, rade, grade karijere itd. Zahvaljujući angažovanju udruženja pacijenata, predstavnika države i lekara, koji su prepoznali značaj ranog lečenja uspeli smo u tome. Naime, godinama smo imali situaciju da se pacijentu dijagnostikuje MS, ali da zbog restriktivnih indikacija RFZO, ne može da dobije terapiju. Praktično, pacijent je morao da ima dva ili više pogoršanja (relapsa) bolesti da bi uopšte bio kandidat za terapiju, i to onu prve generacije. Sada, ne samo da su te indikacije za prvu generaciju lekova proširene, već je na pozitivnu listu stavljena čitava paleta novih, savremenih i visoko efikasnih terapija. Sigurni smo da će se ovaj trend nastaviti, u smislu i daljeg povećanja broja osoba kojima je odgovarajuća terapija dostupna, ali i uvođenjem terapija koje nam tek u budućnosti dolaze – rekla je Šutović Ilić.

Profesor dr Jelena Drulović, neurolog Klinike za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i vodeći stručnjak za MS u našoj zemlji, istakla je da trenutno skoro 40 odsto pacijenata dobija neku od terapija, čime smo se konačno približili evropskom proseku lečenih pacijenata.

– Sve terapije, kada je u pitanju MS, su jako značajne. Međutim, mi sada možemo da lečimo pacijente kao što se leče bilo gde u svetu. To je ogroman doprinos, jer će omogućiti da najveći broj ljudi, koji ima ovu bolest, može da živi normalno. Po prvi put je dostupna inovativna terapija, a povećan je i broj obolelih koji se leče o trošku države lekovima iz “prve linije”. Inače, visoko efikasna terapija značajno usporava progresiju bolesti, smanjuje učestalost pogoršanja i poboljšava kvalitet života obolelih, što je važno, jer MS tokom vremena ima tendenciju akumulacije onesposobljenosti, pa se pacijenti godinama bore sa različitim problemima vezanim za njihovo fizičko, mentalno i socijalno blagostanje – istakla je prof. dr Drulović.

Profesor dr Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja rekla je da se danas dešava nešto što se mislilo nemogućim do pre nekoliko godina kada je u pitanju lečenje multiple skleroze.

– Država je prepoznala potrebe pacijenata obolelih od multiple skleroze i to je pokazatelj brige. Ministartvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja podržava aktivnosti 27 lokalnih udruženja i za njihove aktivnosti je na republičkom i pokrajnskom nivou izdvojeno 15 miliona dinara. Pore toga, pre samo mesec dana doneli smo Zakon o socijalnom preduzetništvu, koje se odnosi na osobe sa invaliditetom, a u pripremi je da se pravno reguliše i rad od kuće, koji će svakako biti od koristi osobama sa invaliditetom – rekla je prof. dr Kisić Tepavčević.

Pacijentkinja Aleksandra Starčević: Bolest brzo napredovala

Aleksandra Starčević iz Beograda već sedam godina prima terapiju prve generacije, a s obzirom na to da joj je bolest progredirala, odlučeno je da krene da dobija novu, savremenu terapiju, kako se bolest dalje ne bi pogoršavala.

– Prve simptome MS sam osetila krajem 2010 godine, a već početkom naredne godine dijagnoza mi je definitivno potvrđena. Tek krajem 2015. sam počela da dobijam terapiju, koju sam sve do sada dobijala. Međutim, bolest je progredirala. Dramatično se promenilo moje stanje, otežano hodam, palo mi je stopalo, cela desna strana mi je slaba. Zbog korone, radila sam dve godine od kuće i kad smo se vratili u kancelariju, moje kolege su bile šokirane, kad su me videli da dolazim sa štapom, jer sam prethodnih 10 godina funkcinisala tako da oni nisu mogli da primete neke promene. Kolegama sam napisala mejl objasnivši im da sam isto bolesna kao i pre 10 godina, samo što oni to sada vide. Sada sam trenutno na pripremama, radim analize da bi se proverilo moje stanje pre nego što primim novu terapiju – napominje Aleksandra Starčević.

Pacijentkinja Marija Tomović: Nada u novi lek

Na konferenciji je govorila i Marija Tomović iz Beograda, kojoj je pre skoro četiri godine ustanovljena multiple skleroza, primarno progresivni tip. Dobro je znala o kakvoj bolesti se radi, jer je imala dve drugarice sa MS. Jedna je na žalost preminula. Od decembra prošle godine dobija savremenu terapiju i nada se da će tako zaustaviti pogoršanje bolesti.

– Početkom 2019. godine primetila sam da se saplićem, da imam sporiju motoriku, slabiju pamćenje itd. Obratila sam se lekaru i zvanično dobila dijagnozu MS. U međuvremenu su krenula pogoršanja, jer moj tip bolesti nema relapse već se dešavaju pogoršanja sa trajnim oštećenjima. Sada srećom primam savremenu terapiju i sa novim lekom očekujem da mi se zaustavi progresija bolesti, koju nisam imala prethodna tri meseca – rekla je Tomović.

izvor: novosti.rs

Pčelarski zanat nije lak, to znaju svi oni koji se trude da uspeju u tom poslu. Baš zato što znamo koliko praćenje života pčela, ali i održavanje tih zajednica može biti naporno, dajemo vam ovaj kalendar kako bismo vam bar malo olakšali.

JANUAR

• · Vizuelna kontrola pčelinjih društava svakih desetak dana

• · Pomoću stetoskopa (ili gumenog creva) poslušati zvuk klubeta

• · Obezbediti mir na pčelinjaku

• · Čistiti od snega i leda

• · Ispred košnica prostreti slamu, kukuruzovinu i sl.

• · Zaštititi pčelinjak od ptica

• · Ako pčelama nestane hrane dodati pogaču

• · Sprečavati značajniji razvoj legla

• · Prilikom prihranjivanja dodavati polen

• · Sređivati i popravljati pčelarski pribor i alat (popravka starih i izrada novih košnica i ramova)

• · Užičavanje ramova i topljenje voska

• PAŠA:
  Nema je ali se ponegde javljaju : Visibaba i Šafran

FEBRUAR

• · Obezbediti mir na pčelinjaku

• · Ne dozvoliti zamrzavanje snega na letu

• · Procenjivati jačinu društva na osnovu izleta pčela po lepom i toplom danu

• · Pomoću stetoskopa (ili gumenog crijeva) poslušati zvuk klubeta

• · Nipošto ne otvarati košnice iz čiste radoznalosti

• · Očistiti i dezinfikovati podnjaču i leto (otpad i uginule pčele obavezno spaliti)

• · Kontrolisati rezerve hrane (naročito cvetnog praha)

• · Kontrolisati zdravlje i jačinu društava

• · Društvu sa trutovima zameniti Maticu ili ga pripojiti

• · Ovlaženi utopljavajući materijal odmah zameniti suvim

• · Prihrana pčela ako je to neophodno

• · Pomoći pčelama bez hrane (ramovima iz rezerve)

• · Sprečiti pojavu grabeži

• · Paziti da se leglo ne razvije više nego što je normalno za ovo doba godine

• · Nabavka lekova

• PAŠA:
  Nema je ili je neznatna : Drijen, Joha, Badem, Vrba, Iva, Lijeska

MART

• · Izvršiti prvi proljećni pregled svih društava:

  • a) količna hrane,

  • b) zdravstveno stanje društva,

  • c) kvalitet matice,

  • d) količina legla,

  • e) broj zaposednutih ulica pčelama,

  • f) kvalitet saća,

  • g) stanje podnjače (broj uginulih pčela i trunje);

• · Slabija društva spajati sa jačim

• · Bolesne zajednice lečiti ili uništiti

• · Izvršiti proljećno tretiranje protiv varoe

• · Lečiti nozemozu (proliv pčela – ako postoji)

• · Zamjena starog saća

• · Spaljivati trunje i mrtve pčele

• · Postaviti i urediti higijensko pojilo

• · Početi stimulativno prihranjivanje pčela

• · U drugoj polovini meseca, ako je toplo početi sa postepenim odzimljavanjem društava

• · Kontrolisati provetravanje

• PAŠA:
  Vrba, Iva, Topola, Brest, Trnjina, Žabnjak, Maslačak, Maslina, Kajsija, Breskva

APRIL

• · Završiti započete radove

• · Pratiti stanje i blagovremeno vršiti proširivanje pčelinjeg legla

• · Otklapati saće sa starim medom radi stimulisanja matice da leže

• · Oduzimati okvire sa viškom cvetnog praha za vreme cvetanja voća i čuvati ga kao rezervu

• · Skupljati cvijetni prah hvatačima

• · Preduzeti mere za radno raspoloženje i sprečavanje pojave rojenja

• · Ako dođe do smanjenja unosa (prestanak paše ili višednevno loše vreme) treba nastaviti stimulativno prihranjivanje

• · Koristiti voćnu pašu za izgradnju novog saća

• · Spašavanje društava sa lažnim Maticama

• · Vršiti izjednačavanje pčelinjih društava

• · Kontrolisati zdravstveno stanje pčela i legla

• · Sprovoditi borbu protiv varoe građevnjacima

• · Stvaranje jakih zajednica (spajanjem slabijih društava)

• · Stalno održavati pojilo

• · Suzbijanje pčelinjih bolesti (varoe)

• PAŠA:
  Crnjuša, Joha, Topola, Brest, Trnjina, Maslačak, Maslina, Šljiva, Trešnja, Višnja, Kruška, Jabuka, Trave, Uljana Repica, Kelj, Bijela Breza, Bukva, Gorski Javor, Hrast, Jasen, Divlji Kesten, Ribizla, Malina, Ogrozd, Facelija

MAJ

• · Dovršavanje radova započetih u Aprilu

• · Održavati radno raspoloženje kod pčela

• · Izjednačiti pčelinja društva

• · Čim zabeli saće u plodištu ili zabeli bagrem treba početi sa dodavanjem medišta

• · Čim pčele popune preko polovine dodatog medišta odmah mu treba dodati sledeće

• · Sprečavanje nagona za rojenje

• · Proširenje legla

• · Proširivanje otvora na letu koliko je to moguće

• · Razmaći okvire u medištu radi produbljenja ćelija (ako se u medištu stavljaju široki nastavci)

• · Ne otvarati košnice u toku dana zbog ometanja pčela

• · Preduzeti sve da se društva tokom medobranja ne uznemiravaju

• · Priprema pčela za selidbu (ako ih selimo)

• · Približiti pčelinjak glavnoj paši (ako ih selimo)

• · Matici ograničiti prostor za zaleganje jaja radi većeg prinosa meda

• · Osnivanje Nukleusa za uzgoj Matica

• · Po potrebi zamjeniti staru Maticu

• · Staviti mlado saće u košnice (satne osnove za izgradnju)

• · Zaseniti košnice koje su suviše izložene Suncu

• PAŠA:
  Uljana Repica, Višnja, Jabuka, Kruška, Javor, Hrast, Divlji Kesten, Glog, Malina, Ogrozd, Kupina, Bor, Borovnica, Kadulja, Bagrem, Djetelina, Mak, Facelija, Vinova Loza

JUN

• · Skidanje medišta i ceđenje meda

• · Pčelama obavezno ostavljati najmanje 10 kilograma meda (to je minimum pravilnog funkcionicanja pčelinje zajednice)

• · Medišta skidati ujutru, isceđena vraćati uveče

• · Ne ostavljati med da se ohladi jer se teže cjedi a oštećuje se i saće, med čuvati u čistim sudovima

• · Održavati radno raspoloženje pčela

• · Izdvajanje i čuvanje saća sa poklopljenim medom za zimsku rezervu i konzervacija polena u saću za zimu

• · Razmnožavanje društava i stvaranje nukleusa

• · Proizvodnja i zamjena Matica i proizvodnja matične mliječi

• · Negovanje rojeva i pomoćnih društava

• · Proširenje ventilacije ako nastanu veće temperature

• · Stimulativno prihranjivanje kristalnim šećerom

• · Održavanje pojila ispravnim

• · Seoba pčela na nove paše (ako ih selimo)

• · Posle vrcanja zaštita od varoe (…)

• · I dalje koristiti okvire građevnjake

• PAŠA:
  Borovnica, Kupina, Bor, Jela, Smrča, Hrast, Kadulja, Drača, Djetelina, Soja, Lipa, Pitomi Kesten, Mak, Svilenica, Kukuruz, Vrba, Slez, Facelija, Tikva, Lan, Anfora, Majčina Dušica, Bijela Trava

JUL

• · Stavljati žičanu mrežu ili osloboditi ulaz u zbjeg, pomicati gornja tela ili medišta radi ventilacije

• · Zaštita od visoke temperature, staviti seno ili travu preko krovova radi zasenjavanja košnica

• · Redovno održavati pojilo

• · Zaštita od pojave grabeži

• · Stvaranje novih i njega mladih rojeva

• · Ceđenje meda

• · Proizvodnja i zamjena Matica

• · Suzbijanje osa i stršljenova

• · Prihranjivanje rojeva, obezbeđivanje zimnice za pčele

• · Dodavati šećer u kristalu radi stimulisanja matice

• · Preduzimati mere protiv varoe koja je na vrhuncu

• · Održavanje pojila

• · Seoba pčela na suncokretovu pašu (ako ih selimo)

• PAŠA:
  Trave, Djetelina, Soja, Lipa, Suncokret, Pasulj, Bosiljak, Pitomi Kesten, Svilenica, Stručak, Metvica, Amfora, Dubačac, Vres, Japanska Sofora, Facelija

AVGUST

• · Detaljan pregled svih društava radi utvrđivanja:

  • a) zdravstvenog stanja pčela

  • b) kvaliteta matice i legla

  • c) kvaliteta saća

  • d) količine i kvaliteta hrane

  • e) jačine zajednice(broj zaposednutih ulica pčelama)

• · Zaštita od visoke temperature, staviti seno ili travu preko krovova radi zasenjivanja košnica

• · Saniranje oslabjelih društava

• · Suzbijanje zaraznih bolesti pčela i legla

• · Njega rojeva

• · Rasporediti saće u košnici za zimu

• · Početi intezivniju prihranu, samo uveče (davati sirup ili šećer u kristalu)

• · Prihranjivanje društava (od 15.Avgusta, najkasnije od 1.Septembra)

• · Zaštita od osa i stršljenova

• · Ukloniti oštećeno i zaostalo saće

• · Zaštita saća od moljca

• · Održavanje pojila

• · Do zazimljavanja izvesti što više mladih radilica

• · Dovršiti zamenu Matica

• · Obezbjeđivanje hrane za zimu

• · Vrcanje zaostalog meda (samo višak)

• · Nabavka lekova i šećera

• PAŠA:
  Djetelina, Kukuruz, Stručak, Različak, Metvica, Vrba, Majčina Dušica, Bijela Trava, Divlja Cikorija, Lozika, Bosiljak, Heljda, Šafran, Vrijesak, Enotera, Facelija

SEPTEMBAR

• · Dovršiti radove započete u Avgustu

• · Odstraniti medljikovac iz košnica

• · Utvrditi količinu hrane u košnicama i hitno dopuniti zalihe potrebne za zimu (16-25kg meda-odnosno 2-3kg kvalitetnog meda za svaku ulicu zaposjednutu pčelama, normalno i zdravo društvo pred uzimljavanje treba da ima 7-9 zaposednutih ulica)

• · Nastaviti stimulativno prihranjivanje

• · Nastaviti borbu sa osama i stršljenovima

• · Postaviti češljeve na leta košnica zbog miševa

• · Pripajati slaba društva jakim ako su zdrava

• · Kontrolisati ispravnost pojila

• · Hranu i polen pomjeriti bliže leglu

• · Skinuti višak nastavaka i polunastavaka

• · Suzbijati moljce i vaši

• · Sprečavati pojavu grabeži

• · Pripremiti košnice za uzimljavanje

• PAŠA:
  Djetelina, Kukuruz, Stručak, Različak, Metvica, Vrba, Majčina Dušica, Bijela Trava, Divlja Cikorija, Lozika, Bosiljak, Heljda, Šafran, Zlatošipka, Enotera, Facelija

OKTOBAR

• · Završiti propušteno od prošlog mjeseca

• · Preuređenje pčelinjeg gnezda (raspoređivanje meda i cvetnog praha u košnici)

• · Proveriti saće od moljaca

• · Popravka ograde oko pčelinjaka

• · Podesiti prednji nagib košnica

• · Popraviti oštećene krovove

• · Obnoviti i pojačati postolja

• · Uređenje i farbanje košnica

• · Obezbeđivanje mira na pčelinjaku

• · Zazimljavanje društava

• · Uredjivanje ventilacije

• · Tretirati pčele protiv varoe ako je spoljnja temperatura minimum 12-14 C

• · Uskladištiti suvišne nastavke, prazne ramove i zaštititi ih od voštanih moljaca (orahovo lišće, sumporisanje …)

• · Istopiti vosak

• PAŠA:
  Aster, Bršljen, Licijum, Facelija

NOVEMBAR

• · Dovršiti uzimljavanje društava

• · Zaštita pčelinjaka od jakih vjetrova

• · Obezbediti mir na pčelinjaku

• · Metalnu matičnu rešetku postaviti ispod plodišta kao zaštitu od miševa i ostalih štetočina

• · Zaštititi pčele od ptica, naročito od žuna i djetlića

• · Čistiti leta od snijega, leda i mrtvih pčela

• · Kontrolisati ventilaciju

• · Postaviti dasku od zemlje do košnice

• · Još jednom tretirati društva protiv varoe kada je dan lep ( min 12 C)

• · Provjeriti zaštitu od miševa

• PAŠA:
  Nema je ili je neznatna

DECEMBAR

• Povremeno obilaziti pčelinjak i vršiti proveru stanja

• · Obezbjediti potpuni mir na pčelinjaku

• · Za sunčanih dana posmatrati izletanje pčela i paziti na pojavu proliva

• · Uklanjati vlažan sneg i mrtve pčele sa leta, ako sneg nije vlažan ne treba ga uklanjati