Ovo VOĆE štiti kosti od starenja i osteoporoze: Posebno je korisno za starije žene!
Za jake i čvrste kosti i u poznijem dobu odlična podrška je ishrana bogata voćem i povrćem koje sadrži bioaktivna jedinjenja poput fenolne kiseline, flavonoida i karotenoida
Iako su jabuke i pomorandže uvek dobar izbor za jake kosti, u ishranu bi trebalo uvrstiti suve i sveže šljive ukoliko želite da usporite proces starenja kostiju i prevenirate osteoporozu.
Studija koju su sproveli stručnjaci Programa integrativne i biomedicinske fiziologije i Odeljenja za nutricionizam i kineziologiju na Univerzitetu u Pensilvaniji posmatrali su žene u postmenopauzi koje su jele šest, odnosno 12 šljiva dnevno tokom 12 meseci i žene koje nisu konzumirale ovo voće.
– Naši nalazi sugerišu da konzumiranje šest do 12 šljiva dnevno može da smanji proinflamatorne medijatore koji mogu da doprinesu gubitku koštane mase kod žena u postmenopauzi – kaže dr Džanhavi Damani, vodeći autor studije.
Voće i povrće koje je bogato bioaktivnim jedinjenjima kao što su fenolna kiselina, flavonoidi i karotenoidi može da pomogne u prevenciji osteoporoze.
Šljive sadrže polifenole koji mogu da smanje upalu i oksidativni stres, a upravo upala i oksidativni stres doprinose gubitku koštane mase – kaže dijetetičar Kelsei Sakman.
– Šljive imaju mnoštvo nutritivnih prednosti; pune su minerala, vitamina K, fenolnih jedinjenja i dijetetskih vlakana.
Ona, ipak, upozorava da pored brojnih prednosti šljive mogu da sadrže i veću količinu šećera:
– Kad jedete šljive, kombinujte ih sa mastima ili proteinima kako biste sprečili nagli skok šećera u krvi.
Dijetetičar Sakman savetuje da bi šljive trebalo jesti u salati, uz jogurt i borovnice kako bi njihov efekat bio potpun.
IZVOR:telegraf.rs
Ovako operite JAGODE, da iz njih izađu sve štetne materije i hemikalije!?
Nekada je bilo dovoljno voće oprati pod mlazom tekuće vode. Ipak, stvari su se drastično promenile i sada jagode, ali i drugo kupovono voće moramo prati duže, bolje, a često je potrebno i uraditi svojevrsnu DETOKSIKACIJU.
Kako oprati jagode sodom bikarbonom?
Jagode potopite u posudu sa vodom, a onda odozgo postite jednu do dve kašičice sode bikarbone. Zatim rukama izmešajte kako bi se soda ravnomerno rasporedila svuda po jagodama.
Ostavite da stoji pola sata, a potom ponovo operite jagode i potopite ih još malo u vodu. Nakon toga jagode možete još jednom da operete pod mlazom vode i voće je spremno za upotrebu.
Zašto je važno dobro oprati svo voće?
Toksini mogu biti vrlo opasni ako se dobro ne operu iz namirnica. Oni se nakupljaju u organizmu i vrlo se teško čiste iz njega a kada se nakupe u organizmu mogu izazvati autoimuna oboljenja, kao i hronične bolesti, na što upozorava i Svetska zdravstvena organizacija.
Osim sode bikarbone, za čišćenje voća od toksina odlično se pokazalo i alkoholno sirće, jer velikom brzinom ubija sve štetne mikrobe na voću. Soda bikarbona je zbog sastava dobro sredstvo za izvlačenje štetnih toksina iz voća.
Voće se prvo ostavi u sirćetu dvadeset minuta, a nakon toga se može malo isprati i ostaviti u mešavini sode bikarbone i vode. To je najbolji način da budete sigurni da je ono što unosite u svoj organizam bezbedno.
IZVOR: ordinacija.tv/ glossy.espreso.co.rs
OVAJ VIRUS MUČI NOLETA: Stvara visoku temperaturu, iscrpljuje telo, ostaje se bez snage
Novak Đoković je po završetku finalnog meča u Beogradu otkrio da ima zdravstvenih problema.
Srpski as nije želeo previše da priča o detaljima, ali polako isplivava o čemu se zapravo rade i kakvi problemi su u pitanju.
Portal “Nova” otkrio je da je u pitanju određena vrsta virusa koja traje sedam ili više dana. Simptomi su – visoka temperatura koja iscrpljuje telo. Zanimljivo, mnogo ljudi iz sveta tenisa je poslednjih meseca zakačilo ovaj virus. Posle svih tih problema uopšte nije lako vratiti se maksimalnim treninzima i biti fizički pripremljen.
Uz sve to, novinari “Sport kluba” rekli su da im je Đoković pre turnira u Monte Karlu rekao da je imao taj virus, što je u značajnom meri uticalo na rezultat na tom turniru.
Ako još jedete jaja od USKRSA u velikoj ste opasnosti od ove bolesti
Mnogi i dalje uživaju u kuvanim jajima koja su im preostala od Uskrsa, ali nisu ni svesni koliko to može da bude opasno po njihovo zdravlje, pogotovo kada je trovanje hranom u pitanju.
Salmonela je najčešći oblik trovanja hranom i zbog toga je najbolje da jaja odmah nakon kuvanja ohladite i stavite u frižider, ako želite da je izbegnete.
U slučaju da to niste uradili i ostavili ste duže vreme kuvana jaja na sobnoj temperaturi, dozvolili ste opasnim bakterijama, uključujući i salmonelu da se opasno razmnožavaju. Bakterije se ubrzano razmnožavaju na temperaturi između 4 i 60 stepeni Celzijusa i ovo se naziva opasnom zonom.
Prosečna temperatura u stanu iznosi između 18 i 22 stepeni Celzijusa, dok je ona u frižideru znatno niža zbog čega se usporava rast bakterija.
Sudeći po podacima do kojih je došao Centar za kontrolu bolesti u Americi, ako ste kuvana jaja ostavili na sobnoj temepraturi duže od 2 sata, komotno ih možete baciti. Ovo pravilo od dva sata odnosi se na jaja koja ste upravo skuvali, ali i na ona koja ste izvadili iz frižidera.
Iako možda verujete da su kuvana jaja bezbednija od svežih, ona su zapravo podložnija bakterijama jer se tokom procesa kuvanja oštećuje zaštitni sloj na ljusci jajeta.
Jasan znak da su jaja pokvarena jeste miris. Ako osetite da kuvana jaja imaju neprijatan miris koji podseća na sumpor, odmah ih bacite.
izvor: srbijadanas.com
Narodni običaji na Veliki četvrtak: Na ovaj dan obeležavaju se 4 događaja
Na Veliki četvrtak hrišćani se sećaju poslednjeg obedovanja Isusa Hrista, Tajne večere, a na ovaj dan ustanovljeno je i pričešće.
Veliki četvrtak je pokretni praznik jer je deo Velikog, Časnog ili Vaskršnjeg posta, koji traje šest nedelja. Vernici koji se pridržavaju pravila posta, prve i poslednje nedelje ne jedu čak ni ribu, već drugu posnu hranu, pripremljenu na vodi, bez ulja.
Pročitajte koji narodni običaji se poštuju na ovaj dan.
Sećanje na Poslednju ili Tajnu večeru koju je Isus Hrist imao sa svojim apostolima, vernici obeležavaju na Veliki četvrtak. Tog dana, u pojedinim krajevima počinje i farbanje jaja.
Na Veliki četvrtak obeležavaju se četiri događaja: sveto pranje nogu učenicima, Tajna večera, čudesna molitva i Judino izdajstvo.
Tajna ili Poslednja večera i Judino izdajstvo
Dan pre nego što je raspet Hristos se sa učenicima vratio u Jerusalim i zajedno sa njima večerao. Dao im je hleb – koji je simbolisao njegovo telo; i vino, kao simbol njegove krvi, čime je ustanovljena Sveta tajna pričešća koja se do danas praktikuje.
Nakon večere je apostolima oprao noge sa ciljem da njima, a kroz njihovo širenje jevanđelja i narodu, pokaže koliko je važno da služimo jedni drugima.
Tokom večere Hrist je rekao da će ga jedan od njih izdati, što se, prema Bibliji i dogodilo. Izdao ga je Juda za 30 srebrenika (tirskih šekela) koje mu je platio jevrejski sveštenik Kajafa.
Crkveni običaji na Veliki četvrtak
Na Veliki četvrtak služi se liturgija svetog Vasilija Velikog. Uveče se čita 12 odlomaka iz Jevanđelja o stradanju Hristovom, namenjano bolesnima.
Zvona se vezuju, da ne zvone, jer su ona znak radosti, a do tada se vernici na molitvu pozivaju klepalom. Zvona se ponovo odvezuju i zvone na Uskrs.
Narodni običaji na Veliki četvrtak
Narod veruje da se i najvećim grešnicima koji se pričeste na Veliki četvrtak opraštaju svi gresi.
Na Veliki četvrtak je dozvoljeno jesti hranu spremljenu na ulju, kao i popiti malo vina.
Srbi na Kosovu na ovaj dan u ranu zoru boje samo jedno jaje koje se zove strašnik. Dok je boja još uvek sveža, majke ga trljaju deci po obrazima. Posle se boje ostala jaja, a strašnik se ostavlja na vidno mesto u kući kao zaštitnik.
Oko Boljevca, kako piše u delu “Srpski narodni običaji iz Sreza boljevačkog”, Savatije M. Grbića, na Veliki četvrtak, pre sunca, žene maste (boje) jaja za Uskrs. Crvena jaja se ovde drukčije peraške. Prvo jaje, koje se oboji, odnesu u vinograd i zakopaju kako bi ga zaštitili od grada. Nakon bojenja jaja od vode, u kojoj su se jaja bojila, i brašna zamese testo, u koje stave jedno ili dva jaja zajedno sa ljuskama, od tog testa se peče kolač koji se daje svinjama kad se razbole od groznice.
Na Veliki četvrtak u manastir Tronoša stanovnici obližnjih sela donose veliku sveću od čistog voska tešku više desetina kilograma, koja se pali tokom čitave godine, dok se ne donese sledeća.
Ovaj dan se u nekim krajevima slavi kao slava orača, koji do njive sa zaprežnom stokom, ali ne rade.
U takovskom kraju na ovaj dan se boje uskršnja jaja. Ponekad farbanje jaja traje tri dana, protežući se na Veliki petak i Veliku subotu, i to isključivo pre podne. Jaja farbaju koprivom i ljuskom od luka, a prvo obojeno jaje, čuvarkuću, deca odnose na njivu i tu ga ostavljaju da ga sunce ogreje. Posle podne se jaje vraća u kuću, i čuva se cele godine.
Svoje običaje za Uskrs imaju i Vlasi iz Pomoravskog okruga.
Tako etnolog Miodrag Aleksić iz Jagodine, autor više monografija o selima tog kraja i knjige “Zanati stare Jagodine”, kaže da Vlasi na Veliki četvrtak rano izjutra beru burjan (bobice slične crnoj zovi) i nose pokojnicima – “da se svane u groblje”, prenosi Magnum
– informativni portal istočne Srbije. Stavlja se kod uzglavlja pokojnika i pali se vatra da bi se on ugrejao.
izvor: ordinacija.tv/nationalgeographic.rs
Legenda o stvaranju muškarca i žene
Kada je Tvorac završio sa stvaranjem muškarca, bio je svestan da je iskoristio sve sastojke, koji su mu bili na raspolaganju. Nije bilo više ničega trajnog, stabilnog, čvrstog od čega bi mogao stvoriti ženu.
Tvorac je dugo vremena razmišljao i na kraju uze:
mesečevu punocu, savitljivost vinove loze i treperenje trave, vitkost trske i cvetanje cvetova, lakoću listića i svetlost sunčevih zraka, plačljivost oblaka i nestalnost vetrova, zečju plašljivost, paunovo šepurenje, mekoću ptičjeg perja i tvrdoću dijamanta, slatkoću meda i okrutnost (ljutinu) tigra, žar vatre i hladnoću leda, brbljivost papagaja i pev slavuja, dvoličnost lisice i vernost majke lavice.
Pomešavši sve te netrajne elemente, Tvorac stvori ženu i dade je muškarcu.
Nakon nedelju dana dođe muškarac i reče:
“Gospode, stvorenje koje si mi dao jako me unesrećuje. Toliko govori i tako me nemilosrdno muči da ne mogu odahnuti. Hoće da se neprestano brinem oko nje i tako gubim vreme. Plače za svaku sitnicu i živi besposleno. Došao sam da Ti je vratim, jer ne mogu s njom živeti.”
“Dobro” – odgovori Tvorac i uze je natrag.
Nakon nedelju dana vrati se muškarac i reče:
“Gospode, od kad sam vratio ono stvorenje, život mi je postao tako prazan. Stalno mislim na nju – kako je plesala i pevala, kako me je ispod oko gledala, kako me je zadirkivala i kako se naslanjala na mene. Bila je tako lepa i tako nežna u dodiru. Obožavao sam slušati njen smeh. Molim Te, vrati mi je natrag. “
“Dobro” – odgovori Tvorac.
I muškarac je opet uze k sebi.
Nakon tri dana opet dođe i reče:
“Gospodine, ne razumem i ne znam to objasniti, ali nakon svih mojih iskustva s onim stvorenjem, došao sam do zaključka da mi pravi više problema nego radosti. Preklinjem Te, uzmi je natrag! Ne mogu s njom živeti!”
“Ali ne možeš živeti ni bez nje” – odvrati Tvorac.
Zatim mu okrenu ledja i nastavi svoj posao.
Muškarac sav razočaran reče:
“Šta da radim? Ne mogu živeti s njom, a ni bez nje!”
Ljubav je osećaj koji treba učiti.
To je napetost i ostvarenje.
To je velika čežnja i neprijateljstvo.
To je radost i bol.
Nema jednoga bez drugoga.
Sreća je samo deo ljubavi – onoga što treba naučiti.
Patnja takođe spada u ljubav. Ona je tajna ljubavi, njena lepota i njen teret.
Ljubav je osećaj koji treba učiti.
LEGENDA O MASLAČKU
Bog je poslao anđela da pita biljke kako žele da izgledaju.
Svaka od njih je želela da bude lepa, crvena ili bela, sa velikim cvetovima ili svetlucava kao letnji san, plava kao vedro nebo.
Samo maslačak nije znao kako bi izgledao.
I anđeo mu je dao još jedan dan za razmišljanje.
Moleći se, maslačak je podigao pogled ka nebu, video Sunce i odlučio da želi da bude tako, žut i lep.
Onda je video mesec i promenio mišljenje.
Sad je hteo da bude kao on, bela, okrugla, providna lopta.
Onda je video zvezde i mnogo su mu se dopale.
Kad je anđeo došao, maslačak nije znao šta da kaže: želeo je da izgleda kao Sunce, mesec ili zvezde…
Nije znao šta da izabere.
I onda je Bog odlučio da ispuni sve njegove želje.
Zbog toga je prvo maslačak žut kao Sunce, zatim beo, kao mesec, i ako duvaš u njega, podseća na zvezde.
Moja baka je govorila – Ne dozvoli da ti lonci sjaje više od tebe
