Bilo da ste se prejeli ili ste prebrzo popili gazirano piće – možete očekivati da ćete podrignuti.

Malo ljudi se verovatno trudi da izbroji koliko puta podrigne u toku dana, ali da li ste se ikada zapitali koja količina je normalna?

Studija iz 2020. objavljena u Springeru sugeriše da je sasvim normalno podrignuti do 30 puta dnevno. Na prvi pogled ovo može izgledati kao mnogo. Međutim, prema gastroenterologu Alison Šnajder, podrigivanje ne bi trebalo nužno da bude razlog za zabrinutost.

“Podrigivanje do četiri puta nakon obroka smatra se normalnim”, rekla je Klivlendskoj klinici.

Kada uzmete u obzir tri obroka dnevno — plus užinu ili dve — 30 podrigivanja dnevno ne izgleda kao ogroman broj. Međutim, gastroenterolog je upozorio da može biti razloga za brigu jedino ako podrigujete toliko često da vam to ometa svakodnevni život ili ako uz to imate i druge simptome.

Ovde ćemo proći kroz razloge zašto podrigujete tokom dana i kada biste mogli biti zabrinuti.

Prvo, hajde da uđemo u to šta podrigivanje zapravo uključuje i zašto naša tela to rade.

“Podrigivanje je način tela da izbaci višak gasa iz stomaka. Kada progutamo hranu ili piće, ono prolazi kroz cev zvanu jednjak i ulazi u stomak. Tamo, želudačna kiselina i digestivni enzimi rade na razgradnji hrane na hranljive materije koje mi upotreba za energiju. U ovom procesu se proizvodi gas”, navodi on.

Takođe, moguće je progutati višak vazduha dok jedemo i pijemo, koji se može vratiti u jednjak, a potom se oslobodio podrigivanjem.

Pijenje na slamčicu, prebrzo jedenje, konzumiranje sode, žvakaće gume ili čak nošenje proteza koje ne odgovaraju, može dovesti do previše gasa. Izbor hrane takođe može imati ovaj neželjeni efekat.

Konzumiranje povrća koje proizvodi gasove, kao što su brokoli i kupus, može takođe izazvati podrigivanje. Ostale namirnice koje izazivaju podrigivanje su mlečni proizvodi i pasulj.

Ako mislite da podrigujete više nego obično, to bi moglo biti uzrokovano lošim varenjem, gastritisom, sindromom iritabilnog creva, peptičkim ulkusima, refluksom kiseline i drugim.

Izvor: Klix.ba

Kineski istraživači su uspešno preokrenuli dijabetes tip 1 kod pacijentice koristeći novu terapiju matičnim ćelijama, prema studiji objavljenoj u časopisu Cell ove sedmice.

Naime, 25-godišnja žena sa dijabetesom tip 1 počela je da proizvodi insulin manje od tri meseca nakon što je primila transplantaciju reprogramiranih matičnih ćelija.

Ona je prva osoba sa bolešću koja je lečena pomoću beta ćelija koje su izvađene iz njenog vlastitog tela, navedeno je u studiji.

“Sada mogu da jedem šećer”,  rekla je žena koja živi u Tianjingu u Kini, u razgovoru za Nature.

Prošlo je više od godinu dana od transplantacije i kaže da uživa dok jede sve vrste hrane. Tražila je da ostane anonimna kako bi zaštitila svoju privatnost.

Džejms Šapiro, hirurg za transplantaciju i istraživač na Univerzitetu Alberta u Edmontonu, Kanada, kaže da su rezultati operacije zapanjujući:

“U potpunosti su preokrenuli dijabetes kod pacijenta, koji je prethodno zahtevao znatne količine insulina”.

Kineski istraživači su izvršili reverzni inženjering pacijentovih vlastitih tkiva kako bi proizveli pluripotentne matične ćelije koje su zatim hemijski reprogramirali da formiraju beta ćelije. Nakon transplantacije, istraživači, čiji je prvi subjekt bio 59-godišnji muškarac, primetili su da on proizvodi vlastiti insulin u roku od 3 meseca, a nakon 4 meseca je imao glikemijski raspon koji je bio 98 odsto sličan onom kod ljudi koji nisu dijabetičari.

U ovom novom slučaju mlade žene, matične ćelije su ubrizgane tokom operacije u trbušne mišiće – novo mesto za uvod u ovu proceduru. Ranije su donorske beta ćelije presađivane u jetru, gde se nisu mogle uočiti. Nasuprot tome, u trbušnom tkivu, aktivnost ćelija može se pratiti pomoću MRI uređaja.

Dva i po meseca kasnije, proizvodila je dovoljno insulina da živi bez potrebe za dopunama, a taj nivo proizvodnje je zadržala više od godinu dana.

Ova studija je među pregršt drugih pionirskih studija koje koriste matične ćelije za lečenje dijabetesa, koji pogađa blizu pola milijarde ljudi širom sveta. Većina njih ima dijabetes tipa 2, u kojem telo ne proizvodi dovoljno insulina ili se smanjuje njegova sposobnost korišćenja hormona. Kod dijabetesa tipa 1, imuni sistem napada beta ćelije u pankreasu.

Transplantacije beta ćelija mogu lečiti bolest, ali nema dovoljno donora da zadovolji rastuću potražnju, a primaoci moraju koristiti lekove koji suzbijaju imunitet kako bi sprečili telo da odbaci tkivo donora.

Matične ćelije se mogu koristiti za uzgoj bilo kojeg tkiva u telu i mogu se uzgajati neograničeno u laboratoriji, što znači da potencijalno nude neograničen izvor tkiva pankreasa. Koristeći tkivo napravljeno od vlastitih ćelija osobe, istraživači se nadaju da će izbeći potrebu za imunosupresivima.

Izvor: Klix.ba

Gusto tkivo dojke je ono gde veći deo tkiva dojke sadrži vlaknasto i žlezdano – fibroglandularno – tkivo, a neka istraživanja pokazuju da u takvim dojkama može biti povećan rizik od karcinoma.

Fibroglandularno tkivo je teže vidljivo na mamografiji u poređenju sa masnim tkivom i mali tumori mogu biti prikriveni okolnim gustim tkivom. Otprilike 40 do 50 procenata žena ima gusto tkivo dojke, a žene sa takvim dojkama imaju 1,5 do 2 puta veći rizik od raka dojke u poređenju sa onima kod kojih to nije slučaj.

“Važno je napomenuti da imati guste dojke ne znači da ćete dobiti rak dojke”, upozorava dr Kiran Šejk, specijalistom za snimanje dojki i radiologom na Centru za rak Univerziteta Jejl. “Kod većine žena sa gustim dojkama nikada neće razviti rak dojke. Gusto tkivo dojke jeste jedan od faktora rizika, ali je samo jedan od mnogih – uključujući genetiku, starost, način života i izloženost hormonima.”

Šta uzrokuje gusto tkivo dojke?

“Gusto tkivo dojke je uzrokovano mnogim faktorima, uglavnom genetikom, godinama i izloženošću hormonima,” kaže dr Šejk. Ona objašnjava da mlađe žene, u svojim dvadesetim i tridesetim godinama obično imaju gušće tkivo dojke, koje može postati manje gusto nakon menopauze zbog hormonalnih promena.

Takođe navodi da žene koje su izložene hormonima, uključujući hormonsku terapiju (HRT) i trudnoću, i one sa nižim procentom telesne masti, imaju tendenciju da imaju gušće dojke.

 Šta da radite ako imate gusto tkivo dojke?

Ako imate gusto tkivo dojki, važno je preduzeti određene korake za praćenje zdravlja. Uvek se posavetujte s lekarom o eventualnim dodatnim testovima.

Pošto mamografija može biti manje efikasna za otkrivanje abnormalnosti u gustim dojkama, preporučuju se dodatni pregledi poput ultrazvuka ili magnetne rezonance (MRI). Prema navodu Američkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), sve žene su u riziku od razvoja raka dojke, ali neki faktori mogu povećati taj rizik, naročito pre 45. godine.

Zato je doneta odluka da će ubuduće svi koji vrše mamografiju biti dužni da obaveste pacijentkinje da imaju gusto tkivo dojke. Tako žene mogu da se ponašaju proaktivno i razgovaraju sa svojim lekarima o gustini dojki, riziku od raka dojke i opcijama za dodatne preglede ako je potrebno.”

Izvor: mondo.rs

Najtačniji ultrazvučni test može otkriti 96 odsto raka jajnika kod žena u postmenopauzi, pokazalo je novo istraživanje, a rezultati sugerišu da bi test trebalo da zameni trenutni standard nege, slažu se britanski stručnjaci.

Nova studija uporedila je sve testove za dijagnostikovanje ovog ozbiljnog stanja koji su trenutno dostupni na tržištu i otkrila da je jedan od njih mnogo bolji od ostalih.

Test koji značajno nadmašuje sve ostale

Od šest testiranih dijagnostičkih testova, model IOTA ADNEX, koji pokušava da otkrije kako izgleda kvržica tokom ultrazvučnog pregleda, bio je najprecizniji, a uz njegovu pomoć otkriven je rak jajnika u čak 96 odsto slučajeva.

Ovaj ultrazvučni test značajno prevazilazi trenutni standard nege u Velikoj Britaniji, smatraju britanski stručnjaci na čelu sa profesorom Sudom Sundarom sa Univerziteta u Birmingemu.

Prema njihovim rečima, nalazi sugerišu da bi ovaj konkretan test trebalo da zameni trenutni standard nege u Velikoj Britaniji, nazvan Indeks rizika od maligniteta (RMI1), koji identifikuje 83 odsto karcinoma jajnika.

“Prvi put direktno proučavanje svih dostupnih testova”

Iako će tačniji test verovatno dovesti do toga da će se za određeni broj žena koje nemaju rak pokazati da imaju veći rizik od razvoja raka jajnika, stručnjaci se slažu da bi to bilo generalno korisno.

“Prvi put je sprovedena direktna studija svih dostupnih testova za rak jajnika u istoj populaciji. Proučavali smo njihovu korist kod simptomatskih žena u postmenopauzi koje imaju najveći rizik od razvoja ove vrste raka”, rekao je prof. Sundar, dodajući da je “studija pokazala da ultrazvučni protokol IOTA ADNEX ima najveću osetljivost kada je u pitanju otkrivanje raka jajnika u poređenju sa standardom nege i svim drugim testovima”.

“Otkrili smo da će veća osetljivost IOTA ADNEX modela verovatno dovesti do toga da se pokaže da su brojne žene koje nemaju rak izložene većem riziku od njegovog razvoja, ali smo o tome razgovarali sa pacijentima, sa dobrotvornom organizacijom za rak jajnika. Cilj i sa stručnjacima NHS-a su se svi složili da bi žene u postmenopauzi, koje su pod većim rizikom od razvoja raka jajnika, imale koristi od toga.

“Ovo je od ključne važnosti”

“Rana dijagnoza karcinoma jajnika je ključna i drago nam je što ovo istraživanje pokazuje da postoje precizniji načini za korišćenje ultrazvuka, jer što se brže i ranije dijagnostikuje rak jajnika, to se lakše leči i što su rezultati uspešniji”, rekla je Enven Džons, izvršna direktorka kompanije Target Ovarian Cancer.

“Ovim inovativnim istraživanjem moramo da se fokusiramo na promovisanje veće svesti o simptomima raka jajnika kako bi žene znale kada da se obrate svojim lekarima primarne zdravstvene zaštite ili ginekolozima radi testiranja i da što pre dobiju najkvalitetniji tretman. Ključ je da se što pre uvedu novi načini ovakvog rada”.

Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Lancet Oncology.

Izvor: Index.hr

Postoji više promena u načinu života koje pacijenti sa problemima štitaste žlezde mogu da načine kako bi bolje kontrolisali simptome i sprečili pogoršanje kožnih problema.

American Academy of Dermatology predlaže sledeće:

kupanje u mlakoj kupki sa ovsenom kašom

primena topikalnih anestetika sa pramoksinom

upotreba rashlađujućih agenasa sa mentolom ili kalaminom

korišćenje hidratantnih krema bez mirisa

nošenje komotne pamučne odeće

održavanje niže temperature i neutralnog nivoa vlage u prostoru u kome boravimo

smanjenje stresa kada je to moguće

izbegavanje češanja.

Na kraju, rešavanje svraba izazvanog poremećajima štitaste žlezde podrazumeva pre svega pridržavanje propisane terapije od strane lekara.

izvor: eKlinika

U slučaju da dođe do nekih od ovih povreda, a stariji ste od 24. godine neophodno je da primite antitetanus vakcinu, koja štiti od potencijalnog razvoja teškog oboljenja koje uzrokuje bakterija Clostridium tetani.

Doktor Snežana Kalabić, specijalista opšte medicine Doma zdravlja na beogradskoj opštini Savski venac, kaže da ukoliko dođe do povređivanja van mesta stanovanja, a povreda zahteva antitetanusnu zaštitu i pacijent nema dokaz o potpunoj vakcinaciji daju se vakcina i HTIg u nadležnoj ustanovi u mestu povređivanja:

– Vakcina protiv tetanusa počinje da se prima još u prvoj godini života i u programu je obavezne aktivne imunizacije. Po programu imunizacije poslednja doza u detinjstvu se prima sa 14. godina i pruža zaštitu 10 godina. Zato je preporuka da povređene osobe ako nisu potpuno vakcinisane ili je od vakcinacije prošlo više od 10 godina, po povređivanju prime jednu dozu vakcine i 250ij HTIg.

Naša sagovornica napominje da se antitetanus cepivo prima u slučaju otvorenih, dubokih ili prostrelnih rana, preloma, opekotina, promrzlina, rana koje su kontaminirane prljavštinom, prašinom, zemljom, fecesom ili salivom i rana nastalih ujedom.

Iskorenjena bolest

TETANUS je zahvaljujući vakcinacija gotovo iskorenjena bolest, pa kako upućuje dr Snežana Kalabić, današnji lekari nisu imali priliku da se sreću sa teškom kliničkom slikom koju ona uzrokuje, nego su znanje stekli iz knjiga, a ne iz prakse.

– Kao i nakon svake druge vakcinacije i u slučaju antitetanus zaštite može da se javi bol, crvenilo i otok na mestu davanja u prvih 48 sati, ponekad se javi glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, povišena temperatura, mučnina, gađenje, gubitak apetita – kaže dr Kalabić.

Svaka osoba koja je nakon 24. godine primila antitetanus zaštitu dobija izveštaj iz zdravstvene ustanove o dozi vakcine koja mu je data kao i datumu kada je imunizovan, što bi, kako napominje dr Kalabić, trebalo da čuva sa sobom.

Povređene osobe koje su kompletno vakcinisane sa četiri doze vakcine, a od poslednje doze je prošlo manje od 10 godina ne dobijaju ni vakcinu ni HTIg.

Imunizacija protiv tetanusa se sprovodi jer je tetanus izuzetno opasna bolest sa teškom kliničkom slikom i nije moguće steći prirodni imunitet.

– Tetanus je izuzetno opasna bolest – kaže dr Kalabić. – Prvi simptomi su grčevi mišića, najčešće su to mišići za žvakanje pa osoba ne može da otvori usta i ne može da žvaće.Govor postaje nerazumljiv, ne može da guta. Zbog grčenja mišića lica dolazi do specifičnog izgleda tzv. facies tetanica. Dolazi i do grčenja mišića leđa pa se telo izvija unazad. Javljaju se smetnje u disanju. Grčevi su praćeni izuzetnim bolom. Grč respiratorne muskulature dovodi do prestanka disanja.

Izvor: novosti.rs