Čuveni srpski akademik, lekar, psihijatar i književnik Vladeta Jerotić, na pomalo duhovit način, ali u svom prepoznatljivom stilu, uvek iskren i realan, naš poznati neuropsihijar je poslao poruku svim mladim parovima:
„Mladi, idite obavezno u kuće roditelja vaše buduće žene/muža. Obavezno! Onako kako žive otac i majka, tako ćete i vi živeti“, rekao je Vladeta.
Tema preljube ili izdaje u emotivnim odnosima je zastrašujuća u svojoj neizvesnosti. Gde, s kim i šta partner radi dok nije kod kuće, ne zna se. Možete da se razbijate glavu, da brinete, da se javljate na telefon zbog sumnji, ali da li će to nešto promeniti? Proverite šta o tome misli Mihail Litvak, čuveni ruski psiholog.
Ako ste u stalnoj ljubomori, možete zastraniti: da pratite gde vaš partner ide, da kontrolišete kome šalje poruke i koga zove, pokušavate da zabranite nešto i ne puštate ga da izađe iz kuće. I tako ćete samo uništiti odnos. Čak ni mentalno najzdravija osoba ne može da izdrži stalni pritisak i nepoverenje. Tako ćete sami gurnuti voljenu osobu ka razdvajanju ili osveti.
1. Zabranjeno voće je uvek slatko
Mihail Efremovič Litvak je napisao: “U komunikaciji zabrane imaju suprotan efekat. Ako želite nešto da postignete kod čoveka, zabranite mu da to uradi. Zabranjeno voće je uvek slatko. I, naprotiv, čovek pokušava da odbije ono što mu se nameće…
Naš mozak ne razume šta je rečca ‘ne’. Stoga, kada nešto zabranite, prvo što čovek uradi jeste da pokuša da to zamisli.”
Kada se plašite da je partner negde i sa nekim, loše misli vam uđu u glavu. A ako mu je zabranjeno da ide i stalno priča o svojim sumnjama, onda će barem u glavi zamisliti ono što je zabranjeno. Čak i ako ranije nije o tome razmišljao.
Ako čoveku 100 puta ponovite da je svinja, on će gunđati. Ako 100 puta kažete da ne verujete svom partneru, on će vas izdati.
2. Ključ je u poštovanju
Mihail Litvak, govoreći o svojoj ženi, sa kojom su živeli ceo život, primetio je:
“Ako mi je žena verna samo zato što je pristojna, malo je časti za mene. Druga je stvar da li me voli. Ali tada joj ne bi palo na pamet da se hvali svojom pristojnošću.”
I to je istina. Kada je nešto prirodno prisutno u našim životima, ne pokušavamo da se time razmećemo pred javnošću. Kuvari ne viču kako dobro kuvaju, jer to rade decenijama. Samopouzdani ljudi se tako ponašaju radije nego da pričaju o tome. Srećne porodice misle da drugih porodica nema. Isto tako, verna osoba jednostavno ne daje razlog, i ne pokušava da ubedi.
To je tajna srećnog života i odnosa od Mihaila Litvaka: vodite računa o svom životu, verujte i poštujte svoju drugu polovinu. Tada će umesto ljubomore biti ljubavi, umesto svađa biće zagrljaja, a umesto razvoda biće zajednički život do kraja.
Istovremeno, Litvak je učio da ne treba tolerisati maltretiranje od strane rođaka, muža (žene), prijatelja, kolega.
“Ako ste okruženi toksičnim društvom, onda je vaša odgovornost da ga napustite. Nisu drugi ljudi ti koji bi trebalo da počnu da se odnose prema vama s poštovanjem, već vi treba da rešite problem”, kaže Litvak i doaje:
“Odustati, razvesti se, prekinuti komunikaciju – to su akcije. Naravno, ne mogu se svi ljudi lako odvojiti od komunikacije. Vredi pokušati razgovarati sa nekim voljenima i objasniti. Ali ako vam se čini da razgovarate sa zidom, sačuvajte svoje živce. Život se sastoji od odluka. Da li su dobre ili loše – sudiće o tome budućnost. Ali morate delovati u sadašnjosti.”
3. Smnja je najjači otrov
Mihail Litvak je to jasno rekao: “Ne sumnjajte! Kada ste u nedoumici, izaberite najgoru opciju i preduzmite akciju. Ako ne možete da birate, predajte se sudbini. Ako ne donosite odluke, ne preuzimate odgovornost za svoj život, onda će to učiniti drugi. Posebno je teško onima koji ne donose odluke i nalaze se u toksičnom okruženju. Iskoristiće vas, uvrediti, poniziti i naterati da verujete da sve to zaslužujete.”
U lošoj vezi, tokom čišćena kuće ne čuje se „hvala, draga“, već „zašto nisi ovde, što nisi mogla ovde?” Toksičnost takvih odnosa je u tome što vas truju iznutra.
Sve dok niste sigurni u sebe i plašite se da odete ili da kažete neku reč kao odgovor, samouništićete se. Mržnja u glavi završava se stresom i bolešću.
Čuvajte sebe i budite u zdravim odnosima od poverenja!
Izvor: sensa.mondo.rs
Budući da um pripisuje značenje događajima, a život stalno donosi nešto novo i pun je zbunjujućih osećanja, pravu nameru ne možemo da prepoznamo racionalnim umom. Prava namera dolazi iz srca.
To je intuitivno znanje, mudrost koja dolazi iz naše unutrašnjosti. Ona je uvek tu za nas, kao oslonac, kao unutrašnje svetlo koje nas vodi kad god se setimo da zatražimo unutrašnje vođstvo. „Ti si ono što je tvoja najdublja želja. Tvoja želja određuje nameru. Tvoja namera određuje tvoju volju, a volja oblikuje tvoja dela. Kakva su tvoja dela, takva je tvoja sudbina”, uče nas Upanišade, zbirka filozofskih i religijskih tekstova nastala između 800. i 500. godine pre n. e.
Da bismo zaronili duboko u unutrašnjost svog srca, potrebno je da se umirimo, osluškujemo i potražimo svoj unutrašnji glas srca. U tome su korisne sve vrste opuštanja i meditacije i posebno joga nidra. U stanju duboke opuštenosti nije se teško povezati s energijom srca, koje uvek zna šta nam je u tom trenutku potrebno. Kada dopustimo da to intuitivno znanje izroni na površinu, onda možemo da ga oblikujemo rečima. Namera (sankalpa) nam govori našim unutrašnjim glasom. Ona je poput semenke iz koje će da se razviju zadovoljstvo i sreća.
Možemo istovremeno da imamo nekoliko namera. One mogu da se odnose na različite delove našeg života: na ljubav i odnose, na duhovni razvoj, ali isto tako i na neko postignuće u materijalnom smislu. Uvek moraju da budu izražene pozitivno i što preciznije, jasno i kratko. Treba da ih oblikujemo u prezentu – kao da su već ostvarene. Namere mogu da budu oblikovane ovako: Zadovoljna sam svojim telom i svojim izgledom; Imam posao koji volim. Dobro zarađujem; Moje zdravlje je odlično; Svakodnevno meditiram. Meditacija obogaćuje moj život…
Izvor: Sensa
„Svaki put kada se razvedem, ja zadržim i kuću”, kultna je rečenica sedam puta udavane i razvođene Zaze Gabor. Za većinu žena razvod braka, ipak, nije ovako jednostavna, a još manje isplativa investicija kao za slavnu glumicu, već predstavlja veliki stres, a za neke od njih znači i finansijsku nesigurnost.
Kako izaći iz braka ili vanbračne zajednice, a ne doživeti to kao problem i gubitak ekonomske stabilnosti? Postoje li određena pravila kojih se treba pridržavati?
Pre nego što i pomisle na razvod, ženama se, ukoliko ne žele da ostanu „praznih ruku”, savetuje da dobro prouče zakonske propise i potraže pomoć advokata.
U časopisu „Njujork tajms” jedan američki advokat, koji se bavi brakorazvodnim parnicama, ističe da u svojoj kancelariji ima na listi čekanja na desetine žena koje traže pravnu pomoć. Njegove klijentkinje su one dame koje iz braka ne žele da izađu ekonomski oslabljene, odnosno koje ne planiraju da „ostave više nego što su u njega unele, ili tokom njega stvorile”.
Ekonomska kriza u svetu je, prema proceni stručnjaka, od psihologa do ekonomista, tle koje će pogodovati povećanom broju razlaza među bračnim parovima.
Razvod bez stresa
Psiholog Adam Mejs u listu „Njujork tajms” daje nekoliko saveta kako da žene što bezbolnije prevaziđu ovaj traumatičan period u svom životu, odnosno kako da naprave strategiju koja će im smanjiti emotivne stresove, sačuvati živce i uštedeti vreme i novac.
Ako hrabro sebi priznate činjenicu da je vaš brak definitivno završen, upozorava Mejs, morate priznati još jednu važnu činjenicu – a to je da nijedan razvod, bilo da ćete na kraju „izvući” samo nekoliko stotina, hiljada ili miliona dolara, sam po sebi nije prijatan. Naprotiv, ukoliko ne povučete u samom startu pravilne korake, on može da bude skupo i traumatično iskustvo za obe strane u procesu, a posebno može biti težak za decu.
Zbog toga, savetuje ovaj njujorški psiholog, treba se pripremiti za situacije koje nas čekaju u bliskoj budućnosti. Prvo pitanje koje treba sebi postaviti jeste: da li si dovoljno spreman za razvod, ili strahuješ od njegovih posledica?
U takvim trenucima od izuzetne je važnosti da imamo podršku „srodne duše”. Ako je žena u toj meri nesigurna da nije sposobna da samostalno donese nijednu odluku, ona treba da poseti bračnog savetnika. To je važno, jer samo profesionalac može pouzdano da joj objasni kako teče celokupan postupak razvoda i na koja prava može da računa.
„Možeš se savetovati sa svojim najboljim prijateljicama, sa majkom, rođakama, sestrama, ali tu ćeš dobiti dosta kontradiktornih saveta, jer ono što se desilo tvojoj prijateljici, ne mora da znači da će se desiti i tebi i da će biti isti kraj”, upozorava Mejs.
Pragmatični Amerikanci savetuju da svaka žena mora znati sa koliko novca tačno raspolaže, pre nego što potraži iskusnog advokata. Preporučuje im se da u svakom trenutku imaju kontrolu nad svim papirima – potvrdu o stanu, kolima, čak i potvrdu o plati u firmi u kojoj bivši muž radi, odnosno potvrdu kolika je njegova mesečna zarada, kako bi mogao da plaća alimentaciju.
Advokat nije terapeut
Ipak, Adam Mejs poručuje da decu u ovakvim situacijama treba držati što više po strani i ne mešati ih u proces razvoda.
„Nemojte sa mužem pred decom pričati povišenim i žustrim tonom, izbegavajte svađe i teške reči. Isto tako, o razvodu ne bi trebalo pričati sa decom kao sa najboljim prijateljima”, mišljenja je ovaj psiholog. On od žena zahteva da obavezno sagledaju širu sliku trenutne situacije u kojoj se nalaze, predlažući im da ne troše energiju na nepotrebne svađe.
„Nemojte se svađati zbog gluposti i sitnica, nemojte se svađati ni u vezi s prodajom kuće ili stana, jer u tom trenutku sigurno nećete moći ništa da rešite, samo ćete potrošiti silne pare na telefonske račune. Usredsredite se na konkretne i suštinske stvari, u početnoj fazi nikako nemojte da raspravljate o tome kome će pripasti porculanska vaza”, kategoričan je stručnjak za brakorazvodne parnice.
Jedno od najvažnijih pravila koja on iznosi jeste da advokata koga ste angažovali i koga skupo plaćate ne koristite kao svog prijatelja ili terapeuta, jer je to gubljenje vremena i novca.
Advokat nije zamena za prijatelja. O tome pričajte sa vašim dugogodišnjim poznanicima, a kada odete na sastanak sa advokatom mislite na svaki cent koji mu plaćate, upozorava Mejs. Umesto ženske potrebe za pričom, on svakoj dami predlaže da se kod svog advokata pojavi sa spiskom konkretnih stvari i preciznih pitanja.
Ovaj stručnjak napominje da ženama treba raspiriti i poslednju iluziju i kaže da nema „lakog” razvoda, ali da u celu priču treba ući što spremniji – sa izračunatim troškovima za alimentaciju koju ćete zahtevati na sudu od bivšeg muža, ukoliko sud odluči da posle razvoda dete pripadne vama na staranje i izdržavanje.
Pošto su žene prilično impulsivne i „lake ruke” kada je u pitanju novac, predlaže im se da malo zastanu i ne bacaju pare tamo gde ne moraju. Na šta se konkretno misli?
Psiholog kaže da umesto da sve poslove u vezi s razvodom svale advokatu „na grbaču”, treba nešto i same da urade, pre svega, da pripreme i pronađu sve ugovore, račune za kredite u banci, smanjujući tako tarifu koju im otkucava advokatska kancelarija. A „zlatno” pravilo je da pre svakog započetog razgovora sa advokatom prvo utvrdite cenovnik njegovih usluga.
Iako je svaki razvod i prekid života sa partnerom ponajviše emotivno bolan, nešto morate znati. Budite staloženi, umirite svoje emocije i pokušajte da tokom razvoda razmišljate što racionalnije, saglasni su psiholozi.
Izvor:politika.rs
Tokom života razvijamo odnose sa različitim ljudima. Mnoge od tih veza postaju izuzetno jake i lične pa prelaze na više, duhovne nivoe. Naši duhovni vodiči donose nam takve informacije na ove specifične načine, kako bi nas podstakli da obnovimo prekinute veze. Jedan od načina je i susretanje sa stvarima, predmetima i situacijama koje nas podsećaju na neku osobu, što predstavlja kosmički podsetnik na važnost naših duhovnih veza sa nekim ljudima. Ukoliko iskusite neke od ovih situacija, to samo znači da neko intenzivno misli na vas i da mu nedostajete.
Neraskidive spone i uzajamna osećanja mogu da se prepoznaju i osete pomoću ovih jednistvenih znakova.
1. Neobjašniv nalet emocija
Ukoliko vam se desi da vas obzmu neobjašnjive i neočekivane emocije praznine ili usamljenosti, znajte da neko misli na vas. Upravo ova osećanja ponekad mogu delovati kao da su tuđa energetska obeležja. Zapravo, takvi momenti znače da smo se “umrežili” u energetsku vibraciju osobe kojoj nedostajemo. Povezani nevidljivom energetskom mrežom, mi preuzimamo emocije osobe kojoj nedostajemo.
2. Sanjate nekog
Duhovna spona sa nekom osobom neretko se oslikava u snovima. Tokom sna, mi egzistiramo na višoj, spiritualnoj osnovi gde je moguće povezati se sa dragim ljudima. Ukoliko često sanjate neku osobu to može značiti da joj izuzetno nedostajete u svakodnevici. Ovakvi snovi takođe mogu biti ispraćeni osećanjima usamljenosti i praznine. Tokom spavanja, naše emocije ne mogu biti kontrolisane i suzbijane fizičkim nivoom i fizičkim stimulansima, te ste u potpunosti prepušteni duhovnom nivou, bez materijalnih stimulansa i distrakcija.
3. Sinhronicitet
Sinhronizacija sa osobama iz našeg života u određenim životnim situacijama siguran je znak da ste sa tom osobom duboko povezani i da joj nedostajete. Ukoliko počne da se dešava da se nalazite sa nekim u isto vreme na istom mestu, bez prethodnog dogovora, vrlo je moguće da ta osoba misli na vas, i da joj nedostajete. Sinhronicitet je jedan od načina na koji Univerzum spaja ljude dajući do zanja koliko su duhovne konekcije jake i da postoji magnetska privlačnost između ljudi. U takvim trenucima mi podsvesno odlučujemo da budemo pored ljudi sa kojima imamo jake spiritualne spojeve.
Izvor: Lovesensa
Ne postoji tema koja tišti ljudsko biće, a kojom se na svojim predavanjima, u knjigama je napisao i u svojim besedama profesor Jerotić nije pozabavio. Dva najčešća pitanja ljudskog srca jesu ljubav i strah, a njima je posvetio mnogo pažnje.
A može li čovek da čini čuda? Profesor Jerotić smatra da može, a evo i kako, zašto i kada.
„I onda, kada voliš nekoga, onda činiš čuda. Ljubav čini čuda. I prva Jovanova poslanica kaže da se iz te ljubavi strah isteruje napolje. Samo ljubav isteruje strah napolje. Inače, straha nema, a teško da prođe i jedan život, i normalan, bez faza straha.“
Ako sa navršenih 12 meseci dete nije počelo da daje glasa od sebe, ne može da se usredsredi da sa roditeljima zajedno gleda u pravcu neke igračke ili slikovnice, ne reaguje na svoje ime i ne obraća pažnju na komande poput „dodaj mi flašicu” – treba mu pomoć.
Za psihologa dr Nirvanu Pištoljević, predavača na njujorškom Univerzitetu Kolumbija, opisani simptomi su „crvene zastavice” – znaci preko kojih ne treba olako preći.
Ova naučnica je u Beogradu održala predavanje „Podrška deci najmlađeg uzrasta koja rastu sa teškoćama, kroz praćenje razvoja i rane intervencije”, kome su prisustvovali brojni psiholozi, pedagozi i pedijatri.
Kako je istakla, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, jedan od šest mališana u svetu ima neki vid razvojnog poremećaja.
Ona je upozorila da u zemljama u tranziciji, kao što je i Srbija, siromaštvo predstavlja dodatni rizik da se razvojni problemi dece ne uoče na vreme.
– Čekanje nije opcija: čim kod svog deteta primete znake zaostajanja u razvoju, roditelji treba da potraže stručnu pomoć. Problemi u motorici obično su prvi upozoravajući signali: ako dete sa devet meseci ne sedi, ne igra se igračkama i ne puzi, potrebna je dodatna podrška – objasnila je u razgovoru za „Politiku” dr Pištoljević.
Što je dete starije, roditelji moraju pažljivije da ga „osluškuju” i prate, kako bi primetili ukoliko zaostaje za vršnjacima.
– Postoje deca koja su zatvorena, povučena, ne istražuju okolinu ili ne pokušavaju da ostvare socijalni kontakt sa bližnjima. Takvoj deci potreban je psiholog koji se bavi ranim razvojem dece – naglašava dr Pištoljević, koja je u Srbiji u misiji Unicefa, čiji je cilj da i u našoj zemlji budu ojačane institucije i obučeni stručnjaci koji treba što ranije da otkriju koja deca imaju probleme u rastu i razvoju.
– Unicef želi da osnaži servise koji već postoje i koji najlakše vide prve zaostatke u razvoju. Pedijatri, uz najnovija saznanja u ovoj oblasti i procene zastoja u razvoju, moći će da pomognu takvoj deci da nadoknade kašnjenje za vršnjacima – objasnila je dr Nirvana Pištoljević.
Izvor: politika.rs
Dr Tatjana Černigovskaja smatra da se mozak može razvijati u svakom životnom dobu, a da je najvažnije da ne bude lenj i uspavan. Demencija je postala jedna od zastupljenijih bolesti u svetu koja loše utiče kako na samog bolesnika, tako i na bliske osobe pacijenta. Ruska doktorka Tatjana decenijama se bavi proučavanjem funkcionisanja mozga i otkrivanje načina na koje mozak ubrzano ili usporeno stari. U nastavku pročitajte njene savete kako što duže sačuvati mladost mozga, a tako I smanjiti rizik od demencije.
“Mozak sve pamti! Stoga se ne možete nositi sa lošim ljudima, slušati lošu muziku, čitati glupe knjige. Plašimo se da otrujemo stomak, ali se ne bojimo da otrovom zasipamo glavu.” Treba čitati,slušati I gledati kvalitetne sadržaje koji podstiču naš mozak na razmišljanje i pojačavaju njegove funkcije, a ne sputavati ga stavrima koje ga ne aktiviraju. Kako doktorka napominje, važno je da mozak stalno radi, zato mu pružite sadržaje koji će ga razbuditi. Na primer, lekovita svojstva klasične muzike ne samo za mozak, već i za ceo organizam odavno su dokazana. Postoji koncept “Mocartovog efekta” kada se pod uticajem muzike povećava inteligencija, poboljšava sluh i stišava bol.
Ne hranite rutinu, ali nemojte biti ni rob “multitaskinga”
“Mozak je plastičan ne samo u detinjstvu, kako se ranije mislilo. Dokazano je da stvara nove neuronske veze do kraja života. Svaki posao, osim dosadnog i rutinskog, koristan je za mozak. Glavna stvar je baviti se složenim informacijama koje se stalno menjaju.” To ne znači da treba da se bavimo sa više zadataka istovremeno, jer prema doktorki naš mozak uopšte nije za to programiran.
“Ako vam se čini da se možete nositi s mnogim zadacima odjednom, onda su to samo trikovi mozga: on se samo vrlo brzo prebacuje. Ali u isto vreme troši ogromnu količinu resursa. Osim toga, rad u ovom režimu stimuliše oslobađanje hormona dopamina koji mozak doživljava kao nagradu i zadovoljstvo, i dovodi nas u začarani krug, sprečavajući nas da se zaustavimo i koncentrišemo na jedan zadatak. Ovo uvek dovodi do viška kortizola, hormona stresa i povećanja nivoa anksioznosti. “
Mozak mora stalno raditi, ali ne mora odgovarati na bezbroj zadataka, niti pretvarati mentalne aktivnosti u monotoniju. Mozak se mora inteligentno i delikatno koristiti, prelazeći s jedne aktivnosti na drugu. Na primer, gledanjem sportskih događaja aktivira ista područja mozga kao i fizička aktivnost. Kada imamo svoje favorite, u mozgu se stvara isti broj novih neuronskih veza kao i pri rešavanju matematičkih problema. Malo adrenalina i pozitivan stres, prema naučnici, veoma su korisni.
Pišite, pišite, pišite…
“Ruka piše, ali zapravo naš mozak piše: ruka će primeniti komandu koju mozak pošalje. I ruka u ovom smislu je produžetak mozga. Vežbanjem ruke treniramo mozak. ” – ističe doktorka.
Usled razvoja tehnologije sve manje pišemo na papiru. Istraživanje Tatjane Černigovskaje potvrđuje: dok ruka piše, mozak ne samo da radi aktivnije, već i obrađuje mnogo više informacija. Kongitivne funkcije se poboljšavaju, memorija postaje oštrija, um svetliji i govor se poboljšava.
Tokom sna mozak se čisti – redovno spavajte
“Učimo i postajemo pametniji čak i u snu.”
Svi znamo za magični hormon melatonin i da podmlađuje telo tokom sna. Zdrav san je neophodan za poboljšanje dugoročne memorije, a noć je vreme mentalnog čišćenja. Zahvaljujući potpuno jedinstvenom sistemu “uklanjanja ostataka informacija”, tokom sna mozak se čisti od nervnog otpada, otpadnih produkata moždanih ćelija. Nije ni čudo što kažu – ujutro je glava bistrija.
Izvor: sensa.mondo.rs
Nikola Tesla, jedan od najpoznatijih pronalazača i vizionara 20. veka, bio je poznat po svojoj asketskoj ishrani, koja se zasnivala uglavnom na biljnoj hrani. Prema nekim izvorima, Tesla je veći deo svog života praktikovao vegetarijanstvo, verujući da mu takva ishrana povećava energiju i poboljšava mentalni fokus.
Tesla je u jednom intervjuu podelio svoju filozofiju ishrane, ističući važnost izbora namirnica koje unosimo u svoje telo. „Hrana je možda najvažniji faktor koji utiče na našu sposobnost razmišljanja i kreativnosti“, rekao je Tesla.
Iako je Tesla bio poznat po skromnosti i jednostavnosti u ishrani, nije se plašio eksperimentisanja. Neki izvori navode da je Tesla praktikovao kratke periode posta, verujući da čisti telo i um od toksina, poboljšavajući mentalnu bistrinu, prenosi Klik.hr.
Detalji njegove ishrane često su tajnoviti i kontroverzni, ali mnogi istraživači se slažu da je Teslina skromna ishrana zasnovana na biljci odigrala ključnu ulogu u održavanju njegove vitalnosti i mentalne oštrine. Kada je reč o dnevnom rasporedu obroka, Tesla je imao neobične navike. Za doručak bi obično popio jednu do dve šolje toplog mleka i pojeo nekoliko jaja. Često nije imao ništa za ručak, a držao se dva glavna obroka dnevno: doručka i večere. Za večeru bi jeo povrće i supu, a za užinu bi uzeo parče sira i jabuku.
Suprotno uobičajenim preporukama da je ljudima potrebno osam sati sna dnevno, Tesla je retko spavao i tvrdio je da mu nedostatak sna ne smeta. NJegove prakse spavanja bile su neobične, a doktori su generalno predlagali više spavanja da bi održali zdravlje. Međutim, Tesla je tvrdio da mu je dovoljno samo nekoliko sati sna da se oseti potpuno napunjen energijom.
Tesla je bio poznat po svom asketizmu i kontroli, a njegova ishrana i navike spavanja bili su deo njegove posebne životne filozofije. Ove navike, koliko god bile nekonvencionalne, doprinele su njegovoj neverovatnoj kreativnosti i sposobnosti da dođe do ideja koje su promenile svet.
