I ruska zvanična i tradicionalna medicina u jednom su složne: multipla skleroza, jedna od najozbiljnijih autoimunih bolesti, može da se leči čičkom. Prateći „stope” narodne tradicije koja je vekovima koristila ovu biljku za lečenje problema sa centralnim nervnim sistemom, ruski lekari su sproveli istraživanje, na osnovu koga je napravljen lek od čička.
Podatke da običan čičak usporava razvoj ove bolesti i donekle uklanja njene posledice, objavila je još 1960. godine N.P. Dornikova, koja je radila na Odeljenju bolničke terapije Medicinskog instituta Kalinin (danas Tverska medicinska akademija). Suva biljka ili lek od čička stavljen u kapsulu, svejedno, ima neverovatan učinak na multiplu sklerozu.
– Pacijenti koji uzimaju čičak imaju manju drhtavicu. Biljka normalizuje mišićni tonus, delimično vraća izgubljene motoričke funkcije i poboljšava opšte dobro pacijenata sa multipla sklerozom. Razlog tome je efekat alkalnog ehinopsina na centralni i periferni nervni sistem, koji pojačava refleksnu ekscitabilnost centralnog nervnog sistema i tonira skeletne mišice čak i kod ljudi sa asteničnim stanjima – navodi Dornikova.
Biljka je još efikasna u lečenju paralize lica i lateralne miotrofične skleroze. Lekovita svojstva čička bila su poznata još u antici. Postoje dokazi da se u staroj Grčkoj biljka koristila za lečenje asteničnih stanja,pareza i paralize.
Običan čičak
Običan čičak ili njuška, kako je narodski nazivaju u Rusiji, pripada rodu mordovia koji obuhvata više od 190 vrsta, gde su najpoznatije, pored obične i sferna njuška i njuška širokog lista. Običan čičak raste po stepama na jugu evropskog dela Rusije, i u zapadnom Sibiru. Ima ga na Kavkazu, u Ukrajini, Maloj Aziji, Kini, Avganistanu, Iranu, sever- noj Africi. Raste po padinama, u stepi, na pustošima, duž obala reka, po nasipima. Biljka je otporna na sušu i nije zahtevna.
Narod čičak oduvek sakuplja i suši. Lekoviti su i list i koren i seme i cvet. Rusi ga koriste za normalizaciji krvnog pritiska, za dobar san, za aktivno telo i dobar apetit. Kažu da ako upotrebite čičak protiv glavobolja samo jednom, sva je prilika da će ona ređe dolazi. Čičak se uspešno nosi sa bolovima u zglobovima i ukočenošću.
Običan čičak uklanja posledice zračenja, pa se Ukrajinci kunu u njega jer je posle Černobilja baš čičak bio glavni junak koji je mnoge spasao od stravičnih posledica zračenja. Od semenki čička pravi se vodena tinktura za lečenje paralize i neuritisa, dok se alkoholna tinktura koristi za atrofiju mišića i psorijazu.
Najčešće koren čička služi za hipotenziju, a suve cvetne glavice – za upalu trigeminalnog nerva.
Biljka se može koristiti za razne bolesti, naročito za seksualnu slabost, histeriju, fizičku i mentalnu iscrpljenost, poremećaje u centralnom nervnom sistemu, aterosklerozu, zauške i bolove u zglobovima.
U Rusiji se gaji čičak jer ga je lakše obrati mašinama nego ručno. Takođe je medonosna i ukrasna biljka. Ali, koji god recept da se koristi, a ima ih mnogo, valja voditi računa i nikada ne smetnuti s uma da je čičak u velikim dozama otrovna biljka. Samo tako će on biti čovečiji prijatelj za ceo život.
20 recepata)Aloe vera, punim imenom Aloe vera Barbadensis Miller, biljka je koju od davnina koriste u liječenju i uljepšavanju. To je sukulentna trajnica podrijetlom iz suhih područja istočne i južne Afrike te područja uz Sredozemno more.
U narodnoj medicini koriste se listovi ubrani s biljaka starih dvije do tri godine. Sok se izlučuje kad se zareže list, a želatina se uzima iz središnjeg dijela lista, gdje se nalaze stanice bogate sluzi. Želatina iz lista sadržava polisaharide i lipide koji imaju ljekovita svojstva, a sok sadržava antrakinone, npr. aloin A i B, koji imaju laksativna svojstva.
Taj sok nekoć se sušio i prodavao kao “smola”. Želatina stimulira imunosni sustav organizma, a posjeduje i antibiotičko, protuupalno i antiseptičko djelovanje. To je čini vrlo korisnom za liječenje određenih kožnih bolesti, kao što su razni ekcemi i psorijaza.
Pedesetih godina prošlog stoljeća aloe vera je postala ponovno poznata kao sredstvo za liječenje opeklina od radijacije. Danas želatina (gel) ima vrlo široku uporabu za ublažavanje, vlaženje i liječenje opeklina (uključujući opekline od sunca), rana, akni, analnih naprslina i hemoroida. Aloe vera također može pomoći pri reumatskim bolestima. Istraživanje na štakorima objavljeno 1986. godine pokazuje da krema koja sadrži aloe veru ne samo što sprečava nego i liječi reumatski artritis.
S obzirom na to da je aloe vera snažan laksativ, travari preporučuju da se ponajprije koristi kao lijek za vanjsku uporabu. Napitke s aloe verom treba uzimati u ograničenim količinama. Iznimka su neki komercijalni proizvodi koji se mogu bez zadrške koristiti za unutarnju uporabu. Tu je najčešće riječ o pićima koja jačaju imunitet iz kojih je izvađen laksativni sastojak. Kod takvih preparata najbitnije je držati se uputa proizvođača.
Aloe veru ne bi trebala uzimati djeca, trudnice i dojilje, a ne treba je upotrebljavati ni ako patite od uremije (viška urina u krvi) ili poremećenog rada bubrega i jetre.
Kod vanjske primjene, na primjer na opeklinama, ublažava bol i pospješuje zacjeljivanje. Moguće je da mokraća osoba koje uzimaju aloju postane crvena, što je posve bezopasna popratna pojava. Kod pretjerane primjene može doći do manjka elektrolita, posebno kalija, što može imati teže posljedice za organizam.
U obliku krema, sprejeva i kapljica aloe vera idealno je sredstvo za njegu kože, alergije, zacjeljivanje rana i opeklina, zaustavljanje krvarenja iz rana, kod bolova u zglobovima i mišićima, za njegu zubi i usne šupljine, njegu i bolesti očiju, za akne, seboreju, prhut.
S obzirom na svoje blagotvorno djelovanje na kožu, aloe vera našla je vrlo široku primjenu u kozmetici. Izvanredno vlaži kožu jer prodire do najdubljeg dermalnog sloja, pomlađuje kožu jer povećava stvaranje fibroblasta osam puta brže nego što je to normalno te na taj način ubrzava zacjeljivanje rana. Odlična je u sredstvima za suhu, osjetljivu i oštećenu kožu, ublažava i otklanja staračke pjege po rukama.
20 recepata s Aloe Verom
Čišćenje lica
Za čišćenje lica i skidanje šminke, na čistu vatu kapnite nekoliko kapi aloe vera gela i obrišite lice. Ponovite po potrebi. Nakon toga isperite lice vodom i namažite kremom.
Maska s medom
Pomiješajte 3 žlice gela aloe vere sa žlicom meda i nanesite na lice. Ostavite 20 minuta i isperite čistom vodom. Maska je osobito korisna za kožu s aknama i ožiljcima. Osim što hidratizira i umiruje, korisna je kod ekcema, psorijaze te drugih problema s kožom. Koristite je dva do tri puta na tjedan.
Za jačanje kose
Pomiješajte gel iz jednog lista aloe, 1/2 žličice soka od limuna i 2 žlice kokosova ulja. Nanesite na kosu i ostavite 20 minuta. Za bolji učinak lagano masirajte vlasište. Kosu operite na uobičajen način. Ovaj tretman koristan je protiv opadanja kose, prhuti i seboreje na vlasištu.
Tretman za kožu
Listove iz kojih ste istisnuli gel možete držati 1-2 dana u hladnjaku i njima lagano masirati lice ili ruke.
To će hidratizirati kožu i nahraniti je jer aloe vera sadrži kombinaciju vitamina E, koenzima Q10 i selena.
Gel za pomlađivanje
U gel iscijeđen iz lista aloe dodajte nekoliko kapi ekstrakta koštica grejpa i nekoliko kapi ulja s vitaminom E. Stavite u staklenku i čuvajte u hladnjaku (traje 15 dana). Koristite svaku večer umjesto kreme ili kao masku dva puta na tjedan.
Losion s kokosom
U blenderu 10 minuta miješajte gel iz manjeg lista aloe, 1 /2 šalice kokosova ulja i 3 kapi eteričnog ulja lavande. Stavite u staklenku. U hladnjaku će se održati nekoliko tjedana. Koristi se za njegu i hidrataciju lica i tijela, a može poslužiti i za skidanje šminke.
Detoks
Pripremite 3 žlice gela iz lista aloe vere, iscijeđeni sok 2 naranče i jednu jabuku. Budući da je sok od aloe vere gorak, najbolje ga je kombinirati s voćem kako biste ublažili njegov okus.
Možete dodati i sok od pola limuna. Sve zajedno ubacite u blender na nekoliko sekundi ili izmiksajte štapnim mikserom. Preporučuje se popiti jednu čašu na dan, s tim da ne treba dodavati šećer ili zaslađivače.
Vino za čišćenje krvi
Sameljite i pomiješajte 200 g svježe aloe, 100 g listova kadulje, 100 g korijena vodopije, 100 g šipka i 200 g svježeg meda sa saćem. Ako koristite suho bilje, količine prepolovite. Stavite u staklenku i prelijte s 2 dl vina. Promiješajte i ostavite da odstoji na tamnom i hladnom mjestu 7-10 dana. Procijedite i pijte po 1 veliku žlicu od 3 do 4 puta na dan.
Za bolji vid
Pomiješajte 100 ml soka od aloe, 500 g zdrobljenih jezgri oraha, 300 g meda i soka od 3-4 limuna. Pijte po jednu veliku žlicu mješavine 3 puta na dan. Ovaj napitak djeluje kao vitaminska bomba te jača imunološki sustav.
Pjena za brijanje
Pomiješajte 1/3 šalice gela aloe vere, sapuna za ruke koji ste omekšali zagrijavanjem, žlicu bademova ulja, toplu destiliranu vodu po potrebi, jednu žličicu vitamina E i 5 kapi ulja eukaliptusa.
Pretočite u bočicu s difuzerom i koristite pjenu za brijanje da biste izbjegli neugodne reakcije na koži i urastanje dlačica.
Smirivanje želuca
Pomiješajte u blenderu čašu čokoladnog mlijeka, 250 ml mlijeka, 8 žlica gela aloe vere i jednu bananu. Dodate li ovome dvije do tri žlice zobenih pahuljica, dobit ćete kašu koju možete pojesti za doručak.
Antistres napitak
Pomiješajte 150 ml mineralne vode s 4 žlice soka aloe vere i žličicom limuna. Dobro promiješajte i dodajte nekoliko kockica leda. Pijte kod pojačanog stresa, po 15 dana.
Krema protiv akni
Gel aloe vere možete koristiti kao dodatak kupovnim kremama za lice, kako biste ih učinili hidratantnijima. To je vrlo koristan dodatak kod problema s aknama.
Izvadite gel iz pola lista aloe vere, izmiksajte ga u blenderu, dodajte gotovu kremu i još jednom izmiksajte. Mješavina treba biti glatka po teksturi, ali pomalo sluzava. Koristite je svakog dana nakon čišćenja lica.
Ispucale pete
Po receptu ruskog liječnika Savinskog, 300 g svježeg lista aloe sameljite u stroju za meso. Dodajte 7 dl crnog vina, 500 g cikorije, 400 g meda sa saćem i 400 ml 90-postotnog apotekarskog alkohola. Stavite u tamnu bocu, neka odleži 7 dana. Pijte 5 dana, tri puta po čajnu žlicu dva sata prije jela, pa 5 dana tri puta po jušnu žlicu sat prije jela. Pomaže kod tuberkuloze, astme, čira, reumatizma, pa čak i raka.
Eliksir za probavu
Pripremite 100 g svježeg lista aloe, 100 g cvijeta, lista i korijena cikorije, 100 g lista pelina, 100 g boba borovice, 200 g pčelinjih saća s medom i 1,5 litara domaće rakije. Sameljite u stroju za mljevenje mesa pa stavite u tamnu staklenku i dolijte rakiju. Promiješajte, zatvorite i neka odstoji 7-10 dana. Procijedite, ulijte u tamne posude i držite u hladnjaku. Pijte 8 dana po dvije žlice prije obroka i ponavljajte jednom na mjesec.
Losion protiv opeklina
Pripremjite 50 ml ružine vodice, 50 ml glicerina, 50 ml soka aloe vere i 1-2 žličice limunova soka. Stavite u staklenu bočicu i dobro protresite. Laganom masažom nanesite losion na ovlaženu kožu, a potom isperite. Losion možete koristiti 3-5 dana, a zatim pripravite svježi.
Recept oca Romana
Franjevački redovnik otac Romano Zago iz Brazila osmislio je poseban lijek za koji tvrdi da prevenira i liječi rak. Za recept se preporučuje aloe arborescens, koja je mnogo bolja i jača vrsta nego aloe vera. Listove ili list težine 300 g operite, uklonite bodlje, isijecite na komadiće i ubacite u blender.
Dodajte pola kile meda i 5 žlica jačeg alkoholnog pića (votka, rakija, konjak). Smjesu blendajte 2-3 minute. Ulijte u staklenu bocu i držite u hladnjaku. Uzimajte 1-2 žlice najmanje pola sata prije jela tri puta na dan. Prije uporabe bocu dobro promućkajte. Na početku uzimajte 1 žlicu tri puta na dan, a poslije možete povećati dozu na dvije.
Jačanje imuniteta
Pomiješajte dvije žlice gela aloe s 20 ml soka pšenične trave i 5 ml tinkture propolisa. Pijte uvijek svježe spravljeni sok ujutro prije doručka. Pijte 7-10 dana pa napravite pauzu od dva do tri mjeseca. Za jači učinak koristite gel aloe arborescens.
Za čir, tlak i bubrege
Oko 350 g svježeg lista sameljite u stroju za meso. Dodajte 400 g meda u saću, 200 g korijena cikorije u prahu, 2 dl domaćeg alkohola i litru crnog vina.
Promiješajte, stavite u tamnu staklenku, pokrijte najlonom pa ostavite 6-10 dana. Čuvajte u tamnim bocama, u hladnjaku. Prvih 5 dana pijte žličicu 2 sata prije jela, a dalje jušnu žlicu sat prije jela.
Ruski sirup
Po receptu ruskog liječnika Savinskog, 300 g svježeg lista aloe sameljite u stroju za meso. Dodajte 7 dl crnog vina, 500 g cikorije, 400 g meda sa saćem i 400 ml 90-postotnog apotekarskog alkohola. Stavite u tamnu bocu, neka odleži 7 dana. Pijte 5 dana, tri puta po čajnu žlicu dva sata prije jela, pa 5 dana tri puta po jušnu žlicu sat prije jela. Pomaže kod tuberkuloze, astme, čira, reumatizma, pa čak i raka.
Svima poznata bela rada (Bellis perennis) spada među lekovite biljke i samoniklo jestivo povrće. Jedna je od prvih biljaka koje cvetaju u proleće.
U narodnoj medicini bela rada se koristila za tretiranje različitih tegoba, a najčešće protiv bolova u zglobovima i lokalno protiv gihta, kao i za kožne osipe, rane, ali i održavanje ljepote kože.
Osim toga, čaj od bele rade tradicionalno se koristio za podizanje slabog imuniteta respiratornog sistema, kod iskašljavanja, bronhitisa, ali i povišene temperature, upalu mokraćne bešike, upale creva, ublažavanje menstrualnih grčeva, reume i artritisa. Mlado lišće bele rade popularna je salata u Nemačkoj, sadrži vitamin C i karoten.
Ukiseljeni pupoljci bele rade
Zagrejte na vatri sirće i so. Stavite pupoljke u široku sterilizovanu teglu i prelijte ih toplom mešavinom sirćeta i soli. Pokrijte i ostavite da stoji nedelju dana. Svaki dan promešajte. Ponovno prebacite u čistu teglu, prelijte mešavinom sirćeta, dobro začepite i pustite da stoji još dve nedelje u frižideru. Tada je ovaj proizvod spreman za jelo.
Sveži sok
Bela rada je idealna za prolećne tretmane čišćenja organizma od toksina. U tu svrhu je najbolje piti njen sveži sok ili je jesti. Sok treba uvek da bude sveže napravljen. Pijte dnevno jednu do tri pune kašike soka s pola količine vode. Pomešan s medom, ovaj sok je kućni lek kod oboljenja disajnih organa. Besprekoran je lek za upaljene rane, problematičnu kožu, opekotine, edeme i varikozne vene. U terapijske svrhe stavlja se na obolela mesta.
Čaj za bronhije
Čaj od bele rade koristi se u lečenju bronhitisa i bolova u grudima, kod upaljenih creva i želuca, kao i kod bolesti jetre i bubrega. Pomaže i kod neuredne menstruacije, ublažava bol i grčeve, reumu, giht i artritis. Kod unutrašnjih krvarenja kombinuje se s orahovim lišćem. Jednu do dve kašičice suvog bilja prelijte šoljicom prokuvane vode. Ostavite da stoji 10 minuta, a zatim procedite.
Melem od bele rade
Mast od bele rade dobar je lek za rane i upaljene zglobove. Priprema se od svinjske masti i tinkture bele rade, i to u razmeri 2:1 (dva dela masti na jedan deo tinkture).
Nega kože
Ekstrakt cvetova bele rade sadrži saponine, polifenole, flavonoide, polisaharide i inulin. Zbog tih aktivnih sastojaka ima široku primenu u kozmetici. Bela rada je sve češći sastojak kozmetičkih proizvoda, ponajviše onih za izbeljivanje, uklanjanje pega i hiperpigmentacija. Ova biljka obuzdava stvaranje melanina i ujednačuje boju kože kod poremećaja pigmentacije. Obnavlja stanice kože, prosvetljuje melanin u epidermu i dubinski hidratizuje kožu. U specijalizovanim prodavnicama možete da kupite ekstrakt i eterično ulje bele rade, a u većini drogerija i kozmetiku na bazi ove biljke.
Tinktura
Od dve do tri šake usitnjene biljke potopite u litru rakije tri sedmice. Tinkturu povremeno promešajte. Nakon tri nedelje procedite i koristite. Cvetovi bele rade potopljeni u rakiji otklanjaju reumu i mišićni umor.
Tonik za zrelu i umornu kožu
Žličicu suvih glavica cvetova bele rade prelijte sa 250 mililitara kipuće vode i ostavite da stoji 30 minuta.
Smesa za zglobove
Zgnječite listove bele rade i dodajte polovinu količine listova crnog sleza. Smesu dobro prepržite na pročišćenom maslacu. Još vruću mast procedite kroz krpu direktno u posudu određenu za čuvanje ove masti. Njome trljajte bolne zglobove od 2 do 3 puta na dan.
Proleće je vreme kada biljke cvetaju i ispuštaju polen u vazduh – što znači da je stigla sezona alergija. U ublažavanju simptoma alergije na prostoru Balkana vekovima se koriste čajevi, tinkture i eterična ulja, a mi vam otkrivamo neke od najefikasnijih receptura
Ulje crnog kima
Preporučljivo ga je uzimati nekoliko meseci pre perioda alergija, uz savet lekara, jer njegovo delovanje nije trenutno, nego postepeno.
Ulje lavande
Za njega kažu da je prirodni antihistaminik jer uravnotežava imunitet, deluje smirujuće i uklanja glavobolju.
Ulje rimske kamilice
Deluje protivupalno i analgetski, a ujedno opušta mišiće kod napada astme. U takvim slučajevima po dve kapi eteričnog ulja direktno nakapajte na solarni pleksus i slepoočnice.
Inhalirajuća kupka
U kadu sipajte nekoliko kapi eteričnog ulja lavande, dodajte malo meda i mleka i kilogram morske soli, promešajte i lezite u ovu lekovitu kupku dvadesetak minuta.
Moćna tinktura od belog luka
Potrebno je
350 g domaćeg belog luka, 2 dl medicinskog alkohola
Priprema
Beli luk ogulite i iseckajte ga na komadiće. Teglu sa poklopcem dobro operite i prokuvajte. Kada se osuši, u nju stavite beli luk, pa zatim alkohol. Teglu zatvorite i stavite u frižider. Svaki dan je barem jednom promuć-kajte, ali ostavite je zatvorenu 10 dana. Nakon toga, procedite mešvinu pa je vratite nazad i opet prelijte i stavite je u frižider.
NAPOMENA Ljudi koji su na terapiji imunosupresivima obavezno moraju da se posavetuju sa stručnjakom pre upotrebe preparata od belog luka.
Kapi od belog sleza
Dve kašičice sleza potopite preko noći u šoljici hladne vode, ujutro ga procedite i kapajte u nos obilno i što češće.
Čajevi uvek pomažu
– Kašiku ruse prelijte sa dve čaše vrele vode i ostavite da odstoji četiri sata. Pijte po četvrtinu ili polovinu čaše ujutru i uveče.
– 10 grama cveta nevena prelijte s pola čaše vrele vode i ostavite dva sata. Pijte po jednu kašiku dva-tri puta na dan.
– Kašiku cveta kamilice prelijte čašom vrele vode, ostavite 20–30 minuta. Pijte po jednu kašiku od dva do četiri puta na dan.
– 10 grama mente prelijte sa pola čaše vrele vode, ostavite 20–30 minuta. Pijte po jednu kašiku tri puta na dan.
Savremene bolesti doveli su čoveka u vrlo nezavidan položaj. S obzirom da nauka još uvek nema konkretne odgovore i rešenja, mnogi pacijenti, suočeni sa bezizlaznošću svoje bolesti traže spas u veri. Mnogi od njih ne razumeju dobro tu priču a masa njih završi i kao žrtve prevaranata koji ih vrbuju za svoje sekte bile one verske ili ateističke. Tako će se sada pojaviti brojni Božji ambasadori, poznavaoci kosmičkih energija, vidovnjaci, vračari, nadrilekari i sl. Dolaziće sa svih strana sveta prodajući vam maglu, talismane, energetske amajlije i sl. i zajedno sa onima koji se svakodnevno reklamiranju na televiziji i prodaju magične lekove i preparate tipa “bio sam mnogo bolestan – skoro mrtav, a onda sam popio ovaj lek i sad sam kao nov” činiće jedno društvance koje pravi dobar biznis na vašem problemu. Imajući u vidu izreku “Tamo gde je leš – tamo će se lešinari pojaviti”, nije ni začuđujuće to što je sve veći broj onih koji će pokušati da zarade na vašem problemu. Zato je neophodno da podignete vaš nivo zaštite na tom polju.
Kada je u pitanju vera, činjenica je da postoji stalni sukob između religije i nauke u pogledu razumevanja života i postojanja uopšte. Dok religija insistira na teološkom shvatanju suštine, uzimajući ideološki osnov kao temelj tumačenja istine, dotle na drugoj strani nauka insistira na materijalističkom stavu i ne priznaje ništa dok ne vidi dokaze. Ovde je religija u težoj poziciji jer ne može pružiti dokaze za svoje stavove, bar ne na onaj način na koji nauka to očekuje. Kod religije se insistira na bezuslovnom verovanju dok se u nauci ništa ne veruje dok se isto ne dokaže. Nauka i religija – kao dan i noć. Otprilike tako ih možemo i sagledati. Poput jing-jang simbolike, dve suprotnosti koje se nadopunjuju i tek zajedno, kao dva dela u slagalici, kada ih spojimo daju kompletnu priču.
Zato je neophodno da povežemo ova dva sveta i da kroz jedan metafizički pristup povučemo paralelu i pronađemo vezu između njih, bez obzira na to koliko su oni suprotstavljeni jedan drugome. Da vam odmah kažemo – u tekstovima rubrike “Armagedon” potenciraćemo veru – sa stanovišta religije. Naravno, ne zapostavljamo time nauku i kad god je to moguće pokušaćemo da napravimo vezu između ova dva sveta. Ali, nemojte misliti niti da se tu radi o klasičnoj teološkoj reklami, niti o tipičnom serviranje religioznih fraza na kilograme. Savremena medicina, kada su u pitanju tumorske bolesti, sve više potencira ulogu imunog sistema a mi smo mišljenja da u borbi sa takvim bolestima vera može biti jedan od bitnijih faktora ozdravljenja. Vera će ojačati vaše samopozdanje a ono pak – vaš imuni sistem. Bilo kakva pozitivna vera, bolja je od nikakve. Normalno, najbolje je osloniti se na svoju matičnu veru, a u našem slučaju, u Srbiji, to će biti hrišćanstvo.
Vera u savremenom dobu
Nije problem ako se u nedostatku vere poslužite pričama Lujze Hej ili zakonima magnetizma koje će donekle osvežiti vaš duh. Sve te nove priče nisu ništa više nego savremeno tumačenje starih Biblijskih zakona prikazane kao nove priče savremenih filozofa, napisane u modernijem maniru pa se kao takve mnogo lakše lepe za čitaoca. Ovde morate voditi računa da vas ko ne prevari jer postoji dosta lažnih propovednika koji se služe poluistinama i koji bi vas lako mogli povesti na pogrešan put. Priče sa magnetizmom mogu da posluže ali one nikako ne smeju postati vaša primarna vera jer vaš Bog ne može biti tamo neka “pozitivna kosmička energija” koja vam pomaže na principu dobre vile.
Ove savremene filozofije imaju jednu manu a to je što pokušavaju da glume neku vrstu savremene religije. Čovek koji još uvek nije jak u svojoj veri vrlo je sličan praznome sudu u kome kada ulijete jednu priču ona će zauzeti prostor drugoj koja je mnogo bitnija i potrebnija. Sve u svemu, ukoliko ojačate svoju veru, vaš imuni sistem dobiće dodatno naoružanje. Često puta dešavala su se i neverovatna izlečenja ljudi koji su imali jaku veru, gde je ona odigrala ulogu najjačeg leka protiv bolesti. Za vernike molitva ima čudotvornu moć. Ovakvo shvatanje formiralo se na osnovu hiljadugodišnjeg religioznog iskustva. Danas naučnici širom sveta pokušavaju da daju i naučno objašnjenje ovom fenomenu. Ovde posebno prednjače ruski naučnici koji tvrde da postoji snažna veza između molitve i onoga što se dešava u ljudskom mozgu u tom trenutku. Za vreme molitve aktivnost mozga se snižava desetinama puta, kažu ruski naučnici. Mozak ulazi u fazu smirenja skoro da isključuje svoju aktivnost. Recimo mozak odraslog budnog čoveka radi na frefenciji od 12Hz dok tokom molitve ona pada na 3Hz. Ovo je frekvencija na kojoj radi svest beba. Setite se reči koje je izgovorio Hrist pre 2000 godina; “budite kao deca i bićete spašeni”. Na neki način molitva vraća odrasle ljude u stanje detinjstva, u primarnu praiskonsku frekvenciju u kojoj je čovek sjedinjen sa Bogom.
Suočeni sa problemima, ljudi često sebi postave pitenje: “Mogu li da promenim ovu užasnu stvarnost”? Religija ima svoje odgovore na ovo pitanje a kako na to gleda npr. kvantna fizika? Ovih dana ona plasira jednu revolucionarnu i pomalo neverovatnu hipotezu: svet u kome živimo samo je jedan od mnogih istovremeno postojećih stvarnosti. Savremeni naučnici kažu da najsitnije čestice tj. atomi imaju specifične mogućnosti koje se ispoljavaju samo u mikro sistemima a radi se o zakonima kvantne mehanike (koji su dosta drugačiji od onog šta smo navikli da čujemo u školama). Posmatrajući stanje najmanje kvantne čestice naučnici cu utvrdili da pod određenim uslovima ona može da zauzima ne samo jedno mesto u prostoru – kao što je Njutn mislio, već više. U klasičnoj fizici ovako nešto nije moguće ali kvantna mehanika priznaje takvu mogućnost. Znači čestica zadržava mogućnost da se pojavi u više tački u isto vreme. Ali, ako je ovo tačno, pitanje je logično: zašto mi vidimo samo jednu realnost? Može li se dobiti pristup tim drugim realnostima? Savremeni naučnici kažu “Da” ali za tako nešto potrebno je isključiti svakodnevnu svest, baš kao što su u istoriji proroci to radili putem molitve i duhovne prakse. Molitva podrazumeva uklanjenje barijera između svih ovih realnosti i pristup kompletnim informacijama. Po ovoj teoriji sudbinu čoveka možemo predstaviti prugom sa više koloseka gde su svi putevi aktivni u jednom trenutku. Na jedom koloseku živimo u sreći i zdravlju, na drugom smo bolesni, na trećem nas uopšte nema itd… Naši izbori i naša vera prvenstveno imaju ulogu skretničara koji nas prebacuje sa koloseka na kolosek i stavlja nas u odgovarjući scenario (setite se Isusovih reči gde kaže: “pokajte se i verujte u dobre vesti. Carstvo nebesko je već tu, čak i sada”. Podbornici kvantne priče tvrde da jakom verom mi možemo promeniti kolosek i postaviti sebe u željenom scenariju i da su primeri čudesnih izlečenja verom samo trenutne promene koloseka i ništa više. Više o ovom fenomenu možete se informisati u dokumentarnim filmovima Grega Bradena. Greg Braden je postao poznat po svojoj teoriji da promene magnetnog polja zemlje utiču na ljudski DNK kao što to čine i ljudske emocije a posebno vera tj. molitva.
Izvor: antioksidans.com
Od kad su se pojavile, televizijske sapunice svugde imaju svoju vernu publiku. Nemaju za cilj da se dublje bave društvenim problemima, ne zahtevaju preveliki intelektualni angažman i nećete iz njih saznati neke bitne informacije o bilo čemu važnom u svetu. Njima je, jednostavno, jedini cilj da gledaocima na neko vreme pruže jednostavnu zanimaciju.
Stoga će vas možda iznenaditi da prema najnovijim istraživanjima vaša najdraža telenovela, koju ništa ne sluteći pratite već godinama, predstavlja priličnu opasnost za vaš mozak.
Kako nešto tako bezopasno kao što je jednodimenzionalna televizijska serija s uglavnom stereotipnim ljubavnim zapletima može biti opasna za tako složen organ kao što je ljudski mozak? Naime, upravo to tvrdi austrijski neurolog Ervin Helinger sa Univerziteta u Salzburgu: da ono što se događa u našem mozgu dok gledamo sapunice može biti stvarno opasno.
Sapunice su serije dramskog tipa koje odlikuje nepostojanje klasičnog raspleta, odnosno, nominalno im je neograničeno trajanje. U početku imaju okvirni glavni zaplet i likove, ali s vremenom se radnja i likovi granaju u bezbrojne podzaplete kojima se stalno pridodaju novi likovi, čime se nastoji zadržati pažnja gledalaca i povećati gledanost. I to, kako se čini, vrlo uspešno: sapunice se proizvode u ogromnim količinama i svugde imaju veliku gledanost – reč je o industriji vrednoj više milijardi dolara.
Helinger , međutim, tvrdi da sapunice mogu biti jednako štetne kao i zavisnost o drogama jer mogu uzrokovati ‘opštu apatičnost, razdražljivost, poremećaje ličnosti, pa čak i demenciju’. Po njemu, sapunice predstavljaju pretnju zbog delovanja “mirror” neurona.
Naime, u sapunicama se sve situacije prikazuju krajnje pojednostavljeno i površno, a likovi su portretisani kroz stereotipe s kakvima se lako poistovetiti. A za to su upravo odgovorni “mirror” neuroni, bitni za razumevanje ponašanja i namera i odgovorni za učenje veština oponašanjem. Zbog njih mozak počinje da misli da pravila i mehanizmi iz fikcije funkcionišu i u stvarnosti.
Svima je poznato da gledajući film ponekad možemo razviti tako čvrstu vezu s nekim od likova da se osećamo kao da se ono što se događa njemu događa i nama, ili nekome od naših bližnjih, pa patimo zajedno s njime, mrzimo krivca za to i nadamo se da će biti kažnjen. Neki se ljudi mogu toliko identifikovati s filmskim ili televizijskim likovima da o njima počnu da pričaju kao da su stvarni. S obzirom da priča traje beskrajno i razvija se sporo, imamo vremena da iskusimo emocije isto kad i likovi. Neki su ljudi istinski uzrujani i nesrećni kad njihova najdraža sapunica konačno završi. Nedostaju im protagonisti, čak se mogu osećati prazno.
Za sve to zaslužni su “mirror” neuroni.
Oni nas na taj način mogu udaljiti od stvarnosti i iskriviti našu percepciju realnosti. Istovremeno, naše emocije i lične vrednosti inkubiraju se i ponovo potvrđuju kroz niz ekstremnih situacija koje se događaju na ekranu. Ta vrsta intenzivnog emocionalnog angažmana znači da naš mozak pojačano proizvodi hormone kortizol i adrenalin. Time što se neprekidno poigrava našim emocijama, sapunica izaziva fizičku neuravnoteženost.
Kao još jedan dokaz lošeg uticaja sapunica na mozak, testiranje koje je sroveo španski Nacionalni centar za vrednovanje visokog obrazovanja (Ceneval) pokazao je da mladi koji često gledaju melodramatične sapunice u proseku dobijaju 12 bodova manje na prijemnim ispitima u odnosu na one koji gledaju druge vrste programa.
Knjiga Od raka se može ozdraviti koju je napisao katolički sveštenik Padre Romano Zago. Kako Aloja vera leči rak kada se sveža spremi sa medom i alkoholom. U nastavku vam prenosimo deo knjige.
Jednoga dana, kao i obično, ritual se ponavljao, ali ovoga puta tema je bila napredak znanosti, njeno djelovanje i začuđujuća dostignuća. Nit priče vrtila se oko nevjerojatnog, ali istinitog događaja kako se odobravaju ogromne sume novca za formiranje fondova i pomoći da se potaknu studije za ozdravljenje od raka. Poslije raznih razmatranja te teme, riječ je preuzeo otac Amo Reckziegel, provincijal, koji je prethodno bio župnik na periferiji grada. Zvučao je pomalo kao čarobnjak – ima rješenje problema i ostavlja začuđene sve sugovornike:
– Naravno… gospodo moja, od raka se može izliječiti! Upravo tako, za ljude koji žive na periferiji, rak više nije problem. Ili bolje, problem jest, ali se zna njegovo rješenje…
– Ali kako? – zapitao je najzainteresiraniji u grupi.
– Tamo dolje, na Rio Grande gdje sam nekoliko godina bio župnik, prisustvao sam, da tako kažem, skoro svaki dan ozdravljenjima siromašnih ljudi oboljelih od raka. Mogao bih ispričati slučaj jedne stare crnkinje koja je imala rak kože. Nakon izliječenja, ona i dan danas živi u svojoj baraci i vodi normalan život…
– Ali nije moguće! Imala je baš rak?
– Rak koji je potvrđen medicinskim nalazima. Reći ću vam još jedan slučaj jako mile osobe, bez imena. Mogao bih vam dati i primjer poznatih osoba koje su primijenile isti način liječenja. Tu su i mnoge osobe na glasu na nacionalnoj razini, koje su, upotrijebivši istu metodu koju je koristila starica iz periferije grada Marittima, uspjeli pobijediti to zlo. Ta metoda na isti način liječi siromašne ljude bez obzira na njihovu boju kože, kao i slavne i bogate. Bez diskriminacije. Svima služi. Priroda ne daje nikome prednost. Odgovara svima koji se žele njome poslužiti…
– Slušaj prijatelju, ali koja je to magična formula koja ozdravlja od jedne takve bolesti kao što je rak? Odmah nam ispričaj sve, prijatelju, na koji to način ljudi s periferije, tamo dolje, u Noiva-do-Mar, uspijevaju ozdravljati od tumora.
– Želio bih precizirati da se ne radi o nikakvoj magičnoj formuli, apsolutno ne! Vrlo je jednostavna. Puno jednostavnija nego što se može i zamisliti. Jednostavna. Ekonomična. Prirodna. Samo što je, nažalost, nitko ili skoro nitko ne zna ili jednostavno ne vjeruje…
– Ali, ako je jednostavna, ekonomična i prirodna, odmah nam objasni tu metodu, vrlo sam znatiželjan. I zatim, čim čujem da je neka osoba oboljela od raka, predložit ću joj tu magičnu formulu. Bit ću joj najveći popularizator, da nitko i nikada više ne umre od tog neumoljivog zla.
– Ponavljam, vrlo je jednostavna. Svi u naselju baraka poznaju taj recept. I nitko ne umire od raka, jer se recept prenosi usmenim putem svima koji se zanimaju za nj. Napokon, nije nikakva tajna. Od raka u predgrađu umire samo onaj tko želi umrijeti. Ako se dijagnosticira bolest, svi znaju izlaz, rješenje. I utječu mu se.
– Koja divota! Reci mi odmah tu blagoslovljenu formulu! Već sam rekao, umirem od želje daje saznam…
– Evo je. Zapisi: pola kilograma pčelinjeg meda, dva lista aloje i tri do četiri žlice rakije.
– Objasni mi bolje.
– Nemam ništa više za reći ili nadodati. Recept je taj koji si upravo čuo. Skinu se bodlje s rubova listova i nečistoće kojih bude u prirodi. Sva tri nabrojena elementa – med, aloja i rakija – stave se u mikser. Miksaju se dok se ne dobije nešto nalik na malo rjeđu kremu. I… gotov je preparat koji će izliječiti rak.
– Šališ se! Prejednostavno je da bi bilo istinito.
– Dragi moj, to je ozbiljnije nego što misliš. Ne šalim se! I ako misliš da se šalim ili da se s tobom rugam, pozivam te da odemo do našeg naselja baraka u Rio Grandeu. Tamo ćeš moći razgovarati sa starom crnkinjom, jako dobrom ženom, veoma poniznom, koja je ozdravila zahvaljujući gore spomenutoj formuli.
– A kada se uzima ta smjesa?
– Jedna velika žlica za doručak, jedna za ručak i još jedna za večeru Uvijek prije jela. otprilike 10, 20 ili 30 minuta prije. Treba dobro protresti posudu prije upotrebe. Čuvati u hladnjaku, u dijelu za povrće.
– Ali reci mi, ako je ta formula tako efikasna i čudotvorna, zašto nije rasprostranjena? Trebala bi biti objavljena po cijelome svijetu! Trebali bi se pokupovati reklamni prostori na massmedijima, na najslušanijim programima, da se razglasi to senzacionalno otkriće, da nikada više nitko s lica zemlje ne postane rob te neumoljive bolesti.
– Stvarno, recept je jednostavan da jednostavniji ne može biti, ali u igri postoje i drugi interesi koji priječe širenje ovog važnog otkrića. Rak mora nastaviti oduzimati živote. Što bi se više liječila bolest, gubio bi se obilni izvor zarade. Rak se pokazuje korisnim u zadržavanju broja siromašnih na zemlji i time osigurava veći dio torte na stolu bogatih. Nažalost, kod nas u Brazilu samo su bogati u mogućnosti financirati dugotrajno i skupo liječenje. Siromašni, ako dobiju tumor, uglavnom moraju umrijeti. Politika je ta koja zapovijeda planetom.
Dijalog se tu završio, jer se oglasilo zvono koje je pozivalo zajednicu na večernju molitvu. Međutim, jedan od fratara naučio je napamet formulu i penjući se na kor, poslušan zvonu, u sebi je čvrsto odlučio da će tu metodu razglasiti pod svaku cijenu, koliko god bude u njegovoj moći.
Formula za lečenje raka sa Alojom i medom
Nakon deset godina iskustva u Brazilu, na Istoku pa i u Europi (najviše u Italiji, Švicarskoj i Portugalu) usuđujem se napisati vam sljedeći recept, bez straha da griješim:
1) POLA KILOGRAMA MEDA (OBRATITI PAŽNJU DA SE NE RADI O UMJETNOM ILI RAFINIRANOM MEDU)
2) 40 – 50 ml RAKIJE, VISKIJA ILI KONJAKA SMIJE SE KORISTITI ČISTI ALKOHOL, VINO, PIVO ILI LIKERI) NAPOMENA: 40-50 ml
ODGOVARA DOZI VISKIJA ILI ŠALICI KAVE.
3) 350 GRAMA LISTOVA ALOE ARBORESCENS. DVA, TRI ILI ČETIRI LISTA, OVISNO O NJIHOVOJ DUŽINI.
Recept kako se sprema prirodni lek za rak od Aloje i meda
Osoba koja priprema preparat kod kuće, ne mora biti sitničava. Tri elementa moraju se što više približiti gore navedenoj količini. Ukoliko se malo pretjera s dozom ili se pak zaboravi kakva pojedinost, time se ne riskira efikasnost preparata. Zato, trudimo se izbjegavati previše precizno mjerenje upotrebljavajući vagu.
Gledajmo radije, da preparat naučimo pripremati slobodno, kao da se radi o pripremi jednog dijela vrta za sijanje cvijeća ili povrća: trudimo se procijeniti okom, služimo se zdravim razumom, bez pretjerivanja. Bitno je da svi ovi elementi udu u sastav napitka. Ono što donosi željene efekte je spoj tih elemenata.
Očistiti prašinu ili neku drugu nečistoću koju je priroda eventualno ostavila na listovima. Upotrijebiti u tu svrhu stariju krpu, suhu ili vlažnu, ili spužvicu, ali pazeći da se pritom listovi ne smoče (budući da se, kao što smo vidjeli, voda ne koristi u smjesi).
Pomoću oštrog noža skinuti bodlje koje se nalaze na rubovima listova, lagano, jednim potezom, odozgo prema dolje. Da bi se uspješnije ubacilo u mikser, narezati listove na komadiće, kao da pripremate najnormalniji frape. Izmiksati sva tri elementa.
Dobro izmiksati i samljeti sav materijal. U vremenu od oko jedne minute (što ovisi o jačini aparata za miješanje), dobit ćete nešto slično zelenoj kremi. Gotovo! Napravljeno je! Napravljen je preparat koji liječi čak i rak.
Doziranje: uzimati po jednu veliku žlicu natašte, zatim prije ručka i večere (prevencija od raka).
Ozdravljenje od raka: uzimati preparat deset dana. Napraviti pauzu od deset dana. Ponoviti proces.
VAŽNA NAPOMENA: Ko ne može da nabavi Aloja Arborscens kao zamenu može da koristi Aloja vera biljku koja je zastupljenija kod nas.
Izvor: Od raka se može ozdraviti – Padre Romano Zago
Valerijana je zeljasta biljka iz porodice Valeranaceae koja raste na čitavom području Evrope, kako na vlažnim livadama, tako i na planinama, na suvim i kamenitim podlogama. Višegodišnja je biljka, sa trajnim korenom koji pušta mnogo izdanaka. Stabljike mogu dostići visinu i preko jednog metra, cevaste su i izbrazdane dok su listovi neparno perasto složeni, lancetastog oblika i nazubljeni po obodu. Bledo ružičasti sitni cvetovi, levkastog oblika sakupljeni su u štitoliku cvast.
Tinktura valerijane vekovima se upotrebljava kao dobar i efikasan lek za smirenje, protiv napetosti, stresa i nesanice. Savremena medicina dokazala je njenu efikasnost i što je veoma važno, bezbednost korišćenja ove biljke u borbi protiv stresa – bolesti vremena u kom živimo.
Interesantna činjenica je da muškarci i psi ne vole njen miris, dok ga žene (baš kao mačke) vole. Taj neobični miris valerijane potiče od etarskog ulja koje sadrži monoterpene (uglavnom borneol) i seskviterpene.
Pored etarskog ulja valerijana sadrži i iridoidna jedinjenja (valopterijate). Ispitivanjem ovih aktivnih supstanci došlo se do zaključka da kada su uzeta pojedinačno imaju deleko manji efekat nego kada se uzmu u kombinaciji u kojoj se nalaze u biljci. Dakle, uvek je bolje upotrebiti čaj ili tinkturu valerijane. Čaj i tinktura se prave od rizoma i korenja valerijane koje je najbolje koristit sveže ili veoma pažljivo osušene na promajnom mestu. Koren valerijane gubi efikasnost ako je izložen temperaturi višoj od 40 stepeni ili velikoj vlažnosti.
Tinktura valerijane pomaže kod poremećaja sna, mada treba reći da je potrebno određeno vreme da se njen efekat primeti (poboljšanje nastaje obično nakon nedelju dana). Tinktura valerijane dobar je lek i protiv nervoze, napetosti i anksioznosti kada se kombinuje sa matičnjakom i kantarionom. Ako se odlučite da napravite čaj za miran san od valerijane, dobro je da je pomešate sa šišaricama hmelja i mirođijom. Valerijana ne izaziva naviku ni kada se upotrebljava duže vreme. Neželjene pojave su veoma retke pa valerijana spada u red bezbednih biljaka. Ipak, ne preporučuje se deci mlađoj od 5 godina, trudnicama i dojiljama.
Osim izarazitog delovanja na nervni sistem, etarsko ulje valerijane pokazuje i jak antioksidantni efekat, a laboratorijskim istraživanjima potvrđeni su njegovi antibakterjiski i antigljivični efekti.
U upotrebi još od Antičkog doba, u vreme Hipokrata, valerijana je važila kao lekovita biljka namenjena uglavnom za tretman ginekoloških problema. Tokom srednjeg veka, u spisima Hildegarde iz Bingena njena upotreba se preporučuje za olakšanje tegoba kod gihta, dok se u kasnijim zapisima, tokom XVI i XVII veka pominje njena efikasnost kod disajnih tegoba, za poboljšanje vida, za ublaženje glavobolja, kašlja i za zarastanje ubodnih rana.
Zamena za šećer pod nazivom eritritol povezana je sa zgrušavanjem krvi, moždanim udarom, srčanim udarom i smrću, pokazala je nova studija, prenosi CNN.
“Stepen rizika nije skroman”, rekao je glavni autor studije dr Stenli Hejzen, direktor Centra za kardiovaskularnu dijagnostiku i prevenciju sa instituta Lerner riserč pri klinici u Klivlendu.
Osobe s postojećim faktorima rizika za bolesti srca, poput dijabetesa, imale su dvostruko veću verovatnost da će doživeti srčani ili moždani udar ako su imale najviše količine eritritola u krvi, piše u studiji objavljenoj u ponedeljak u časopisu Nature Medicine.
“Ako je količina eritritola u krvi bila u gornjih 25% u poređenju s najnižih 25%, postojao je oko dva puta veći rizik od srčanog i moždanog udara. To je u rangu s najjačim srčanim faktorima rizika, poput dijabetesa”, rekao je Hejzen.
Brže zgrušavanje krvi
Dodatna laboratorijska istraživanja i istraživanja na životinjama predstavljena u radu otkrila su kako se čini da eritritol uzrokuje brže zgrušavanje krvi. Ugrušci mogu otputovati u srce i izazvati srčani udar ili u mozak i izazivati moždani udar.
“Ovo svakako zvuči alarmantno”, rekao je dr Endru Friman, direktor kardiovaskularne prevencije u Denveru, koji nije bio uključen u istraživanje.
“Čini se da postoji rizik od zgrušavanja krvi zbog korišćenja eritritola”, rekao je Friman.
“Očito je potrebno više istraživanja, ali možda bi imalo smisla ograničiti eritritol u ishrami za sada.”
Kao odgovor na studiju kompanija koja proizvodi veštačke zaslađivače istakla je da su “rezultati ove studije u suprotnosti sa vekovima naučnih istraživanja koja pokazuju da su zaslađivači s niskim sadržajem kalorija poput eritritola sigurni, što je dokazano globalnim regulatornim dozvolama za njihovu upotrebu u hrani i pićima”.
“Rezultati se ne bi trebali preslikati na opštu populaciju jer su učesci intervencije već bili izloženi povećanom riziku od kardiovaskularnih bolesti”, rekao je Robert Rankin, izvršni direktor kompanije.
