Mnogi nisu ni svesni šta obična zelena salata može da učini organizmu! Zaprepastićete se kada budete pročitali!
Zelena salata pre svega poboljšava varenje, što znači da iz tela izbacuje sve otrove nagomilane tokom zime.
Ima samo 12 kalorija i pregršt vlakana što znači da uopšte ne goji i samim tim ne opterećuje organizam.
Veoma je dobra za srce zato što je bogata vitaminom C i beta karotenom, sprečavajući oksidaciju holesterola, što opet sprečava formiranje plaka na arterijama. Znači da čisti krv.
Sprečava pojavu najtežih bolesti poput raka, jer organizam oslobađa od kiselosti. Zbog održavanja dobrog balansa između baznog i kiselog u organizmu, zelena salata će vam dati dotatnu energiju.
Blagotvorno deluje na opuštanje celog tela jer u sebi sadrži laktukarijum, što uslovljava dobar san i uopšteno lečenje nesanice.
Rotkvice u zelenoj salati su pravo blago. Pune su vitamina C, folne kiseline, što pomaže u lečenju raka kao i čišćenju debelog creva, bubrega i želuca.
Ukoliko u zelenu salatu sa rotkvicama ubacite 3 do 4 lista svežeg spanaća vi ćete veoma brzo da izlečite anemiju i to bez lekova.
Ako zelenoj salati dodate nekoliko listova maslačka koji raste u vašoj bašti vi ćete se osloboditi alergija, visokog holesterola i bolesti žuči i jetre.
Veoma je važno da jedete zelenu salatu obogaćenu rotkvicom, spanaćem i listovima maslačka. To će doprineti boljem radu vašeg organizma i sprečiće pojavu najtežih bolesti, a pritom ćete se osloboditi holesterola, viška kilograma i umora.
Stara altajska legenda kaže da će onaj ko nađe zlatni koren poživeti dva veka i do kraja biti srećan i zdrav. Verujte u legende – ima ih mnogo i svaka je sve lepša od druge. Godine 1961. naučna ekspedicija pronašla je misterioznu biljku u altajskim tajgama, na visini od 3.000 metara, i ubrzo je svima postalo jasno da je njen koren zaista zlatan. Pravo blago za zdravlje!
RHODIOLA ROSEA
Nije slučajno što sibirsku ružu nazivaju zlatnim korenom (lat. Rhodiola rosea) – jedinstvene osobine ove biljke veoma su slične ženšenu (poznatijem kao koren života).
Osim što ublažava posledice stresa, sibirska ruža povećava radnu sposobnost, poboljšava pamćenje i pažnju, normalizuje metabolizam, a pozitivno utiče i na mišiće i mozak.
ADAPTOGENA BILJKA
Zlatni koren je adaptogena biljka koja olakšava prilagođavanje organizma na nepovoljne ili štetne uslove, kao što su toplota ili hladnoća, glad ili žeđ, otpornost na otrove i radijaciju, hipoksija, teški fizički napori ili neki drugi stres za organizam.
Adaptogene biljke u stanju su da spreče mnoge bolesti ili olakšaju njihov tok, a njihovom upotrebom možete produžiti mladost. Ali, to, naravno, ne znači da možete koristiti tako jaka sredstva stalno – neophodna su samo u situacijama kad se čovek susreće sa stvarnom pretnjom od bolesti ili u starosti. Obično se primenjuje tinktura ako vam odjednom ponestane snage, kada izgubite volju za životom ili ukoliko ste apatični.
RECEPT: Oko 50 g korena u prahu prelijte sa dve čaše votke. Ostavite da odstoji dve nedelje na tamnom mestu, a protresajte ga s vremena na vreme. Procedite i pijte po 20 kapi tri puta dnevno, pola sata pre jela. Počnite sa pet kapi tri puta dnevno, a s vremenom ćete doći do 20 kapi. Ovo je odlično sredstvo koje vraća snagu i energiju.
PRIMENA ZLATNOG KORENA
* Zlatni koren sadrži rezerve hranljivih materija, a za lečenje se preporučuje rizom koji svojim mirisom podseća na ružino ulje.
* Ova biljka otklanja umor, poboljšava fizičke i mentalne sposobnosti, ublažava nervnu napetost i vraća živost.
* Njen koren sadrži supstance koje vraćaju snagu i energiju i nakon bolesti.
* Ekstrakt zlatnog korena se u kratkim kurama koristi i za poboljšanje pažnje i pamćenja. Stimuliše rad mozga.
* Čuva srce, krvni pritisak i olakšava lučenje žuči.
* Leči rane, izoštrava vid i sluh.
* Spasava od pregrevanja i prehlade.
* Možete ga dodati u različite ekstrakte od lekovitog bilja da biste im dodatno poboljšali svojstva.
* Mladi listovi zlatnog korena mogu se stavljati u salate.
* Rusi od ovog korena pripremaju dijetetske čajeve, želee, kompote, lekovite slatkiše ili džem.
RECEPTI SA ZLATNIM KORENOM
SANIRA GNOJNE RANE
* Zlatni koren pogodan je i za spoljašnju primenu. Njegovom tinkturom mogu se lečiti i zagnojene rane ili čirevi koji ne zarastaju, dekubitis, konjunktivitis… Uzmite kašiku suvog, samlevenog korena i prelijte ga sa 300 ml proključale vode. Ostavite da odstoji četiri sata u termosu, pa procedite. Koristiti tinkturu dva do tri dana kao losion ili stavljajte obloge..
JAČA ŽIVCE
* Da biste ublažili nervnu napetost i poboljšali raspoloženje, ponekad se okupajte u odvaru od zlatnog korena. Odlično smiruje a istovremeno vraća energiju!
PROTIV PREHLADE
* Zlatni koren možete dodati i prilikom inhalacija, ako ste prehlađeni. Koristi se i u lečenju srčane insuficijencije: 10 g samlevenog korena prelijte šoljom proključale vode, ostavite da odstoji četiri sata a zatim procedite. Uzimajte po četvrtinu šolje ovog napitka dvaput dnevno. Isto sredstvo možete koristiti i u slučaju nervnih poremećaja ili bolesti organa za varenje.
Kineska metoda izbacivanja kamenja iz žuči kroz debelo crevo popularna je u Aziji i veruje se da sprečava razvoj karcinoma.
Kod Kineza je poznat narodni lek koji je pomogao mnogima da izbace kamen iz žuči na lakši i manje opasan način.
Kineski lekar dr Lai Čiu Nan preporučuje potpuno prirodnu metodu uklanjanja kamenja iz žuči, koji su vrlo opasni – osim što uzrokuju bol, oni dovode do žutice, pa čak i raka, prenosi Stil.
Istraživanja su pokazala da su ljudi koji dobiju rak su uglavnom imali kamen u žuči pre toga.
“Rak nikad nije prva bolest koja se javlja”, kaže dr Lai, navodeći da, obično, ima puno drugih problema koji dovode do raka. Prema njegovom istraživanju, obično ljudi koji obolevaju od raka, su imali kamenje u žuči.
Jedan od simptoma kamenja u žuči jeste osećaj jake sitosti nakon obroka. Imate osećaj kao da ne možete da svarite hranu. Ukoliko stvari postanu ozbiljnije, javlja se i bol u jetri. Ako mislite da imate kamen u žuči, najbolje bi bilo da primenite ovu drevnu kinesku metodu.
Smatra se da je ova kineska metoda takođe dobra i za jačanje jetre, pošto su jetra i žučni mehur usko povezani.
Kako izbaciti kamen iz žuči kroz stolicu:
1.Prvih pet dana unosite četiri čaše soka od jabuke svakog dana ili pojedite bar 4-5 jabuka. Sok od jabuke omekšava kamen žuči. Tokom tih 5 dana možete normalno da jedete.
Šestog dana nemojte večerati.
Tog dana u 18h uzmite kašičicu epsom soli (magnezijum sulfata) sa čašom tople vode.
U 20h učinite isto to. Magnezijum sulfat otvara žučni mehur.
U 22h popijte 5-6 kašika maslinovog ili susamovog ulja, sa isto toliko sveže isceđenog soka od limuna.
Dobro pomešajte i popijte. Ulje će podmazati kamenje i olakšati njihov prolazak.
Sledećeg jutra, u vašoj stolici bi trebalo da se nađe zeleno kamenje, koje obično pluta.
Čak i ako nemate simptome kamenja u žuči, ne bi bilo loše da probate ovu prirodnu terapiju jer čišćenje žučne kese ne može da škodi.
Prirodni lekovi i zdrava ishrana uopšte mogu vam samo pomoći uz lekove koje vam doktor propiše, a bez štetnih posledica. Mnogi ljudi pate od problema sa kostima ili zglobovima i osećaju jak bol.
Ono što vam može pomoći je ovaj prirodni lek.
Sastojci:
– 4 kašike susama
– 8 kašika mlevenog lana
– 40 g semena bundeve
– 200 g meda
– 2 kašike želatina
– 3 kašike suvog grožđa
Priprema:
Samo operite semenke i stavite ih u blender zajedno sa ostalim sastojcima. Dobijenu smešu čuvajte u tegli u frižideru.
Jedite 2 kašike dnevno, jednu pre doručka, jednu pre ručka. Uskoro ćete primetiti poboljšanje. Bol će nestati ili se smanjiti.
Glavni sastojci ove sve popularnije “Vitamin salate” koja obogaćuje telo s vitaminima i mineralima su vlakna i pektin. Namirnice koje vam trebaju su lako dostupne i jeftine.
Sastojci:
– Kupus
– Repa
– Šargarepa
– Sok od limuna
– Maslinovo ulje
Priprema:
Izribajte kupus, repu i mrkvu u omeru 3: 1: 1. Na to dodajte začinsko bilje po svom ukusu (peršin, celer…). Izmešajte povrće kako bi se oslobodio sok. Zatim dodati malo soka od limuna.Na kraju dodajte maslinovog ulja ili nekog drugog biljnog ulja po vašem izboru. Salatu nemojte soliti. To je to! Vaš obrok je spreman, jedite ovu salatu za večeru tri dana i videt ćete prve rezultate koji će vas oduševiti!
Fjodor Mihajlovič Dostojevski bio je veliki ruski književnik poznat kao jedan od prvih predstavnika psihološkog realizma u evropskoj književnosti. Njegovi najpoznatiji romani su “Zločin i kazna” i “Braća Karamazovi”.
Predstavljamo vam neke od njegovih i dan danas najcitiranijih misli i pouka.
Moć je data samo onima koji se usude da se sagnu i podignu je. Samo jedna stvar je bitna, samo jedna – biti u stanju da se usudiš.
Čovek je sklon nabrajanju svojih nevolja, ali nikada ne nabraja svoje radosti. Kada bi ih nabrojao onako kako to one zaslužuju, uvideo bi da svako ima dovoljno sreće u životu.
Ako si uspešan u nečemu ili će te kopirati, ili će ti zavideti, ili će te mrzeti.
Niko se nije vratio da živi u prošlosti. Zato ne misli na prošlost, gledaj samo u budućnost.
Ako si se uputio prema cilju i putem počeo zastajkivati da kamenjem gađaš svakog psa koji laje na tebe, nikada nećeš stići na cilj.
Onaj ko sam sebi laže, najlakše se vređa.
Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah na zahvalnost misliš, onda nisi darovao, već prodao.
To je misterija ljudskog života, da stare tuge vremenom, postepeno, prerastu u mirne radosti.
Svi ideali sveta ne vrede suze jednog deteta. Nikad ništa ne preduzimajte dok vas drži bes.
Preuzimanje novog koraka ili izgovor nove reči, ponekad je ono što najviše plaši ljude.
Ako želiš biti poštovan, najpre moraš poštovati sam sebe, samo tako možeš učiniti da te drugi poštuju.
Duša se leči vremenom provedenim sa decom.
Postoji srdačnost koja se poverava svima i svakome, ne računajući na zlobne podsmehe. Takvi su ljudi uvek ograničeni jer su spremni da sve najvrednije izvade iz srca i polože pred prvog na kojeg naiđu.
Ne postoji tako stara tema da se na nju nikada ne može reći nešto novo.
Čini se da druga polovina čovečijeg života u sebi ne sadrži ništa drugo osim navika koje je sakupio u prvoj polovini života.
Sarkazam – poslednje utočište skromnih i čestitih ljudi u situacijama kada se privatnost njihovih duša nasilno napadne.
Koliko je ljudi koji ne misle sami, nego žive od misli koje su izmislili drugi.
Onaj koji nikad ne promeni svoje mišjenje, voli samog sebe više nego li istinu.
Ima susreta, čak sa potpuno nepoznatim osobama, za koje se počinjemo interesovati već od prvog pogleda, nekako odjednom, neočekivano, pre nego što ijednu reč progovorimo.
Zavedi mi um i imaš moje telo, pronađi mi dušu i imaš me zauvek.
Samantu su roditelji Džen i Deni usvojili kada je imala samo dve godine, a onda su primetili da se ponaša užasno prema braći i sestrama, kao i da ima jezive misli.
Samanta je sa šest godina počela da crta slike oružja: noževe, luk i strelu, hemikalije za trovanje, plastičnu kesu za gušenje.
Takođe se pretvarala da ubija plišane životinje, kako je sama ispričala novinarki „Atlantika“ Barbari Hagerti. Kada ju je Barbara upitala zašto je to radila, Samanta je odgovorila da je to činilo srećnom – jer je zamišljala kako će to raditi pravoj osobi.
„Davila sam svog mlađeg brata“, prizala je Samanta, koja je u trenutku intervjua imala 11 godina.
Samantini roditelji, Džen i Deni, usvojili su je kada je imala dve godine. Već su imali troje biološke dece, ali osećali su potrebu da usvoje Samantu (to nije njeno pravo ime) i njenu polusestru, koja je dve godine starija.
Samanta je od početka izgledala kao zahtevno dete, koje je imalo stalnu potrebu za pažnjom. Ali koje dete je nema? Njena biološka majka bila je primorana da je se odrekne jer je izgubila posao i dom, pa nije mogla da izdržava četvoro dece, ali nije bilo dokaza o zlostavljanju. Prema dokumentaciji iz države Teksas, Samanta se normalno razvijala. Nije imala smetnji u učenju, emocionalnih ožiljaka, nije bilo znakova ADHD ili autizma.
Ipak, čak i u vrlo mladom dobu, Samanta je imala izlive besa. Kada je imala oko 20 meseci, živeći sa hraniteljima u Teksasu, sukobila se sa dečakom u vrtiću. Vaspitačica ih je razdvojila i delovalo je kao da je problem rešen. Kasnije tog dana, Samanta je prišla mestu gde se dečak igrao, svukla je pantalone i piškila na njega.
„Tačno je znala šta radi. Namerno je čekala do odgovarajućeg trenutka da se mu se osveti“, kaže njena majka Džen.
Kad je Samanta malo porasla, štipala je, saplitala ili gurala braću i sestre i smejala bi se ako bi oni plakali. Razvalila je kasicu svoje sestre i sve novčanice pocepala. Jednom, kad je imala pet godina, Džen joj je prigovarala da je zločesta prema braći i sestrama. Samanta je otišla do kupatila svojih roditelja i bacila kontaktna sočiva svoje majke niz odvod.
„Njeno ponašanje nije bilo impulsivno. Bilo je veoma promišljeno, isplanirano“, priča Džen.
Shvatili su da nešto nije u redu sa Samantom. Konsultovali su lekare, psihijatre i terapeute. Ali devojčica je samo postala opasnija. Triput su je primili u psihijatrijsku bolnicu pre nego što su je poslali na program lečenja u Montani u šestoj godini. Lekari su im govorili da će to da preraste i da je samo impulsivna.
Jednog decembarskog dana 2011. Džen je vozila decu kući. Samanta je upravo napunila šest godina. Iznenada Džen je začula vrisak sa zadnjeg sedišta, a kada je pogledala u ogledalo, ugledala je Samantu s rukama oko grla svoje dvogodišnje sestre. Džen ih je razdvojila, a kad su bili došli kući, povukla je Samantu u stranu i pitala je zašto je to uradila. Samanta je otvoreno rekla da je to uradila svesno jer je znala da njena sestra može tako da umre.
„Želim sve da vas pobijem“, rekla je svojoj mami.
Kasnije je devojčica Džen pokazala i svoje crteže. Majka je s užasom gledala kako njena ćerka pokazuje kako davi ili guši svoje plišane životinje.
„Bila sam tako prestravljena. Osećala sam se kao da sam izgubila kontrolu“, priznaje Džen.
Četiri meseca kasnije, Samanta je pokušala da zadavi svog brata, koji je imao samo dva meseca.
Njeni roditelji su istraživali i čitali o svim mogućim mentalnim problemima, a onda je jedna poseta lekaru otkrila istinu – Samanta je imala sve karakteristike psihopate.
Lekari izbegavaju da decu nazivaju psihopatama, već kažu da ona imaju „bezobzirnu i bezosećajnu ličnost“. Takva deca nemaju problem da povređivanjem drugih dobiju ono što žele. Ako vam se čine brižni ili saosećajni, verovatno pokušavaju da manipulišu vama. Naučnici veruju da skoro jedan procenat dece pokazuje ove osobine.
Više od 50 studija otkrilo je da deca sa ovim osobinama imaju veću verovatnoću da postanu kriminalci ili ispoljavaju agresivne, psihopatične osobine kasnije u životu. I dok odrasle psihopate čine samo mali deo ukupne populacije, studije sugerišu da su odgovorni za polovinu svih nasilnih zločina.
Istraživači veruju da dva puta mogu dovesti do psihopatije: samo rođenje ili odrastanje. Neku decu njihovo okruženje – odrastanje u užasnim uslovima ili život sa roditeljima koji ih zlostavljaju – može pretvoriti u psihopate. Ali druga deca pokazuju psihopatske osobine iako su ih odgajali dobri roditelji u sigurnim okruženjima. Ipak, istraživači ističu da takvo dete nije automatski predodređeno za psihopatiju. Po nekim procenama, četvoro od petoro dece sa ovim osobinama ne odraste u psihopate.
Već sam mozak psihopata je različit – ima najmanje dve neuronske abnormalnosti. Prva abnormalnost pojavljuje se u limbičkom sistemu, skupu moždanih struktura koje su između ostalog uključene u obradu emocija. U mozgu psihopata ovo područje sadrži manje sive materije. Zbog toga, psihopate ne mogu da osete empatiju ili da se suzdrže od nasilja. Na primer, oni ne prepoznaju strah na licima drugih ljudi, a često ga ne osećaju ni sami.
Drugi zaštitni znak psihopatskog mozga je superaktivan sistem nagrađivanja: droga, seks i nasilje su nekada jedine stvari koje im donose uzbuđenje. Njihov mozak ignoriše sve znake opasnosti, a nemaju ni nikakav strah od kazne.
Samanta se više od dve godine lečila u ustanovi u San Markosu, gde su lekari pokušali da oblikuju njeno ponašanje redovnom terapijom i programom lečenja koji podrazumeva brzu ali ograničenu kaznu za loše ponašanje i nagrade i privilegije za dobro ponašanje.
Džen i Deni su vremenom kod nje primetili malo empatije. Samanta je stekla jednu prijateljicu, a otkrili su kod nje i tragove samosvesti i kajanja: ona zna da su njene misli o povređivanju ljudi pogrešne, i pokušava ih suzbiti.
Ipak, kognitivni trening ne može uvek da se nadmeće sa nagonom da zadavi nekoga, što je i pokušala da uradi tokom lečenja u centru.
„To se nagomilava i tada to moram da uradim. Ne mogu da se suzdržim“, objasnila je.
Njeni roditelji kažu da ona može biti prijatna i zabavna, ali da se njeno raspoloženje ipak brzo menja – a kada se promeni, to bude jako ekstremno. Dijagnostikovana je rano, što je dobro, ali pošto su se njene psihopatske osobine takođe je pitanje hoće li uspeti da je izleče.
„Da li želim da to dete ima vozačku dozvolu? Da ide na sastanke? Ona je dovoljno pametna za fakultet – ali da li će moći da se snađe tamo, a da ne postane pretnja? Može li ona imati stabilnu romantičnu vezu, zaljubiti se i udati?“, pita se njena majka.
Ona i Deni morali su da redefinišu uspeh za Samantu: jednostavno se trude da ne završi u zatvoru.
„Osećam da nada postoji. Ali loša stvar je što to nikada neće nestati. To je roditeljstvo sa velikim ulogom. Ako sve propadne, propašće na jako loš način“, zaključuje Džen.
Najbolji teniser sveta Novak Đoković dao je opširan intervju za italijanske medije, gde se jedna tema odnosila na Kosovo i Metohiju.
Đoković je poručio da želi sa porodicom da ode na Kosmet i tamo krsti sina Stefana i ćerku Taru.
“Želim da odem na Kosovo sa svojom ženom Jelenom i da tamo krstimo decu. Znam da je tema jako osetljiva jer tamo i dalje postoji konflikt, bez oružja trenutno. Ali, prisutna je tenzija. Ne želim da se bavim politikom, ali za svakog Srbina Kosovo je srce, centar naše kulture, našeg identiteta, tradicije i religije”, porućio je Novak.
O krštenju je govorila i Novakova majka Dijana. Ona je u jednoj emisiji za Sputnjik govorila o ovoj temi.
“On se drži svojih principa i verovanja, to čini čoveka, to čini njega. Novak nosi osveštan krst koji je dobio na Hilandaru, koji mu daje snagu. Proveo je tamo tri dana, to je za njega važno iskustvo. On je zaista duhovno biće, krstio se kada je imao pet godina i taj čini shvatio je ozbiljno. Ima nešto u sebi. Stalno ga pitam kada će krstiti svoju decu, a on mi je odgovorio: ‘Kada budu mogli da shvate čin krštenja. On želi da Tara i Stefan budu svesni da su kršteni”, rekla je Dijana Đoković.
Osnovna škola “Prota Stevan Popović” iz Čumića, kod Kragujevca prva je u Srbiji koja je uvela uniforme, i to ni manje a ni više, nego na inicijativu samih učenika, a u svemu im je pomogao direktor Aleksandar Jovanović.
Kako je ispričao, ideja se rodila kada su se na đačkom parlamentu kao jedna od tema spomenule socijalne razlike, te su svi zajedno pokušali da pronađu način kako se nijedan mališan ne bi izdvajao od drugih u bilo kom smislu.
– Đaci su primetili da se neka deca drugačije oblače od drugih. Ja sam rekao da razlike u oblačenju mogu da se saniraju samo putem uniformi, njima je to bilo interesantno, mada smo imali i anketu gde je 6. razred tražio unoforme, a pretpostavljam da su im roditelji to predložili. Malo su istraživali gde postoje uniforme, kako izgledaju i rešili su kakav dizajn žele, osmislili duks, boju za dečake i devojčice i tako smo počeli – priča Jovanović.
Čim su napravili probni model đaci su išli od razreda do razreda i pokazali proizvod drugarima. Oduševljenje je, prema rečima našeg sagovornika, bilo veliko, te danas ne postoji nijedan đak koji se ne pridržava nošenja uniforme, iako ih niko na to ne primorava.
– Imali smo moždajednog đaka kom se ideja nije dopala, ali na kraju je kupio uniformu i nosi je svaki dan, iako nema nikakve prisile. Oseća se veća pripadnost školi, svi su se složili od roditelja do školskog odbora – potvrđuje direktor.
Kako tvrdi, bilo je roditelja koji su osetili olakšanje zbog uvođenja uniformi jer nisu u zavidnoj materijalnoj situaciji, a mališani su pokazali svoju humanost maksimalnm podrškom drugara koji nemaju dovoljno novca da kupe odelo za školu.
– Ja sam našao dva sponzora koja su donirala sredstva, pa je cena unforme bila oko 900 dinara, a sva deca koja su socijalno ugrožena i nisu mogla da isfinansiraju dobila su pomoć. Ostali đaci napravili su vašar i od novca koji su dobili prodajom suvenira i nekih svojih predmeta oni su platili uniforme socijalno ugroženoj deci, tako da su svi na kraju dobili odeću – pojašnjava on.
Kolegama širom Srbije poručuje da inicijativu prepuste deci, kako bi pokazali kreativnost i međusobno se još više zbližili. Iako su još samo deca, direktor je siguran da ćeizrasti u poštene i plemenite ljude koji će znati da cene lepa dela.
– Sam utisak o pripadnosti školi je veći, drugarstvo i zajedništvo je izražeije nego što je bilo. Oseća se potpuno drugačija i pozitivnija atmosfera za rad. Osnovni cilj naše škole je opstanak sela i ove ustanove u njemu. Da se porodične vrednosti i empatija ka drugom neguju. Ja imželim da pre svegabudu dobri judi, a tek onda uspešni i obrazovani đaci- kaže ponosni direktor.
Da vredi činiti dobra dela mališani su sigurno imali od koga i da nauče, jer je upravo Jovanović za vreme korona virusa sam išao po selu i deci kojanemaju pristup računaru delio materijal za učenje. Nije mu bilo teško da obiđe svakog od njih, a motiv je bio, kao i ovoga puta, da se razlike ne primete.
– Do te dece materijal nije mogao da dođe. Oni su socijalno ugroženi, nemaju internet ni računare. Ja sam našao model da im pomognem. Hteo sam dapostoji ravnopravnost i da svako od njih može da uči. To je trajalo nekoliko meseci i svi u selu su primetili moju akciju, te sad roditelji potpuno drugačije i pozitivnije gledaju na svaku moju ideju i izlaze više u susret – zaključuje sagovornik.
