Za vernike Srpske pravoslavne crkve počeo je Petrovdanski post ustanovljen u slavu svetih apostola Petra i Pavla i ostalih apostola koji su se posle silaska Svetog Duha postom i molitvom pripremali za hrišćansku propoved.
Apostolski, Petrovski ili Petrovdanski post počeo je 12. juna a završava se 11. jula, dan uoči Petrovdana.
Ovaj post sličan je Božićnom, ali je nešto blaži od njega. Pravila ovog posta nalažu da se ponedeljkom, sredom i petkom posti isključivo na vodi, utorkom i četvrtok se može jesti ulje i piti vino, dok se riba može jesti samo subotom i nedeljom kada je takođe dozvoljena konzumacija ulja i vina.
Ako u toku ovog posta u ponedeljak, utorak i četvrtak padne Sveti sa velikim slavoslovljem, tada je dozvoljen post na ribi, a ako padne u sredu i petak dozvoljen je post na ulju. Ako u sredu i petak padne praznik Svetitelja sa bdenijem ili pak Sveti čiji je hram, dozvoljeni su ulje, vino i riba.
Računajući ove izuzetke, a gledajući i smernice iz srpskog pravoslavnog kalendara, ove godine će vernici moći tri puta da prekrše navedena pravila posta.
Prvi izuzetak je 21. juna na dan svetog velikomučenika Teodora Stratilata, kada je dozvoljena upotreba ulja i vina, iako je tog dana sreda, kada se inače posti samo na vodi.
Drugi izuzetak je 28. jun na dan velikog praznika Vidovdana, crveno slovo u kalendaru, kada je dozvoljena upotreba ribe, ulja i vina, iako je toga dana sreda kada se propisuje post na vodi.
Treći izuzetak je 7. jula kada pada Ivanjdan, takođe veliki praznik i crveno slovo u crkvenom kalendari, te iako je toga dana petak, dozvoljen je post ma ribi uz vino i ulje.
Dakle, oni koji poste ne bi trebali da jedu meso, jaja, pavlaku, sir, kajmak, čokoladu i sve što spada u mrsnu hranu.
Ukoliko Petrovdan padne u sredu ili petak, toga dana ne mrsimo, već jedemo ribu, vino i ulje. Budući 12. jul, odnosno Petrovdan ove godine pada u sredu, i toga dana bi vernici trebalo da poste na ribi, ulju i vinu.
Dužina posta je različita i zavisi od datuma proslave Duhova ili Pedesetnice koji spada u pokretne praznike povezane za Vaskrs.
Najduže može trajati šest nedelja, a najkraće nedelju i jedan dan. Petrovski post spada u jedan od četiri najvažnija godišnja posta koje SPC propisuje svojim kanonima. Najduži je Veliki ili Časni post koji se završava praznikom Vaskrsenja, a potom Božićni post koji takođe traje više nedelja i završava se praznikom Hristovog Rođenja.
Svrha posta, kako kažu pravila vere, ne može se postići samo uzdržavanjem od mrsne hrane, već i uzdržavanjem od loših misli, reči i dela i uz obaveznu molitvu, po uzoru na Spasitelja koji je postio u pustinji i čiji su primer potom sledili Bogorodica i apostoli.
Stariji ljudi treba da zapamte sledeće: ukoliko je počelo da ih uznemirava drhtanje ruku, glave, promenio im se rukopis, pojavile su se poteškoće s uzimanjem hrane, naročito tečnih jela – bez odlaganja trebalo bi da se obrate neurologu. Što se pre počne s lečenjem, rezultati će biti bolji.
Esencijalni tremor (idiopatsko ili benigno treskanje) – najrasprostranjenije je oboljenje mozga nakon moždanog udara i epilepsije – javlja se kod tri-četiri osobe od 1.000 ljudi. U 50% slučajeva ova bolest je nasledna (zovu je i porodični tremor). Najučestalija je kod ljudi starijih od 65 godina. Njen jedini simptom je treskanje. Esencijalni tremor se javlja postepeno, nevoljno, obično počinju da se tresu ruke, naročito pri pokretima ili kad se ispuže napred ili prema gore. Osim ruku, tremor uključuje treskanje glave tipa „da-da-da“ ili „ne-ne“, što se prenosi na podrhtavanje glasnih žica, donje vilice, usta, jezika, pa i celog torza. S vremenom se učestalost tremora smanjuje, a amplituda treskanja se, naprotiv, povećava. Kod pacijenta se javljaju teškoće prilikom zakopčavanja dugmadi, naročito sitnih – na vratnom delu košulje, zatim vezanja pertli, tokom uzimanja tečne hrane, čak do nemogućnosti da se koristi kašika. Teško im je da ustima približe čašu s tečnošću a da ne prospu sadržaj.
TREMOR RUKU: LJUDI SE POVLAČE U SEBE
Ukoliko esencijalni tremor započinje od glave, to treskanje, po pravilu, prvo primećuju bolesnikovi bližnji, a ne on. Esencijalni tremor se pojačava čak i pri najmanjem naporu, recimo, usled blagog uzbuđenja. Zato se ljudi koji pate od ovog oboljenja trude da izbegavaju javne nastupe i zatvaraju se u sebe. Tremor se pojačava i usled hlađenja glave, ruku i celog organizma. Mnogi pacijenti primećuju izraženo drhtanje u jutarnjim satima, kao i nakon upotrebe jake kafe. A alkoholni napici u malim količinama na dan uzimanja smanjuju tremor, ali se on znatno povećava drugog dana, kao i svakog sledećeg. Bolest napreduje polako, ali jednom kad započne – napreduje tokom celog života. Kod nekog je izraženija i pogađa sve udove (i noge), glavu, dolazi do drhtanja glasa, kod drugih se manifestuje isključivo treskanjem glave, a kod trećih – samo šaka.
BEZ DRUGIH POSLEDICA
Istraživanja ruskih naučnika su pokazala da u osnovi esencijalnog tremora leži poremećaj funkcionisanja određenih delova mozga i promene u koncentraciji neuromedijatora – materije koja obezbeđuje prenos impulsa. Osim toga, ne javljaju se nikakve druge strukturne promene u mozgu. U nizu slučajeva lekari neuropatolozi, ali više lekari opšte prakse, imaju određene teškoće da postave dijagnozu esencijalnog tremora jer čitav niz oboljenja, pre svega Parkinsonova bolest, može se manifestovati treskanjem ruku i glave. Zato samo neurolozi koji su specijalisti za ovo oboljenje mogu da postave tačnu i pravilnu dijagnozu i odrede adekvatno lečenje. Posebno je važno naglasiti da lekovi koji pomažu tokom Parkinsonove bolesti ne pomažu u slučaju esencijalnog tremora. Danas postoje lekovi koji mogu pomoći u lečenju tremora. Tu su: sedativi i antikonvulzivni lekovi, spazmolitici i antidepresivi, vazodilatatori i antisklerotici i drugi. Jasno je da lekove treba da propiše lekar, za svakog pacijenta ponaosob.
BILJNI LEKOVI PROTIV TREMORA
Postoje i lekovite biljke koje se s uspehom koriste za kompleksno lečenje esencijalnog tremora. Pre svega to su biljke sa sedativnim i antikonvulzivnim dejstvom (protiv grčenja mišića): koren valerijane, koren božura, koren plave jasenovke, koren bajkalske kapice, biljka srdačica, umirujući čajevi i mešavine s biljkama koje opuštaju.
* Od valerijane, božura i srdačice prave se alkoholne kapi: 100 g mešavine prelijte litrom 45-postotnog alkohola, ostavite 20 dana na tamnom mestu i na sobnoj temperaturi. Pijte po 10–20 kapi tri puta na dan s trećinom čaše vode nezavisno od jela.
* Od umirujućih lekovitih trava pravi se odvar: kašiku usitnjenih biljaka prelijte s pola litra vode, poklopljeno kuvajte na tihoj vatri 20 minuta, pa ostavite da odstoji 40 minuta. Pijte po pola čaše tri-četiri puta na dan nezavisno od jela.
* Preporučuju se vazodilatatori (šire krvne sudove) i spazmolitičke trave (sprečavaju mišićni spazam tj. grč): matičnjak, nana, astragalus, cvetovi gloga… Od ovih biljaka takođe se pravi odvar: kašiku usitnjenih biljaka prelijte s pola litra vode, poklopljeno kuvajte na tihoj vatri 15 minuta, pa ostavite da odstoji pola sata. Tri puta dnevno pijte po pola čaše nezavisno od jela.
* Preporučuju se i lekovite biljke koje poboljšavaju krvotok – kako arterijski tako i venski, koje imaju antisklerotsko dejstvo, odnosno razređuju krv: zimzelen, babin zub, koren diskoreje, listovi i plodovi ginko bilobe, izdanci kestena.
LEČENJE: preparati od lekovitih biljaka po pravilu se uzimaju tri-četiri, pa i više meseci. To znači da morate biti uporni, strpljivi i disciplinovani.
Veoma je važno da pacijenti koji boluju od esencijalnog tremora aktivno sarađuju s lekarom neurologom, da ga obaveštavaju o promeni stanja i da uvažavaju sve preporuke koje su im date i koje objektivno pomažu. Kako pokazuje klinička praksa, ukoliko je lečenje kompleksno (uključuje lekove, fitoterapiju i homeopatiju), biće primećeno znatno poboljšanje. Smanjuje se treskanje, pacijenti bivaju samouvereniji, mogu sami o sebi da brinu i da ispunjavaju jednostavne obaveze.
Lekari neurolozi, međutim, primećuju neobičnu činjenicu: porodice s pacijentom koji ima esencijalni tremor često žive dugo i imaju mnogo dece. A sami pacijenti često imaju visoke umne sposobnosti i dostignuća u različitim proizvodnim i naučnim delatnostima.
Izvor: ordinacija.tv/ruskidoktor.rs
Kako da roditelji razgovaraju sa decom neposredno nakon što su bila izložena bilo kakvoj vrsti trauma, porazgovarali smo sa dr Petrom Vojvodićem, psihijatrom.
– Veoma je važno da se nakon zastrašujućeg ili uznemirujućeg događaja detetu pruži osećaj sigurnosti. Najčešće je to u njegovoj sobi, sa porodicom i osobama u koje dete ima poverenje. Neophodno je da budite mirni. Deca će se nakon traumatičnih događaja na vas osloniti da ih utešite.
Ukoliko imate lične strahove vezane za događaje, doktor savetuje da ih iznosite samo supružniku ili prijateljima.
– Nemojte da ih iznosite pred decom i vodite računa o tonu svog glasa jer deca i te kako mogu da osete kada smo uznemireni.
On je izdvojio nekoliko saveta, koji će da vam pomognu i olakšaju komunikaciju sa detetom:
Održavajte rutinu koliko god je moguće
Rutine su antidot za neizvesnost koja prati haos i promene. One umiruju, daju stabilnosti deci i šalju poruku da će sve ponovo biti u redu.
Trudite se da obroci i odlazak na spavanje budu u vreme u koje je dete naviklo. I nastavite da se pridržavate istih pravila u porodici vezano za lepo ponašanje, obaveze i odgovornosti.
Pomozite deci da se zabave
Podstičite decu da se bave aktivnostima koje inače vole kao i da se igraju sa drugima. Distrakcija ovog tipa je dobra za njih i pruža im osećaj normalnosti.
Pružite informacije o tome šta se desilo
Bolje je da dete sazna detalje o traumatičnom događaju od strane pouzdane odrasle osobe pored koje se oseća bezbedno i sigurno.
Budite kratki, iskreni i dozvolite deci da postavljaju pitanja jer deca često ne brinu o istim stvarima kao odrasli.
Izaberite adekvatno vreme za razgovor
Imajte na umu da nije svaki trenutak ni bilo koje mesto pogodno za diskusiju na ove teme.
Potrudite se da ove razgovore obavljate u kući, tišini i miru.
Sprečite ili ograničite izloženost medijskom izveštavanju
Ovo je posebno važno kod predskolske i školske dece.
Gledanje uznemirujućih događaja na TV-u ili u novinama, ili slušanje o njima na radiju, može kreirati doživljaj da se događaji stalno ponavljaju. Deca koja veruju da su loši događaji privremeni se brže oporavljaju.
Deca se nose sa teškim situacijama na različite načine
Treba da imate razumevanja za to. Neka deca možda žele da provode više vremena sa prijateljima i rođacima; neka možda žele da provode više vremena sama.
Objasnite svom detetu da je normalno šta god osećalo – bes, krivicu i tugu.
Slušajte pažljivo
Važno je razumeti kako vaše dete vidi situaciju i šta ga zbunjuje ili muči.
Nema potrebe da im držite predavanja – samo se potrudite da razumete, ništa više i objasnite deci da je u redu da vam kažu kako se osećaju u bilo koje vreme.
Uvažite osećanja svog deteta
Ako dete kaže da se plaši ili da brine, nemojte odgovarati sa: “Ma, nemoj da brineš o tome”, jer ce se osećati postiđeno ili kao da je kritikovano.
Jednostavno uvažite ono što čujete npr: “Da, vidim da si zabrinut.”
U redu je odgovoriti na neka pitanja sa “ne znam”
Ono što deci najviše treba je neko kome veruju da će slušati njihova pitanja, prihvatiti njihova osećanja, i biti tu za njih.
Ne brinite ako ne znate šta da tačno kažete svojoj deci. Odgovori za neka dešavanja često i ne postoje, a i da postoje nema tog koji će napraviti da sve bude u redu.
Neke nedoumice kod dece će ostati i ponavljaće se dugo
Traumatični događaji su po prirodi često složeni i elementi istih kao i posledice mogu isplivavati dugo kroz vreme.
Recite deci da ste uvek spremni za razgovor. Deca obrađuju informacije svojim tempom i pitanja mogu da iskrsnu naizgled niotkuda.
Ne opterećujte decu zadacima
Veoma je važno da decu ne opteretite previše zadacima ili da im dajete zadatke koje inače rade odrasli kako bi ih okupirali.
To može biti previše stresno i nije način. Umesto toga, za mesece koji dolaze bolje je i smanjiti očekivanja vezano za kućne poslove i školske zahteve, ali bez potpunog zapuštanja jer je i to kontraproduktivno.
Obratite pažnju na kasne znake traume
U prvom mesecu nakon događaja, često se dešava da deca deluju uglavnom u redu. Nakon toga, utrnulost popušta i deca mogu doživeti više simptoma – posebno deca koja su bila svedoci povređivanja ili smrti.
Potražite pomoć
Iako anksioznost i drugi problemi mogu trajati mesecima, potražite pomoć lekara psihijatra ukoliko vaše dete počne da čuje glasove, vidi stvari koje ne postoje, postane paranoično, doživljava napade panike, ili ima ideje da povredi sebe ili druge.
Vodite računa o sebi
Jedan od načina kako ćete pomoći svom detetu je da pomognete i sebi.
Razgovarajte o stvarima koje vas muče sa prijateljima i rođacima; uključite se grupu za podršku. Ako posećujete crkvu ili ste član drugih zajednica, nastavite da učestvujete.
Trudite se da pravilno jedete, pijete dovoljno vode, pridržavate se rutine vežbanja i spavate 7-8 sati. Fizičko zdravlje i te kako utiče na emocionalnu stabilnost. Ako patite od teške anksioznosti ili depresije koja ometa vašu sposobnost da funkcionišete, potražite pomoć od lekara psihijatra.
Prihvatite da imate problem i potražite pomoć. Učinite to radi svog deteta, ako ni zbog čega drugog.
Izvor: ordinacija.tv/blic.rs
Lek za sve bolesti savremenog društva koje su nastale kao proizvod digitalne ere, ali i njihovog namernog plasiranja radi promene svesti naroda, doktor Branimir Nestorović vidi u vraćanju na stare, tradicionalne vrednosti. Nezapamćeni užasi koji su potresli Srbiju nastaviće da nam ispunjavaju svakodnevicu ukoliko se ne vratimo sebi.
On ukazuje na probleme koji u srpskom društvu izazivaju odrođavanje i udaljavanje od mentaliteta svog naroda u cilju prihvatanja vesternizacije, nakaradnom uticaju kriminogene podkulture koja stiže iz Amerike, obespravljivanju prosvetnih radnika, gubitku autoriteta roditelja nasuprot sve većih prava deteta i suzbijanju nasilja kod dece.
Nestorović, koji je čitav radni vek proveo sa decom odbija tvrdnju da su ona loša. On veruje da se niko ne rađa zao, već da pogubni uticaji koje naša deca kao sunđeri upijaju iz okoline oblikuju njihove umove i usmeravaju ih na nasilje, bezosećajnost i neodgovornost. Srpsko društvo je tokom vekova prolazilo kroz mnoge i velike krize, ali su one bile posledica spoljašnjih napada, govori Nestorović. Do pre neki dan u srpskoj istoriji nije bilo primera da jedno trinaestogodišnje dete hladnokrvno poubija svoje vršnjake na način na koji je to urađeno u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“.
,,Sva psihološka istraživanja pokuazuju da su deca dobra i da do određenog uzrasta, do školskog uzrasta, ne vole zle likove. Šta se posle dogodi i šta društvo uradi svojim tehnikama promene mozga je neverovatno. Ovo je jedan od najcrnjih dana u istoriji Srbije. Nas su ubijale ustaše, Nemci, Amerikanci, ali da naše dete ubija svoje vršnjake, to nije zabeleženo. Ja ne mogu da verujem da je on zao. Ljudi se ne rađaju zli. On je sigurno bio strašno frustriran i njemu bi bio potreban jedan radni logor, dakle da ode negde gde će najmanje desetak godina raditi pod kontrolom psihologa i psihijatara, nakon čega bi se odlučili dalji koraci.“
Statistički gledano trinaestogodišnje masovne ubice skoro da i ne postoje. Čak i u Americi gde se školska pucanja dešavaju maltene svakodnevno, njihovi izvršioci su stariji tinejdžeri. Razlog tome je, objašnjava Nestorović, jednostavan i biološke prirode – kod muškaraca je testosteron hormon agresivnosti. Međutim, u primeru trinaestogodišnjeg K.K. to nije slučaj. On spada u predpubertetsku decu, što znači da nema hormon testosterona. Nestorović opominje da ne treba isključiti ni mogućnost da je bio pod dejstvom neke supstance.
Budući da je u istoriji Srbije i Balkana ovakva tragedija nezabeležena, dr Nestorović veruje da bi se slučaju najbolje pristupilo ukoliko bi konzilijum lekara dugo i opširno pričao sa ubicom, kako bi se došlo do potpune istine. Policija, kaže Nestorović, može saznati samo podatke tehničke prirode poput nabavke oružja, ali ne može zaviriti u glavu dečaka koji je sam sebe opisao kao psihopatu.
Govoreći o psihopatama, Nestorović ih ocenjuje kao izuzetno inteligentne i „normalne“ ljude, ali odbacuje tvrdnje pojedinih da se počinioc višestrukog ubistva odlučio na zločin zbog takozvanog „sindroma genijalca“ koji podrazumeva prekomerno opterećivanje deteta akademskim i drugim aktivnostima, učenju više stranih jezika, muzičkom školom ili sportom.
,,Psihopate su strašno normalni ljudi. Oni su jako inteligentni i znaju da se prikriju, ali u ovom slučaju on se nije prikrivao, već je pozvao policiju i rekao „ja sam psihopata“. Sa druge strane, prekomerno opterećenje stvara anksioznost, napetost, ti ljudi su nervozni, ne mogu da spavaju, skloni su perfekcionizmu… i to nije to. Psihopatija je mnogo dublji poremećaj ličnosti i ima nekoliko klasičnih elemenata: narcisoidnost, makijevelizam… Međutim, ništa od toga nije karakteristično za decu.“
Psihijatrija je, kažu, bolest budućnosti, a dečijih psihologa i psihijatara nema dovoljno. Brojke pokazuju da čak 20 odsto ljudi ima neku vrstu poremećaja, ali u mnogim delovima sveta, pa i kod nas, sve što je vezano za psihijatriju važi za tabu temu. Ukoliko neko ide kod psihijatra, pretpostavka je da je lud. Sa druge strane, iako je potreba za psihičkom podrškom nikad veća, dobar deo društva je doživljava na pogrešan način. Odlaskom kod psihologa ili psihijatra, sebe pokušavaju da predstave kao „intelektualnu ličnost“ i pripadnika višeg sloja društva, objašnjava Nestorović i taj trend takođe pripisuje Zapadu, koji je odlazak po psihičku pomoć pretvorio u pomodarstvo.
,,Amerikanci su izmislili psihijatre zato što su usamljeni. Nemaju sa kim da popričaju, nemaju komšinicu da popiju kafu zajedno, pa plaćaju čoveka da ih sluša. On to, naravno, radi iz profesionalnih razloga.“
Nestorović beogradski i mladenovački masakr, iako deluju kao napadi „iznutra“, po dubljoj analizi ipak svrstava u atake spoljnog neprijatelja, perfidnije i više karakteristične za moderno ratovanje 21. veka. Umesto kasetnih bombi i osiromašenog uranijuma, agresija se sada vrši psihološki, zadiranjem u psihu najmlađih. Uticaje koji stižu spolja naziva namernim i patološkim, a kao njihov izvor vidi zapadnu „nekrofilsku kulturu“ koja veliča smrt.
,,Nije deo dečije psihologije da ono planira nešto što je loše i tu se vidi uticaj američkih filmova gde oni veličaju kriminalce kao hiperinteligentne ljude. Neki od njih jesu inteligentni, ali se stiče utisak da su oni neka nadrasa i da je to što oni rade potpuno u redu. Napravljen je taj obrazac ponašanja koji dosta dugo traje i ovo je, na žalost, moralo da se desi“, govori Nestorović, citirajući Čehovljevu rečenicu da „ako se puška nalazi u prvom činu, u trećem će morati da opali.“
Po njemu je ovo društveno indukovano ponašanje, a mi se kao posledica njega nalazimo u „spirali potpunog ludila“ u kojem se samo čeka da neko nekoga ubije. Ovo stanje nije otpočelo samo od sebe već je deo detaljno i odavno isplaniranog metoda podvrgavanja Zapadu i to je, kaže Nestorović, deo modernog ratovanja.
,,Kriminalci su na Zapadu predmet obožavanja zato što su navodno borci protiv sistema. Zapadni čovek koji je stisnut sa svih strana kreditima, radnim vremenom, naučen da sluša… njemu je neko ko se bori protiv sistema, pljačka banke – idol. Jednostavno ne vidim zašto bi to trebalo da bude tako i kod nas.“
Teško je posle objasniti detetu da će završetkom škole, ukoliko bude dobar đak, i upisom na fakultet, pod uslovom da se izuzetno dobro zaposli, zarađivati mesečno 1000 evra u najboljem slučaju i da je to za njega bolje nego bavljenje kriminalom kojem će isti iznos novca zaraditi za par dana ili čak sati. To je takođe, ocenjuje Nestorović, jedna od posledica promene svesti modernog čoveka koji u životu stremi isključivo akumulaciji kapitala i individualističkom načinu života koji podrazumeva samo trenutnu i ličnu satisfakciju, bez osećaja ili saosećanja za drugog. Čitav taj zapadni sistem razmišljanja, koji smo nažalost usvojili, je nakaradan – jasan je Nestorović.
Škole i fakulteti služili su nekada kao vaspitno-obrazovne ustanove, podseća dr Nestorović, ali smo u međuvremeno prihvatili potpuno pogrešan sistem školstva. Ustanove su se pretvorile u obrazovne, a institucija vaspitanja je zabranjena. Nastavnicima su oduzete sve ingerencije, a đaci prema njima nemaju više poštovanja. To ne treba da čudi, budući da je izbacivanje đaka iz škole postalo praktično nemoguće, niti je izvodljivo sankcionisati ih na neki drugi način. Sve je manje onih koji žele da rade u prosveti, što znači da opada i kvalitet nastave, pa se postavlja pitanje u šta su se pretvorile vaspitno-obrazovne ustanove kada deci više ne pružaju ni vaspitanje ni obrazovanje.
,,Prihvatili smo obrazovni sistem koji nije u našem mentalitetu i potpuno smo upropastili školstvo od osnovne škole i obdaništa pa do fakulteta i doktorata. Sloveni su narod koji voli autoritet. Mi nismo Zapadnjaci gde je svako za sebe, individualista. Naravno da nije sve na Zapadu loše, ali zašto mi prihvatamo samo ono što jeste? Prihvatamo zato što su oni koji nam to nameću zapravo oni koji nas najviše mrze.“
Kao deo uvođenja zapadne „modernizacije“ koja je zapravo oruđe korišćeno u cilju uništavanja osnovne jedinice društva – porodice, pored škola koje više ne pružaju potrebna znanja đacima, i roditelji se sve manje bave svojom decom, primećuje Nestorović. Radno vreme kod privatnika ne postoji, dok državno od 9 do 5 onemogućava roditeljima da viđaju svoju decu, a kamoli da ih vaspitavaju i provode vreme sa njima. Sport kao jedno od utočišta za decu gde bi mogli da uče o fer pleju, pravilima, disciplini i zdravom takmičarskom duhu, razoren je takođe. Umesto učestvovanja, odmeravanja snaga, druženja, sport je postao profesija i način dolaska do brze zarade.
,,Mi moramo da se resetujemo na fabrička podešavanja kao telefon. Biće jako teško zato što smo u međuvremenu stvorili nekoliko generacija sasvim drugačijih ljudi.“
Te generacije, objašnjava Nestorović, ne znaju šta znači žrtva, šta je patriotizam, to su generacije koje su odrasle na jednoj jedinoj vrednosti – visini cene i modelu telefona. Po doktoru Nestoroviću, ne preostaje nam previše opcija i on apeluje da toga postanemo svesni što pre.
,,Mi imamo samo jedan put a to je da se vratimo unazad. Put napred vodi u propast, to već vidimo svi. Ili ćemo da nastavimo na ovaj način i otići ćemo u propast, ili će ovo biti trenutak kad će društvo kao celina da ispita u kom će pravcu da krene. Ako nastavimo ovim putem, ovakvi užasi će postati rutina i događaće se svaki čas.“
On veruje da Srbi, kao tradicionalan i patrijarhalan narod, moraju naći sopstveni put i da nam neće trebati dugo da to učinimo. Iz njegovog profesionalnog iskustva, 80 odsto građana Srbije stoji čvrsto na svojim nogama i zna koje vrednosti treba poštovati, a ogroman broj ljudi odlazi u crkve i manastire, osvešćujući kod sebe i kod svoje dece shvatanje duše, patriotizma, ljubavi…
,,Ja mislim da treba uvesti veronauku u školu. Ne mislim na ovu veronauku gde se napamet uče neke stvari, to je dosadno, već mislim na učenje hrišćanskih vrednosti. Hrišćanske vrednosti su u stvari ljudske vrednosti. Voleti drugog čoveka, imati empatiju, pomagati drugima… To se pomalo zaboravilo“, zaključuje doktor Branimir Nestorović i kao lek za sve bolesti savremenog društva propisuje vraćanje sebi i svojoj tradiciji.
Integrativne terapije za kancer su sve popularnije u svetu medicine. One se koriste kao dopuna konvencionalnim metodama lečenja kancera, kao što su hemoterapija, radioterapija i hirurgija. Integrativne terapije za kancer su holistički pristup lečenju koji uključuje različite metode, uključujući akupunkturu, masažu, jogu, meditaciju, ishranu i druge.
Ove terapije se koriste kako bi se poboljšao kvalitet života pacijenata, smanjili neželjeni efekti konvencionalnih metoda lečenja i poboljšala efikasnost lečenja. Integrativne terapije za kancer se fokusiraju na celokupno zdravlje pacijenta, a ne samo na lečenje same bolesti.
Akupunktura je jedna od najčešćih integrativnih terapija za kancer. Ona se koristi za smanjenje bola, mučnine i drugih neželjenih efekata hemoterapije i radioterapije. Akupunktura se sastoji od ubadanja iglica u određene tačke na telu kako bi se poboljšao protok energije i smanjio bol.
Masaža je takođe popularna integrativna terapija za kancer. Ona se koristi za smanjenje stresa, poboljšanje cirkulacije i smanjenje bola. Masaža može biti vrlo opuštajuća i umirujuća za pacijente koji prolaze kroz teško lečenje kancera.
Joga i meditacija su takođe popularne integrativne terapije za kancer. One se koriste za smanjenje stresa, poboljšanje sna i smanjenje anksioznosti. Joga i meditacija mogu pomoći pacijentima da se osećaju smirenije i opuštenije tokom lečenja.
Ishrana je takođe važan deo integrativnih terapija za kancer. Ishrana može pomoći u jačanju imunog sistema i smanjenju rizika od razvoja kancera. Ishrana takođe može pomoći u smanjenju neželjenih efekata konvencionalnih metoda lečenja.
Integrativne terapije za kancer su sve popularnije u svetu medicine. One se koriste kao dopuna konvencionalnim metodama lečenja kancera kako bi se poboljšao kvalitet života pacijenata, smanjili neželjeni efekti konvencionalnih metoda lečenja i poboljšala efikasnost lečenja. Integrativne terapije za kancer su holistički pristup lečenju koji uključuje različite metode, uključujući akupunkturu, masažu, jogu, meditaciju, ishranu i druge. Ove terapije se fokusiraju na celokupno zdravlje pacijenta, a ne samo na lečenje same bolesti.
Kako integrativne terapije mogu pomoći u lečenju kancera?
Jedna od najčešćih integrativnih terapija za kancer je akupunktura. Akupunktura je drevna kineska terapija koja se koristi za ublažavanje bola i smanjenje stresa. Mnogi pacijenti koji se bore sa kancerom koriste akupunkturu kako bi smanjili nuspojave konvencionalnih tretmana, kao što su mučnina, bol i umor. Akupunktura takođe može pomoći u jačanju imunološkog sistema, što može pomoći u borbi protiv kancera.
Druga popularna integrativna terapija za kancer je aromaterapija. Aromaterapija koristi esencijalna ulja koja se nanose na kožu ili udišu kako bi se smanjio stres i poboljšalo raspoloženje. Mnogi pacijenti koji se bore sa kancerom koriste aromaterapiju kako bi se opustili i smanjili stres koji može biti štetan za njihovo zdravlje.
Masaža je takođe popularna integrativna terapija za kancer. Masaža može pomoći u smanjenju stresa i bola, poboljšanju cirkulacije i opuštanju mišića. Mnogi pacijenti koji se bore sa kancerom koriste masažu kako bi se opustili i smanjili stres koji može biti štetan za njihovo zdravlje.
Hranljiva terapija je još jedna integrativna terapija koja se koristi za lečenje kancera. Ova terapija se fokusira na ishranu pacijenta kako bi se poboljšao imuni sistem i smanjio rizik od razvoja drugih bolesti. Hranljiva terapija takođe može pomoći u smanjenju nuspojava hemoterapije i radioterapije.
Meditacija je još jedna integrativna terapija koja se koristi za lečenje kancera. Ova terapija se sastoji od fokusiranja uma na određene misli ili reči kako bi se smanjio stres i anksioznost. Meditacija takođe može pomoći u poboljšanju raspoloženja i smanjenju bolova.
Druge integrativne terapije koje se koriste za kancer uključuju jogu, tai či i hipnoterapiju. Ove terapije mogu pomoći u smanjenju stresa, poboljšanju raspoloženja i jačanju imunološkog sistema. Mnogi pacijenti koji se bore sa kancerom koriste ove terapije kako bi se opustili i smanjili stres koji može biti štetan za njihovo zdravlje.
Važno je napomenuti da integrativne terapije ne smeju biti zamena za konvencionalne medicinske tretmane. Integrativne terapije treba koristiti kao dodatak konvencionalnim tretmanima kako bi se poboljšalo zdravlje i dobrobit pacijenta. Pre nego što počnete koristiti bilo koju integrativnu terapiju, važno je da se posavetujete sa svojim lekarom kako biste bili sigurni da je sigurna i da neće uticati na vaše konvencionalne tretmane.
Da li su integrativne terapije bezbedne za pacijente sa kancerom?
Pre svega, važno je napomenuti da integrativne terapije ne smeju biti zamena za konvencionalne medicinske tretmane. One se koriste kao dopuna i treba ih primenjivati samo uz saglasnost lekara koji vodi lečenje. Takođe, važno je da pacijenti budu informisani o svim terapijama koje primenjuju kako bi bili sigurni da neće doći do interakcija sa lekovima koje uzimaju.
Kada je reč o bezbednosti integrativnih terapija, većina njih je bezbedna za pacijente sa kancerom. Međutim, postoje neke terapije koje mogu biti štetne i treba ih izbegavati. Na primer, neke biljke i suplementi mogu uticati na efikasnost konvencionalnih tretmana ili izazvati neželjene efekte. Zato je važno da se pre primene bilo koje terapije konsultujete sa lekarom ili farmaceutom.
Jedna od najčešćih integrativnih terapija je akupunktura. Ova terapija se sastoji od ubadanja iglica u određene tačke na telu kako bi se ublažili bolovi i smanjio stres. Iako se čini da je akupunktura bezbedna, postoje neke situacije u kojima se ne sme primenjivati. Na primer, ako pacijent ima nisku krvnu sliku ili uzima lekove koji utiču na zgrušavanje krvi, akupunktura može biti opasna.
Još jedna popularna integrativna terapija je meditacija. Ova tehnika se koristi za smanjenje stresa i poboljšanje mentalnog zdravlja. Iako je meditacija bezbedna za većinu pacijenata sa kancerom, postoje neke situacije u kojima se ne preporučuje. Na primer, ako pacijent ima problema sa disanjem ili je u stanju kome, meditacija može biti kontraproduktivna.
Ukratko, integrativne terapije mogu biti korisne za pacijente sa kancerom, ali je važno da se primenjuju uz saglasnost lekara i da se pacijenti informišu o svim terapijama koje primenjuju. Većina integrativnih terapija je bezbedna, ali postoje neke koje mogu biti štetne i treba ih izbegavati. Kao i uvek, najbolje je konsultovati se sa lekarom pre primene bilo koje terapije.
Kako se integrativne terapije razlikuju od konvencionalnih tretmana za kancer?
Jedna od glavnih razlika između integrativnih terapija i konvencionalnih tretmana za kancer je u tome što se integrativne terapije fokusiraju na prevenciju i održavanje zdravlja, dok se konvencionalni tretmani fokusiraju na lečenje bolesti. Integrativne terapije uključuju ishranu, vežbe, meditaciju, akupunkturu, masažu i druge terapije koje pomažu u održavanju zdravlja i jačanju imunog sistema.
Druga razlika između integrativnih terapija i konvencionalnih tretmana je u tome što se integrativne terapije fokusiraju na individualizovani pristup lečenju. Svaki pacijent je jedinstven i zahteva jedinstven pristup lečenju. Integrativne terapije uzimaju u obzir individualne potrebe pacijenta i prilagođavaju terapije u skladu sa tim.
Integrativne terapije takođe imaju manje neželjenih efekata u poređenju sa konvencionalnim tretmanima. Konvencionalni tretmani mogu izazvati mučninu, povraćanje, gubitak kose i druge neželjene efekte. Integrativne terapije, sa druge strane, imaju minimalne neželjene efekte i često pomažu u smanjenju neželjenih efekata konvencionalnih tretmana.
Integrativne terapije takođe pomažu u smanjenju stresa i anksioznosti kod pacijenata sa kancerom. Kancer može biti veoma stresna bolest i može izazvati anksioznost kod pacijenata. Integrativne terapije, kao što su meditacija i masaža, pomažu u smanjenju stresa i anksioznosti kod pacijenata.
Da li su integrativne terapije pokazale efikasnost u lečenju kancera?
Iako ne postoji dovoljno naučnih dokaza da ove terapije mogu izlečiti kancer, neki pacijenti tvrde da su im pomogle u borbi protiv bolesti. Na primer, akupunktura se često koristi za ublažavanje mučnine i bola koji su česti kod pacijenata koji prolaze kroz hemoterapiju. Masaža može pomoći u smanjenju stresa i poboljšanju raspoloženja, dok meditacija i joga mogu pomoći u smanjenju anksioznosti i depresije.
Ipak, važno je napomenuti da ove terapije ne smeju biti zamena za konvencionalne medicinske tretmane, kao što su hemoterapija, radioterapija i hirurgija. Ove terapije su dokazano efikasne u lečenju kancera i ne smeju se zanemariti.
Takođe, važno je da se integrativne terapije koriste samo uz saglasnost lekara koji vodi lečenje pacijenta. Neki alternativni tretmani mogu imati neželjene efekte i mogu uticati na efikasnost konvencionalnih tretmana.
Kako pacijenti mogu pristupiti integrativnim terapijama za kancer?
Kada pacijenti razmišljaju o pristupanju integrativnim terapijama, važno je da se konsultuju sa svojim lekarom. Lekar može pružiti informacije o tome koje terapije su bezbedne i efikasne za pacijenta, kao i kako se one mogu kombinovati sa konvencionalnim tretmanima. Lekar takođe može preporučiti stručnjake koji se bave integrativnim terapijama.
Pacijenti takođe mogu tražiti informacije o integrativnim terapijama od drugih izvora, kao što su organizacije koje se bave kancerom i alternativnom medicinom. Ove organizacije mogu pružiti informacije o terapijama, kao i o tome gde se mogu pronaći stručnjaci koji se bave ovim pristupima.
Kada pacijenti odluče da pristupe integrativnim terapijama, važno je da budu oprezni i da se informišu o potencijalnim rizicima. Neki pristupi, kao što je akupunktura, mogu biti bezbedni kada se koriste sa konvencionalnim tretmanima, ali mogu biti opasni ako se koriste samostalno. Pacijenti takođe treba da budu oprezni sa dodacima ishrani i biljnim preparatima, jer mogu imati interakcije sa konvencionalnim tretmanima ili izazvati neželjene efekte.
Kako se integrativne terapije mogu integrisati u postojeći plan lečenja kancera?
Kako se onda integrativne terapije mogu integrisati u postojeći plan lečenja kancera? Prvo, pacijenti bi trebalo da razgovaraju sa svojim lekarima o integrativnim terapijama koje žele da isprobaju. Lekari mogu pomoći pacijentima da odaberu terapije koje su najbolje za njih i koje neće uticati na njihovo konvencionalno lečenje.
Drugo, pacijenti bi trebalo da potraže kvalifikovane praktičare integrativnih terapija. Ovi praktičari bi trebalo da budu obučeni i sertifikovani u svojim oblastima i da imaju iskustva u radu sa pacijentima koji se suočavaju sa kancerom. Pacijenti bi trebalo da budu oprezni kada biraju praktičare integrativnih terapija i da se uvek konsultuju sa svojim lekarima pre nego što započnu bilo koju novu terapiju.
Treće, pacijenti bi trebalo da budu otvoreni prema integrativnim terapijama i da budu spremni da isprobaju nove stvari. Integrativne terapije mogu biti korisne za pacijente koji se suočavaju sa kancerom, ali mogu biti i izazovne za neke pacijente. Važno je da pacijenti budu otvoreni prema novim iskustvima i da budu spremni da se prilagode novim terapijama.
U zaključku, integrativne terapije mogu biti korisne za pacijente koji se suočavaju sa kancerom, ali ne smeju biti korišćene kao zamena za konvencionalno lečenje. Pacijenti bi trebalo da razgovaraju sa svojim lekarima o integrativnim terapijama koje žele da isprobaju, da potraže kvalifikovane praktičare integrativnih terapija i da budu otvoreni prema novim iskustvima. Integrativne terapije mogu biti korisne dopune konvencionalnom lečenju kancera i mogu pomoći pacijentima da se osećaju bolje i da se lakše nose sa izazovima koje donosi lečenje kancera.
Naučnici iz kompanije Elicio Therapeutics su proizveli vakcinu koja bi mogla pomoći u sprečavanju dva najsmrtonosnija raka na svetu – debelog creva i gušterače, prenosi N1 Hrvatska. Kroz prva istraživanja na ljudima otkriveno je da ova vakcina protiv raka smanjuje rizik od recidiva kod sto posto pacijenata kojima je uklonjen tumor, ali još uvek u krvi imaju tumorske markere.
“Iako su potrebne mnogo opsežnije studije kako bi se potvrdila efikasnost leka, ova vakcina protiv raka mogla bi povećati stopu preživljavanja kod raka debelog creva i gušterače”, rekli su naučnici za Dejli mejl.
Prednosti nove vakcine protiv raka
Stopa preživljavanja u ovom trenutku nakon pet godina iznosi svega 12,5 posto kod raka gušterače, odnosno 63 posto kod raka debelog creva. Pozitivno je što, za razliku od drugih eksperimentalnih vakcina protiv raka u razvoju, ova ne mora da se prilagođava svakom pacijentu, što je čini dostupnijom i jeftinijom.
Što se samih testova tiče, sprovedeni su na 25 pacijenata koji su imali rak gušterače ili rak debelog creva. Svima su hirurški odstranjeni tumori, ali su još uvek u krvi imali biomarkere raka, što dovodi do velikog rizika od povratka bolesti.
“To je period u kojem osoba koja nažalost nije izlečena ima u svom ogranizmu najmanju količinu raka”, rekao je Paštun Kasi, direktor Istraživanja raka debelog creva na američkom fakultetu Weill Cornell Medicine.
Kako funkcioniše ova vakcina protiv raka?
U vakcini se koriste dva peptida, G12D i G12R. Oni se vežu za albumin, protein u telu koji prenosi masne kiseline do limfnih čvorova. Albumin pomaže vakcini da putuje pravo do limfnih čvorova, pri čemu aktivira imuni sistem. Ovo se razlikuje od drugih peptidnih vakcina, navodi Kasi, jer slične vakcine imaju zaobilazan put, odnosno putuju do organa kojima nisu potrebne i pritom se degradiraju.
Vakcina protiv raka se prilikom tretmana ubrizgava u obe ruke i noge, odnosno daju se ukupno četiri injekcije nedeljno tokom perioda od četiri nedelje. Pacijenti su nastavili s ovim procesom svaki drugu nedelju tokom dve nedelje, a zatim su pauzirali pre početka tromesečnog naknadnog vakcinisanja. Faza naknadnog vakcinisanja je neophodna jer nakon nekog vremena slabi imuni odgovor na vakciju.
Izvor: ordinacija.tv/0.3
Nikola Jokić je sa svojim Denverom u petom meču finalne serije savladao Majami Hit rezultatom 94:89 i sa 4:1 u seriji osvojio titulu šampiona NBA lige.
Jokić je tako postao peti srpski košarkaš koji je osvojio titulu šampiona NBA lige, posle Darka Miličića 2004. godine sa Detroitom, Peđe Stojakovića 2011. sa Dalasom, Ognjena Kuzmića 2015. godine sa Voriorsima i Nemanje Bjelice koji je prošle godine trijumfovao, takođe, sa Golden Stejtom.
Ruku na srce, Somborac je prvi Srbin koji je kao superstar i apsolutni lider doveo jedan NBA tim do titule.
Nakon zvuka sirene, koji je označio kraj meča, “Bol arena” u Denveru je “eksplodirala” – usledilo je neviđeno slavlje navijača Denvera koji su konačno dočekali da njihov voljeni tim postane šampion najjače lige na svetu.
Meč su uživo pratili i članovi Nikoline porodice – supruga Natalija, ćerkica Ognjena i njegova braća Strahinja i Nemanja.
Emocije su ih potpuno savladale. Supruga Natalija, koja je u naručju držala ćerkicu Ognjenu, vrištala je od sreće, a suze radosnice slivale su se niz njeno lice.
Naravno, Nikolina starija braća imala su svoj šou. Sišli su na teren bacali Nikolu u nebesa, kao i trenera Nagetsa Majka Melouna. Bez obzira što važe za “strašne” momke koji umeju da podviknu i izbore se za sebe, ovog puta pokazali su nežnu stranu. Prvo su poljubili brata, a onda u dresovima srbije, pozirali sa trofejima i tri visoko podignuta prsta.
Legendarni hrvatski treniser Nikola Pilić podsetio je da je još pre godinu dana izjavio da je srpski teniser Novak Đoković najbolji igrač svih vremena. Srpski teniser je u nedelju treći put u karijeri trijumfovao na Rolan Garosu, pobedom protiv Norvežanina Kaspera Ruda (7:6 (7:1), 6:3, 7:5). Đoković je osvojio rekordnu 23. grend slem titulu. Po broju najvećih titula iza njega ostali su Španac Rafael Nadal sa 22 i Švajcarac Rodžer Federer sa 20.
„Ovo je za Đokovića bila veoma važna stvar. Rekao sam još pre godinu dana da je Đoković najbolji teniser svih vremen, a sada ima i najveći broj osvojenih grend slemova. Možemo da kažemo da će možda 400 nedelja da bude broj jedan, što je rekord koji nikada niko neće da dostigne”, istakao je Pilić za hrvatski Indeks. Đoković je počeo rekordnu 388. nedelju kao prvi teniser sveta pošto na najnovijoj ATP listi ima 7.595 bodova.
„Sigurno je da Đoković može da osvoji još neki grend slem. Nisu ga pustili prošle godine na Australijan open, kao ni na Ju-Es open.Verujem da bi jedan od ta dva turnira sigurno osvojio. Kada igra u šestoj brzini, on je najbolji teniser sveta. Fizički je dosta dobar, mogao bi da odigra još dve sezone”, dodao je Pilić. On je istakao da Đoković nije slučajno počeo da sarađuje sa hrvatskim trenerom Goranom Ivaniševićem. „Zajedno su osvojili dosta važnih turnira. Čitava logistika je oko njega, tu su lekari, kondicioni trener, maseri…
Sve to funkcioniše. Đoković često viče tokom meča, to su emocije, to su osećaji, to nema nikakve veze sa njihovim stvarnim odnosom. Sve je to izduvni ventil, Đoković posle dođe u svlačionicu i izvini se. Tako da tu ne vidim neki problem, sve je to sport…”, naveo je Pilić. Pilić je istakao da nekoliko mlađih tenisera može u budućnosti da ugroze prvo mesto Đokovića na ATP listi. „Postoji nekoliko mladih tenisera, koji bi mogli da dostignu Đokovića. Alkaraz je vrlo blizu, Kasper Rud i Holger Rune su vrlo blizu, Aleksandar Zverev je malo popustio. Ima tu još nekoliko mladih igrača koji će da budu još bolji. Međutim, Đoković će verovatno da bude u konkurenciji za titule još dve sezone”, zaključio je Pilić, prenosi Tanjug.
Ovaj čaj moguće je piti svakodnevno, u većim količinama. Odličan je za situacije u kojima želite da izbegnete miris crnog luka, a iskoristite sva lekovita svojstva ove biljke.
Priprema:
Glavicu luka srednje veličine isecite na 4 dela i prelijte sa 3 šoljice vode. Ako luk nije prskan, isecite ga zajedno s ljuskom kako bi bio što delotvorniji. Potom ostavite da se kuva na laganoj vatri dok polovina tečnosti ne ispari, procedite i pijte toplo. Ukus ovako pripremljenog čaja je slatkast i prijatan, a prema želji se može dodatno zasladiti medom.
Ako vam ukus čaja ne odgovara, možete ga popraviti drugim lekovitim biljem – tokom kuvanja ubacite listić žalfije i nekoliko kašičica kamilice ili majčine dušice. Raskuvan luk možete kasnije upotrebiti kod pripreme jela, npr. dodati jelima od krompira ili varivima.
Ovaj čaj prvenstveno je delotvoran protiv kašlja, a možete ga koristiti i za ublažavanje bolova u grlu, prehlade i gripa.
Kod ovih bolesti čaj je u najvećem broju slučajeva dovoljno piti 2-3 dana. Čaj od luka koristi se kod srčane i bronhijalne astme. Kod težih slučajeva astme i bronhitisa čaj treba piti 2-3 nedelje, a to je moguće i češće kako bi se potpuno očistile bronhije i pluća. Za astmatičare uz ovaj se čaj preporučuje uzimanje rendane crne rotkve uz dodatak malo šećera.
