Ako sa navršenih 12 meseci dete nije počelo da daje glasa od sebe, ne može da se usredsredi da sa roditeljima zajedno gleda u pravcu neke igračke ili slikovnice, ne reaguje na svoje ime i ne obraća pažnju na komande poput „dodaj mi flašicu” – treba mu pomoć.
Za psihologa dr Nirvanu Pištoljević, predavača na njujorškom Univerzitetu Kolumbija, opisani simptomi su „crvene zastavice” – znaci preko kojih ne treba olako preći.
Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h
Ova naučnica je u Beogradu održala predavanje „Podrška deci najmlađeg uzrasta koja rastu sa teškoćama, kroz praćenje razvoja i rane intervencije”, kome su prisustvovali brojni psiholozi, pedagozi i pedijatri.
Kako je istakla, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, jedan od šest mališana u svetu ima neki vid razvojnog poremećaja.
Ona je upozorila da u zemljama u tranziciji, kao što je i Srbija, siromaštvo predstavlja dodatni rizik da se razvojni problemi dece ne uoče na vreme.
– Čekanje nije opcija: čim kod svog deteta primete znake zaostajanja u razvoju, roditelji treba da potraže stručnu pomoć. Problemi u motorici obično su prvi upozoravajući signali: ako dete sa devet meseci ne sedi, ne igra se igračkama i ne puzi, potrebna je dodatna podrška – objasnila je u razgovoru za „Politiku” dr Pištoljević.
Što je dete starije, roditelji moraju pažljivije da ga „osluškuju” i prate, kako bi primetili ukoliko zaostaje za vršnjacima.
– Postoje deca koja su zatvorena, povučena, ne istražuju okolinu ili ne pokušavaju da ostvare socijalni kontakt sa bližnjima. Takvoj deci potreban je psiholog koji se bavi ranim razvojem dece – naglašava dr Pištoljević, koja je u Srbiji u misiji Unicefa, čiji je cilj da i u našoj zemlji budu ojačane institucije i obučeni stručnjaci koji treba što ranije da otkriju koja deca imaju probleme u rastu i razvoju.
– Unicef želi da osnaži servise koji već postoje i koji najlakše vide prve zaostatke u razvoju. Pedijatri, uz najnovija saznanja u ovoj oblasti i procene zastoja u razvoju, moći će da pomognu takvoj deci da nadoknade kašnjenje za vršnjacima – objasnila je dr Nirvana Pištoljević.
Izvor: politika.rs
