Није убица из Младеновца рођен у време Драјфуса нити у време изградње Ајфеловог торња. Није Кецмановић, монструозни дечак убица из основне школе „Рибникар“ растао у Тунгузији, није он био ученик неке школе у Руанди где постоје племенска заоштравања па је могуће да се убијају међусобно на миг неког трговца из Енглеске или Француске, него је управо у Србији растао.

У којој Србији? Оној која је заменила свој аутентични историјски ток за тзв. квантне скокове, скокове који су у оптичком свету Жељка Митровића Жекса и људи које он представља били нешто што је дизало социјалне моделе на нивое које сви хоће да достигну. Сви хоће да буду богати, сви хоће да буду славни и сви хоће да буду видљиви што се потврђује кроз мреже које су дале онима који се зову нико да буду неко.

Ту се у неку руку, на срећу, показала и духовитост нашег народа, међутим код деце се одразило директно кроз оно што је доступно већ са 11- 12 година. Од порнића до директног језика који чини потпуно незаштићеним младог човека. Утолико је интелекутална камарила, у којој су неки моји бивши пријатељи, објаснила да то убиство нема никакве везе са телевизајама и са оним из чега људи црпе своје упоредне вредности.

Од свих ријалитија, онај који има најизраженију универзалну вредност је последњи ријалити Жељка Митровића званог Жекс, који је, уствари, пренос са телевизије у реални позоришни простор, и дешава се на месту где је некад био диван биоскоп „Одеон“. Дуго је тај биоскоп тражио купца и нашао га је управо у ономе, који је попут Фелинијевог модела, нагурао сцену не само београдском елитом коју чине новинари, њихови опслужитељи, даваоци интелекуталних услуга, које касније Миломир Марић претвара у релативизацију било чега што они изговоре.

Сви који су пристали на то дошли су на ту представу. Нисам је видео целу али сам видео елементе и неку врсту храбрости која је потребна кад човек прави неки већи потез. А већи потез може бити ужасан а може бити и добар. Он је у свој довео бога који се кретао између званица у том некадашњем биоскопу, сада простору за Жељкове мјузикле. Треба бити храбар па довести бога међу људе, па му чак укинеш и онај ехо у гласу као идеју у којој барем његов глас остаје део неке мистике. Дакле демистификовани бог у редитељском рукопису Жељка Митровића изгледа као Деда Мраз. Само му фале новогодишњи поклони, а не творац у кога ми верујемо јер наука није могла да докаже ни велики прасак ни било шта што нас враћа стотине милиона година уназад.

Да ли наука може да докаже настанак света, не може, али научници који не верују у бога могу да изговоре оно што је блиско Жељку Митровићу, да је то све прдњава и да све око тог бога може да буде као Јувел Харари, може да буде бог сваки човек.

Ово око бога постаје како бих рекао део једне мистичне суштине живота која кад се оголи онда се добије тај Жекс, који се за време тамо неке прославе, да простите, дрпа за к…

Пре двадест година то би било кршење јавног реда и мира, јавни ред и мир сада не постоје, али постоји огроман новац не знам како зарађен, вероватно рекламама, и чиме све не, да се стави бог на бину. Бог у представи коју сам видео чак и игра, упада у неки ритам. То нас опет наводи на мисао – бог који плеше. Да ли је Исус Христ плесао, не зна се, не постоје трагови, али, Жексу не требају трагови, Жекс ради шта год жели.
Шта је ту најважније? Све оно што ми знамо о богу он направи код себе. У великој представи отварања те његове палате или на прослави елите, или како му се то зове, он хода по води. Истини за вољу има неке велике баканџе а ми који се бавимо филмом знамо да под водом могу да буду рониоци, могу да буду практикабли по којима се хода али се ствара илузија да Жекс хода по води.

Дакле, он не узима изван сфере религије, или религиозне културе идеју да је Исус Христ ходао по мору, него он хода по мору. Код њега на представи Деда Мраз је тај који има богоугодан глас. Све особине бога преузима Жекс. Жекс пркоси гравитацији, Жекс живи ван гравитације.

Дошли смо до тога да онај који скупи највећи број прегледа, то може да буде ордиранрна курва, постаје највиши светски ниво.

Шта нам је, дакле, урадио Жекс?

Довели смо у питање све што је било у нашој традицији. Не само фолклор, традицију, чињеницу да смо земља оних који су се борили на Церу, ослобађали Косово 1912, оних који су крварили у два антифашистичка покрета. Дошли смо до тога да нам главни поглед на фикцију не буде ни један велики писац. Од стварања Пинка и давања шансе Жексу, који је на путу да постане свети Жекс, учињено је много на деградацији човека која иде са технолишким напретком који је он злоупотебио из егостичких разлога.

Емир Кустурица

Izvor: iskra.co

U našoj zemlji, nažalost, ima porodica koje život nije mazio i priredio im je sudbinu takvu da preživljavaju od jutra do mraka, ležući zabrinuti da li će sutra imati barem ono osnovno – hranu i topao, bezbedan dom za svoju decu.

Porodica Rašić, koju čine majka i ćerka, bore se svaki dan. Život u neuslovnoj kući, odnosno samo jednoj sobi koja je zapravo stara šupa, Tamari i njenoj jedanaestogodišnjoj ćerki Ognjenki teško pada.

Bez vode i kupatila, u prostoriji u kojoj se oseti svaki nalet vetra, njih dve ne traže ništa drugo do saznanja da će predstojeću zimu dočekati u toplom i sigurnom domu.

“Koliko-toliko pristojne uslove, da je ova kuća  cela, da ne duva kroz nju i da dete ima kupatilo. Ja sam starija, navikla sam svakako, ali da ona ima kupatilo… Ide u školu, odličan mi je đak, da se lakše i kupa i sređuje. Hladno je, nezgodno je…”, odgovara Tamara na pitanje šta bi volela da ima, u video snimku podeljenom na stranici Fondacije Tamara Misirlić.

Greju vodu da se okupaju

“Ugrejemo vodu ili, kada je toplo vreme, kupamo se napolju, ispljuskamo se. Kada je hladno vreme, moramo na parče unutra. Nije najlakše, teško je… Dok se ugreje voda, dok se spreme drva”, objašnjava mala Ognjenka stojeći u sobičku u kojem jedva da može da se okrene od starih, dotrajalih stvari.

Devojčica poštuje kuću, uprkos tome što je neuslovna

Iako u njoj nema osnovne uslove za život, ova zrela i pametna, ali pre svega skromna devojčica kaže da svoju kuću voli i poštuje, jer su je gradili njeni pradeda i prababa, a majci je, dodaje, zahvalna što se “uvek nekako snađe da ima bar nešto malo da se pojede”.

“Te orahe ja i mama spremimo za slavu, poštujemo tradiciju. Slavimo skromno, nemamo goste. To smo ja i moja majka skupljale orahe, imamo dva-tri oraha tamo dalje u imanju, tako da imamo da spremimo ponekad za slavu po malo i mi da pojedemo. Imamo jednu dunju i neke jabuke… Brinem se o životinjama, ovde imamo kokoške. Obično kad nađem neku povređenu životinju ili gladnu, nemam srca da je ostavim. Osetljiva sam na životinje“, nastavlja Ognjenka u video snimku, pokazujući i mesto na kojem s proleća sadi baštu.

Težak život Tamaru i Ognjenku je naterao da prihvate uslove koji su jedva dostojni čoveka, a zaslužuju dom u kojem će živeti bez straha od urušavanja krova i svakog naleta vetra, dom u kojem će imati kupatilo, a Ognjenka mesto na kojem će na miru učiti i nizati uspehe o kojima sanja.

Račun za donacije:

265-4110310002301-18

Primalac: Fondacija “Tamara Misirlić”

Svrha uplate: Pomoć porodici Rašić

Devizni:

RS35265100000113328740

SWIFT/BIC: RZBSRSBG

Raiffeisen banka

Izvor: blic.rs

Telo je tromo, ali ti si čovek po svom duhu – telu možeš reći da ustane, da radi. Sa telom smo samo u ovom, sadašnjem trenutku, s njim ne možemo otići u prošlost ili budućnost, ali s duhom možemo, možemo reći da ćemo za deset godina biti takvi i takvi.

Duhovna obnova samo je tebi pomoć, a nije to pomoć Bogu, duhovnom učitelju, nastavniku; to je pomoć tebi da budeš čestit, uspešan, vrhunski čovek. Duhovna obnova je obnova tebe kao čoveka, obnova tvoje savesti.

A šta je savest? Ona je kao tvoj dobar prijatelj, kao policajac na putu koji ti kaže da na tom mestu ne smeš voziti više od 40 na sat, a ako voziš 150 sletećeš sa puta, poginućeš. Savest ti kaže: ne smeš psovati, ne smeš ogovarati, nemoj biti bezobrazan prema roditeljima, nemoj danas biti lenj, ustani na vreme, to je savest. I ako to napraviš, blago tebi.

Savest ti kaže nemoj psovati, nemoj govoriti ružne reči, danas nekoga ohrabri, govori lepe i nežne reči – kad to činiš, čitavo tvoje telo postaje zdravo. Nauka o duhovnoj obnovi, a ona je danas vrhunska nauka, kaže:

Svaka tvoja negativna reč, svaka tvoja psovka, ogovaranje, svako tvoje mrmljanje ubija ćelije tvog tela i tvog mozga.

Izvor: duhovnost.net