Legenda o nastanku manastira Đunisa vezuje se za davno predanje o pojavljivanju Majke Božje i izvora svete vode na mestu na kome će kasnije seljani podići manastir.

Čudotvordna voda manastira Đunis

Predanje o čudotvornoj vodi manastira Đunis potiče još iz 1898. godine. U njemu se kaže da se Bogorodica prikazala trinaestogodišnjoj devojčici, pred kojom se tada otvorio izvor. Majka Božija ga je blagoslovila i prorekla da će lečiti bolesne.

Majka Božja kazala je tada devojčici da prenese seljanima da na tom mestu podignu crkvu, a da bi označila tačno mesto gradnje, bacila je krčag vode na kamen.

Manastir Đunis sa Crkvom Pokrova Presvete Bogorodice osvetio je patrijarh srpski Pavle.

Svake godine, 14. oktobra kada se slavi praznik Pokrov Presvete Bogorodice,, u manastir Đunis dođe i po nekoliko hiljada vernika, koji žele da prisustvuju bdenju i jutarnjoj liturgiji.

Čudesna isceljenja izvorske vode od manastira Đunis načinila su pravo mesto hodočašća. Meštani okolnih sela prepričavaju da su mnogi nepokretni, pošto su se napili vode sa izvora pored crkve, prohodali, slepi progledali, a nemi progovorili.

Izvo: kurir.rs

Rođenje naslednika ili naslednice “zaliva se” vinom koje i sastavni deo obreda krštenja, venčanja, smrti. Vino zauzima i važno mesto u slavskim običajima. I ne samo tada, jer sve češće je ono neizostavni deo svakodnevnih obroka. Čini mi se da domaća vina, kad kažem domaća mislim na ona proizvedena u Srbiji, polako vraćaju primat nad inostranim – francuskim, italijanskim, argentinskim, makedonskim… A zašto i ne bi kada se u Srbiji spravljaju vina vrhunskog kvaliteta. U takva se sigurno ubraja tamjanika, jer malo je onih koji su je probali, a da im ona nije postala omiljeno vino. Možda iz mene govori i lokalpatriotizam, budući da mi je Negotinska krajina, jedan od najpoznatijih vinogradarskih krajeva u Srbiji, bliži komšiluk. S druge strane, veliki broj inostranih i domaćih turista koje vinski put s namerom dovede u Negotinsku krajinu, dokaz su da današnji vinari i vinogradari veoma uspešno nastavljaju tradiciju svojih predaka.

A sve je počelo jako davno, u vreme Rimljana kada se gajenje vinove loze proširilo sa Fruške gore gde su prvi čokoti posađeni, preko Smedereva prateći Dunav stiglo do Negotinske krajine. Proizvodnja vina u Negotinu prvi se put u pisanom dokumentu pominje 1530. godine, a pravi “bum” bio je sedamdesetih godina 19. veka kada je filoksera desetkovala francuske vinograde. Tada su se negotinska vina izvozila u Francusku, Austrougarsku, Nemačku, Rusiju jer je ovdašnja loza odolela ovoj boljci. U Negotinu je 1890. osnovana prva vinogradarska zadruga, godinu dana kasnije na zemljištu zakupljenom od Manastira Bukovo ukazom kralja Aleksandra I Obrenovića osnovana je Škola za vinodelje i voćarstvo kojoj je inače prethodila prva vinogradarska škola koju je 1887. na svom imanju osnovao Manastir Bukovo. Najveće površine pod vinovom lozom u Srbiji krajem 19. veka bile su baš u Negotinskoj krajini. Dakle, nimalo čudno što je Vinarija manastira Bukovo poznata poodavno, a sam manastir je, slobodno se može reći, bezmalo sinonim i glavno obeležje vinogradarstva i vinarstva ovog kraja. Ta vekovna tradicija Manastira Bukovo motivisala je tadašnjeg Episkopa timočkog Justina, da sa manastirskim bratstvom obnovi i nastavi tradiciju vinogradarstva i vinarstva. Podignut je zasad crne tamjanike čime je ova drevna sorta sačuvana od zaborava, a od nje se u Vinariji manastira Bukovo spravlja jedinstveno vino, neponovljivog mirisa i ukusa.

Tamjanika je sorta koja ima bezmalo mitski status i crna tamjanika je lokalna i autentična sorta grožđa u Negotinskoj krajini. NJeno se vreme vraća i sve češće vina od crne tamjanike mogu da se sretnu u ovdašnjim malim podrumima i vinarijama. Poznavaoci vina kažu da je sa pravom proizvodnjom vina od ove sorte najviše odmakao Manastir Bukovo koji ima nekoliko hektara pod crnom tamjanikom. Šta je ono što nju, proizvedenu u Vinariji Manastira Bukovo razlikuje bilo je prvo pitanje kojim je započeo razgovor sa monahom Platonom kome je vinarija poslušanje.

– Današnji ljubitelji vina, pogotovu strani turisti, koji su uglavnom zasićeni standardnim sortama poput “šardonea” i “kaberne sovinjona”, sa velikim interesovanjem tragaju za nečim novim. To ih često dovodi u Negotinsku krajinu, koja, slobodno možemo reći, ponovo postaje ono za šta je, uvereni smo, Bogom dana – vinogradarska regija. Glasine o crnoj tamjanici koja je očigledno bila zaboravljena i svedena na mit, su bile izazov da pre skoro deset godina Manastir Bukovo odluči da mit prevede u stvarnost, time što sadi dva hektara vinograda crne tamjanike. Ujedno, ovo je početak jedne nove priče, zasnovane na tradiciji koju je manastir oduvek imao. Ovim se takođe, obnavlja i čuva jedna autohtona srpska sorta grožđa od koje i te kako može da se spravi dobro vino. Mislimo da bukovsku crnu tamjaniku izdvaja od ostalih to što je stoprocentno čista, suva i što se pravi od grožđa isključivo iz našeg vinograda, bez dodataka i kupaže sa bilo kojom drugom sortom, što mislimo da nije praksa kod ostalih proizvođača, mada ne tvrdimo, jer je sorta prilično nepoznata i postoje različitosti u klonovima. Radimo na tome, da uz pomoć selekcije izvučemo najbolje i postavimo standarde – kaže monah Platon.

Treba reći da je crna tamjanika specifična muskatna sorta retka u svetu koja je teška za uzgajanje zbog problema sa cvetanjem. Sve to ide u drugi plan kada se dobije vino neponovljivog ukusa i mirisa u kome se se prepliću cvetni, voćni i začinski tonovi (ruža, suvo grožđe, bosiljak). Zato bukovski monasi svojim trudom i predanošću neguju manastirski vinograd i drevnu crnu tamjaniku, trudeći se da ujedine tradiciju i savremenu tehnologiju u proizvodnji vina.

– Uz pomoć današnje nauke i tehnologije čoveku je omogućeno da se više približi i da skoro mikroskopski vidi i spozna ono što grožđe može da da i ono što će ljudskim receptorima najviše da prija. Ali, ne treba otići u krajnost i proizvesti laboratorijski proizvod, već pronaći balans između prirodnog procesa i ljudskih težnji. Tradicionalno pravljenje vina je prilično jednostavno, ali ono što ga čini boljim, kvalitetnijim i svakako sigurnijim procesom je primena današnjih novih tehnologija koja se tiče opreme, mehanizacije kako u samom vinogradu, tako i kasnije u vinariji – objašnjava monah Platon.

Budući da je zahtevna, zanimalo me je i koliko je majstorstvo, znanje, iskustvo potrebno za crnu tamjaniku, kao i da li je i ljubav prema onome što se radi još jedan neophodan sastojak?

– Iskustvo je početničko, skoro da ga nema. Uzdajući se najpre u Božji blagoslov bez koga ne bismo uspeli da ostvarimo ništa od ovoga pomenutog započinjemo i upuštamo se u upoznavanje ove vrlo kompleksne sorte. Bez stručne pomoći koja se ogleda u zajedničkom radu sa dr Radovanom Đorđevićem, našim tehnologom, kao i Milanom Aleksićem, zaštitarom, praktično ne bismo mogli da za ovako kratko vreme dođemo do ovakvih rezultata. Mi kao monasi koji smo na prvom mestu dužni da imamo ljubav prema Bogu, a sve oko nas je ruku Božijih delo, a svako naše delo je žrtva Bogu i bližnjima, te stoga imamo ogromnu odgovornost – kaže monah Platon.

Crna tamjanika nije jedino vino koje se spravlja u manastirskoj vinariji, šta je opredeljujeće kod odabira vinskih sorti koje će se uzgajati i od kojih će se spravljati vino bilo je sledeće pitanje za monaha Platona.

– Obnavljajući stare manastirske vinograde čiji su zasadi uglavnom Šardone, Burgundac, Game, Merlo i Kaberne Sovinjon, razvili smo i samu proizvodnju vina od ovih sorti. Pored ovoga, opredeljenje nam je svakako očuvanje i povratak starim autohtonim vinskim sortama Negotinske krajine kao što su “začinjak”, “bagrina” itd. Negotinska vinska regija sa 265 sunčanih dana, u toku godine, po čemu je ona jedinstvena u odnosu na sve ostale regije u Srbiji, omogućava uspešno uzgajanje skoro bilo koje sorte grožđa. Šteta što se ovakav potencijal ne koristi više – smatra monah Platon

Filigran je majstorski rad u izradi nakita, majstorstvo u spravljanju vina je takođe potrebno koje je oličeno, pretpostavljam, u proizvodnji vina u manastirskoj vinariji te je verovatno to bio jedan od razloga što je “filigran” naziv brenda vaših vina?

– Samo ime “filigran” je blagoslov vladike Justina koji je praktično obnovitelj i utemeljitelj današnjeg bratstva manastira Bukovo. I ne znajući na početku šta iziskuje pravljenje vina uvideli smo da je to zaista pravo ime za vino, jer ono traži da se svakom detalju obrati pažnja, što i jeste u neku ruku filigranski rad – objašnjava sagovornik Danasa od koga saznajemo i kako izgleda jedan običan dan.

– Opštežiteljni način života koji je ustanovljen u našem manastiru podrazumeva da je bilo koji uspeh na bilo kom poslušanju od najprostijih do najkomplikovanijih uspeh svih nas u celini, počev od igumana do najmlađih. Svako doprinosi na svoj način. Naravno, poslušanje u vinariji je poslušanje jednog monaha i ono nosi odgovornost, ali bez molitvene podrške ostalih monaha sve to ne bi bilo moguće. Dan počinje i završava bogosluženjem, sve ostalo vreme je ispunjeno trudom monaha na raznim poslušanjima – kaže monah Platon.

Ozbiljan i predan rad ne ostaju bez rezultata koji predstavljaju temelj za budućnost.Vina proizvedena u Vinariji Manastira Bukovo sve prisutnija su u javnosti i specijalizovanim sajmovima vina. Ocene i komentari dobri.

– I sami smo iznenađeni dobrim komentarima ljudi koji se ovim poslom bave godinama i na taj način dobijamo odgovor i potvrdu da smo na dobrom putu i podstiče nas da se još više trudimo i istrajemo. Pošto se ugled i istinski uspeh ogleda tek kada nešto postoji i živi generacijski, trudimo se prvenstveno na postavljanju dobrih temelja koji su održavanje kvaliteta, proučavanje i unapređenje proizvodnje, na kojima će buduće generacije, uz Božiju pomoć, moći da nastave započeto i stvore nešto zaista vredno – kaže monah Platon završavajući razgovor.

Proizvodeći vrhunska vina dostojna Negotinske krajine bratstvo Manastira Bukovo, kao i drugi već kvalitetom potvrđeni vinari, pokušavaju da negotinskom kraju vrate renome koji je nekad imao. I kako monah Platon reče na dobrom su putu.

Izvor: danas.rs

Nazivali su ga sanjarom, rugali se njegovim idejama, ali vreme je sve postavilo na svoje mesto. Nikola Tesla je bio neverovatno talentovan. Do svojih otkrića je dolazio lako, kao u šali. Govorio je kako mu tehnička rešenja sama padaju na pamet, dok je na svet i na ljude gledao je potpuno drugim očima.

Osim što je bio izumitelj, bio je i vizionar, a njegova vizija smrti i danas se prepričava – verovao je da smrti ne postoji!

Što se Tesle tiče, postoje tri načina da se uveća energija koja dovodi do ljudskog progresa. U kontekstu njegove religioznosti bitan je drugi način o kome govori. Naime, on kaže da treba umanjiti snagu sila koje sputavaju napredak, a to su po njegovom mišljenju neznanje, ludilo i verski fanatizam. Uklanjanje tih sila će doneti mir.

– Ne može biti napretka ako on nije neprestano usmeren ka povećanju blagostanja, mira i dostignuća – rekao je Tesla o religiji rekao nekoliko godina pre svoje smrti, u intervjuu za američki časopis “Liberti”, februara 1937. godine

Odrastao je u porodici predanih vernika, premda je kasnije izjavljivao da veruje u Boga koji ne pripada nijednoj veroispovesti.

Tesla se po mnogočemu razlikovao od svih poznatih naučnika, ali možda je najupečatljiviji njegov odnos prema metafizici i duhovnosti. Nikola je uvek tvrdio da je mentalna komponenta povezana s duhovnošću ljudskog bića i željom za saznanjem i teškim radom, omogućava nečiji napredak.

A neke od njegovih najvećih mudrosti, koji svaki čovek treba pažljivo da pročita su:

– Naše vrline i naši promašaji su neodvojivi, kao sila i materija. Kada se odvoje, nema više čoveka.

– Neka budućnost kaže istinu, procenite svakoga čoveka prema njegovom radu i zaslugama. Sadašnjost je njihova, ali budućnost je moja, za koju sam tako naporno radio.

– Čovek mora da vežba umerenost i nadzor svojih čula i sklonosti u bilo kom pogledu, da bi tako održao sebe mladim u telu i razumu. Suzdržavanje mi nije uvek bilo po ukusu, ali su moja iskustva velika nagrada.

– Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori. Ko tako ne čini, mora propasti.

– Učio sam mnoge jezike, proučavao literature i umetnost proveo svoje najbolje godine u bibliotekama čitajući sve što bi mi došlo pod ruku i osetio sam da sam traćio vreme, ali ubrzo sam shvatio da je to bilo najbolje što sam ikada učinio.

– Od svih “sila trenja”, ona koja najviše usporava ljudski napredak je neznanje, ono što Buda naziva “najveće zlo u svetu”.

– Najvažniji produkt stvaralačkog uma je izum. Njegov krajnji cilj je ovladavanje uma prirodom i iskorišćavanje njezinih sila za potrebe čovečanstva.

– Ako pokušam da nastavim da prekinem tok misli, osećam pravu duhovnu mučninu, nehotice tada prelazim na drugi posao, iznenađen svežinom uma i lakoćom kojom svladavam prepreke koje su mi pre kvarile račune. I redovno nalazim odgovore na teška pitanja uz najmanji napor.

– Ako ne znate kako, posmatrajte pojave prirode, ona će vam dati jasne odgovore i inspiraciju.

Izvor: kurir.rs

Jedna vrsta crvenog vina mogla bi da zaustaviti starenje kože, kažu stručnjaci. Nova studija je pokazala da specifična i neobična vrsta crvenog vina čini da koža izgleda mlađe.

Istraživači sa Univerziteta Florida otkrili su da su žene koje su pile dve čaše bezalkoholnog muskatnog vina dnevno, imale veću elastičnost i zadržavanje vode u koži od onih koje su konzumirale placebo. Nalazi studije predstavljeni su u Bostonu na godišnjem sastanku Američkog društva za ishranu “Nutrition 2023”.

Muskatno vino pravi se od muskatnog grožđa, tvrdog grožđa sa debelom kožom poreklom iz Severne Amerike.

“Koristili smo dealkoholizovano muskatno vino jer smo bili zainteresovani za efekat bioaktivnih jedinjenja u vinu, posebno polifenola, na zdravlje kože”, rekla je u saopštenju za medije dr Lindzi Kristman, koja je sprovela istraživanje sa dr Livejem Guom, profesor hemije hrane na UF.

Gubitak elastičnosti uzrokuje da koža počne da visi u procesu starenja, dok zadržavanje vode pomaže u stvaranju barijere protiv oštećenja.

Pomenuta studija je prva koja je utvrdila način na koji konzumiranje bezalkoholnog vina može uticati na zdravlje kože u nasumičnom kliničkom ispitivanju.

Naučnici su odabrali 17 žena između 40 i 67 godina i nasumično im dodelili da piju dve čaše dnevno dealkoholizovanog muskatnog vina ili placebo napitka koji je slično izgledao i imao sličan ukus.

Muskatno grožđe je poreklom sa jugoistoka Amerike i obično se koristi za pravljenje vina, mada se često naziva i “supervoćem” zbog visokog nivoa polifenola – uključujući antocijanine, kvercetin i elaginsku kiselinu – koji mogu smanjiti upalu i oksidativni stres.

“Utvrđeno je da muskatno grožđe ima jedinstveni polifenolni profil u poređenju sa drugim sortama crvenog vina”, rekao je Kristman.

Placebo piće nije uključivalo polifenole.

Učesnici u ispitivanju pili su dve čaše napitka koji im je dodeljen dnevno tokom šest nedelja, a zatim su pravili dvonedeljnu pauzu, a onda su se zaamenili i pili drugo piće još šest nedelja.

Stanje kože i markeri upale i oksidativnog stresa mereni su na početku studije, kao i na kraju svakog šestonedeljnog perioda.

Istraživači su otkrili da muskatno vino značajno utiče na elastičnost kože, kao i na smanjenje gubitka vode na površini kože.

“Naša studija sugeriše da polifenoli muskatnog vina imaju potencijal da poboljšaju stanje kože, posebno elastičnost i transepidermalni gubitak vode kod žena srednjih godina i poznije dobi”, rekao je Kristman.

Međutim, nisu otkrili da postoji značajan uticaj na količinu bora na koži nakon studije.

Dok je koža postala glatka zbog nižeg nivoa upale i oksidativnog stresa za grupu koja je pila muškadno vino, razlika u odnosu na placebo grupu nije bila značajna u vezi sa tim parametrom.

“Ova unakrsna studija pokazala je da je šest nedelja konzumiranja muskatnog vina rezultiralo poboljšanjem određenih parametara kože povezanih sa starenjem, kao što su elastičnost na podlaktici i barijerna funkcija kože na licu u poređenju sa početnom linijom i placebom”, objasnio je Kristman. “To je verovatno zbog smanjenja upale i oksidativnog stresa.”

Istraživači veruju da bi ponavljanje studije sa većom i raznovrsnijom grupom ljudi bio dobar za potvrdu nalaza.

Izvor: zadovoljna.rs

U komunizmu su lopovi krali toalet papir, sapun, olovke;

U kapitalizmu lopovi kradu fabrike toalet papira, fabrike sapuna, fabrike olovaka.

U komunizmu su radnici dobijali viškove;

U kapitalizmu su radnici višak.

U komunizmu je mnogo ljudi kralo malo,

U kapitalizmu malo ljudi krade mnogo.

U komunizmu smo po mišljenje morali ići u Beograd;

U kapitalizmu po mišljenje moramo ići u Brisel.

U komunizmu se radilo malo i još su radnike nazivali herojima rada,

U kapitalizmu se radi puno i još te nazivaju neradnikom, lenčinom, parazitom.

U komunizmu, ako si hteo dobar posao ili stan nisi trebao reći za koga “navijas”;

U kapitalizmu možeš govoriti šta god hoćeš, i onako nećeš dobiti ni dobar posao ni stan.

U komunizmu je bilo besplatno obrazovanje, zdravstvo, sigurno radno mesto, ali isto tako i male plate te loši i nekvalitetni proizvodi koji se brzo kvare.

U kapitalizmu uz male plate, te loših i nekvalitetnih proizvoda koji se brzo kvare, nema ni besplatnog obrazovanja, zdravstva ni sigurnih radnih mesta.

U komunizmu nije bilo slobode izbora, ljudi su se bojali partije.

U kapitalizmu postoji sloboda i mnogo više izbora. Ne moraš se bojati samo partije, možeš se bojati i za svoje radno mesto, za svoju platu, hoće li se rate kredita dizati, kako ćeš otplaćivati kredit ako se razboliš, hoćeš li moći platiti lečenje ako se razboliš, možeš li priuštiti deci školovanje.

Dakle ima puno više izbora od čega ćeš strahovati, a i dolaskom kapitalizma došla je i sloboda. Kapitalisti su rekli: konačno ste slobodni, slobodni, slobodni! Evo uzmite radne knjižice i slobodni ste!