„Treba hvaliti samo decu, eventualno adolescente. Hvaljenje odraslih samo pojačava gordost i zavist. Pitao sam jednog našeg episkopa, šta je gore – gordost ili zavist. Rekao mi je da je zavist gora, jer se gordost da korigovati u toku života, a zavist teško. To je najverovatnije zato što i jedno i drugo počinje u ranom detinjstvu.
Ja sam nešto važno u Engleskoj naučio. Tamo dete kad nešto ne uradi dobro, majka i otac mu smireno pokažu ponovo. Ako dete ponovo ne uradi dobro – mislite da podižu na njega glas? Ne, ponovo mu smireno objasne. Zašto ne možemo i mi tako, već: „Eto, treći put ti objašnjavam, a ti ne razumeš! Šta će od tebe biti?”
Zavist je potpuno prirodna i normalna stvar. A kontrolisati zavist je najteže kad je dvoje dece. Kad je troje, četvoro to je ređe problem. Kad je dvoje onda je veća borba za ljubav oca ili majke i veći strah da je ono drugo više voljeno.”
Izvor: Zelena učionica