Glavna funkcija vitamina P je da odrzava krvni sistem zdravim. Jedini način da ispuni ovaj zadatak je da omogući da kapilari budu otporni na potencijalna krvarenja. To pomaže jačanju kapilara i jača krvni sistem u zaštiti od bolesti i infekcija.
U slučaju vitamina P, veoma je važna njegova aktioksidativna svojstva. Antioksidansi smanjuju loša dejstva slobodnih radikala. Ako ih ne neutralizujemo, slobodni radikali mogu ozbiljno oštetiti ćelije. Kako ćelije počnu da odumiru, tako nastaju oboljenja srca i druge bolesti koje prouzrokuju prevremno starenje.
Korišćenjem vitamina P podstiče se brži oporavak mišića i zglobova.
Zbog toga što ima mogućnost da opusti mišiće kardiovaskilarnog sistema, vitamin P igra glavnu ulogu u snižavanju krvnog pritiska.
Vitamin P je uglavnom prisutam u namirnicama biljnog porekla. Sveže voće i povrće crvene, narandžaste i žute boje su najbolji izvori ovog vitamina. Mango, kajsije, narandže, grejfut, limun, trešnje, crna ribizla, šljiva, grožđe su dobri izvori vitamina P. Šargarepa, paradajz, zelena paprika, brokoli, i luk su najbolji izvori ovog vitamina iz povrća. Verovali ili ne, najveća koncentracija ovog vitamina se nalazi u kori.
Crveno vino je takođe dobar izvor vitamina P pa čak lekari preporučuju jednu čašu, ali dnevno . Zeleni čaj, mleko čička, glog i šipak sadrže ovaj vitamin.
Ne postoji određena količina vitamina P koja se preporučuje. Ali preporučuje se da se barem 5 puta dnevno uzima voće i povrće u ishrani. Birajte sveže namirnice jer su one bogatije vitaminom P.
Ljudi koji na svom meniu imaju voće i povrće kao sastavni deo ishrane automatski unose dovoljne količine vitamina P. Oni koji ne vole ovaj način ishrane neophodno je da shvate važnost i postepeno uvedu namirnice u svoj dnevni meni.
Kao što ne postoje prepoučene dnevne doze, tako nema ni rizika od nedostatka vitamina P. On nije otrovan i nema neželjenih posledica od konzumiranja prevelikih količina.