Malo je ljubavnih parova u svetu umetnosti i slave koji su, uprkos mnogobrojnim iskušenjima, uspeli da sačuvaju i neguju svoju ljubav dugo, a jos manje onih koji su jedno drugom bili životni saputnici do kraja života.
Oni koji su svoju ljubav neprekidno nadgrađivali, čija je ljubav uvek bila sveža i gde su godine od njih činile da stvore svoj svet koji je “odisao” toplinom, poverenjem i originalnim umećem voljenja i življenja, zaista su retki i svima zanimljivi. Takav par bili su Dragan Nikolić i Milena Dravić. Stoga ih se uvek rado sećamo. Jer, svima nam je ljubav nasušna potreba, svi bismo da zauvek traje, osim kad smo mi ti koji prestajemo da volimo.
Dragan i Milena su se sreli su prvi put na snimanju filma “Horoskop” (1969). U to vreme Milena je već stekla veliku popularnost svojom dobrom glumom i lepotom, a Dragan je tek bio na putu ka svom glumačkom uspehu. Možemo lako predpostaviti koliko je za Dragana bilo intrigantno naći se u istoj glumačkoj ekipi sa tako poznatom glumicom. Sve su oči bile uprte u nju. Sa lakoćom je uspostavio kontakt sa Milenom jer je ona, uprkos svojoj popularnosti, bila neposredna ili kako Dragan kaže – bila je normalna osoba. Takvim ponašanjem Milena ga je u potpunosti osvojila.
Uspostavili su prijateljske odnose. Dragan koji je već bio zaveden, mogao je od tih prvih razgovora da joj se približuje i predstavlja, mogao je da osluškuje kako Milenino srce reaguje na njega. Dragan Nikolic je imao stabilan karakter, bio je vedrog duha i prirodan. Negovao je svoja prijateljstva, slava ga nije menjala, sa glumačkim uspesima nadograđivao je svoju ličnost i time se izgradio u osobu koja se voli ne samo kao “dobar glumac”, već kao svestrana i jaka ličnost koja je svojom individualnošću oplemenila duh grada Beograda, grada u kojem se rodio, koji je voleo, u kojem je proveo ceo svoj život…
Milena je pre ljubavi sa Draganom imala dva braka, jedan sa režiserom Purišom Đorđevicem (1960) koji je trajao nekoliko godina i drugi sa režiserom Vojislavom Kokanom Rakonjcem koji je umro mlad sredinom 1969.godine.
Dragan je u Mileni video prvu ženu sa kojom može i želi da živi. Bila mu je i jedina.
I posao je spajao Dragana i Milenu. Odluku da se venčaju doneli su spontano. Zaprosio je verovatno sa malo reči jer nije bio pričljiv – sećao se Dragan . Bez ikakve pompe otišli su u opštinu Vračar sa kumom Sekom Sabljić za vreme produžene pauze na snimanju televizijskog filma “Kako su se volele dve budale” 1971.godine. Nije bilo reči o nekoj tajnovitosti već o jednoj velikoj ljubavi koju su ozvaničili simbolično.
Popularni TV šou “Obraz uz obraz” (1972-1974) gledan je zbog svoje interesantnosti, ali se u gledalištu trazilo da uprkos njihove profesionalnosti, pronađu u njihovom odnosu jos nesto … proveravali su njihovu ljubav. Pojavila se neverica da je reč o pravoj ljubavi. Dragan se sećao kako je neko vreme iz tih razloga na pozdrav “dobar dan” odgovarao sa “jos uvek smo zajedno”. Imao je Dragan svoj neodoljivi šarm i duhovitost sa kojom je i njihovu ljubav branio.
Povezivala su ih ista interesovanja, ista humanost o kojoj nisu javno govorili. Upotpunjavali su jedno drugo svojim različitostima… Milena je bila bučnija kad se u nečem ne bi složili, ali je zato brže praštala… malim svađama osvežavali su dan… živeli su normalno i sa jasnom željom da se njihova ljubav sačuva. Borili su se za nju i u tome uspeli. Bili su svesni toga da jedno drugom pripadaju potpuno i prelazili preko malih razmirica. Dragan je rekao kako je najlakse odustati i da se stoga treba boriti za zajednički život. U životu se za sve borimo… smatra Dragan.
Za Milenu je Dragan rekao da ga je osvojila svojom prirodnošću, ali i on je bio takav covek. Van scene bio je običan čovek koji vreme provodi najčešće na reci, pomaže kad zatreba onima koji su kao i on ljubitelji reke, gluma nije bila deo njegove svakodnevnice već posao koji je obavljao sa potpunom odgovornošću. Gluma nije bila tema njegovih razgovora sa ostalima… ali je zato pričao o zivotu mudro i duhovito. Biti sa njim u društvu podrazumevalo je veselost i dobro raspoloženje.
Sve pohvale koje su upućene Draganu kao ličnosti i vrsnom glumcu važe i za Milenu. I ona je u oba domena pokazala da je vredna ličnost: svoj posao obavljala je profesionalno a u privatnom životu negovala je u sebi dobrotu i zdrav odnos prema životu.
Jedno prema drugom bili su toleranti, razumeli su se i podržavali. Njihov porodični život Milena je upotpunila i dobrom kuhinjom (od majke je naučila kulinarstvo) kad ih posao nije razdvajao. Razdvajanje ih je podsticalo u ljubavi jer bi se jedno drugog uželeli. Blaga doza ljubomore bila je nesto sto je potvrdjivalo njihovu ljubav. Nije im bilo lako što nemaju decu. Taj nedostatak nadomestili su ljubavlju prema deci drugih, a neka deca bila su im draga kao da su njihova.
Živeli su zajedno 45 godina. 10.marta 2016.godine harmonija jedne velike ljubavi je narušena: Dragan je umro. Milena je ostala sama sa svojim sećanjima. Ostala je sama i nastavila da čuva svet koji su oni stvorili. A kakav je to svet bio govori i Milenin postupak da Draganov brod pokloni njihovom prijatelju Radetu Šerbedziji koji je odlučio da će taj brod moći da koriste samo glumci i nazvao ga “Gagi”.
Najveća srpska i jugoslovenska filmska glumica Milena Dravić preminula je 14 oktobra 2018 godine u 79. godini u Beogradu.
izvor: secanja.com
