Slačicu poznajemo kao biljku od koje se pravi senf ili čije sitno zrnevlje se stavlja u turšiju. Ona je, međutim, biljka čija su lekovita svojstva mnogo veća nego što znamo.
Senf i neprerađeno seme imaju lekovita svojstva za dijabetes, nesanicu, reumatizam, bolesnu jetru, bolesti dušnika. Narodi Bliskog i Dalekog istoka, na primer, koriste je za lečenje bolesti krvotoka, jer poboljšava cirkulaciju ne samo krvnih sudova na površini tela, već i svih unutrašnjih organa.
U sebi sadrži veliku koncentraciju lipida, ugljenih hidrata i proteina. Od mineralnih materija najprisutniji je fosfor, a zatim kalijum i kalcijum, dok su od vitamina dominantni vitamin A, tiamin, riboflavin i niacin. Dobar su izvor i omega 3 masnih kiselina, kao i glikozid sinalbina, sastojka koji daje osećaj vreline u ustima.
Špiritus crne slačice koji se spravlja u apotekama preporučuje se, ali kontrolisano, protiv reumatizma i sličnih oboljenja. Ako na koži dođe do osećaja paljenja, to mesto odmah treba oprati i namazati svežim uljem, da bi se sprečilo crvenilo i opekotine.
Crna slačica u manjim količinama pospešuje izlučivanje sokova za varenje i primanje hranljivih sastojaka. Prevelike količine nisu preporučljive jer mogu da izazovu nadražaj i upalu želuca i creva, a kod žena još i smetnje u vreme menstrualnog ciklusa, kao i upalu jajnika. Zato se u narodnoj medicini i preporučuju oblozi, jer prodiru vrlo duboko preko kože, podstičući metabolizam u dubini organizma, a na taj način eliminišu bolove ili drugi uzrok određenog oboljenja.