Novak Đoković razvod od supruge Jelene komentariše sa osmehom.

Novak Đoković razvod od supruge Jelene ne može ni da zamisli, pa kada se u medijima nađe neki od takvih napisa, Nole i Jelena se samo smeškaju.

Najbolji teniser sveta već 18 godina u srećnoj je i skladnoj emotivnoj vezi. Na pitanje šta mu prvo prođe kroz glavu kad pročita povremena medijska nagađanja o stabilnosti u njegovom bračnom životu, Novak je za hrvatsku Gloriju svojevremeno rekao:

– Ne čitam i ne pratim medije, uglavnom ne. Tako da se ne uznemiravam.

Razumem da je ljudima zanimljivije da pročitaju Nole I Jelena se razvode, nego Nole i Jelena se vole. Ali, to ne utiče na mene i Jelenu jer mi se zaista volimo.

Najbolji svetski teniser istakao je da ni on ni njegova supruga nisu opterećeni datumima, već da jedno drugom izjavljuju ljubav svaki dan.

– Ni Jelena ni ja nismo opterećeni takvim formalnostima. Oboje naš odnos doživljavamo tako da ga svaki dan negujemo, da ne zapustimo ono što našu ljubav čini tako snažnom.

Za svaki odnos je važno da ne podrazumevamo stvari i da ga ne zanemarujemo. Poslovni, privatni, ljubavni, porodični, bračni… Posvetio sam se svemu što je nama važno – rekao je Novak.

On je naveo šta ga kod Jelene oduševljava i posle 18 godina ljubavi.

– Sve. Ona je najkompletnija osoba koju poznajem. Otvorena i puna podrške. Uz nju rastem, kao što se trudim da i ona raste uz mene ‒ kazao je Nole.

Novak je za ovaj hrvatski medij odgovorio i na pitanje da li je istina da su očevi slabiji na ćerke.

– Uh, ne bih da generalizujem, ali mislim da jeste. Tara je toliko umiljata, nežna, sada sve više traži mene. Ranije je bilo mama, mama. Sada kada me vidi, tako me nežno zagrli da svet staje – iskren je teniser.

  Novak je više puta isticao da mu je najveći uspeh u životu to što je otac dvoje preslatkih mališana. Na pitanje da li bi voleo da I Tara I Stefan krenu njegovim stopama, Đoković je iskreno odgovorio:

– Voleo bih da veruju u svoje snove, da sanjaju, vredno rade i da im se snovi ostvare. Ja živim svoj san. To želim i svojoj deci.

Izvor: Gloria.rs

Osnovna škola „Momčilo Nastasijević” u Gornjem Milanovcu napravila je krupnu promenu. Naime, od 1. septembra u ovoj školu će upotreba mobilnih telefona i sličnih ekrana u toku nastavnog dana biti zabranjena i učenicima i nastavnicima. I u školskom dvorištu i u prostorijama škole.

Predlog da se uvede ovakvo pravilo došao je od direktorke škole Ivane Tolić, a Školski odbor je prihvatio jednoglasno. Podršku su pružili i roditelji đaka ove škole.

Ukoliko učenik prvi put prekrši tu zabranu mobilni telefon će mu se oduzeti i predati pedagoško-psihološkoj službi ili direktorki škole, a odeljenjski starešina će pokrenuti postupak pojačanog vaspitnog rada prema učeniku i pozvati roditelje da preuzme telefon.

Nakon drugog prekršaja, pored oduzimanja telefona, učeniku sledi i ukor odeljenjskog starešine i smanjenje ocene iz vladanja.

Nenastavnom osoblju se upotreba mobilnog telefona, smart satova i drugih sličnih uređaja dozvoljava samo u prostoriji namenjenoj za njihov odmor, odnosno kada ih ne gledaju učenici.

Izvor: zelenaucionica.com

Amerikanka Čavana Nojveg je na društvenim mrežama podelila fotografije svoje ćerkice nakon što se otrovala biljkom koja širom sveta, pa i u Srbiju, raste praktično svuda i ima je puno. Ona je upozorila sve roditelje da povedu računa da njihovi mališani nikako ne dolaze u kontakt sa ovom veoma opasnom i otrovnom biljkom.

“Juče je moja šestogodoišnja ćerka počela da dobija osip na licu. Uvek je imala alergije na bube, pčele i biljke, ali ovo se previše brzo širilo. Ovo nije prvi put da ona dobije “gadan” osip, pa smo uradili ono što uvek radimo kada ga dobije (lekovi, hladne obloge, kupke od ovsene kaše…) Međutim, osip je nastavio da se širi i da otiče. Do ujutru, oko, uvo i celo lice moje ćerke su bili otečeni i prekriveni osipom i plikovima. Ona je imala probleme sa disanjem, delovala je letargično i iscrpljeno, Odveli smo je kod lekara i dali su joj lek protiv otrova. U ovom momentu još uvek nismo bili sigurni o čemu je reč i gde je mogla da dođe u kontakt sa otrovom. Do uveče se osip i dalje širio, a lice joj je i dalje bilo izuzetno otečeno. Nije mogla da govori i spavala je ceo dan”, objasnila je ova mama iz Ajove.

Palo joj je na pamet da je možda u problem u nekim biljkama u njihovoj bašti.

“Potražili smo u dvorištu biljku koja je mogla da izazove ovako lošu reakciju. I pronašli smo je. Bili smo stvarno iznenađeno. Naše imanje, ali i imanja naših komšija su prekrivena stotinama veoma opasnih biljaka koje se zovu KUKUTA. Nakon pretraživanja sa čim imamo posla, shvatili smo da je gore nego što smo očekivali. Naša ćerka je pomirisala vrh ovog “cveta”, progutala ga i dobila jednu od najgorih reakcija koju sam videla. Ova biljka može da bude smrtonosna, smatra se jednom od najsmrtonosnijih u Americi. Izgleda kao bezopasni korov, ali može da naraste i preko tri metra. Često je ima pored potoka, pruga ili u nekom jarku. Utiče na nervni sistem i može da izazove paralizu nerava i mišića, ubrzan rad srca, povraćanje, mučninu, bol u mišićima, napade, gubitak govora i još mnogo toga. Biljka je toliko opasna da ako je nađete, u Americi treba da pozovete nadležne, jer oni treba da je otklone, jer je nazkonito da to radite sami. Takođe, nemojte je spaljivati, jer bi to moglo da dovede do toga da se otrov prenosi kroz vazduh”, dodala je Čavana.

Liči na peršun, ali ima dve bitne razlike!

Kukuta je biljka koja na Balkanu, pa i u Srbiji, raste na svakom koraku, posebno u divljini. Ono što je sreća, da su trovanja ovom biljkom retka jer kukuta odbija neprijatnim mirisom koji podseća na mišji urin. Takođe, na stabljici ima smeđecrveno pege koje su znak upozorenja, ali i pomoću kojih je možete razlikovati od peršuna jer su im listovi identični.

Cela kukuta je otrovna, ali najviše otrova ima u semenu i cvetovima gde se nalaze konin i srodni alkaloidi, koji su veoma opasni. Zanimljivo je da se kukuta, iako veoma otrovna, od davnina u veoma malim dozama koristila i u narodnoj medicini.

Još je jedna zanimljivost vezana za ovu biljku; u antičko doba je bila poznata kao sredstvo za izvršenje smrtnih kazni, pa je tako skončao i slavni grčki filozof Sokrat. Presuđeno mu je da ispijanjem otrova sam sebi oduzme život.

Izvor: sd.rs

Ljudi koji su provode život u pećini, okrenuli se prema svetlu koja dolazi izvana, vide samo sjene životinja, ljudi i predmete ispred sebe.

Ove sjene su jedina stvarnost za ove ljude koji nikad nisu videli svoj pravi oblik.

Jednog dana, jedan od ljudi koji žive u pećini je iznenada pušten. On susreće svet izvan pećine. Oči ove osobe, koja prvi put vidi svetlost, to jest istinu, doživljava skoro slepilo.

Vremenom počinje shvatati da senke za koje je mislio da su stvarne do sada, nisu stvarne i da su samo mračni odrazi istine.

Shvativši istinu života, ova osoba se vraća u pećinu i pokušava drugim ljudima objasniti da su sjene lažne, a prava istina vani.

Ipak, ovi ljudi, koji nikad nisu videli van pećine, ne mogu shvatiti šta to govori i ljutito protestuju…

Ova Platonova metafora još uvek vredi u današnjem svetu i poretku.

Jer ljudi prihvataju ono što mogu razumeti i ne prihvataju ono što je rečeno izvan njihovog razumevanja.

Zato su oni koji govore istinu nekako potisnuti u društvu.

Uznemirujuće je videti istinu na svetlu i čuti istinu. Zato um bira tamu i ropstvo. Neznanje je blagoslov. Potrebna je hrabrost da se suočiš sa istinom i budeš slobodan.

Želim svima da budu dovoljno hrabri da jednog dana izađu iz pećine…