Stručnjaci navode da se u Srbiji nalazi oko 570 radioaktivnih gromobrana, a postoje četiri indikatora da je gromobran radioaktivan.

Radioaktivni gromobrani zabranjeni su zakonom još od 2009. godine, a njihov rok za uklanjanje istekao je 2013. godine. Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije naveo je da danas ima više od 80 odsto radioaktivnih gromobrana na krovovima i parcelama privrednih i poljoprivrednih subjekata, a ostatak se nalazi na stambenim i javnim zgradama. Savet je da niko sam ne proverava gromobrane i da ih nikako ne dodiruje. Direktorat je otkrio da postoje četiri načina da se proveri da li vaša zgrada ima ovaj problem.

1. Život u Beogradu i Novom Sadu – Najveći broj radioaktivnih gromobrana nalazi se u Beogradu i Novom Sadu.

2. Stare zgrade – Ako živite u zgradi koja je izgrađena pre 2009. godine, naročito u zgradama koje su izgrađene nakon Drugog svetskog rata, trebalo bi proveriti gromobrane. Radioaktivni gromobrani postavljeni su prvi put 1930. godine, a povlače se od 1980. godine.

3. Živite blizu napuštene fabrike ili firme – Većina radioaktivnih gromobrana nalazi se na starim fabrikama ili kod privrednih subjekata koji su pod stečajem i više se ne koriste.

4. Gromobrani na zgradi su stari ili oštećeni – Upravnik zgrade Ljubiša Banovački je u emisiji “150 minuta” otkrio kako da se prepozna radioaktivni gromobran na zgradi. Prema njegovim rečima, obaveza profesionalnih upravnika je da se postaraju da se na zgradi nalai gromobran koji je u skladu sa propisima. On dodaje da starost gromobrana može otkriti stepen rizika, ali da ne treba razmišljati o tome da li je gromobran radioaktivan, već i da li je ispravan.

   “Gromobran ne sme da bude pokidan. Mora da bude okrenut na gore. Ne sme da bude oštećen. Gromobrani imaju trake, spojnice i nosače gromobrana koji moraju biti celi. Na svake dve godine licencirane firme treba da proveravaju gromobrane i mere uzremljenje. Na šest godina ide kompletan pregled a cene novog gromobrana mogu ići i do 195.000 dinara, pri čemu taj trošak snose stanari zgrade. Po pitanju gromobrana i njegovih instalacija, zadužene su određene licencirane firme koje vrše pregled. To jeste u obavezi nas profesionalnih upravnika stambenih objekata da sprovedemo te preglede i šta treba da se uradi na jednom gromobranu. Zakon je tačno definisao šta mi treba da radimo i kako sprovodimo određene procedure“, kaže Banovački.

   Profesor Ištvan Bikit je rekao da su radioaktivni gromobrani odavno zabranjeni, ali da ih je najviše u Beogradu i Novom Sadu. Objasnio je da je radioaktivni izvor u gromobranu fizički mali i da je praktično “nevidljiv” nestručnom oku jer mu je to nepoznato.

   “U tim gradovima sprovedene su velike akcije njihovog uklanjanja. Važno je napomenuti da je gromobran bezbedan dok je u vertikali. On tada zrači na gore, i on praktično nije opasan po stanovništvo. Međutim, kada se gromobran sruši, on počinje da zrači u svim pravcima, i upravo to je opasno. Još je i gore kada pojedinci pokušavaju sami da ga uklone. Radiokativni deo gromobrana je manji od prsta, i verovatno pojedinci misle da je zato bezopasan pa ga sami uklanjaju. Dešava se da radiokativni deo čak uzmu i kao suvenir nose ga sa sobom. Tako se neretko dešavalo da se na poseku, opeku. To ne treba nikako da se radi, jer kada dođe do radioaktivne opekotine ili posekotine niko neće umreti tog trenutka, nisu to toliko velike doze, ali je izvesno da će se razviti kancer. Zbog toga takva povreda može da bude fatalna“, navodi Bikit.

Nedelja će biti praznik srpskog sporta. Najpre od 14.40 košarkaši igraju protiv Nemačke u finalu Mundobasketa, a potom u 22 časa Novak Đoković se sastaje sa Danilom Medvedevim u borbi za 24. grend slem trofej.

Na uspeh košarkaša ponosan je i Novak.

– Fenomenalan rezultat, mnogo sam ponosan na njih. Iz sveg srca navijam kao i cela moja porodica i moj tim i celo okruženje, pratimo, možda ću u nedelju ujutru imati prilike da uhvatim drugo poluvreme, zavisi od toga kada se budem probudio. Jako pomno pratim i danas sam prvu stvar kada sam uzeo telefon u ruke sam proverio da li su pobedili ili nisu. Zdušno navijam za njih i pričali smo na početku turnira, malo ko je verovao, više su se ustručavali da ih kritikuju i da govore da su slabi i da neće proći četvrtfinale, ali oni su pokazali timski duh. Video sam njihovo slavlje, video sam kako je zavladala jedna hemija i porodična atmosfera i to je ono što je ključ u svakom sportu, čak i u mom individualnom – rekao je Đoković i dodao:

– Sa mojim timom imamo pozitivnu energiju koja nas nosi i vodi. Cela nacija je iza njih, malo da skinem pritisak sa njih, šta god da su uradili – oni su u mojim očima već postigli već ogroman uspeh. Ja znam kakvi su oni pobednici, pre svega naš kapiten Bogdan, i znam da će ići na zlato i ja im to želim i da u nedelju bude dva od dva za Srbiju – poručio je Novak.

Iz Novakovih usta u Božije uši.

Povodom nedavnih informacija sa društvenih mreža da su se u Srbiji pojavile nove droge, jače od ekstazija, u obliku žvaka i bombona, proširila se panika pre svega među roditeljima, ali je MUP te informacije brzo opovrgao, dok stručnjaci apeluju na oprez i da se bilo kakva saznanja odmah podele sa najbližom policijskom stanicom i drugim nadležnim službama.

U roditeljskim viber grupama kruži poruka da se pojavila nova droga u obliku žvake ili bombone i da je postala sve masovnija upotreba SNUS-a, čistog nikotina.

“Dragi roditelji! Htela sam da vas obavestim da su se pojavile na tržištu psihoaktivne supstance koje su lako dostupne učenicima. Jedna je u obliku žvake poznatija kao kids droga, efekat počinje nakon 15 minuta i jači je od ekstazija, a tragovi skrivanja su posebna zamka za roditelje i zaposlene u školi, jer je umotana kao pakovanje žvaka. Druga je tzv. snus-čist nikotin u prahu  koji se pakuje u malim vrećicama čaja i on se sisa ili šmrče. Veoma je jeftin, kesica košta 100- 150 dinara. Molim vas da sa decom porazgovarate o ovome, da budu obazrivi da im neko ne ‘podvali’ žvaku…”, navodi se u poruci.

Direktor Kancelarije za borbu protiv droga Milan Pekić  naveo je za Tanjug da je teško reći kome je u interesu da širi takve informacije, ali je dodao da je panika donekle razumljiva, što je u ovom slučaju posledica nedostatka informacija, i da je dobro što je MUP demantovao takve navode.

“Roditelji svakako ne bi trebalo panično da reaguju, ali bi bilo dobro da pokažu interesovanje kada je reč o problemima s narkoticima i njihovoj štetnosti po zdravlje, naročito kada su pitanju deca”, rekao je Pekić.

O duvanskom proizvodu “snus”, neka vrsta usitnjenog duvana, a koja nije na listi zabranjenih, specijalista za bolesti zavisnosti dr Svetlana Vučetić rekla je da je to veoma poznata i opasna supstanca.

“Još od 18 veka Šveđani su ga koristili kao bezdimni vlažni duvan, da bi poslednjih nekoliko godina počeo da zauzima važno mesto kada je reč o štetnosti, a u većini evropskih zemalja, izuzev u četiri, zauzet je stav da je prohibovan”, rekla je ona.

Naglasila je da kod nas ne postoji regulativa o tome da li se ovaj preparat može prodavati ili se evenualno može naći u nekim šopovima. Vučetić za Tanjug kaže da reč je minijaturnijm kesicama koje sadrže koncentraciju duvana između 1,5 i 3 miligrama.

SNUS kao kesice čaja

“To je znatno više nego kod cigareta, koje u proseku imaju oko jedan miligram nikotina, pa je to kod snusa ozbiljna doza koja dovodi do povećanja koncentracije, osećaja opuštanja, euforije…”, kaže Vučetić.

Navodi da se ta supstanca obično pakuje u kesice nalik onima od čaja i koristi se tako što se stavlja između desni i sluzokože, pa se na neki način sisa, što dodatno pospešuju ukusne arome poput jagode, višnje, eukaliptusa…

“Istraživanja su pokazala da je to ipak opasna supstanca, a kod intenzivnih pušača, uz pomenuta zadovoljstva, izaziva i porast krvnog pritiska, pojačan puls, dok dugotrajno korišćenje može da dovode, pored estetskih dimenzija, kao što su žuti zubi, do karcinoma usne duplje, jednjaka, pankreasa, zatim dijabetesa i drugih problema”, napominje Vučetić.

Prema njenim rečima, snus je veoma rasprostranjen i zato što je relativno jeftin, s obzirom na to da pakovanje od deset kesica košta oko 1.000 dinara, kao i zbog toga što mnogi smatraju da nije štetan.

“To nije tačno jer duvan, pored svega navedenog, izaziva i zavisnost, zato što u centru za zadovoljstvo dovodi do pojačanog lučenja dopamina, a kod mladih ljudi koji uzimaju snus ustanovljeno je da imaju veće predispozicije da pređu na kanabis”, napominje ona.

Dodaje da korišćenje snusa nalikuje pušenju nargila i može da izazove i poremećaje na plućima.

“Neko kaže da snus nije opasan, jer nema ugljen-monoksida, ali ima nikotina, koji se kao čist, napomene radi, koristio za ubijanje vaši, pa čak i ljudi, što znači da je opasan u bilo kojoj formi”, naglašava Vučetić.

Milan Pekić naglašava da ta supstanca kao nikotinski proizvod nije uvrštena u naš zakon, iako postoji zainteresovanost da se i to reguliše i još jednom napominje da je ipak najvažnije roditeljima pružiti informacije i predznanje važno za zdravlje njih i njihove dece.

“Mi to radimo kao kanceleraija, kao i na decentralizaciji politika kada su droge u pitanju, s ciljem da se što više angažuju lokalne samoprave”, kaže on i naglašava da bi roditelji trebalo kao prvi koji primete takve slučajeve da što pre reaguju, jer to donosi najbolji rezultat i olakšava posao stručnim službama.

Kada su zavisnosti u pitanju dr Svetlana Vučetić pravi podelu na hemijske i nehemijske i poručuje da su mladi podložni i jednom i drugom.

“Moram reći da je i dalje najzastupljeniji kanabis u formi marihuane, koja se koristi pušenjem džointa i koristi se kod različitih generacija, a i sve je više onih koji bi radije pušili marihuanu nego cigarete”, ističe.

Različita imena za drogu – droon, kit-ket, babl

Kaže i da odmah iza kanabisa slede novodizajnirani psihostimulansi.

“Verovatno jedna od njih je i ona, koju misli da je videla gospođa koja je pokrenula ovu kampanju i verovatno se radi o mesedinu, a on jeste jači od ekstazija i ima različita imena – droon, kit-ket, babl”, navodi Vučetić.

Dodaje da je moguće da je u nekoj formi takva supstanca stigla i u našu zemlju, ali da ne postoje saznanja da je došla u formi žvakaćih guma.

“Mnogo pacijenata i dalje koristi kokain, bez obzira na visoku cenu, a što se tiče nehemijskih zavisnosti tu prednjače zavisnici od video igara, društvenih mreža, nešto manje od mobilnih telefona”, nabraja Vučetić.

S tim u vezi, naglašava da postoji centar za mlade koji uspešno prima i leči takve pacijente.

“Svi koji imaju problema sa mlađim ukućanima mogu slobodno da se jave čak i anonimno, nakon čega najpre ozbiljno razgovaramo, bez obaveštavanja policije, a kasnije procenjujemo kako ćemo rešavati probleme, jer oni zaista postoje”, zaključuje dr Svetlana Vučetić.

Milan Pekić ističe da se lista zabranjenih supstanci može menjati iz časa u čas, ali dodaje da je Srbija član evropskog tela čiji je cilj da takve liste budu maksimalno aktuelne.

“Postoje referentne laboratrije u MUP-u, BIA, VMA, koje uzimaju uzorke supstanci i kada utvrde o čemu je reč obaveštavaju nacionalni centar koji odmah te informacije prenosi evropskom centru, pa se tako liste ažuriraju najbrže moguće”, ističe direktor Kancelarije za borbu protiv droga.

Izvor: euronews.rs