Dva su osnovna cilja koja je imao sindikat Rokfeler: sticanje apsolutnog monopola na što većem tržištu i profit. Ovo drugo je sama srž kapitalizma. Da li se pri stvarnju profita čitava konstrukcija samog sistema vrednosti na kome on počiva urušava, za kapital je nebitno.
Profit i samo profit, to je filozofija ortodoksnog kapitaliste. To pravilo važi i u današnjoj kapitalističkoj medicini, kakvu su napravili Rokfeleri nakon Drugog svetskog rata i kako ona i danas funkcioniše.
Dakle, ako bolesnih nema, a lečenje donosi zaradu, onda se bolesti moraju izmisliti. Što veća potražnja raznih hemikalija, kojima se tobože leče razne boljke, veća je zarada. Ako zbog profita treba otrovati i osakatiti milione ljudi – to je sa kapitalističkog gledišta ok. Ako treba ismisliti milione virusa i bakterija “opasnih” po život i zdravlje ljudi, oni će biti “naučno dokazani” i lekarima predočeni kao nepobitne naučne činjenice o kojima će se učiti u medicinskim školama, akoje bi kontrolisali agenti Rokfelera. One škole medicine koje ovo ne budu htele da prihvate, neće dobiti ni centa od donacija koje je sindikat Rokfeler u svojoj “filantropskoj misiji” namenio za obrazovanje medicinskih kadrova i naučna istraživanja.
One škole koje budu prihvatile “naučne činjenice” iza kojih stoje “ugledna” imena profesora i doktora, a koji su to postali zahvaljujući stipendijama Rokfeler fondacije, biće darivane velikim svotama novca. A koji direktor neke bolnice, škole, univerziteta može sebi dozvoliti da odbije milionske donacije kojima može da popravi status institucije na čijem je čelu? U stvari novcem se sve može kupiti i svako se može kupiti- takođe je jedna od suštinskih kapitalističkih doktrina. Zašto onda čitava medicina i svi lekari sveta ne bi bili su službi sticanja profita, logično su se zapitali Rokfeleri.
Da je ulazak kapitalizma i ove filozofije u medicinu najnehumanija prevara ikada smišljena, na žalost većina ljudi ni danas ne shvata. Vera u savremenu medicinu i njen fantastičan napredak i paničan strah od eventualne nestašice “lekova” danas su upravo posledica jedne decenijama studiozno orkestrirane prevare.
SAMO LEČENJE KOJE DONOSI PROFIT JE ISPRAVNO
Pošto su se uverili preko “Nujola” da se kao “lekovito” sredstvo može prihvatiti bilo šta , ako se to dobro propagira i narod u to poveruje, i da “to” može doneti ogroman profit, logično je bilo da pohlepni Rokfeler sindikat počne da radi na stvaranju monopola nad čitavom hemijskom industrijom i medicinskom edukacijom.
Da bi to ostvarili morali su da stave pod svoju kontrolu sve ključne institucije koje su se bavile lekarskom praksom, istraživačkom delatnošću u ovoj oblasti, oganizacijom lekarske profesije, fabrikama za spravljanje “medikamenata” odnosno hemikalija i supstanci koje bi se za njihovo spravljanje koristile. Najbolje bi bilo da steknu monopol nad čitavim hemijskom industrijom i njenim najmoćnijim tehnologijama.
Već, 1904. Rokfeleri su osnovali jednu instituciju (nevladinu organizaciju) koju su nazvali “Glavni obrazovni fond”. On je imao zadatak da raznim donacijama pomogne “boljem obrazovanju” budućih lekara. Rokfeleri su znali da najpre moraju imati neke “svoje lekare” koje bi postavili na važne pozicije u sistemu profesije i na državne pozicije koje su ovu profesiju štitile. I onda bi oni preko raznih profesionalnih udruženja uticali na njihovu politiku i profilisanje budućih maladih lekara.
Pridev “Glavni” očito je bio smišljen kako bi se ovaj Fond predstavio Kongresu i javnosti kao moguća značajna instutucija u oblasti državnog zdravstva, koja bi od Kongresa onda dobijala novac i povlašćen status kao institucija koja bi obavljala koristan posao za državu.
I upravo je to bio cilj na kome će ovaj sindikat korupcijom kongresmena i senatora i pojedinih lekara pokušati da izdejstvuje privilegije za svoje “dobre usluge” , a koje su bile predstavljene kao “filantropski rad” Rokfelera. Naravno, to je bio mnogo otmeniji način podmićivanja brojnih državnih institucija.
Istu strategiju su imali i bankari kada je u pitanju povlašćeni položaj određenih banaka – da kontrolišu ono što se naziva- legalno sredstvo plaćanja u nekoj državi.
Ovo pravo da emituju američke dolare jedan međunarodni bankarski kartel (kome pripadaju i Rokfeleri) je obezbedio 1913. Gotovo iste godine uspeli su Rokfeleri da u državi Njujork obezbede ekskluzivno pravo da budu vršioci “dobrih usluga” za državu, time što bi fianansirali, donirali i otvarali medicinske škole i medicinske institute u kojima bi onda sa punim pravom postavljali svoje ljude na čelne pozicije. ko bi ih u ovoj “humanoj” nameri sprečio? Nije li to lepo kada neko daruje svoj novac za bolnice i škole?
Na žalost, staro je pravilo, da onaj ko daje novac i upravlja.Filantropija je tako postala jedna od najvećih prevara.
Ideja Rokfelera je bila da se zapravo nametnu kao značajana faktor u poslovima na “poboljšanju zdravlja nacije”, pa su sa tim ciljem osnovali i Rokfeler fondaciju 1910. Dobijanjem statusa povlašćene službe, Fond je veoma brzo preuzeo kontrolu nad ogromnim brojem medicinskih škola i bolnica.
Samo za propagandu ovih svojih “filantropskih usluga” Rokfeleri su izdvojili, ni manje ni više, nego 100 miliona dolara.
Kada su videli sa kakavom količinom novca ovaj sindikat namerava da nudi svoje “dobre usluge” medicini tadašnji američki predsednik Taft i njegov ministar zdravlja su odmah prepoznali profiterske ciljeve Rokfelera i žestoko su se suprotstavili njihovim lobistima u Kongresu.
Godinama su Rokfeleri beuspešno nastojali da svoje planove proguraju kroz Kongres, ali bezuspešno, pošto je je svests ljudi o kapitalizmu koji guta sve pred sobom tada bilia na mnogo višem nivou.
Konačno su maja 1913. uspeli su da dobiju državni ugovor (čarter) u Njujorku preko tadašnjeg senator Roberta F. Vagnera, koji je bio poreklom Nemac, kao i Rokfeleri, i koji je postao senator države Njujork zahvaljujući njihovom novcu. Ovaj senator je imao posebno nametljivu ulogu i kasnije u propagandi Ruzveltovog “New Deal”-a.
Da ugrabe monopol nad tehnološkim rešenjima u tada najmoćnijoj hemijskoj industriji, stvorenoj u Nemačkoj, Rokfeleri su uspeli prikrivenom saradnjom sa nemačkim najvećim hemijskim koncernom IG Garben-om. Iz svega što su iz tog posla izvukli, očito je da su Rokfeleri znali kako će se Drugi svetski rat završiti i da će sva nejnaprednija tehnologija koja je u to vreme razvijana u nacističkoj Nemačkoj za potrebe Trećeg rajha završiti na kraju u SAD. Naravno, uspon Hitlera (verovatno britanskog agenta) finansirao je isti međunarodni bankarski kartel koji je dobio ekskluzivno pravo da emituje američke dolare.
NEMAČKA HEMIJSKA TEHNOLOGIJA KRIŠOM STIŽE POD KONTROLU ROKFELERA
Naime, I.G.Farbenindustrie Aktiengesellschaft uživao je apsolutni monopol u proizvodnji i prodaji svih hemijskih proizvoda u Nemačkoj između dva svetska rata. Bili su glavni finansijeri naoružavanja nacističke mašinerije, dok je Hitler bio samo plaćeni brbljivac koji je imao zadatak da animira široke narodne mase i zaglupljuje ih megelomanskom mitomanijom velikog nemačkog rajha. Pravi cilj je bio stavljanje pod kontrolu privatnih kompanija i ogromnih prirodnih resusra, pre svega nafte na Srednjem Istoku i u Rusiji, kao i tehnoloških inovacija kojima su doprineli izuzetni nemački i američki mozgovi potpomognuti novcem koji je krišom transferisan u Nemačku iz SAD, a onda nakon rata iz Nemačke u SAD, pa u Švajcarsku pod kontrolom Vatikana.
Ali, tajno savezništvo IG Farben-a i Standard oil-a imalo je za cilj i da poslovi ovog nemačkog giganta i monopoliste savršeno uspešno prežive predstojeću nemačku ekonomsku i nacionalnu katastrofu.
U svom tekstu “The drug story”, objavljenom 1949. izvesni Morris Bealle navodi da je 1939, kada je postalo očigledno da će Nemačka uskoro postati veoma nepopularna u SAD, Standard oil preuzeo na sebe posao prikrivene inkorporacije nemačkog IG Farbena. Tako će on uprkos slomu Nemačke nastaviti da radi transferisan u brojne američke kompanije.
Jednostavno stvorili su američki IG Farben. Ovo transferisanje u američki IG Farben je počelo najpre preuzimanjem američkih kompanija Sterling Products Company, Grasseli Chemical Works (poznate i kao General Aniline Works), Agfa-Film kompanija i “Winthrop Chemical and the Magnesium Development”
Pre toga američki IG Farben je kupio nepoznat broj akcija i u Ozalid Corporation, Schering & Company, Mission Corporation, Monsanto Chemical, Aluminum Corporation, Drug Incorporated, Dow Chemical, Antidollar Company, Standard Oil iz Nju Džersija, Standard Oil u Indijani, Standard Oil u Kaliforniji i kompaniju DuPont.
Američki IG Farben je potpuno preuzeo i privatnu kompaniju Hoffman-LaRoche. U međuvremenu Sterling Drugs je progutao Winthrop Chemical, kao i Bayer Company, General Drug, Vegex Incorporated, Cook Laboratories, Centaur Company i Alba Pharmacal Company.
Drug. Inc. koji je bio u vlasništvu tada moćnog američkog političara iz Masačusetsa, Luisa K. Ligeta, preuzeo je 1929. Bristol-Meyers kompaniju, Vick Chemical, United Drug, Life Savers (Inc.), i Ligetov maloprodajni lanac “Rx” koji je prodavao farmaceutske proizvode.
Sa Vick Chemical, Drug, Inc. pod Rokfelerov američki IG Farben su došle u posed i J.T.Baker Chemical Company, William S. Merrell kompanija, Jensen-Salsberry Laboratorije, Prince Matchabelli (Inc.), Alfred D.McKelvy kompanija, Loeser laboratorije , Taylor Chemical i Softskin Company.
Kao što vidite čitava hemijsko farmaceutska industrija je nakon Drugog svetskog rata inkorporirana u jednu veliku transnacionalnu korporaciju pod kontrolom jednog kartela.
Ali, ovaj prikriveni američko-nemački privatni gigant pod patronatom Rokfelera upravo je sprečio američke hemičare da dođu u posed nemačke tehnologije za pravljanja sintetičke gume, iako su u to vreme već bili u ratu sa Nemačkom, navodi takođe Bealle. Očito za Rokfelere nisu bile važne SAD kao njihova matična država, već isključivo profit i lična moć.
Kada su američki pešadijci ušli u bombama teško razorenu Nemačku 1945. i stigli do industrijskog centra IG Fabena u Frankfurtu bili su zapanjeni da su zgrade u industrijskom kompleksu bile netaknute. Naravno, američki vojnici nisu tada znali da je američki državni sekretar za rat , Robert P. Patterson (koga je imenovao predsednik Ruzvelt po naredjenju Rokfelera) , pre toga bio njihov advokat, i koji je tu stigao sa mesta u kompaniji Dillon- Read. Ova kompanija nije bila samo pomoćno preduzeće Rokfelerove imperije Standard oil, već je to bila i bankarska firma koja je upravo imala zadatak da krišom kanališe novac nemačkog IG Farbena u američki IG Farben.
Tako su amaričkim pilotima iznad Nemačke davane instrukcije da poštede od bombardovanja zgrade ovog moćnog koncerna, jer će se u njima navodno smestiti američki vojni štabovi kada okupiraju poraženu Nemačku.
Prosto rečeno, nacistički krupni kapitalisti (uglavnom katolici) nisu ništa izgubili u ovom ratu i samo su se premestili najpre u SAD, a onda se vratili nazad u Nemačku. Ratnu štetu je platio prevareni nemački narod.
Morris Bealle navodi još da su Rokfeleri još 1949. imali najmoćniju industrijsku imperiju ikada stvorenu.
“Standard oil” je bio samo temelj na kome su izgrađene i u njega inkorporirane sve ostale industrijske grane. Kamen temeljac za gradnju ovog industrijskog giganta je bila Chase National Bank (danas je to Chase Manhattan Bank) sa 27 svojih ogranaka u gradu Njujorku i 21 poslovnicom u stranim državama sa preko 200 ogranaka . Ona je još 1948 imala aktivu od 4,631,471,581 dolara. Ovaj iznos je danas stotinama puta umnožen.
Imperija Rokfeler sindikata je tako 1949. već imala udeo i u čeličnoj industriji, naftnoj, hemijskoj, u železnici, automobilskoj industriji, u proizvodnji duvana, viskija i drugih alkoholnih pića, tekstilnoj industriji, osiguranju, bankarstvu i naravno u proizvodnji farmaceutskih i kozmetičkih preparata.
TREBA SVE TO PRODATI
Ali, ogromna koncentracija industrijskih hemijskih i farmaceutskih postrojenja, laboratorija, maloprodaja i ogromna količina proizvoda sada je bila inkorporirana i pod kontrolom Rokfelera i oni su bili zaduženi da organizuju svetsko tržište.
To je značilo da sve te hemikalije i moraju postati deo našeg svakodnevnog života tako što ćemo biti uvereni da bi bez njih pomrli. I sve su ove kompanije počele da proizvode ono “bez čega se ne može”.
Bristol-Meyers kompanija pravila je zubne paste, kreme za brijanje, insekticide, razne pudere…
Dow Chemical je radio glicero fosfate, vaniline, aspirine, saharin, benzoidnu kiselinu, i mnoštvo drugih finih hemikalija. U ovu grupu proizvođača spada i kompanija Monsanto koja proizvodi razne herbicide i genetske modifikacije.
Hoffman-LaRoche pravi alurate, antihistamine, sirupe za kašalj, sedative, razne , diuretike, srčane stimulatore i blokatore itd.
Hoffman La Roche je inače privatna kompanija i deo je švajcarske grane nemačkog IG Farben-a. Osnovana je 1939. kako bi se sprečila konfiskacija imovine IG Farbena u okupiranoj odnosno od nacista “oslobođenoj” Nemačkoj.
Dakle, trebalo je naći tržište za sintetičke vitamine, analgetike, antibiotike, sulfapreparate, anestetike, barbiturate, antiseptike, antimalarijale, arsenikale, antibakterijske i digestivne fermente, paste za zube, kreme za sunčanje, za negu kože itd.
I lekari su morali da postanu dileri. Ko bi drugi mogao to sa takvim autoritetom i ubedljivošću da sve to proda.
A Rokfeleri su dobili zadatak da ih preko svoje fondacije nauče da nema medicinske prakse bez farmakopeje, odnosno nema lečenja bez hemikalija. I to je morala da postane moderna medicina.
KAKO JE OD LEKOVITE HLEBNE BUĐI NASTAO OTROVAN PENICILIN
Na primer, penicilin nije ništa drugo do buđav hleb, i od davnina je poznata metoda da se on koristio u zemljanim loncima kako bi se testo nadiglo i od njega je pravljena lekovita kašasta obloga. Ona je korišćena (iskučivo kao obloga), upravo za upale grla i to tako što je buđ izvlačila bakterijske toksine (hranila se njima). A onda je ta buđ počela da se naziva antibiotikom i farmaceutska industrija je počela da je proizvodi u svojim laboratoijama u skupim mašinama.
Kada se elegantno upakuje, etiketira i ubacuje injekcijom i iglom direktno u tkivo, bez korišćenja obloge, to deluje daleko modernije. Posebno ako sve to rade edukovani lekari koji stručno objasne kako je to veoma efikasna metoda lečenja.
Ali, istina je da se na ovaj način umesto lekovitog svojstva prirodne buđi, ona pretvara u rafinisani otrov koji se ubacuje putem igle u organizam i ulazi u krv. I truje krv. I taj otrov onda cirkluliše po čitavom organizmu . I zato vas edukovani lekar pita: da li ste alergični na penicilin?
Da, jer rafinisana industrijska buđ prouzrokuje koprivnjaču, izaziva plikove, artritis , dok u crevima počinju da se talože bakterije koje nikada pre tu nisu postojale.
A zamislite da vas lekar pita: da li ste osetljivi na sintetičke ili organske otrove? A vi kažete: ne, nisam.
IZMIŠLJANJE VIRUSA
Ili drugi primer. Odavno se u medicinskim krugovima znalo da je korišćenje sulfa preparata opasno jer izazivaju dezorijentaciju i efekat nalik pijanstvu. Znalo se i da je uzrok nekoliko avionskih nesreća posledica toga što su piloti uzimali sulfa preparate zbog obične prehlade. O tome je pisao i izvesni dr George Starr White još 1943. I tada je on tvrdio da su streptokokne upale grla najobičnija prevara i da nikakvi virisu ne postoje, te da je reč o običnoj prehladi. Izmišljanje raznih virusa je, po njemu, bio samo izgovor da se na tržište izbaci što veći broj različitih farmaceutika koji bi delovali na njih. Rad na raznim istraživanjima i otkrivanjima novih virusa, naplaćivan je iz državnih budžeta. Naravno, sva istraživanja su rađena u privatnim naučno -istraživačkim institutima koje je kontrolisao sindikat Rokfelara. Onda je nauka svake godine sve više “napredovala” pa je otkriveno da na viruse ništa ne može da deluje, jer su oni otporni na sve, a farmaceuticima je delovano na razne bakterije, koje su, navodno, ostajala nakon “prolaska” virusa kroz organizam. Opis proteinske tvorevine koja je odgovarala onomo što je medicina nazivala “virus” pronađen je u ponašanju minijaturnih genetskih parčića koji nisu bili u ćelijskom jezgru već su se kretali slobodno. Demistifikovanju ove prevare doprineo je posdenjih godina nemački virusolog dr Stefan Lanka.
Možete li da zamislite kako bi medicina danas izgledala da se hemikalije i kapitalistički interes nisu uvukli u medicinske škole?
-
Strah od nestašice lekova se često medijski podgreva. Da na ovo podsećaju građane i šire paniku zaduženi su upravo ministri zdravlja u mnogim zemljama. Kako je život bez farmaceutika postao nemoguć? Kako su milioni ljudi širom sveta postali ovisnici od ovih hemikalija? Bože, kako je ljudska vrsta uopšte opstala bez farmacije?
