Pravi magnet za novac: Stavite ovu biljku u novčanik i pare će se slivati u njega!
Od davnina postoji narodno verovanje da je ova mirišljava biljka prava amajlija koja donosi sreću, čuva od zlih sila i privlači novac.
Ruzmarin se gajio još u 9. veku u kraljevskom vrtu Karla Velikog, franačkog kralja koji se smatra „ocem Evrope“. On je lično to zahtevao jer je verovao da ova biljka ima magična svojstava.
Saksiju sa ruzmarinom stavite na prozoru u stanu ili ga gajite na terasi, a jednu grančicu stavite u novčanik, jer se veruje ova biljka da privlači novac i blagostanje.
U narodu postoji i verovanje da će grančica ruzmarina okačena iznad ulaznih vrata kuće štititi taj dom od negativne energije, a privlačiće sreću.
Izvor: alo.rs
Još uvijek čekam majčin zagrljaj – A kada zaspim, dolazi mi u snove i grli i ljubi…
“Sine, slušaj babu. Mama će neko vrijeme biti odsutna. Moraš biti strpljiv i ne traži od oca da te svaki put zagrli kad ti bude teško. Babo sine, dođe umoran.”
Nisam shvatao tada. Imao sam 6 godina. Nije mi bilo jasno zašto tako mlada nosi mahramu. Odlazila je sa babom doktoru, autom u Sarajevo. Pri povratku neko vrijeme bila pospana. Kada sam krišom dolazio do njene sobe čuo sam da je povraćala. Nisam shvatao.. Samo sam primijetio da i babo nije ko’ prije. Posto’ je šutljiv. Znao bih ga po 5 puta pitati nešto, on kao da ne čuje.. Zurio bi kroz prozor i u ruci premetao svoj zeleni kačket.. Onda bi se trznuo i odgovorio mi..
A onda bi majka prizdravila. Opet ujutro doručak i njen osmjeh. Opet pred spavanje pričanje priča. I onaj ZAGRLJAJ koji liječi sve.. Sve one moje strahove i nedoumice. Zagrljaj koji bi odagnao moje slutnje. Daleko.. Daleko.. Opet smo disali punim plućima.. Babo više ne bi zurio kroz prozor.. Igrali bi futbal u sobi sa onom lopticom za tenis, a majka bi se smijala.. Onda je došao poziv u školu. Otac sretan. Majka pogotovo..”Moj veliki prvačić”, govorila bi..A ja sav važan..
A onda pred sam polazak u školu, odvezli su je u Sarajevo doktoru.. Prije odlaska mi je rekla: “Ja ću brzo doći. Hoću da te zagrlim kad kreneš prvi put u školu. Hoću da te poljubim kad se vratiš. A naveče pred spavanje, čitanje priče o patuljcima i onaj naš VELIKI ZAGRLJAJ. Obećaj da ćeš slušati. Ja ću brzo doći..”
Ja sam na terasi ostao sa nanom, a ona, onako blijeda sa mahramom mahala mi sa zadnjeg sjedišta sve dok nije izašla iz vidokruga.
Nikad je više nisam vidio živu. Umrla je u bolnici a dan njezine džennaze je bio u nedjelju. Samo dan prije škole. U školu sam otišao sa nanom. Otac je otišao u Njemačku. Bio sam sa djedom i nanom. Ponekad sam vidio djeda kako plače kad ujutro krećem u školu. Bilo mi čudno. Iako sam znao da je više nema ja sam čekao onaj ZAGRLJAJ. Pa obećala je. A roditelji ne lažu. Samo da joj kažem kada me zagrli. Da sam odličan. Najbolji u razredu. Samo još jedan zagrljaj.
Godine su prolazile.. Otac je često dolazio i donosio novac. Nikad se oženio nije.
Na ormaru moje sobe stoji ona teniska loptica kojom smo se nas dvojica igrali.
I nasmijavali majku čineći joj njenu borbu s bolešću lakšom, podnošljivijom.
Završio sam i fakultet. Oženio. Svio svoje gnijezdo.U onoj istoj kući punoj uspomena. U kojoj me svaki ćošak podsjeća na nju. U dnevnoj sobi fotografije nje i oca. Mladi. Nasmijani. Puni života.
Djed i nana koji su me podigli na noge, davno su preselili na onaj svijet.
Moja djeca stasavaju. Imaju mene i suprugu. I oca i majku. I ljubav i čežnju.
I pažnju i sreću.
Svako veče, pred spavanje, iako imam toliko godina i života iza sebe još uvijek se nadam da će odnekud doći. I ispuniti obećanje. Da je vidim. Da me ZAGRLI.
I odnese sve moje tuge.
A kada zaspim uvijek isto. Dolazi mi u dječiju sobu. I grli.. I ljubi. I plače govoreći: “Halali mi sine što te ne zagrlih još jednom. Što ne ispunih obećanje. A znaj da te volim. I da bdijem. I da volim. Ostaj mi u sreći i grli svoju djecu sine. I nikad ne zaboravi ispuniti obećano. A majka će znati. Da voliš. I da si sretan. A i ja ću biti. Sine…”
Elvir Peštalić
BILA JEDNOM “JEDNA” GENERACIJA, KOJA NIJE IMALA “NIŠTA” A IMALA JE SVE!
Generacija koja nije imala izobilje slatkiša već “životinjsko carstvo” čokoladice i bila srećna;
Koja je išla u školu i vraćala se kilometrima peške bez mame, bake ili deke;
Generacija koja je sama pisala domaće zadatke kako bi što pre izašla napolje da se igra s’drugarima;
U kojoj su se dečaci igrali s’ klikerima, a devojčice lastiš i školice;
Koja je svo slobodno vreme provodila na ulici u druženju i igri;
Koja je skupljala figurice iz kinder jaja;
Koja je vlastitim rukama pravila lančiće od papira;
Generacija vhs kaseta;
Koja je uživala u jednostavnim stvarima;
Generacija školske uniforme pkave bije…(svi su bili isti);
Generacija koja je imala čiste emicoje i volela bez interesa;
Generacija živih svirki, jedva čekala subitu i nedelju, jer zna da ce joj srce udarati ko’ ludo uz neku sentiš pesmu dok(Ona) pleše sa dugokosim mladićem;
Koja je sakupljala sličice i imala leksikone i spomenare;
Generacija koja je kad je otac pogleda zna šta on misli;
Koja je pred punoletstvo imala samo simpatije a ne i svoje dete;
Koja je odrastala uz roditelje i radila barabar neke poslove iako mali;
Generacija koja se pre spavanja tiho smejala, kako roditelji ne bi znali da su još uvek budni;
Koja je pila iz iste flaše i davala griz svoje školske užine;
Koja je iz igre, kući dolazila s prvim mrakom;
Generacija koja je kod drugara dolazila nenajavljenja i po 10-tak u grupi;
Koja se bez mobilnog tel. sastajala svaki dan na tačno određenom mestu;
Kojoj su autortet bili roditelji, kako vlastiti tako i od drugara;
Kojoj je komšiluk bio jedna kuća a danas se ne poznaju;
Generacija koja je svakog pozdravljala u prolazu, ustajala starijim u autobusu i pomagala im;
Koja se pela na drvo i krišom brala voćke koje su rasle u komšiluku;
Kojoj su bila bitna osećanja, a ne prestiž u bilo čemu. I ono što je imala cenila je;
Generacija koja je naučila da se snalazi u raznim sutuacijama zahvaljujući vaspitanju svojih roditelja;
Generacija koja je znala za stid, a danas ne znaju šta je to;
Generacija kojom se nije moglo manipulisati;
Koja je učena da voli svoju zemlju;
Generacija koja prođe i nažalost nikada se takva neće ponoviti…!!!
GENERACIJA KOJA NIJE IMALA “NIŠTA” A IMALA SVE…!!!!
Dr PERIŠIĆ otkriva istinu o mlečnim proizvodima – Da li je zdravije kiselo mleko ili jogurt?
Kiselo mleko je još od davnina bila jedna od osnovnih namirnica u ishrani na prostorima Balkana. Ranije se verovalo da je u pitanju pokvareno mleko, ali ispostavilo se da je izuzetno zdravo. Kiselo mleko je hrana bogata kalcijumom, ključnim mineralom za zdravlje kostiju, ali u njemu dominira i kompleks vitamina B.
Ipak, ono što čini najveće bogatstvo kiselog mleka jesu prirodni probiotici. Da li je tačno da doprinosi dugovečnosti, da li je bolje od jogurta ili ne, otkrio je gastroenterolog dr Vojislav Perišić. Gostujući u “Jutru” na Prvoj, profesor je objasnio ko treba da pije jogurt, a ko da uzima kiselo mleko.
“Kiselo mleko nije bolje od jogurta. Istina je da ono ima 50 puta više probiotskih bakterija nego jogurt, ali kiselo mleko sadrži dosta laktoze i kod ljudi reguliše samo njen deficit. Ja namerno preporučujem ove današnje ‘moderne’ jogurte, na čijim ambalažama piše dva odsto laktoze, jer kiselo mleko sadrži pet odsto. Ono samo po sebi utiče na veću svarljivost. Savetuje se deci koja imaju akutne infekcije, jer kiselo mleko doprinosi poboljšanju zdravlja. Takođe, dobro je i za crevne infekcije. Ako je gastroenteritis teži – jogurt da, kiselo mleko ne, a ako je blaži, kiselo mleko da, zbog veće populacije probiotske bakterije”, rekao je dr Perišić i objasnio kako da znamo da kiselo mleko ne treba da jedemo.
“Ako uzmemo dva obroka sa kiselim mlekom koje ima dosta laktoze, nakon drugog obroka, imaćete nadimanje. Onda možete da pređete na jogurt sa malo laktoze, onaj koji ima dva odsto. Nije smanjen naš kapacitet varenja laktoze u toj meri da mi to ne možemo da prevarimo. Kiselo mleko sadrži proteine koji utiču na mišićnu snagu, ali ne kapitalno. Utičemo na mišićnu snagu, volju, raspoloženje, nervni sistem, aktivnost. Mi znamo da tri organske kiseline u debelom crevu mogu da utiču na mozak. Jedna je loša i utiče na brzinu starenja nervnih ćelija. Zato sa mlekom treba biti oprezan, pa je zgodnije piti kozje mleko”, rekao je profesor.
Postoje mnogobrojni podaci koji govore da je kiselo mleko ključno za dugovečnost, a dr Perišić ih je potvrdio.
“Bakterija Lactobacillus bulgaricus utiče na spremnost u odbrani od infekcija. Kad vidim u proizvodu da nema toga, doviđenja. To nije to. Sve treba čitati i znati. Kad uzimamo komercijalni preparat prbiotskih bakterija, imamo bolju stolicu, nevezano za mleko. Kiselo mleko je dobro za opstipaciju”, objasnio je dr Voja.
Izvor: mondo.rs
Zlatni sinovi sirote Zumre, koja je za njih dala cijeli svoj život, i više od života…
U mom mjestu živjela su tri brata. U maloj, trošnoj kućici na kraju sela. Tik pored šume. Odgajala ih majka onom nježnom majčinskom ljubavlju. Oca se jedva sjećaju. Poginuo u rudarskoj nesreći. Kako to obično biva, nesreća nikada ne dolazi sama. Siromaštvo je u ovu kuću siročića ušlo na velika vrata.
Najmlađi brat je bio često bolestan. Njegova astma se pogoršavala uvijek kada je dolazilo hladno i vlažno vrijeme. U školi su bili izvanredni učenici. Čisti odlikaši. Njihova majka ih je vaspitavala po potrijarhalnom i edebu poštenja, obraza i ljudskosti…
Vrlo često se dešavalo da nisu imali novaca. U školi ga nikad nisu imali, uglavnom su bili bez školske užine. Pri polasku u školu, majka Zumra bi im pripremila vruće pogačice, čaj i pekmez od jabuka. Nikad ih nije ispratila gladne, čak i kada je bila bolesna. A bila je često. Na njena pleća se sručila sva ovosvjetska tuga.
U vrijeme jeseni, Zijad bi često bio u bolnici, a ona mu je odlazila u posjetu svakodnevno. Vozom. Nosila mu hranu. Kaže, da jede ” friško”.
Mensur i Amir su u međuvremenu, kada bi ona bila odsutna vodili računa o stoci. Hranili i brinuli.
Zumra, kada bi ih otpratila u školu, išla na dnevnicu. Radila bi najteže poslove po selu. Okopavala kukuruz, krečila kuće, brinula o bolesnim. Sve da njih izvede na pravi put. Da završe škole. Da budu ljudi cijenjeni. Da ne pate barem oni.
Kako je vrijeme prolazilo, dječaci su stasavali. Mensur je upisao tehnologiju, Amir rudarstvo. Zijad je kao najbolji učenik gimnazije upisao medicinu bez polaganja prijemnog. Završili su škole, oženili. Formirali svoje porodice.
Svakodnevno su obilazili Zumru. Svaki dan jedan od njih. I snahe sa njima. I unučad poslije. Toliko su vodili računa o majci da je cijelo mjesto zavidilo. Imala je svega. Što joj poželi duša. I sinove pored sebe. Duša puna. Duša koja je znala samo za bol, patnju i siromaštvo. Često bi znala tiho u noći zaplakati. Od sreće, prije svega. Od sjećanja na tegoban život u prošlosti. Na okrutnu sudbinu. Naročito joj u glavi odzvanjalo kada bi mještani govorili:”Što moji ne uče kao djeca sirote Zumre.”?.Te riječi su joj se urezale i odzvanjale u dugim besanim noćima. Njeni sinovi, veliki ljudi su joj pružili beskrajnu ljubav.I pažnju. Osjećali su da joj se nikad ne mogu odužiti za njenu žrtvu. Veliku. Najveću. A ona je to znala.
I njena smirena duša se vratila Svome gospodaru, jednog jesenjeg praskozorja. Sretna. Jer je osjećala, da je znala za što živi i za koga.
Vrijeme je prolazilo. Sinovi i snahe su u staru porodičnu kuću dolazili svakodnevno. Nisu dali da je naruši zub vremena. Ljubomorno su čuvali uspomenu na kuću. Na tegoban život bez oca. Vodili računa i o dvorištu. Okopavali cvijeće. Majčine ruže i hadžibege. Vodili računa o starom bunaru, u uglu dvorišta. Njegovali staru dunju ispred kuće. Ispod koje su proveli dobar dio djetinjstva. Nisu dali ni čuvarkuću na krovu. Jer im je majka od nje spravljala lijek kada su ih u djetinjstvu boljele uši. Oni su se baš tu, poslije nje, poslije smrti majke zavjetovali, da će svake nedjelje imati zajednički ručak u staroj kući. Za malim stolićem. Da očuvaju uspomenu na kuću. Djetinjstvo. Majku. Koja za njih dala cijeli svoj život. I više od života…
Elvir Peštalić
MOLITVA ČASNOM KRSTU ZA KRSTOVDAN: Izgovorite OVE reči i spasite se nevolja!
Svaka odrasla osoba bi danas trebalo da provede u postu i molitvi.
Molitva časnom krstu za Krstovdan:
“Slava Gospode, Krstu Tvome Časnome!
Neka vaskrsne Bog, i neka se razveju neprijatelji Njegovi, i neka beže od Lica Njegova oni koji ga mrze. Neka iščeznu kao što iščezava dim, kao što se topi vosak na domaku ognja; tako neka izginu đavoli pred licem onih koji ljube Boga i osenjuju se krsnim znakom, i koji radosno govore: Raduj se, prečasni i životvorni Krste Gospodnji, koji progoniš đavole silom raspetog na tebi Gospoda našeg Isusa Hrista, koji je sišao u pakao i satro silu đavolsku, i koji nam je darovao tebe, Krst Svoj Časni, za proganjanje svakog protivnika.
O, prečasni i životvorni Krste Gospodnji, pomaži mi uvek sa Svetom Vladarkom, Djevom Bogorodicom, i sa svima Svetima zanavek. Amin.”
Dr Radulović: Srbijom hara kašalj za koji nema leka – “Šta god da dajemo od terapije ne pomaže”!
Iritantni, uporni, neprestani kašalj, koji može da traje šest do osam nedelja, javlja se kod sve više građana u Srbiji, a lekari, specijalisti pulmologije, ne mogu da postave dijagnozu, niti da ustanove tačan uzrok za ovoliku pojavu kijavice i kašlja, koji nije alergijski. U Gradskom zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu, pulmološkinja dr Vesna Radulović, specijalista pneumoftiziologije za Nova.rs kaže da ovaj kašalj ne sprečavaju ni antibiotici, različiti sirupi, ni antihistaminici, da nema leka, već da moraju da sačekaju da prođe “sam od sebe”, ali ako traje duže od 15 dana, svakako se savetuje lekarski pregled.
“Šta god da dajemo od terapije – ne pomaže. Ljudi masovno dolaze sa kašljem, bez ikakvih drugih simptoma, a da nemaju alergije. Pokušavamo da smirimo taj kašalj sa antibioticima, antihistaminicima, različitim sirupima za kašalj, ali on ne prestaje, a kod pojedinih pacijenata potraje šest do osam nedelja”, priča dr Radulović.
Savet pacijentima je da odu na pregled, urade snimke, pa ako su svi nalazi dobri, da sačekaju da prođe.
“Zvuči neverovatno, ali taj uporni kašalj, uglavnom zaista prođe sam od sebe, ali tek posle više od mesec dana. Razumljivo je da su ljudi preplašeni, da pomisle na svakakve dijagnoze. Međutim, u najvećem broju slučajeva, kada uradimo snimak pluća i kompletne preglede, ispostavi se da je sve u redu, da su svi nalazi čisti. Pacijenti nemaju temperaturu, imaju apetit, nema malaksalosti, povraćanja, bolova, nikakvih drugih simptoma, osm kašljanja”, navodi doktorka.
Ona objašnjava da ovaj kašalj neme veze sa koronavirusom.
“Pacijenti su negativni na kovid, a ovo je svakako nešto drugo, jer da imaju koronu, bilo bi i drugih simptoma. Imamo i kovid pozitivne pacijente, svi su sa blagom formom, imali smo samo jednog teže obolelog”.
Izvor: nova.rs
Na jesenji Krstovdan se bere i sveti BOSILJAK da čuva kuću od zla, garantuje srećan brak i novac – Kako sačuvati bosiljak za zimu?
Srbi mu od davnina pripisuju izuzetnu mističnu moć – njime se štiti novorođenče, kite momci i devojke, domaćin se za Božić, kao i položajnik i dever na svadbi. 27. septembra, na jesenji Krstovdan se bere i sveti bosiljak.
Bosiljak ima mnoge narodne nazive: bosiok, bosilje, bažuljak, vasleđen, velsagen vesligen, fesliđan, mislođen, mislođin. Opevan je i u narodnoj poeziji, a u srpskom narodu bosiljak je sveta biljka i ima simboliku verskog i duhovnog karaktera.
Smatra se da su bosiljak u srpske krajeve doneli hodočasnici u srednjem veku. Po nekim predanjima, nikao je na grobu cara Uroša, a po nekim od suza Svetog Save.
Poznati srpski lekar i botaničar Josif Pančić kaže da bosiljak prati Srbina kroz sav njegov život, u radosti i žalosti, od kolevke pa do groba.
Bosiljak se koristi u crkvenim obredima, krštenja, venčanja, svećenja vodice, tokom sahrana i pogrebnih obreda.
Kasnije je postao i simbol ljubavnih odnosa, ali i bračne ljubavi. U srpskom narodu se verovalo da miris bosiljka stvara ljubav, obezbeđuje ljubavnu sreću, a da je bosiljak u prozoru poziv ljubavniku.
Devojke su koristile bosiljak kao parfem, a stručak bosiljka stavljale za pojas u struku. Pošto je oko njih prekrasno mirisalo, verovalo se da će imati mnogo udvarača. Devojke su ga slale momcima na dar, a neveste ga “začaravale” u jelu svojim muževima.
U narodnim pesmama bosiljak je opevan od davnina. U narodnoj pesmi Nije za svakog smilje iz 1844. godine, smilje devojci tiho progovara: “Nisam raslo za popu u crkvi, za crkvu je kitnjasto bosilje.” U narodnim ljubavnim pesmama bosiljak je uglavnom devojački cvet, simbol ženske ljubavi, pa ga zovu i ženskim cvećem.
Bosiljku Srbi pripisuju izuzetnu mističnu moć, zaštitnu, ali i plodotvornu. Njime se štiti novorođenče, kite momci i devojke, domaćin se za Božić kiti bosiljkom kada uđe u kuću i čestita praznik, kao i položajnik i dever na svadbi.
Kaže se i da u bašti treba prvo zasaditi bosiljak, pa onda ostalo cveće.
Postoji i verovanje da ako potopimo bosiljak u vodu tri dana i prospemo nakon tri dana tu vodu na kućni prag, on će nam doneti novac, uspeh i oteraće zlo. Za poboljšanje ljubavnih odnosa, stavite ga u kuhinju, u neku otvorenu posudu sa vodom, a vodu menjajte svake nedelje.
Bosiljak štiti i od zla. Pomešajte ruzmarin sa bosiljkom i koristite kao zaštitno sredstvo protiv negativnosti. Veruje se da zlo ne može ostati tamo gde je bosiljak.
Kako sačuvati bosiljak za zimu?
Bosiljak koji držite na balkonu ili zaštićenom mestu u bašti, lako ćete sačuvati za zimu. Ali uradite to što pre, jer bi zbog magle i preniskih temperatura mogao uvenuti i potamniti. Možete ga sačuvati u nekoliko oblika.
Sušeni bosiljak
Malo ga usitnite i raširite u tankom sloju na podlogu (tacnu, tepsiju) na koju ste stavili krpu ili papirnu salvetu. Ostavite u hladu, na prozračnom mestu. Okrećite ga nekoliko puta. Kada je potpuno suv, možete ga još usitniti ili u listićima spremiti u staklenu posudu.
Zamrznuti bosiljak
Bosiljak možete naseckati i staviti u vrećicu ili plastičnu posudu, pa u zamrzivač. Možete ga usitnjenog staviti u posude za led i tako zamrznuti. Kad vam treba, izvadite kockicu i ubacite u jelo.
Sačuvajte bosiljak u nekoliko oblika tokom zime
Pesto (sos) od bosiljka
Ovo je talijanski sos od bosiljka, belog luka, pinjola, parmezana i maslinovog ulja. Ako nemate pinjole, možete ih zameniti drugim orašastim plodovima ili semenkama suncokreta, bundeve i slično. Naravno, možete ubaciti i drugo začinsko bilje.
Potrebne su vam 3 do 4 šolje listića bosiljka, 3 čena belog luka, 100 g parmezana, 20 g pinjola, 1 do 1,5 dcl maslinovog ulja i kašičica soli.
Za pripremu možete koristiti avan ili blender. Ako koristite avan, prvo izgnječite bosiljak sa soli, pinjolima i belim lukom. Dodajte parmezan i dolivajte ulje koliko je potrebno. Ako koristite blender, izmiksajte prvo bosiljak, sol, beli luk i pinjole, dodajte parmezan i maslinovo ulje, dok se ne poveže.
Ulje od bosiljka
Potreban vam je stručak bosiljka, 2 decilitira maslinovog ulja i malo soli.
Bosiljku otrgnite listove i stavite ga u kipeću vodu, koju ste posolili. Neka kuva dva minuta. Pripremite posudu sa hladnom vodom u koju ste stavili led i u nju ubacite vrele listove bosiljka. Neka u toj vodi stoji minut.
Izvadite ga, ocedite i stavite u blender sa uljem. Izmiksajte i prelijte u bocu. Držite u frižideru.