Uloga večite žrtve: Kako da prestanete da radite sve zbog drugih?
Mnoge od nas u životu prati stalni osećaj da nekome nešto dugujemo. Zajedno sa psihologom otkrivamo kako izgleda uloga večite žrtve i kako se razbija ovaj obrazac
Na izvestan način, žrtvovanje je nešto što smo usvajali od detinjstva. Spremnost da se žrtvuju sopstveni interesi zarad drugih, da se pomogne kako ne bismo izgledali nevaspitano, da se stvari podele sa prijateljem… Razmislite o tome koliko često su nam drugi ljudi govorili da treba da budemo ljubazniji, velikodušniji, odgovorniji.
Živeti radi sebe i zadovoljavati sopstvene želje uvek je donosilo osudu društva, dok je uslužnost veoma cenjena. Tek u odraslom dobu to dovodi do toga da se u čoveku budi kompleks krivice i osećaj da uvek nekome nešto duguje. Narod to zove: večita žrtva.
Uloga večite žrtve – zašto je ovaj kompleks češći kod žena?
Ovakvo ponašanje žrtve često se primećuje kod žena. Od njih se može čuti “sve sam uradio za njega, ali on to nije cenio.” Na pitanje “zašto si onda to radila?” odgovor je uvekisti: „Mislila sam da će biti bolji prema meni“. U prevodu: žene daju očekujući da će dobiti srazmeran odgovor.
Uloga večite žrtve – kako se razvija ovaj kompleks?
Neko je radio više poslova da bi izdržavao porodicu dok je partner tražio sebe, neko se u potpunosti brinuo o vaspitanju deteta i kućnim obavezama dok je supružnik provodio vremeu kancelariji, neko je žrtvovao svoju karijeru zarad porodice, neko je odustao od hobija, preselio se… Spisak se može nastaviti unedogled, ali postoji samo jedan zaključak: potpuna žrtva nije put do duge i srećne veze, već deprecijacija sopstvene ličnosti.
Ovo se dešava iz dva razloga. Prvi razlog je vezan za činjenicu da žena od samog početka nije uspostavila granice dozvoljenog u vezi i nije ih odredila za drugu polovinu. Strah da će upravo te granice uplašiti partnera, teraju vas da činite i ono što ne želite.
Drugi razlog je trauma iz detinjstva i želja da se nadoknadi nedostatak osećanja koji ste tad iskusili. A da biste ih dobili, osećate da morate da ugodite i čekate pohvale, jer tako ste naučeni kao dete. Međutim, ovaj put vodi ka sazavisnim odnosima, čiji je scenario onda veoma teško promeniti. U takvoj vezi vaša žrtva neće biti cenjena.
Kako prestati da živite život za druge?
Prvo morate naučiti da volite sebe i razumete svoje želje. Osoba koja ne zna šta je samoljublje neće moći da voli drugog. Zapamtite da put žrtvovanja u ime ljubavi nema nikakve veze sa ljubavlju. Budite iskreni prema sebi, razmislite šta biste stvarno želeli.
Umesto da dajete nekome, počnite da dajete sebi. Zapamtite svoje snove, ideje i oživite ih. Možda ste dugo želeli da naučite kako da igrate tenis ili naučite španski. Počnite da brinete o sebi.
Naučite da budete samodovoljni. Ovo ne zahteva da budete jaki i nezavisni, samo treba da shvatite da ste važni sebi i drugima, da ste cenjeni, i što je najvažnije, sami cenite i volite sebe onakvima kakvi jeste.
Obratite pažnju na one koje društvo poštuje. Pokušajte da naučite od njih kvalitete koje koriste. Po pravilu, to su ljudi sa jasno izgrađenom životnom pozicijom. Oni jasno znaju šta žele, a sigurno razumeju šta ne žele, čak i ako se to drugima ne sviđa. Krenuvši na ovaj put, steći ćete samopouzdanje, početi da cenite postojeće kvalitete u sebi i teško da ćete želeti da pokušate da osvojite nečiju ljubav uzaludnim žrtvama.
Izvor: lepotaizdravlje.rs
ŠIMŠIRIKA – U narodnoj medicini se koristi kod upala bubrega i bešike, grčeva u želucu, dijareje, reume, otoka, psorijaze… (RECEPT)
Šimširika (Berberis vulgaris L.) predstavlja lep, raširen žbun iz iz istoimene porodice (Berberidaceae), dostiže visinu do 3 m. Biljka je poznata još i kao žuti šipak, žutika, žuta šiba, divlji šimšir, žuta šimširika, kiseli trn.
Koren šimširke je dug, debeo, žut, tamnožute kore. Grane žbuna su pokrivene trnovima, obično po 3 zajedno. Listovi su tanki, u obliku obrnutog jajeta, duguljasti, postepeno uski u osnovi, sa mrežastim žilicama, ređe zaobljeni i dlakavi, sa kratkim drškama, sakupljeni po nekoliko u pazuhu trna. U jesen dobijaju braon boju.
Cvetovi šimširke su sitni, žuti i imaju neprijatan miris. Plodovi su viseći, lepi grozdovi. Oni su duguljasti, narandžasto-crveni ili crni, sočne jagode, dugi do 10 mm, široki 5 mm, sa po 2-3 semenke. Listovi i plodovi imaju kiseo ukus. Šimširka cveta od maja do juna nakon listanja. Plodovi sazru na jesen, ali se ne zadržavaju dugo vremena na žbunu. Biljka se razmnožava semenkama.
Šimširka se sreće u srednjoj i južnoj Evropi, na teritoriji Rusije i drugde. Kod nas raste na suvim, kamenitim mestima, po čukama, uglavnom u šumama, u donjoj šumskoj oblasti, obično na krečnjačkom terenu, gde su rezerve biljke ograničene.
Vrste šimširike
Osim obične šimširike /Berberis vulgaris L./ najčešće se sreće vrsta Tumbergova žutika (Berberis thunbergii) i Kineska žutika (Berberis julianae). Poslednja vrsta je zimzelena i za razliku od druge dve vrste koje daju crvene plodove, njegovi su tamnoplavi.
Kod nas se takođe može naći i Darvinova žutika Berberis darwinii (2.5m), koja je zimzelena, malo sporije raste, ali ima mnogo lepe krupno isečene, tamnozelene, sjajne listove.
U proleće biljka cveta sa sitnim, žutim i aromatičnim cvetovima koji liče na mnijaturne narcise. Pred kraj leta, žbun stvara tamnosive plodove, koji daju nov oblik biljci.
Druga zimzelena vrsta je B. verruculosa, koja dostiže visinu do jedan metar. Njeni crni plodovi se formiraju u jesen.
Možda tumbergova žutika ima najviše raznolikosti. Ona je obojena raznim bojama i listovi su raznog oblika i mase.
U tamnopurpurno su obojeni listovi B. th. Atropurpurea Nana (60 cm), koja može da služi kao pozadina na zadnjem planu ili kao crveni akcenat među svetlozelenim vrstama.
Jarkocrvene sitne listove imaju vrste Bagatelle i Harlequin, koji su veoma odgovarajući za spajanje sa drugim biljkama.
Mnogo su egzotični i listovi sorte Rose Glow, koja dostiže visinu do 1 m. Ona se preliva u crveno-roze-bele boje i daje žbunu izuzetan izgled.
-
th. Coronita, dostiže visinu do 50 cm, isto je interesantna šimširka. Listovi biljke su tamnocrveni u sredini, ograđeni jarkožutim ivicama.
Jedan tipičan predstavnik ređe sretane vrste je B. otawensis, koji dostiže do 1, 8 m. Listovi ovog žbuna stvaraju gustu glinenu masu i malo su krupniji i okruglasti. Najrasprostranjeniji je njegov oblik Purpurea sa crvenim listovima.
Gajenje šimširike
Ima dosta bogatih izbora i oblika šimširike, tako da se ovaj žbun može koristit u razne svrhe u ozelenjavanju. Biljka se može gajiti kao deo dekorativne grupe, kao lepa pojedinačna biljka, za ivičnjake od žbuna, za živu ogranu čak i za alpinijume i kamenite uglove.
Šimširika je raprostranjena dekorativna biljka i lako se može naći u svakoj specijalizovanoj prodavnici. Kada kupujete ovakvu biljku, dobro je da imate u vidu gde ćete je zasaditi i da li ćete je kombinovati sa drugim biljkama. Imajte u vidu da zbog oštrih vrhova, žbun nije odgovarajući za mesta gde se igraju mala deca.
Takođe, ne treba da zaboravite da neke vrste imaju razne boje listova tokom raznih sezona – u proleće zelene, a leti i u jesen purpurno crvene ili žute.
Inače, šišmširka nije zahtevan žbun. On se razvija na raznom zemljištu i nije mu potrebno obrezivanje. Ako ipak to uradite, grane žbuna će se zgusnuti.
Šimširka voli sunce, ali se dobro razvija i u hladu. Međutim, sorte sa crvenim ili žutim listovima neće dobiti potreban ukras, ako ne rastu na direktnoj sunčevoj svelosti. Najodgovarajuće vreme za sađenje biljke je u aprilu i maju, ali nije problem, možete zasaditi i kasnije u leto.
Sadržaj šimširke
Koren žbuna sadrži kvaternerne baze (berberin, jatrozin, kolumbamin, berberubin), tercierne baze (oksiakatanin i berbamin) i alkaloid, koji je izvađen i kore korena drveta. Berberin se nalazi u kori korena do 7 %, a u drvenom delu – do 0, 4 %.
Plodovi šimširike sadrže jabukovu kiselinu, vinsku i limunsku kiselinu, vitamin C, pektin i karotinoide. Listovi žbuna u sastavu imaju karotin i vitamin C.
Sakupljanje i čuvanje šimširike
Od biljke se upotrebljava koren /Radix Berberidis/, kore od korena /Cortex Berberidis radicis/ i plodovi /Fructus Berberidis/. Koren šimširike se kopa u proleće, nakon što sok počne da cirkuliše u biljci. Nadznemni deo se čisti od zemlje, opere i ostavlja da se ocedi. Ovako prirpemljena biljka se seče na komade, dužine 10-12 cm i suši se ili nakon pranja se oljušti samo kora.
Plodovi šimširike se beru nakon što potpuno sazru i daju se sveži ogranizacijama za sakupljanje biljaka. Pripremljeni materijal se suši u provetrivim prostorijama ili u sušari na temperaturi do 40 stepeni. Od 3 kg svežeg korena šimširike se dobija 1 kg suvih, a od 4 kg sveže kore se dobija 1 kg suve. Sušena biljka se čuva u suvim i provetrivom prostorijama. Potrebno je da se čuva sa posebnom pažnjom jer je koren otrovan.
Koristi od šimširike
Šimširike deluje koleretično, kolekinetično, budi apetiti, širi sudove i deluje protiv grčeva. Svi korišćeni delovi biljke otklanjaju grčeve kod kamena u bubregu i diskinezije žučanih puteva.
U isto vreme stimuliše odvajanje žuči. Koren i alkaloidi izvađeni od njega se koriste kao tonizirajuće sredstvo i sredstvo za prestanak krvarenja kod krvarenja iz materice i jača rad srca ili se koristi za smanjenje arterijalnog pritiska.
U narodnoj medicini se koristi kod upala bubrega i bešike, kod grčeva u želucu, dijareje, dizenterije, kod reume, osteofita, otoka, skrofuloze, psorijaze itd. Spoljašnje se upotrebljava kod katarakte i kod upala desni.
Dokazano je da dekokti i tinkture od korena kore šimširike povišavaju tonus i peristaltičnu dejsnost glatke muskulature na organima za varenje i skraćenja materice, usporava rad srca i snižava kratkotrajno krvni pritisak.
Ustanovljeno je još i dobro antibakterijsko dejstvo biljke na stafilokoke, aureus, ešerihiju koli, salmonelu itd.
Šimširika ima razne primene. Plodovi žbuna se mogu konzumirati kao hrana, mogu se pripremati likeri, osvežavajući napitci sa laganim koleretičnim dejstvom, takođe poboljšava i rad organa za varenje.
Kora, grane i listovi daju žutu boju, sa kojom se ušpešno može bojiti koža i vuna. Od drveta žbuna se mogu praviti mali strugarski proizvodi.
Narodna medicina sa šimširikom
Bugarska narodna medicina preporučuje čaj od šimširike kod upale i kamena u bubrezima i bešici, bolesti jetre i žuči, bolesti materice, gnoja u urinu, nedostatak apetita.
Pripremite napitak tako što kuvate 1 kašičicu korena u 300 ml vode oko 5 minuta. Procedite tečnost i ostavite da se ohladi. Uzimajte 3 puta po 100 ml pre jela.
Štete od šimširike
Koren biljke sadrži jako aktivne alkalodie, koji su u velikim dozama otrovni, zato treba pažljivo da se konzumiraju. Prilikom prijema velikih količina biljke, može dase izazove krvarenje iz nosa i povraćanje. Predoziranje biljkom može da dovede do trovanja. Uzimajte šimširiku samo uz lekarski recept i ne više od 7 dana.
Cela biljka ima negativno dejstvo kod male dece, trudnica i dojilja. Nisu potpuno ustanovljene veze berberina sa raznim grupama lekove, tako da izegavajte da uzimate šimširiku sa antibioticima, antikoagulantima, antihistaminima, antihiperzenzivima, antidijabetičkim lekovima, diureticima i celekoksibom.
Izvor: bonapeti.rs
Stavite parče CRNOG LUKA na ZUB – Evo šta će vam se desiti nakon 15ak minuta!
Svako voli luk u salati, sosovima i naravno uz grilovanu hranu, ali da li ste znali koja zdravstvena svojstva zapravo sadrži?
Ne samo da je odličan za zdravlje, luk se može koristiti na mnoge načine kao prirodan lek
Možda niste znali, ali luk je odličan lek za zubne probleme. On može da izleči zubobolju, kao i mnoge druge probleme koji se mogu javiti.
Stavite parče luka na zub ako imate zubobolju i bol će proći. Samo treba da ga držite da odstoji par minuta i zubobolja će se ublažiti vrlo brzo. Razlog za ovo je vrlo jednostavan.
Luk sadrži antiseptička i antiupalna svojstva. Jednom kada zagrizete luk i kada on pusti svoje sokove u vaša usta, počinje borba protiv bakterija i upale. Ovo smanjuje infekciju i bol. Iako luk može da izleči zubobolju, postoje i druge metode.
Ulje karanfilića je provereni lek sa tradicijom koji pomaže kod zubnih problema i problema sa ustima. Samo je potrebno da umočite vatu u ulje karanfilića zajedno sa malo maslinovog ili kokosovog ulja i stavite na bolno mesto. Bol će nestati za par minuta. Karanfilić je prirodan analgetik i čini da predeo utrne.
Analgetska svojstva kapi protiv kašlja mogu da smanje bol. Samo je potrebno da uzmete par kapi na bolno mesto i zubobolja će se ublažiti.
Ispiranje usta analgetičkim svojstvima je takođe dobra ideja za smanjenje bola u zubima. Takođe možete da koristite četkicu za zube kako biste očistili zube od ostataka hrane i bakterija koje izazivaju zubobolju.
Stavite krastavac na bolno mesto i osetićete olakšanje na bolnom zubu.
Stavite toplu kesicu čaja na ugroženo područje i smanjite otok i bol uz pomoć tanske kiseline u čaju.
Isecite parče đumbira na sitne komade. Žvaćite ga i držite na bolnom zubu neko vreme. Bol će se smanjiti. Pored ovoga probajte i luk.
Izvor:Informer.rs
SLATKA DETELINA: Pomaže kod bronhitisa, hipertenzije, zatvora, migrene, nesanice, reumatizma, artritisa… (RECEPT)
Slatka detelina (kokotac), nežna biljka sa tako mnogo lekovitih svojstava. Možete je gajiti u svom dvorištu ili u saksiji, i nije preterano zahtevna. Najčešće se u lekovite svrhe bere u sezoni cvetanja biljke. Neophodno je odseći sve bočne izdanke, kao i gornje cvasti, vezati u snopove, pa okačiti na plafon u suvom i provetrenom prostoru. Nakon sušenja, izdanci će morati da se zgnječe. Zatim dobijenu masu treba prosijati kroz sito da se odvoje nepotrebni veliki komadi stabljika.
Lekovita svojstva imaju listovi, izdanci, plodovi i cvetovi slatke deteline. Najbolje je da ih čuvate u staklenim i keramičkim teglama koje mogu da se zatvore. Ako nema mogućnosti da sami uzgajate slatku detelinu, uvek možete kupiti gotov proizvod u apoteci.
Slatka detelina ima bogat sastav koji uključuje glikozide, proteine, kumarin, holin, tanine, organske kiseline, polisaharide, saponine, flavonoide, karoten, vitamine B4 i E, smole, eterična ulja, tokoferol, alantoin, aminokiseline, masne kiseline, cimarin.
Ova biljka ima značajna lekovita svojstva, a u narodnoj medicini koristi se vekovima. Ova biljka ima iskašljavajuće, hipotenzivno, antiinflamatorno, antibakterijsko dejstvo. Slatka detelina smanjuje rizik od stvaranje krvnih ugrušaka i podstiče korisno preznojavanje kada osoba ima temperaturu. Leči rane, koristi se kao losion, a ima I sedativno svojstvo. Preparati na bazi slatke deteline koriste se u lečenju bronhitisa, hipertenzije, zatvora, migrene, nesanice, reumatizma i artritisa, kao i svih problema sa disajnim putevima.
Med od slatke deteline je od velike koristi , pa je vredno obratiti posebnu pažnju na ovu biljku za one koji se bave pčelarstvom. Pčele koje sleću na slatku detelinu daju med koji je koristan kod bolesti gornjih disajnih puteva. Može pomoći kod nesanice, glavobolje i proširenih vena.
Možete spremiti i čaj od slatke deteline – veliku kašiku suve biljke prelijte sa 2,5dl ključale vode. Tome dodajte kašičicu meda i ostavite da odstoji deset minuta, a zatim procedite. Popijte malu šoljicu čaja jendom dnevno.
Slatka detelina se ne preporučuje u trudnoći, a predoziranje može izazvati glavobolju i mučninu. Pre upotrebe prirodnog leka, konsultujte se sa lekarom.
Izvor: mondo.rs
Samo jedna šolja čaja smanjuje rizik od dijabetesa i određenih vrsta raka
Prirodni biljni čajevi, bez veštačkih aroma i zaslađivača, pravi su izbor pića za ljude koji boluju od dijabetesa. Mogu se piti rashlađeni ili vrući, a obezbediće, što je posebno važno, dovoljno tečnosti telu, kako koncentracije šećera ne bi bile previsoke. Smatra se da su biljni čajevi riznica antioksidansa i da sprečavaju upalne procese koji često pogađaju osobe s dijabetesom.
Nova istraživanje je pokazalo da ljudi koji redovno konzumiraju čaj imaju znatno manji rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, za čak 28 odsto, prenosi Mirror.
Prema objašnjenju kineskih naučnika koji su sproveli pomenuto istraživanje, ovaj zdrav napitak povećava izlučivanje glukoze u urinu, poboljšava insulinsku rezistenciju, a time i kontrolu šećera u krvi.
„Naši nalazi ukazuju na zaštitne efekte redovnog pijenja čaja na regulaciju šećera u krvi. Značajne zdravstvene prednosti ovog napitka, uključujući smanjeni rizik od kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2, prijavljene su u nekoliko istraživanja u proteklih nekoliko godina“, objasnio je Tongdži Vu, jedan od vodećih autora istraživanja.
Osim toga, to nisu jedine prednosti redovne konzumacije čaja. Prema dosadašnjim podacima, smanjuje rizik od određenih vrsta raka, poboljšava zdravlje i stanje kože, jača zube, smanjuje rizik od oboljenja srca i krvotoka, štiti od pojave demencije, pre svega Alchajmerovu bolest, prenosi index.hr.
Potočnjak sprečava upale i ubrzava zarastanje rana (RECEPT)
Potočnjak je lekovita biljka, a zbog sličnosti u građi i boji cveta ljudi je često greškom svrstavaju u familiju ljubičica. Vrlo je lekovit i ima brojna korisna svojstva po ljudski oganizam.
Potočnjak (Lythrum Salicaria L.) je višegodisnja biljka uspravnog stabla. Koren je kratak, drvenast, zadebljao i metamorfoziran u rizom. Vrsta se odlikuje stablom visokim oko jedan metar sa listovima dužine od 3 do 10 santimetara. Listovi su naizmenično raspoređeni na stablu i po pravilu su duži od internodija. Stablo je veoma žilavo i izdržljivo, četvorobrido u donjem delu i najčešće granato. Cvetovi biljke su ljubičasti, oko 10-15 milimetara u prečniku. U pazuhu se nalaze dve male brakteje. Svi cvetovi su smešteni u cvast tipa metlice (lat. Paniculum). Krunicase sastoji od 6 eliptičnih purpuro-crvenih listića, koji veoma retko mogu da budu obojeni u belo. Andreceum je građen iz 12 prašnika koji su raspoređenu u dva kruga po šest, dok je gineceum sastavljen od dve karpele. Plodnik je sinkarpan. Plod je tipa čaure koja se otvara sa dva kapka. Plod stvara veliki broj žućkastih semena.
Invazivnost vrste
Vrsta je ispoljila invazivan karakter i naturalizovala se na Novom Zelandu i Svevernoj Americi. Biljka ispoljava invazivan karakter jer se veoma lako širi. Jedna jedinka može da proizvede i do 2,7 miliona semena koji se veoma lako mogu prenositi putem vetra i drugim načinima.
Višegodišnja vrbica, kako je još zovu, nakon cvetanja i stvaranja semena polako nestaje sa lica zemlje, da bi se ponovo javila krajem aprila i početkom maja sledeće godine, u još bujnijem izdanju. Brzo se širi, cveta do početka septembra, privlačeći pčele i leptire koji je oprašuju.
Lekovita svojstva potočnjaka
Biljka je u celosti jestiva i lekovita. Koren i mladi, zeleni listovi bogati kalcijumom koriste se za pripremu ukusnih variva i supa. Potočnjak je bogat retkim sastojkom treslovinom, ali u zavidnim količinama sadrži i pektin, eterična ulja, organske kiseline, salikarin, vosak, karotin, fitosterin, gvožđe. S obzirom na prisutnu treslovinu i antiseptična svojstva narodni lekari vrbicu primenjuju u lečenju dijareje, kao i za lečenje upala usne šupljine i ždrela. Pokazalo se i da uspešno smiruje različita anksiozna stanja. Preparati od ove biljke regulišu preobilnu menstruaciju kao i unutrašnja krvarenja iz materice ili krvave stolice. Prah potočnjaka koristi se za zaustavljanje krvarenja iz nosa, dok žvakanje stabljike jača desni i sprečava njihovo krvarenje. Osim toga, preporučuje se za lečenje konjuktivitisa, Kronove bolesti, dijabetesa tip 2, ali i kod prehlada, nazeba, gripa.
Preparate od vrbice mogu da koriste gotovo svi, čak i mala deca. Jedino se ne preporučuje osobama koje imaju komplikacije bolesnog želuca, žuči i jetre.
Kod nas postoje još tri vrste potočnjaka koje nisu proučene. Da biste bili sigurni da ste ubrali opisanu biljku, treba da se pridržavate tačnog opisa.
Pripremite čaj od potočnjaka
Čaj se priprema tako što se supena kašika usitnjenih suvih cvetnih vrhova potočnjaka prelije sa 2 dl vrele vode. Potopljen čaj se poklapa i ostavlja da odstoji 15 minuta. Zatim se procedi i pije 2 do 3 šoljice na dan. Može se piti bez šećera, a može da se zasladi i medom.
Izvor: agroinfo.rs
Mirjana Bobić Mojsilović: Kod mene je “MACAN” koji oko vrata okači kecelju, milion puta privlačniji od onog koji oko vrata okači platnu karticu. A kod vas?
Moja drugarica je pre neko veče izašla da prošeta psa, a njen „dečko“ (iako je u pitanju sveža veza) je za to vreme skuvao raviole. I otvorio vino. „To je pravi dasa, rekla sam oduševljeno. Blago tebi.“
Čitavo jedno poglavlje u romanu Happy end, posvetila sam muškarcu koji kuva. Sliku muškarca, koji sa zavrnutim rukavima košulje i opasan keceljom, u kuhinji secka luk i pijucka vino, dok sprema večeru svojoj dragoj, poredila sam sa – zalaskom sunca na Kikladima, scenama iz najlepših filmova, smrtonosnim stihovima, i drugim lepotama.
Jer, muškarac koji voli da kuva, jeste retka zverka, iako u svetu kulinarstva i na planetarnom nivou haraju muškarci. U stvarnosti, oni su prilično retka pojava. Razmazile su ih majke. Ili supruge. Ili ih je ubila tradicionalistička raspodela poslova među polovima. Muškarac koga ne mrzi da zasuče rukave i uđe u kuhinju je onaj koji voli da se igra, onaj koji nije odustao od lepote i onaj koji je spreman da se potrudi oko trenutka. Seksepil te scene proizlazi iz činjenice da je to muškarac koji voli da ugađa, koji voli da uživa, koji je kreativan i večno mlad, pa nije čudo zašto pametne, kreativne i vesele žene padaju baš na takve.
Iako mediji poručuju upravo suprotno – da je idealan muškarac onaj koji svoju lepšu polovinu izvodi u restorane i zaliva je šampanjcem, istina je sasvim drugačija. Onaj koji je obasipa šampanjcem, čini to da zaseni svet. Onaj ko u njenoj kuhinji zasuče rukave i od kesice raviola napravi gozbu, želi da zaseni nju.
Kod mene uopšte nema dileme da je macan koji oko vrata okači kecelju, milion puta privlačniji od onog koji oko vrata okači platnu karticu. A kod vas?
Izvor: allmecosmetics.rs
Kućni ljubimci podstiču pamćenje, posebno kod starijih ljudi
