Pre svega, alkohol kao najviše korišćena”društveno prihvatljiva droga”, nema samo veliki sociološki i toksikološki značaj, već je jedan od bitnih faktora koji utiču na zdravlje ljudi. Samo jedan od aspekata tog uticaja su brojne interakcije lekova i alkohola. Zato je sasvim opravdan stav da se pri korišćenju lekova isključi upotreba alkohola.

U prilog tome ide i činjenica da samo 1 do 2 čase vina ili piva ili 1 do 2 časice jakih pića mogu izazvati brojne štetne interakcije. Metabolizam alkohola se, kao i većine lekova, u najvećoj meri (90-98%) odvija u jetri.

Oksidacija alkohola se vrši na dva načina:

Pod uticajem enzima alkoholne dehidrogenaze on prelazi u acetaldehid, koji se pod uticajem aldehidne dehidrogenaze pretvara u acetat i to je najvažniji metabolički put.

Posredstvom mikrozomnih enzima jetre.

U normalnim uslovima ovaj put je manje važan, ali postaje značajan kada je koncentracija alkohola u krvi visoka, kao i kod hronične upotrebe. Sposobnost alkohola da stimuliše (hronična intoksikacija), odnosno inhibira (akutna intoksikacija) mikrozomni oksidativni sistem, osnova je poznatih interakcija izmedju alkohola i velikog broja lekova.

Kod akutne konzumacije alkohola dolazi do inhibicije enzima jetre, usporavanja metabolizma lekova, pojačanog farmakološkog odgovora i toksičnih efekata. S druge strane, hronično uzimanje alkohola indukuje aktivnost enzima jetre koji učestvuju u metabolizmu lekova, čime se smanjuje njihova efikasnost (na pr. varfarinu). Jedna od najpoznatijih interakcija lek – alkohol je disulfiramska reakcija. Disulfiram je lek koji koči metabolizam alkohola tako što inhibira aldehidnu dehidrogenazu i sprečava transformaciju acetaldehida u acetat. To dovodi do nakupljanja acetaldehida koji je toksičan i izaziva brojne neželjene, a nekad i po život opasne tegobe. Ovo je našlo kliničku primenu u terapiji alkoholizma, jer se pri istovremenij primeni disulfirama i alkohola stvara odbojnost prema piću. Slično disulfiramu, i brojni antibiotici, antidepresivi iz grupe inhibitora monoaminooksidaze, antidijabetici (derivati sulfonilureje) i drugi stupaju u interakciju sa alkoholom.

Najčešći znaci i simptomi interakcije alkohola i disulfirama (i drugih lekova) su:

Koža: obilno znojenje, osećaj vreline, svrab, crvenilo (lice i grudni koš )

Vitalne funkcije: hipotenzija, tahikardija, otežano disanje

Gastrointestinalni trakt: bol u abdomenu, mučnina i povraćanje

Neurološki sistem: poremećaj vida, konfuzija, vrtoglavica, pulsirajuća glavobolja, slabost

Disulfiramska reakcija kao najčesći oblik interakcije antibiotika i alkohola, pripada grupi nepredvidivih reakcija. Zato treba upozoriti pacijente da pri korišćenju antibiotika izbegavaju ne samo alkoholna pića, nego i lekove koji sadrže alkohol (npr. biljne kapi, tinkture), pa čak i lokalno primenjen alkohol. Ovo se odnosi na period korisćenja antibiotika, kao i naredna tri dana, a kod osoba sa oboljenjima jetre i bubrega tokom narednih sedam dana. Antibiotici koji u kombinaciji sa alkoholom najčešće daju reakciju sličnu disulfiramskoj su: cefalosporini-cefahlor (alfacet), ceftriakson (longacef) i dr. (izuzetak je cefaleksin), hloramfenikol, antimikrobni lekovi kao sto su metronidazol (orvagil) i grizeofulvin. Antituberkulotici, kao što je izoniazid, zatim penicilini (ampicilin, amoksicilin, panklav), tetraciklini (doksiciklin), sulfonamidi (trimosul), takođe stupaju u interakciju sa alkoholom, ali drugim mehanizmom.

Najčešći primeri interakcije lekova i alkohola i njihove komplikacije su:

Antihipertenzivi (blokatori kalcijumskih kanala, ACE inhibitori, beta adrenergički blokatori)

pojačano hipotenzivno dejstvo
Organski nitrati
teška hipotenzija
kolaps

S obzirom da alkohol deluje depresivno na centralni nervni sistem (CNS), delovanje svih lekova čije se dejstvo zasniva na inhibiciji CNS-a ima sabirni efekat sa alkoholom:

Antidepresivi: depresija CNS-a, sniženje temperature

Anksiolitici i hipnotici: pojačan sedativni efekat

Antiepileptici: smanjen efekat, grčevi, povećan broj neželjenih dejstava (npr. karbamazepina)

Antipsihotici: pojačan sedativni efekat Analgetici: pojacan sedativni efekat i hipotenzivno dejstvo opioidnih analgetika

Antihistaminici,cisaprid: pojačano sedativno dejstvo

Barbiturati: po život opasna depresija CNS-a

Miorelaksansi: pojacano hipotenzivno dejstvo pri istovremenoj primeni npr. tizanidina (sirdalud)

I antikoagulansi (na primer varfarin i drugi kumarinski derivati) interreaguju sa alkoholom koji u velikim količinama pojačava njihovo dejstvo. Alkohol u kombinaciji sa antidijabeticima pojačava hipoglikemijski efekat i daje reakcije slične disulfiramskoj (lekovi iz grupe sulfonilureje). U prilog ovome ide i činjenica da su švedski naučnici vršeći eksperimente na životinjama došli do zaključka da alkohol izaziva masovnu redistribuciju krvnog toka u pankreasu i da time pomaže da više krvi dospe do dela pankreasa koji luči insulin. Pojačano lučenje insulina izaziva hipoglikemiju koja može biti opasna, pa čak i smrtonosna. Svi ovi primeri ne treba da se shvate samo kao iznošenje informacija, već su dati da bi se stekao utisak koliki je broj lekova koji interreaguju sa alkoholom i koliko ta interakcija moze biti opasna.
Ako i posle ovog teksta ima onih koji misle da jedna čašica ne može nikome da škodi, onda su u velikom problemu. Odluka je ipak na njima.

Apoteka Kraljevo

Gljivice su samostalna grupa organizama koji nemaju hlorofil, a time ni sposobnost fotosinteze. To znači da ne mogu da sintetišu hranljive sastojke, zbog čega žive kao saprofiti ili paraziti biljaka, životinja i ljudi. Rasprostranjenost gljivičnih infekcija kože i noktiju veoma je velika, a kod imunosuprimiranih osoba sistemske mikoze mogu značajno da naruše zdravlje.

Gljivičnu infekciju dobije barem jedanput u životu svaki drugi čovek na planeti. Broj osoba obolelih od gljivičnih infekcija značajno raste. Samo infekcije dermatofitima (jednom grupom gljivica) predstavljaju 10-20% svih poseta dermatologu.

Gljivične infekcije napadaju najčešće osobe sa oslabljenim imunim sistemom (HIV/AIDS), dijabetičare sa slabo kontrolisanom bolešću, osobe koje su imale dugotrajnu terapiju antibioticima, gojazne osobe, osobe koje nose usku odeću koja ne dozvoljava da znoj sa tela isparava. Gljivičnu infekciju možete dobiti na javnim kupalištima, u saunama, koristeći peškire i posteljinu osobe inficirane gljivicama, i ona se prenosi sa jednog dela tela na drugi.

Najčešće su gljivične infekcije stopala (atletsko stopalo), prepona i unutrašnje strane butina i pregiba gde je koža produženo vlažna. Na stopalima su vrlo često zahvaćene i nokatne ploče što usložnjava i produžuje terapiju (sistemsko lečenje antrimikoticima). Antimikotici za sistemsku primenu su lekovi koji stupaju u interakcije sa velikim brojem lekova i zato je veoma važno znati da se takva terapija ne sme uzimati bez saveta lekara. Važno je razlikovati gljivičnu infekciju kože od infekcije koja pored kože zahvata i nokte. Takođe, veoma je važno napraviti razliku između gljivične infekcije koja zahvata kožu obraslu dlakom, jer je u tom slučaju terapija dugotrajnija.

Nekada se lečenje gljivičnih oboljenja sprovodilo isključivo zračenjem rendgenskim zracima i čupanjem obolelih dlaka pincetama. Ovakvo lečenje trajalo je dva do tri meseca, pa i više, uz obaveznu kontrolu i mikroskopske preglede. Danas se za gljivične infekcije kože koriste antimikotici u vidu krema, rastvora, praškova i šampona i kada je neophodno sistemska terapija tabletama.

Gljivična oboljena su uporna i često se ponavljaju. Terapija traje od 4-6 nedelja ali se i po iščezavanju promena nastavlja sa tretmanom još 2 nedelje. Ako lečenje prekinete odmah pošto nestanu simptomi, infekcija će se ponoviti jer gljivice još nisu uklonjene.

Preventivne mere koje mogu sprečiti razvoj gljivične infekcije (a trebalo bi da ih se pridržavate i u toku terapije):

 dobro osušite kožu posle pranja

 odeću i posteljinu perite često i na visokoj temperaturi

 nosite papuče na mestima gde ljudi obično hodaju bosi (bazeni, saune,

hotelske sobe…)

 nosite odeću od prirodnih materijala da bi znoj lako isparavao

 ne delite peškire, češljeve i četke za kosu

 ako imate dijabetes držite pod kontrolom nivo šećera u krvi

dipl.pharm.spec Bošković Ana
Apoteka Niš

Štetno dejstvo UV zračenja se u osnovi sastoji od direktnog oštećenja ćelija i promena u funkcionisanju imunog sistema. Direktna oštećenja podrazumevaju fotostarenje, kancerogenezu i oštećenja DNK. Zbir fotohemijskih reakcija, zajedno sa sekundarnim interakcijama, pre svega sa slobodnim radikalima, su odgovorni za oštećenja izazvana UV zracima.

Smatra se da su promene DNK izazvana UV zracima glavni uzrok oštećenja kože.

Hronično izlaganje sunčevoj svetlosti ističe i ubrzva starenje kože (teleangiektazije, neravnomerna pigmentacija, gubitak elastičnosti i stanjivanje kože). Da bi koža ostala zdrava neophodno je pored sredstava za zaštitu od sunca,  koristiti i preparate za negu kože posle sunčanja.

Aktivne materije u formulacijama preparata za negu kože posle sunčanja su alantoin, ulje pšeničnih klica, uljani ekstarkt nevena, ekstarakt pupoljka kaparisa, ekstarkt ploda oraha, aleuritinska kiselina, vitamin E, pantenol, glicerol, mioinozitol.

Alantoin je najvažniji sastojak korena gaveza. Podstiče proliferaciju ćelija, omekšava i vlaži kožu. Nanet na rane ubrzava zarastanje i ublažava bol, može se koristiti u tretmanu ulcera na koži, psorijaze  i suve kože.

Ulje pšeničnih klica dobijeno metodom hladnog ceđenja sadrži gliceride sa visokim sadržajem linolenske i oleinske kiseline. Tako dobijeno ulje je bogato i fitosterolima i vitaminom E.

Uljani ekstrakt nevena ima emolijentni, antiinflamatorni, antimikrobni,   antiseptični, antvirusni, adstrigentni, epitelizirajući antiiritantni efekat, a sadrži terpene, karotinoide, flavonide, tokoferole.

Ekstrakt pupoljka kaparisa (žbun ili malo drvo zasupljeno u Sredozemlju) sadrži palmitinsku, linolnu i alfa oleinsku kiselinu, a deluje antinflamatorno, antioskidantno i štiti od UV zračenja.

Ekstrakt ploda oraha ima sposobnost da spreči obrazovanje zapaljenskih medijatora posle UV zračenja, a sadrži heksa-cis-mioinozitol fosfat, polifenole, amino kiseliene, peptide, vitamine i minerale.

Aleuritinska kiselina je 9,10,16-trihidrokski palmitinska kiselina i zahvaljujući brojnim hidrokslinim grupama obrazuje brojne međumolekularne vodonične mostove i čuva i uspostavlja barijernu funkciju kože.

Vitamin E je zajednički termin za grupu sastojaka: tokoferoli i tokotrienoli. Osnovna funkcija mu je da održi integritet membrane čuvajući njenu fizičku stabilnost i štiteći od oštećenja izavanih oksidacijom. Učestvuje u hidartaciji kože a ima i epitelizirajuće funkcije.

Pantenol je biološki aktivni alkohol, analog pantotenske kiseline. On je normalni sastojak kože i kose. Nedostatak pantotenske kiseline se na koži manifestuje orožavanjem, depigmentacijom i deskvamacijom.

Glicerol je jedan od najboljih ovlaživača, održava osmoregulaciju interćelijske sredine, učestvuje u održavanju tečno-kristalnog stanja ćelijskih membrana i intercelularnih lipida i normalne deskvamacije hidratacijom enzima koji uzrokuju razgradnju dezmozoma.

Mioinozitol je polihidroksilni alkohol, čiji su prirodni izvor žitarice (pšenica, ovas, pirinač).

Šta su probiotici?

U organizmu svakog čoveka postoje bakterije koje žive u „harmoniji” sa našim telom. One nisu prouzrokovači bolesti već imaju važne korisne funkcije u organizmu.
Najviše tih dobrih bakterija živi u crevima. Ove bakterije se jednim imenom nazivaju crevna flora. Probiotici su te iste žive nepatogene bakterije (ne izazivaju bolest) koje se unose u organizam putem farmaceutskih preparata i imaju pozitivan uticaj na zdravlje.
Njihova uloga je:
– pomažu varenju hrane,
– u prevenciji i lečenju dijareja različitog porekla (crevne infekcije, antibiotici, putnička dijareja),
– u prevenciji i lečenju opstipacija – zatvora kod beba i dece,
– u jačanju otpornosti detetovog organizma prema infekcijama. Nesumnjivo je dokazano probiotici     pomažu u borbi sa virusnim infekcijama disajnih organa,
– u ublažavanju simptoma grčeva kod odojčadi,
– ublažavaju pojavu ojeda koji nastaje kao posledica lošeg varenja hrane i stvaranja produkta koji     oštećuju nežnu bebinu kožu,
– u smanjenju simptoma kod netolerancije na laktozu (nadimanje i dijareja),
– u prevenciji i smanjenju pojave atopijskog ekcema kod dece.

Šta su prebiotici?
Prebiotici su oni nesvarljivi delovi hrane koji pozitivno utiču na rast i funkciju korisnih bakterija o urganizmu. Prebiotici su pomagači dobrim bakterijama u organizmu.

Šta su simbiotici?
Simbiotici su preparati koji sadrže kombinaciju probiotskih i prebiotskih bakterija.

U prvih nekoliko meseci se naseljavaju bakterije u detetovim crevima, zato je važno šta beba jede, a majčino mleko je najbolji stimulator naseljavanja dobrih bakterija u bebinim crevima.
Bezbedni su za primenu i nema značajnih neželjenih efekata.
Najbolje i najsigurnije je dati preparat između obroka. To znači jedan sat pre ili dva sata posle jela.
Ukoliko se koriste uz antibiotik preparat je potrebno primeniti sat pre ili dva sata posle antibiotika.

http://www.apotekazajecar.rs

Sa željom da Vam pomognemo i olakšamo prvu kupovinu, pripremili smo spisak stvari koje su potrebne Vašoj bebi i Vama.

Šta je potrebno za bebu?

– Sredstva za higijenu i negu osetljive bebine kože (sapun, kupka, šampon, mleko, krema)
– Bebi krema protiv ojeda
– Mast sa ribljim uljem za negu bebine kože
– Dečiji puder i ulje
– Sterilne komprese, papirni flaster i antiseptični rastvor ( 3% hidrogen i povidon jod) za negu pupka
– Fiziološki rastvor za održavanje higijene nosa
– Pumpica za čišćenje nosa
– Termometar za prostoriju u kojoj beba boravi (optimalna temperatura sobe u kojoj beba boravi treba da bude 22°C, a pred kupanje i do 24°C)
– Termometar za vodu u kojoj se beba kupa (voda za kupanje treba da bude zagrejana na 36-37°C)
– Bebi toplomer
– Asepsol ili alkohol 70% za dezinfekciju površina
– Bebi češljić i četka za kosu
– Pelene za jednokratnu upotrebu
– Tetra pelene
– Bebi vlažne maramice
– Makazice za nokte sa tupim vrhom
– Kašičica
– Bebina prva flašica sa cuclom
– Cucla varalica i cucle za flašicu (za odgovarajući uzrast bebe)
– Lančić za varalicu
– Kutijica za varalicu
– Četka za pranje flašica
– Sterilizator za flašicu
– Grejač za flašice
– Štapići za uši
– Termofor za ublažavanje grčeva
– Čaj za bebe protiv grčeva
– Bebi alarm

Šta je potrebno za bebin izlazak iz bolnice?

– Krevetac
– Dušek
– Mušema za dušek
– Ćebence
– Posteljina
– Benkice
– Bodi
– Zeke
– Kapice
– Portiklice
– Čarapice
– Peškir za kupanje
– Kadica za kupanje
– Bebi kupko
– Bokal za polivanje

Kada pođete po bebu u porodilište potrebno vam je sledeće: nosiljka, ćebence, benkice, pamučne i pelene za jednokratnu upotrebu, kapica, čarapice, zeka i naravno POKLON ZA VASU DRAGU.

Šta mami može da zatreba?

– Pumpica za izmlazanje mleka
– Veštačke bradavice
– AD uljani rastvor
– Sredstvo za dezinfekciju rane
– Melem ili mast za negu bradavica
– Jednokratni ulošci za grudi
– Higijenski ulošci od vate
– Jastuk za dojenje
– Postporođajni pojas
– Grudnjak za dojenje

Sve navedeno možete kupiti u apoteci, a stručno i ljubazno osoblje apoteke može Vam pružiti mnogo korisnih saveta kako da negujete svoju bebu.

http://www.apotekazajecar.rs

Pravilno izlaganje sunčevoj svetlosti ima pozitivno delovanje na naš organizam. Sunčevi zraci stimulišu krvotok u koži, omogućavaju stvaranje vitamina D iz provitamina, povoljno deluju i na vegetativni nervni sistem, pa se posle sunčanja ljudi osećaju dobro i prijatno.

Kako koža tamni i zašto se javljaju opekotine?

Sunčeva svetlost pored vidljivih i infracrvenih zraka, koji su neškodljivi po naš organizam sadrži i ultravioletne zrake i to UVA i UVB.

UVA zraci prodiru u dublje slojeve kože do dermisa i aktiviraju proces stvaranja melanina – kožnog pigmenta. Na taj način koža tamni. Međutim, iako ovi zraci ne izazivaju opekotine, usled prekomernog sunčanja ubrzavaju procese starenja kože.

Sa druge strane UVB zraci dovode do pojave eritema (crvenila) i opekotina, što ima za posledicu perutanje i ljuštenje kože.

Da li je neophodno koristiti preparate za sunčanje?

Naš organizam poseduje prirodne zaštitne mehanizme od štetnog delovanja UV zraka, ali njihov kapacitet je mali, pa je neophodno koristiti sredstva za zaštitu od sunčevog zračenja.

Kako izabrati dobro sredstvo za sunčanje?

Dobro kozmetičko sredstvo za sunčanje mora da štiti kožu od štetnog delovanja sunčevih zraka, a da istovremeno omogući postizanje željene preplanulosti kože.

Da bi ispunjavao ove zahteve kozmetički preparat mora sadržavati UV filtere – UVA i UVB, što je označeno u deklaraciji proizvoda.

UV filtri su hemijske supstance neorganskog ili organskog porekla koje na dva načina štite kožu od UV zraka. UV filtri neorganskog porekla, tj. mikronizirani pigmenti kao što su titanijum dioksid, cink oksid ili talk, nakon nanošenja preparata na koži stvaraju zaštitni film koji mehanizmom refleksije štiti kožu.

Kozmetički preparat može sadržavati i UV filtre organskog porekla kao što su derivati hinolona koji apsorbuju štetne UV zrake i na taj način omogućavaju ravnomerno tamnjenje kože bez crvenila i opekotina.

Procena svakog kozmetičkog preparata za sunčanje se izvodi biološkim testiranjem proizvoda na ljudima i na taj način se dobija brojčana vrednost koja se zove ZAŠTITNI FAKTOR. Ovaj broj nam pokazuje koliko puta smo više zaštićeni od dejstva UV zraka nego bez korišćenja preparata.

Zbog toga deca i osobe svetlijeg tena sa osetljivom kožom treba da koriste kozmetičke preparate za sunčanje tipa emulzionih krema sa visokim zaštitnim faktorom, dok osobe tamnijeg tena sa normalnom kožom ulja sa najnižim zaštitnim faktorom.

Treba naglasiti da se koža od UV zraka mora štititi već u mladosti, jer se ova oštećenja kumuliraju i kasnije izazivaju ozbiljne promene na koži. Zato se za svakodnevnu negu kože lica, vrata i ruku preporučuju kremovi koji sadrže UV filtre i to za sve starosne grupe i sva godišnja doba.

Iako na tržištu imamo veliki izbor preparata za sunčanje različitih proizvođača, ovoga puta ćemo vam preporučiti mleko za sunčanje SPF 36 koje se izrađuje u apoteci. Ono sadrži kako kvalitetne neorganske, tako i organske UV filtre, pogodnog je farmaceutskog oblika koji se zadržava na površini kože i nakon kupanja kako u slatkoj tako i u slanoj vodi, i ne sadrži konzervanse ni boje, pa je pogodno za osobe sa osetljivom kožom. Osim što pruža adekvatnu zaštitu ono i neguje kožu i nakon pravilne primene koži daje lepu preplanulu boju.

Da li odlazak u solarijum pruža adekvatnu zaštitu od UV zraka?

Delimično. Bez obzira što nakon određenog broja tretmana dobijate tamnu boju kože ipak je neophodna primena preparata za sunčanje.

Kreme za samopotamnjivanje?

Ne štite od štetnog uticaja UV zraka jer ne stimulišu proces stvaranja kožnog pigmenta.

NAPOMENA:

Bez obzira na adekvatno kozmetičko sredstvo za sunčanje treba izbegavati izlaganje suncu u periodu od 10-16h zbog visokog indeksa zračenja i UVC zraka koji mogu dovesti do degenerativnih promena ćelija kože i pojave raka kože. Za sada se ne izrađuju adekvatna sredstva sa UVC filterima.