Magnetna rezonanca u dijagnozi glavobolja, bolova u vratu i leđima
Magnetna rezonanca je veoma moćno sredstvo u dijagnostici mnogih oboljenja, a samim tim i u dijagnostici hroničnih bolnih stanja. Uz to, dijagnostički pregled na ovom aparatu je bezbolan i potpuno neškodljiv.
Zapravo, magnetna rezonanca (MRI) je metoda koja omogućava vrlo preciznu vizualizaciju struktura unutar lobanje, kičmenog stuba, ekstremiteta, kao i u mekim tkivima glave i ostalih delova tela. Jednostavno, jedino pomoću nje lekari mogu da “zavire” u osetljive unutrašnje strukture organizma, te dobiju jasan uvid u oštećenja, tumore, anomalije…
Bezbolna, ali ponekad blago neugodna metoda
MRI (Magnetic resonance imaging) je metoda bez jonizujućeg zračenja, bezbolna je i neškodljiva, mada ponekad i blago neugodna. Naime, mnogim ljudima koji se izlože ovom pregledu može da smeta jak pulsirajući zvuk, koji jeste neprijatan, ali je ipak podnošljiv. Problem može da predstavlja i sama dužina pregleda, najčešće oko 15-45 minuta, tokom kojih pacijent praktično mora da bude potpuno nepomičan. Ponekad snimanje magnetnom rezonancom zahteva i prethodno intravensko ubrizgavanje kontrasnog sredstva, koje može, mada veoma retko, da izazove neželjene efekte i alergijske reakcije.
Snimak magnetnom rezonancom daje lekarima mogućnost da zavire u unutrašnje strukture tela
Postoje dva osnovna tipa aparata za magnetnu rezonancu. Otvoreni koriste permanentne magnete, a zatvoreni se služe magnetnim poljem koje se uspostavlja električnom energijom. Zatvoreni aparati su jačeg polja, uglavnom od 0,5 do 3 T (Tesla) i na njima pregledi traju kraće. U našoj zemlji, standardni su aparati od 1,5 T.
S druge strane, aparati sa stalnim magnetom manjeg polja (0,2-0,4 T) odlikuju se dužim trajanjem pregleda i manjim brojem mogućnosti, ali su zato mnogo zgodniji (komforniji) i praktično su jedino rešenje za pregled klaustrofobičnih pacijenata.
Svaki MRI aparat sastoji se od jakog magneta, predajnika i prijemnika radiotalasa, te računara.
Ko ne sme na pregled magnetnom rezonancom?
U prostoriju sa aparatom se ne smeju unositi predmeti od magnetnog materijala. Uz to, u aparat ne smeju “ući” ni baš svi ljudi. Pacijenti sa pejsmejkorom, metalnim stranim telima u blizini velikih krvnih sudova, oka i u glavi, zatim pacijenti sa operisanim moždanim aneurizmama pomoću starog tipa metalnih štipaljki, kao i pacijenti sa nekim veštačkim zaliscima srca i pumpama, kako insulinskim tako i onima za kontrolu bolova, ne mogu se izlagati ovom pegledu.
Naime, upravo je ekspanzija aparata za magnetnu rezonancu u modernoj medicini “naterala” proizvođače raznih implantata, pumpi i pomagala, koji se “ugrađuju” u pacijente, da prestanu da koriste metal. Danas se takve štipaljke, zavrtnji, ploče, šipke, endoproteze, veštački zalisci i dr, izrađuju od materijala koji može biti bez posledica izložen MRI aparatu, ali poneki od njih ipak uzrokuju artefakte koji smanjuju kvalitet dobijenih snimaka.
Magnetna rezonanca u dijagnozi bolova u vratu i leđima
Kod bolova u vratu i leđima, MRI je nezamenljiva dijagnostička metoda! Jako dobro se vide:
• anomalije kičmenog stuba
• povrede kičmenog stuba
• zapaljenski procesi na pršljenovima i kičmenoj moždini
• diskus hernija (izletanje kičmenih pršljenova iz svog ležišta)
• tumori pršljenova, nerava i kičmene moždine
• bolesti koje zahvataju koštanu srž
• ciste (arahnoidne, perineuralne, dermoidne, ciste međupršljenskih zglobova)
Magnetna rezonanca u dijagnozi glavobolja
MRI pregled, ma koliko bio kvalitetan, nije koristan u dijagnozi primarnih glavobolja (tenziona glavobolja, migrena, Cluster glavobolja).
Razlog je jednostavan – ove glavobolje su oboljenja sama za sebe i nisu uzrokovane tumorima, oštećenjima i anomalijama unutrašnjih struktura i tkiva, kakve MRI aparat inače izvanredno otkriva. Izuzetak je migrenozni infarkt – komplikovana migrena praćena možadnim infarktom.
S druge strane, magnetna rezonanca je nezamenljivo sredstvo za dijagnostiku sekundarnih glavobolja, tačnije oboljenja koja ih izazivaju. Uzroci sekundarnih glavobolja su, dakle, druga, ponekad ozbiljna oboljenja, oštećenja ili tumori.
Otvoreni aparat za magnetnu rezonancu je komforniji, ali nema sve mogućnosti i pregledi na njemu traju duže
Evo nekih stanja povezanih sa glavoboljama koje je relativno lako dijagnostikovati uz pomoć magnetne rezonance:
• Lakše prolazne sekundarne glavobolje, kakve su uglavnom uzrkovane zapaljenskim procesima (upalama) u sinusima, na licu, u ustima, kao i promenama u zglobovima (temporomandibularni zglob)
• zapaljenski procesi u mozgu, na moždanim ovojnicama, abscesi
• specifična zapaljenja, tuberkuloza, sarkoidoza
• tumori mozga, moždanih ovojnica i živaca
• krvarenje unutar lobanje, bilo u moždanom tkivu ili van njega (krvarenje kod povišenog krvnog pritiska, pucanja aneurizmi ili abnormalnih arteriovenskih komunikacija)
• tromboza venskih sinusa
• povišen intrakranijalni pritisak
• epizode jako povišenog krvnog pritiska bez krvarenja
• zapaljenja arterija, npr. kod sistemskih bolesti vezvnog tkiva
• parazitne bolesti (cisticerkoza, ehinokokus)
MRI pregledom se mogu dijagnostikovati i glavobolje nastale kontaktom krvnih sudova sa kranijalnim nervima. Najčešće je to slučaj kod neuralgija petog moždanog živca (trigeminalna neuralgija).
Dr med. Aleksandar Radosavljević radiolog
Specijalna bolnica iz neurologije Affidea Beograd
Kneginje Zorke 25 – Vračar (blizu trga Slavija) Beograd
Tel: 011 400 9 100
www.affidea.rs
PROBALI STE SA BELIM I CRNIM LUKOM, LIMUNOM, SMOKVAMA ALI NIJE UPELO. KAKO SE LECE BRADAVICE ?
Svi koji su ikada pokušali da uklone bradavice uz pomoć krema za bradavice, belog ili crnog luka, limuna, čuvarkuće i smokve, spaljivanjem ili bilo kojim drugim “proverenim” načinom za njihovo eliminisanje, znaju koliko je to težak, a neefikasan posao. Iako se može desiti da se povuku u jednom trenutku, i to nakon nekoliko mukotrpnih pokušaja, one se uporno vraćaju.
Bradavice – postoje u više vrsta. U slučaju njihove pojave treba se pridržavati saveta stručnjaka, a mogu se ukloniti na više načina. Vrste su: obične, pljosnate i senilne.
– Obične – nastaju od virusa i zarazne su. Ako se odlučite na njihovo uklanjanje ono mora biti sprovedeno u potpunosti. Leče se i pomoću narodnih lekova kao što je mazanje sokom od zelene smokve. Ako ih ima mnogo treba odstraniti matičnu, pa će se otale same povući u roku od mesec dana. Ako su uporne može se pribeći rendgenskom zračenju, snegu ugljene kiseline…
– Pljosnate – takođe su virusne. Veličine su 3 mm. Nestaju često same od sebe.
– Senilne – javljaju se u kasnijim godinama, posle četrdesete, najviše na delovima tela koji su često pokriveni odećom. Ako u njihovoj okolini dođe do uvenuća kože treba se obratiti lekaru da ne bi prešle u rak.
S obzirom da bradavice prouzrokuje virus, one su zarazne i lako se prenose među ljudima dodirom ili direktno preko kontaminiranih predmeta i podova. Virus se takođe može preneti s jednog mesta na koži na drugo ako se bradavica ošteti. Kako bi sprečili nastanak i širenje bradavica ne dirajte bradavice drugih ljudi, ne pozajmljujte obuću ni čarape osoba koje imaju bradavice na stopalima, a na bazenima i javnim kupalištima uvijek nosite papuče.
Razdoblje između zaraze i pojave bradavica je dugo, obično traje nekoliko meseci pa čak i duže od godinu dana.
Bradavice su obično bezbolne i nestaju same od sebe u razdoblju od 6 meseci do 2 godine. Ako ne možete da se rešite bradavica, ako su bradavice bolne ili ako su mnogobrojne, trebalo bi da posetite dermatologa. Postoji mnogo načina lečenja bradavica koja zavise od mesta na kom se one nalaze, vrsti i težini kao i koliko su dugo na koži.
Za uspešno lečenje je neophodan detaljan pristup koji uključuje lokalno lečenje samih izraslina, ali i ojačavanje imunološkog sistema, kao i opšte mere za prevenciju nastanka i širenja bradavica.
Najčešći načini uklanjanja bradavica su krioterapija, odnosno zamrzavanje tečnim azotom, koje je ponekad potrebno ponavljati nakon 2 do 3 nedelje i primena salicilne, mlečne ili sirćetne kiseline. Ovi preparati postoje u obliku tečnosti ili flastera i nanose se lokalno. Lečenje traje više meseci, a krajnji rezultat je iritacija koja prouzrokuje ljuštenje i otpadanje bradavice.
Mr.sci dr med Aleksandra Lukić-Tankosić
Marokansko zlato za kožu, nokte, negu kose, masažu, zarastanje rana, protiv bola i znojenja
Argan drvo (Argania spinosa ) raste i jedino uspeva na područjima jugozapadnog Maroka. Ovo drvo je dosta otporno na suše, i visoke temperature, a simbol je života, jer ako se desi da drvo odumre, posle 7 godina može ponovo da oživi.
Ulje argana se dobija još uvek tradicionalnim putem, ručno se pravi, a za litar ovog dragocenog ulja potrebno je od 70 do čak 100 kg svežih plodova argana. Proces dobijanja ulja je težak i spor, a sprovodi se tako što se sveži oraščići argana posle branja, razbijaju kamenom i melju. Tako dobijena pasta se ručno gnječi ne bi li se dobilo hladno ceđeno ulje.
Arganavo ulje veoma je bogato prirodnim ntioksidansima, esencijalnim masnim kiselinama, i sadrži visok nivo vitamina. Sadrži i skvalen. Ovakav sadržaj aktivnih komponenti obezbeđuje koži i telu neophodne nutrijente da bi se održalo njeno zdravlje. Tradicionalno se koristi za kožu, nokte i negu kose, masažu i zarastanje rana. Održava hidrolipidni sloj i povećava ishranjenost ćelija, stimuliše intracelularni kiseonik, neutrališe slobodne radikale i štiti vezivno tkivo. Arganavo ulje sadrži 80 % nezasišenih masnih kiselina od kojih su 7 esencijalne. Ove kiseline održavaju integritet ćelija i utiču na permeabilnost ćelija, sprečavaju gubitak vlažnosti. Igraju važnu ulogu u stvaranju prostaglandina antiinflamatora koji utiču na smanjenje bola, znojenje i inflamaciju i stimulišu cirkulaciju.
Protein velike molekulske mase koji se nalaze u arganovo ulju stvaraju mrežu molekula koja daje efekat ugušćivanja.
Ferulinska kiselina je najznačajniji polifenol nađen u Arganovom ulju, koji utiče na sprečavanje negativnog UV zračenja.
Spoljašnji omotač dlake, uprkos svom sjaju i teksturi, je mrtva struktura. Gledano od spolja ka unutra, omotač dlake je podeljen u delove poznate kao kutikula, korteks i medula. Kutikula se sastoji od keratina i od slojeva koji se preklapaju jedan preko drugog, kao crepovi na krovu. Kutikula štiti korteks koji se nalazi ispod i ponaša se kao barijera. Normalna ne oštećena kutikula ima glatku površinu.
Uzroci zbog kojih dolazi do promena (oštećenja kose) mogu da budu hemijske i mehaničke prirode. Kosa je svakog dana izložena češljanju i četkanju. Pri tome postepeno dolazi do razgrađivanja kutikule na vrhovima, ali i po celoj dužini pramenova. Često pranje, raščešljavanje mokre kose, upotreba učvršćivača i lakova.
Za uklanjanje različitih oštećenja kose koriste se sredstva za negu kose, koja imaju kondicionirajući efekat i nadoknađuju kosi izgubljene fizičke osobine. Primarno delovanje kondicionera zasniva se na supstantivnosti. Kosa je proteinske građe i ima slobodne hemijske grupe koje mogu da se kompleksno vežu sa katjonskim tenzidima i proteinskim hidrolizatima. Ispitivanja su pokazala da je oštećena kosa supstantivnija od normalne.
Na kosu Arganovo ulje utiče tako što produžava period obnavljanja kose, pospešuje rast kose i kod žena i kod muškaraca, jer stimuliše proizvodnju keratina esencijalnog konstituensa kose.Prirodno obnavlja površinu kose i omogućava dugotrajnu hidrataciju. Naročito je efikasno kod suve i iskrzale kose. Smanjuje pojavu rascvetalih krajeva.
Marijana Milosavljević
Diplomirani farmaceut specijalista kozmetologije
marijana@estetikpro.rs
www.estetikpro.rs
www.solenaturalcosmetics.rs
MAČKA VAS JE OGREBALA JAVIO SE OTOK I CRVENILO sta treba preduzeti?
Bolest ogrebotine mačke je bakterijska infekcija do koje dolazi usled ogreba mačke, najčešće mačića. Uzrok bolesti je bakterija bartonella henslae, koja se nalazi ispod noktiju mačaka i kod mačaka ne izaziva nikakve tegobe. Retko do bolesti dolazi i posle ujeda mačke. Ove bakterije su prisutne u svim delovima sveta.
Nekoliko dana (3 do 10 dana) nakon ogreba mačke javljaju se otok ili papula crveno prebojena koja se može pomešati sa ubodom insekta. Najčešće se nalazi na rukama ili nogama, redje na glavi. U narednih 1-4 nedelje može doći do uvećanja limfnih čvorova u blizini ogrebanog mesta kada limfni čvor ili grupa limfni čvorova nateknu i postanu bolni i osetljivi. Na primer, ukoliko je ogreb na ruci, dolazi do uvećanja limfnih čvorova na laktu ili pazuhu iste ruke. Oni mogu biti uvećani preko dva centimetra, otečeni, bolni, topli prilikom dodira. Kod većine dece glavni siptom i jeste uvećanje limfnih čvorova koje zabrine roditelje, a koji ni ne primete ogreb mačke kao uzrok.
Ovo je jedan od čestih uzroka limfadenopatije (uvećanja limfnih čvorova). Bolest je uglavnom blaga, a pored uvećanja regionalnih limfnih čvorova, dete može imati i povišenu temperaturu, slabost, gubitak apetita, glavobolju i ponekad ospu.
Kao mera prevencije savetuje se izbegavanje kontakta sa nepoznatim mačkama, a ako do ogreba dodje ispiranje rane vodom, blagim sapunom i dezinfekcionim sredstvom (na primer Povidon jodom).
Da bi rana zarasla obično treba oko 3 nedelje što zavisi od dubine rane, a limfni čvorovi mogu ostati uvećani i 2-4 meseca, nekad i duže, što stvara veliku brigu kod roditelja, a nekad se na ogreb mačke i zaboravi, ako su tegobe bile blage.
U većini slučajeva terapija nije potrebna, eventualno lokalno antibiotska mast na mesto ogreba. Ukoliko se uvećanje limfnih čvorova održava ponekad su potrebni i sistemski antibiotici. Lekaru se uvek treba javiti ukoliko se rana od ogreba mačke inficira, ukoliko je duboka, ukoliko se crvenilo širi i ne zarasta uobičajeno dugo kao i ako se jave povećani limfni čvorovi.
Bolest ogrebotine mačke je nešto što treba imati na umu ukoliko dodje do uvećanja limfnih čvorova, jer je to stanje koje izaziva veliku brigu i paniku kod roditelja a sa znanjem da je ovo jedna blaga bolest sa dobrom prognozom, ako je prethodno dete bilo u kontaktu sa mačkom, može umiriti roditelje da nije reč o nekim “strašnim” bolestima na koje roditelji prvo pomisle pri uvećanju limfnih čvorova.
Dr Milena Nikolić, pedijatar
www.mojpedijatar.co.rs
Vladeta Jerotić: Postoji 7 tipova muškaraca i evo kako oni vide žene
Posmatrajući godinama (kao psihoterapeut), a i samog sebe ispitujući, kako muškarac najčešće gleda ženu, otkrio sam sedam mogućih tipova muškaraca. Da pokušam da ih prikažem i donekle objasnim, piše Akademik prof. dr Vladeta Jerotić u svojoj knjizi „O braku“.
1 NEŽAN MUŠKARAC
Nežan pogled (i duže gledanje) muškarca na ženu, verovatno je najpoželjniji jer je najbliži onom idealu muškarca koji očekuje da kroz gledanje (duže gledanje!) jednog lepog dana vidi ženu. Ovo je prilika da je muškarac zavoli, i, možda, trajno voli (eto srećnog braka!). Nežni (prvi) pogled muškarca na ženu, ukazuje na srećno provedeno rano detinjstvo sa majkom koja je volela i muža i dete, i bila voljena.
2 SAŽALJIV
Sažaljiv pogled muškarca na ženu, otkriva nam muškarca osećajnog i sažaljivog, koji je upravo tako, od ranog ili poznijeg detinjstva, posmatrao svoju majku, tip mučenice (nekad istina i samomučenice), kinjene na razne načine od muža (njegovog oca), možda i od njene ili od njegove porodice. U slučaju braka sa takvom ženom (kao što je bila njegova majka), dve su mogućnosti česte. Ili će se muž pretvoriti vremenom u svoga oca, preko poznatog i raširenog mehanizma „identifikacije sa agresorom”, ili će istinski i samosvesno ispravljati (i možda ispraviti) loše očevo ponašanje prema majci, voleći svoju ženu takvu kakva je („mučenički tip žene”, koja ipak više pati, nego što uživa u patnji); u najboljem slučaju, voleći je, ispraviće je i približiti tako tzv. normalnoj ženi.
3 POTCENJIVAČKI
Kada muškarac gleda na ženu potcenjivački (nekad i prezrivo), loš je to predznak za njegov budući bračni ili vanbračni život. On je tako naučio da gleda svaku ženu od ranog ili poznijeg detinjstva, jer je tako na njegovu majku gledao njegov otac. A zašto je tako gledao njegov otac (deda, pradeda…) na ženu? To je bio najčešće „pogled na ženu” u srpskoj patrijarhalnoj porodici kroz vekove. Potcenjivački odnos balkanskog muškarca prema ženi, najbolje pokazuju srpske narodne poslovice (neću ih ovde navoditi, svako ih može naći u Vukovim narodnim poslovicama). Da potcenjivačko-prezriv odnos muškarca prema ženi nije uvek takav bio, pokazuju istraživanja našeg poznatog etnopsihologa Bojana Jovanovića, a mogu se naći slični podaci i u vrednoj knjizi dr Miodraga Purkovića, proučavaoca srpske srednjovekovne nacionalno-crkvene istorije, pod naslovom Srpska kultura srednjeg veka (Himelstir, Nemačka, 1985.).
4 POŽUDAN
Požudan pogled muškarca na ženu, u prvom redu je namenjen njenom osvajanju: agresivnom i seksualnom ili prvo seksualnom, pa onda i agresivnom. Moje dugogodišnje iskustvo kao psihoterapeuta sa različitim tipovima „osvajanja” žene od strane muškarca, pokazali su mi da agresivan nagon u čoveku, njegova želja za posedovanjem i moći, snažnija je, dugotrajnija i upornija od seksualnog nagona i njegovih imperativnih zahteva. Pravih erotomana (poremećaj seksualnog nagona kod muškarca i žene-nimfomanke) malo je kod oba pola. Otud seksualna požuda nekih muškaraca krije njihovu strasnu želju za posedovanjem žene koja se često, vremenom, pretvara u bezobzirno vladanje nad ženom, uključujući njegovo „pravo” na seksualni odnos kad god zaželi. Iako je želja za posedovanjem, kao deo agresivnog nagona (i kod muškarca i kod žene), prirodna, ova se želja pretvara u izopačenost onda kada je muškarac, zbog nečega značajnog, postao i ostao infantilan od detinjstva. U požudnog muškarca nema ljubavi, otud opasnost za njega da postane bludnik, a ne prirodni sejač života. Obuzetost takvog muškarca ženinim telom (čemu danas „pomaže” seksualna klima u svetu Zapada) opasna je i za muškarca i za ženu, jer se kod muškarca može da pretvori u seksualnu opsesivnu neurozu, a ženu da pretvori u frigidnu lutku koja se kupuje.
5 UPLAŠEN
Uplašen pogled muškarca na ženu, otkriva nesigurnog muškarca – nesigurnog kako u ljubavi, tako i u polnim odnosima – kome ni otac ni majka nisu u detinjstvu omogućili, svojim konfliktnim ponašanjem, da stekne dovoljnu meru samopouzdanja kao duševno-duhovno i kao polno biće. Poznati „kastracioni kompleks” mogao je da se u sinu rano pojavi, bilo od grubog „kastrirajućeg” oca, ili od tipa „kastrirajuće” majke. Žena za takvog muškarca predstavlja onda stalnu opasnost; takvi muškarci ili ostaju trajno neoženjeni, ili nesvesno biraju tip kastrirajuće žene. I u ovom slučaju, kao i u svim ostalim, uspešno, manje uspešno ili neuspešno vaspitanje još u ranom detinjstvu odrediće budući odnos muškarca prema ženi.
6 RAVNODUŠAN
Ravnodušan pogled muškarca na ženu označava različit tok muškog erotsko-seksualnog života: lišenog majčinske ljubavi, izloženog uticaju loše majke, snažno pogođenog nekom neuspelom ljubavi u adolescentnom dobu. Posle ovakvih i sličnih ranih trauma u životu muškarca, njegove prirodne erotsko-seksualne potrebe može odvesti u različite oblike ponašanja. Tako je moguće da postane homoseksualac (dakle, ne urođen, već stečen), potom mrzitelj žena, ali moguće je da se približi i nekom aseksualnom obrtu u polnom životu. Ravnodušan pogled prema ženama kod muškarca „prirodan” je kod evnuha i u slučajevima organskih poremećaja hormona i muškog organa za snošaj i oplođavanje.
7 POSLOVAN
Poslovan pogled na ženu, počeo je preovlađivati od vremena industrijske revolucije na Zapadu i uspona kapitalizma, da bi u današnje vreme zauzeo skoro pretežno mesto u odnosima muškarca i žene, svodeći lagano, i prirodnu potrebu za ljubavlju, kao i prirodnu potrebu za polnim odnosima sa suprotnim polom na poslovnu meru koja vodi brigu u prvom redu o korisnosti odnosa među polovima.
I posle svih ovde, na brzinu nabrojanih „pogleda muškarca na ženu”, ovaj poslovni pogled ukazuje na vrhunac otuđenja čoveka od čoveka, samim tim i na otuđenje muškarca od žene i obratno. Umesto pogleda simpatije, onda moguće ljubavi, muškarac posmatra ženu (ali sve češće i žena tako gleda muškarca) kao objekt, a ne subjekt u komunikaciji. Ljubav se izopačila u blud (kada su u pitanju polni odnosi), a egzistencijalna komunikacija buberovskog Ja-Ti odnosa, pretvara se sve češće u korisnost (pre svega materijalnu) međusobnih odnosa.
Ne znam koliko sam uspeo da u ovoj kratkoj skici odnosa (pogleda, gledanja i viđenja) muškarca prema ženi, nešto kažem o stvarnim odnosima, danas, među polovima. Sigurno je da su ovi odnosi daleko složeniji i raznovrsniji nego što sam ih ja ovde prikazao, samo na osnovu površnog „pogleda” muškarca na ženu.
Ostaje mi da kao hrišćanski antropolog (po mogućnosti objektivan posmatrač realnih zbivanja među polovima danas), s jedne strane žalim zbog napredovale pojave otuđenja među ljudima u svetu (sledstveno onda i među polovima), s druge strane da se nadam popravljanju ovakvih odnosa u budućnosti. Bitno je pri tome pitanje da li se ljudi (kao pojedinci, ne kao narodi) mogu menjati u toku jednog, relativno dugog života. Da li se, dakle, potcenjivački, ravnodušni, uplašeni, bludni a posebno poslovni pogled muškarca na ženu (i naravno, sve češće, takvi isti pogled žene na muškarca) mogu ispraviti ili ne mogu. Ubeđenja sam da je takvo ispravljanje moguće, ostaje, naravno, pitanje – kako.
Odlomak iz knjige Vladete Jerotića “O braku”,
izdavač Zadužbina Vladete Jerotića
KAKO UKLONITI PEGE bilo da su sunčane, trudničke ili staračke I kako se zastititi od ponovne pojave
Pege se najčešće javljaju na koži kao posledica sunčanja pa je ovo doba godine pravo vreme za tretmane sa kojima ih možete izbledeti ili ukloniti. Ove promene na koži pojavljuju se na nosu, čelu, obrazima, ali i na rukama, dekolteu i leđima, i to uglavnom kod osoba svetlije puti.
Pege – imaju ih uglavnom mladi i one sa godinama nestaju. Mogu se ukloniti raznim metodama, npr mazanje kože razblaženim sirćetom ili njeno prekrivanje kriškama limuna, to se posle spere hidrogenski sapunom. Piling takođe daje odlične rezultate, ali bez obzira na sve pri prvoj pojavi sunca pege će se vratiti. Kreme koje imaju velike filtracione sposobnosti mogu zaštititi kožu od ponovne pojave pega.
Sunčane pege – nastaju zbog veće koncentracije pigmenta melanina na pojednim mestima.
Osobe svetle puti imaju više crvenkastih pigmenata , dok osobe tamne puti imaju više crno smeđeg koji je neuništiv i apsorbuje svetlost svih talasnih dužina. Uklanjaju se upotrebom sredstava za jače ljuštenje površinskih slojeva kože kod kojih je došlo do naglašene pigmentacije. Sunčane pege možete ukloniti i pilingom, skidanjem gornjih slojeva kože, gde se melanin i skuplja. Kao supstance pogodne za ovaj postupak su kiseline biljnog, odnosno prirodnog porekla – salicilna, mlečna i vinska kiselina. Ove kiseline se kombinuju sa supstancama koje neguju kožu, poput pantenola, tako se dobijaju spojevi poput askorbin-palmitata, koji se redovno koristi za uklanjanje pega i fleka.
Trudničke pege – mogu biti zelenkaste boje i one izbijaju polako. Nastaju zbog upotrebe nekih preparata npr parfimisani puder. Da se to ne bi dešavalo od 4. meseca trudnoće treba mazati lice zaštitnim kremovima. Ako pege ipak izbiju treba uzimati PP vitamin i obratiti se lekaru.
Staračke pege – se najčešće se javljaju na licu, ramenima, gornjem delu šaka i podlakticama. Manifestuju se kroz tamnosmeđe, svetlosmeđe, sivkaste ili crne fleke i pegice. One nastaju kao posledica poremećaja produkcije melanina, pigmenta odgovornog za boju ljudske kože. Nazivaju se staračke pege, budući da se u najvećem broju slučajeva javljaju posle pedesete godine. Ipak one mogu nastati i u mlađoj dobi, uglavnom usled čestog izlaganja suncu ili potamnjenja tena u solarijumu. Nešto su im sklonije su osobe sa zagasitijom bojom kože. Faktori rizika su i genetske predispozicije, ali i hormonalna neravnoteža, upale i povrede. Neinvazivni tretman kojim se pomoću kristala, cinka i drugih abrazivnih materijala skida gornji sloj kože usprešno će ukloniti staračke pege bez imalo boli.
mr. sci dr med Aleksandra Lukić-Tankosić
Deset razloga zašto bi trebalo da koristite biljna ulja za negu lica
Da li ste se zapitali zašto mnoge filmske zvezde koriste prirodna biljna ulja za negu lica? Odgovor je veoma jednostavan. Biljna ulja čiste, zaceljuju, hrane, hidriraju, štite i duboko prodiru i vlaže sve tipove kože. Korišćenjem ovih ulja izbegavate izlaganje opasnim hemikalijama, toksinima ili agresivne tretmane a ipak imate zdravu mladoliku kožu. Slavne ličnosti uvek biraju samo najbolje za negu svoje kože. Ukoliko želite da izgledate kao one i imate meku, glatku i svilenkastu kožu koristite biljna ulja.
Za vas izdvajamo 10 veoma dobrih razloga za to:
-
Biljna ulja štite kožu
Biljna ulja su prirodna, veoma lako se apsorbuju i kompatibilna su sa kožom. Ostavljaju tanak sloj na površini kože. Ovaj sloj jača prirodnu barijeru kože i štiti je od lošeg vremena, vetra, zagađenja ili prekomernog gubitka vlage. S obzirom da su ulja prirodna koži je dozvoljeno da diše i zadržava vlagu.
-
Poseduju SPF faktor
UV zračenje je postalo globalni problem. Neophodno je da konstantno stavljamo kreme za zaštitu od sunčevog zračenja. Mnoga biljna ulja poseduju spf faktor. Njihova UV zaštita je ograničena, ali neka od njih kao što je ulje koštica maline imaju zaštitni faktor čak 40.
3.Nadoknađuju nedostatak esencijalnih masnih kiselina
Manjak esencijalnih masnih kiselina vodi do pojave upaljene, suve, dehidrirane, crvene kože koja svrbi. Ulja kao što je ulje borača, noćurka, konoplje bogata su omega 3-masnim kiselinama. Ova ulja nadoknađuju nedostatak esencijalnih masnih kiselina u koži i smatraju se veoma važnim nutrijentima u nezi kože.
-
Prirodan su izvor vitamina E
Vitamin E je najvažniji antioksidans u našem telu. Biljna ulja u manjoj ili većoj meri obiluju ovim vitaminom. Kako vreme prolazi antioksidansi u našem telu nisu u mogućnosti da se efikasno nose sa slobodnim radikalima. Vitamin E iz biljnih ulja može da bude dobro rešenje za ovaj problem. Stavljanjem svega nekoliko kapi biljnih ulja bogatih vitaminom E kao što je ulje koštica grožđa ili ulje pšeničnih klica pomoći će u očuvanju mladolikog izgleda vaše kože.
-
Dobra su za kožu sklonu aknama
Koža sa aknama je dermatološki problem koji pogađa tinejdžere, ali postaje veliki problem u srednjim godinama. Sebacealne žlezde luče prekomerne lipide na površinu kože, tako da koža postaje masna i sjajna. Ova prekomerna produkcija sebuma vodi do pojave akni. Obično svi uklanjanju ovaj sebum što je veoma pogrešno. Sebacealne žlezde nastavljau da luče sekret još više. Biljno ulje jojobe (Simmondsia Chinensis) sa sastojcima koji su identični kao sebum pomaže u uspostavljanju balansa lučenja sebuma.
-
Sastojci su antiage tretmana
Kozmetički sastojci kao što je vitamin A, C, nutrijenti kao što je kalcijum, fosfor, esencijalne masne kiseline uključeni su u procese koji mogu da uspore starenje kože. Ulje Marakuje veoma je bogato ovim sastojcima. Vitamin C utiče na povećanje sinteze kolagena i uklanja tamne mrlje. Kalcijum pomaže produkciju i stvaranje novih ćelija i zamenu starih. Bore i ostali znaci starenja su manje vidljivi, koža je zategnuta i elastična.
-
Kompatibilna su sa kožom
Koža jako dobro upija biljna ulja. Neka od njih su veoma lagana, nežna, kompatibilna, hipoalergena i ne-komedogena. Takođe 100 % biljan ulja ne sadrže konzervanse, sulfate, ftalate, mineralna ulja i sintetske mirise.
-
Jako dobro čiste kožu
Najbolji način da očistite kožu od nečistoća i šminke je da koristite biljna ulja. Ulja su lipofilna, mogu da prodru dublje u kožu i da rastvore ulja i nečistoće koje se nalaze u porama. Čistije pore su manje i teško uočljive. Šminka naročito vodootporna se jako lepo skida biljnim uljima. Veoma su nežna za kožu jer su i lubrikansi tako da je proces čišćenja jednostavan i lak, nema potrebe za trljanjem zone oko očiju.
-
Dobri su prajmeri
Neka biljna ulja su veoma lagana i koža ih baš brzo upija u svoje gornje slojeve. Ova ulja koja se brzo upijaju jako dobro i gotovo trenutno poboljšavaju izgled površinskog sloja kože. Ćelije se pumpaju i postaju punije. Koža glatkija. Glatkija koža je bolja površina za nanošenje šminke.
-
Povećavaju sjaj i prozračnost
Poslednje ali možda i najznačajnije je da ulja daju koži sjaj i prozračnost. Svi težimo ka tome da imamo zdravu, dobro hidriranu kožu i ujednačen ten. Biljna ulja sa svojim neverovatnim efektom kao što je smanjivanje bora, poboljšanje teksture i tonusa pomažu u ostvarenju naših ciljeva. Koža postaje punija, sjajnija i glatkija.
Marijana Milosavljević
Diplomirani farmaceut specijalista kozmetologije
www.estetikpro.rs
DA LI ŽENE VIŠE PIJU OD MUŠKARACA koji su simptomi i posledice
Tome u prilog govore i podaci o sve učestalijem dolasku žena na lečenje od alkoholizma. Lečenje obuhvata tri faze: dispanzerski tretman, dnevnu bolnicu i resocijalizaciju pacijenta kroz praćenje u porodičnim grupama i u Klubu lečenih alkoholičara. Ženski alkoholizam se procenjuje po istim kriterijumima kao i muški alkoholizam: nemogućnost apstinencije, pad tolerancije, gubitak kontrole, prekid filma, porodična disfunkcionaInost… Posledice se takođe ogledaju u sferi porodičnih i profesionaInih odnosa, zdravstvenim problemima. Osnovni principi lečenja su isti. Ali, ipak, postoje razlike i specifičnosti ženskog alkoholizma.
Čuvajte se alkohola, posledice su brojne
Karakteristike su sledeće:
-tolerancija na muško pijenjeje veća u našoj sredini;
-žena alkoholičar momentalno gubi ugled, optužuje se i izbegava;
-žena teže doživljava svoj alkoholizam, zbog svoje društvene uloge, veće je osećanje griže savesti i krivice;
-kod ženaje prisutnije “solo pijenje”, iako postoji i drugi tip ženskog alkoholizma koji nazivamo “muški tip”;
– ženski alkoholizam se češće svrstava u grupu sekundarno – simptomatskog alkoholizma;
-bračni partner i deca teško prihvataju gubitak opšte prihvaćenog modela supruge i majke i skloni su da umanjuju ili kriju alkoholizam. Suprug ne preuzima ulogu žene, obaveze majke i supruge, kao što je slučaj u muškom alkoholizmu. Obaveze u domaćinstvu i dalje ostaju ženine, a muškarac se najčešće povlači i udaIjava od kuće. Obaveze često preuzimaju deca ili roditelji. Žene su češće tolerantnije i pasivnije kod muškog pijenja, dok su supruzi alkoholičarki manje tolerantni i agresrvniji. U ženskom alkoholizmu češći su razvodi brakova;
-sa težim opijanjem žene češće počinju u poznijim godinama;
-tolerancija na alkohol kod žena je niža, ista količina alkohola kod žena izaziva teže pijano stanje;
-žene su fiziološki osetljivije i brže dolazi do telesnih i psihičkih oštećenja;
-žene alkoholičari imaju manje delinkventno ponašanje;
-kod žena je prisutnija depresivna simptomatologija;
-češći su suicidi;
-češće kombinuju alkohol sa tabletama.
Vidljiva je napetost, impulsivnost, niska tolerancija na frustracije, nesigurnost, disocijalni poremećaj ličnosti, neurotska struktura ličnosti, pasivno-agresivna ličnost, ublažavanje sopstvene patologije, emocionalna “glad”… Ličnost je kompleksna struktura, na čije formiranje utiču hereditarno-biološki faktori, u interakciji sa kulturno-socijalnom sredinom. Kod alkoholizrna, kao i drugih mentalnih oboljenja, dolazi do destrukcije, dezintegracije, regresije i drugih poremećaja ličnosti. Dugotrajna intoksikacija oštećuje kogniciju, remeti pamćenje, mišljenje, rasuđivanje i dovodi do teških organskih oštećenja mozga. Podaci o relativno ujednačenom konzumiranju alkohola kod mladih devojaka i momaka, kao i o intenzitetu te zloupotrebe, usmeravaju nas na dalje proučavanje ženskog alkoholizma jer opravdano je očekivati povećanje broja žena alkoholičara u narednim godinama.