Nova procedura koja privlači sve više pažnje zove se CoolSculpting (hladno „vajanje”), neinvazivna alternativa liposukciji bez igala, skalpela i ožiljaka.

Tretman CoolSculpting-om je prošao čuvene drastične i temeljne procese testiranja pre nego što je dobio zeleno svetlo od američke Administracije za ranu i lekove.

Funckioniše na principu kriolipolize, što znači da se ćelije sala hlade skoro do nivoa smrzavanja, kristališu, drobe i umiru. Studije su pokazale da to mrtvo salo ne ulazi u krvotok i ne škodi jetri, jer bela krvna zrnca iz imunološkog sistema „jedu” mrtve ćelije.

Tretman takođe ne šteti koži ni nervima, a jedna jednočasovna procedura može da smanji obim sala na određenom delu tela za 20-25 odsto – što je jednako „dubini” od 4 mm. Tretman možete ponavljati koliko god puta želite, ali je praksa pokazala da svaki naredni daje slabije rezultate.

Mašina (koja podseća na frižider na točkovima) može odjednom da „usisa” salo veličine paketića putera. Tretirani deo tela postaje čvrst i smrznut, kao led, ali se u roku od 10 minuta istopi.

Dr Trejsi Mauntford, estetski hirurg iz Londona, kaže da CoolSculpting nije tretman za one koji žele da drastično skinu kilograme. „Idealna osoba je ona koja ima do 12 kg viška i ima džepove mekanog sala (koje može da se uštine) iznad struka, na donjem stomaku, unutrašnjoj strani butina .

Rezultati nisu odmah vidljivi. Prva razlika primetna je nakon tri, a krajnja promena može se uočiti tek nakon 12 do 14 nedelja.

CoolSculpting je bezbedan metod i dobar je za manje količine sala, ali neće gojaznu osobu učiniti tankom. Zapravo, jedina osoba koja će možda primetiti rezultate ste vi, što i nije idealno rešenje ako se ima u vidu da jedan tretman košta 800 funti.

Za dramatičnu promenu navašem telu mnogo je zdravije da unajmite privatnog trenera.

Izvor: Mail Online

Klonira se uzorak aktivne ćelije korena kose, a za četiri do šest nedelja, folikul kose je multiplikovan i spreman za transplantaciju. Postupak je revolucionaran, a i rezultati su neverovatno dobri Specifičnost terapije je što ne zavisi od postojećeg materijala kao kod dosadašnjih poznatih metoda transplantacije.

Gubitak kose može za muškarce, ali i za žene, da predstavlja estetski problem sa psihološkim posledicama. Okruženi smo reklamama za šampone s likovima koji ponosno zabacuju bujnu, lelujavu, sjajnu kosu i oni koji na glavi nemaju šta da zabacuju, mogu se, gledajući ih, osetiti hendikepirano. Savremena medicina ozbiljno se, međutim, bavi tim problemom, shvatajući da on mnoge opterećuje i da nošenje perike ne doživljavaju kao rešenje.

Medicinsko rešenje

Među osnovnim medicinskim konceptima rešavanja problema kompletne ćelavosti, najnoviji je metod kloniranje korena kose. Novootkrivene mogućnosti kloniranja i ovde pronalaze primenu. Postupak je revolucionaran, a i rezultati su neverovatno dobri.

Scenario je sledeći: pacijent ili pacijentkinja koji žele obnoviti izgubljenu kosu, tj. da se reše ćelavosti, dolaze u specijalizovanu kliniku gde im uzimaju uzorak aktivne ćelije korena kose. Ta ćelija prosleđuje se u laboratoriju na kloniranje. Hirurg, na primer, u odeljku za kloniranje naručuje identičnih deset hiljada ćelija korena kose. Za četiri do šest nedelja, folikula kose je multiplikivan i spreman za transplantaciju na ogolela mesta.

Problem ćelavosti time je trajno rešen, a specifičnost terapije u tome je što ne zavisi od postojećeg materijala kao kod dosadašnjih poznatih metoda transplantacije. U uobičajenim postupcima, prekrivanje ćelavih područja vrši se tako da se uzima kosa sa zadnjeg dela glave, ili iza uva, gde je ima “viška”, i presađuje na delove glave gde nedostaje. Ta tehnika, međutim, ima očite nedostatke. Svaka osoba s rođenjem dobija fiksan broj folikula kose, i on se nikada neće povećati. S godinama, kako koreni atrofiraju, može se samo smanjivati. U tom smislu, ni delovi pojasa kose koji se transplantiraju na druga mesta, ne mogu se regenerisati; nema ih više. Na jednom području dobili smo kosu, na drugom smo ostali bez nje. Kod kloniranja se to ne događa; ovde se “stvara” nova kosa.

Metod kloniranja kose još uvek je, međutim, u eksperimentalnoj fazi. Izvodi se samo u nekim evropskim klinikama i američkim poput Bosley Medical Group na kojoj je – upravo zbog upoznavanja s primenom opisanog novog metoda – boravio estetski hirurg dr. Siniša Glumičić, iz zagrebačke Poliklinike za estetsku hirurgiju Glumičić –Džepina Medical Group.

– Uzgajanje korena kose vrši se na istom principu kao i uzgoj kože. Uzima se deo korena kojeg na hranilištu treba multiplikovati, što se postiže otprilike za mesec dana. Zatim se taj višestruko multiplikovani koren transplantira na delove glave gde kosa nedostaje – objašnjava dr. Glumičić koji i ovaj metod namerava da uvede u svoju kliničku praksu.

Dva načina

Kad je reč o klasičnoj transplantaciji kose, tu postoje dva metoda: klasična strip i folikularna.

– Strip metod je vrlo je precizan i siguran. Izvodi se tako da se sa potiljka odstranjuje deo kože zajedno s kosom i hirurški zašiva na ćelave delove. Nedostatak metoda je što na zadnjem delu glave, odakle se kosa transplantirala, ostaje ožiljak. On je vidljiv samo ako se osoba ošiša na nulu – objašnjava dr. Glumičić, dodajući da se kod folikularnog metoda mora obrijati ceo deo glave s kojeg se uzima kosa za transplantaciju, veličine i do pola dlana. Osobi s dužom kosom ostaje rupa dok ne naraste nova.

– Za razliku od folikularne, kod strip metoda nema proređenja vlasišta.

Kod folikularne se, na primer, uzima svaki treći koren kose, čime se kosa proređuje kroz celu zonu. Novim rastom kose kod oba metoda sve se to smanjuje. Na kraju, rezultat je isti – govori dr. Glumičić.

Postupak kloniranja

Osim što je vrlo specifična po načinu izvođenja, sama transplantacija kose traje dugo, često i do sedam sati, i da bi se kvalitetno izvela, potreban je dobar, specijalizovani i uigrani tim stručnjaka u kojem su uz hirurga ponekad čak i tri medicinske sestre.

U operaciji postoji nekoliko faza koje se izvode simultano. Najpre se – folikularnom ili strip tehnikom – kolektuje koren i u trenutku kad se koreni izvade, medicinska sestra započinje obradu i pripremu graftova, a lekar automatski kreira male prostore, odnosno ubode u koje se smeštaju. Pazi se na to da izvađeni koreni bez cirkulacije ostanu što je moguće kraće. Što se brže usade na novo mesto, brže će početi da žive. Zahvat se izvodi pod lokalnom anestezijom, pacijent je celo vreme budan, može da čita novine, gleda televiziju, sluša muziku. U sedećem položaju je, ili onom koji mu je najudobniji. Na glavi se određuje zadnja donorska zona, daje se lokalna anestezija i pristupa se vađenju svakog trećeg korena. To je osnovni opis postupka.

Tok oporavka je brz. Nakon transplantacije kose pacijenti se svakodnevnim aktivnostima vraćaju za dva do četiri dana. Na mestima implantacije mogu se eventualno pojaviti sitne upale koje zapravo znače da je u toku proces urastanja sporednih kapilara u novoumetnuti koren.

– S obzirom na to da je reč o sopstrvenom tkivu, nema nikakvih alergijskih reakcija ni infekcija. Osim toga, koža glave vrlo je otporna i dobro prokrvljena jer u njoj ima mnogo kapilara i zato se dobro brani od bilo kakvih infekcija – objašnjava dr. Glumičić. Hirurški pristup zavisi od godina osobe, odnosno od pitanja da li je kod nje došlo do formiranja krajnjeg stepena ćelavosti. Ako nema tog stepena, osoba se najčešće ne operiše.

– Rizično je operisati mlađe ljude koji su tek počeli da gube kosu jer oni nakon transplantacije mogu za nekoliko godina početi da ćelave na potpuno drugim mestima. Potrebno je, dakle, proceniti da li će čovek imati dovoljno kose otpozadi u slučaju da dođe do progresivne ćelavosti. To se utvrđuje prema staništu njegove kose, ali zavisi i od genetskog nasleđa. Pacijentima, u skladu s tim procenama, sugerišemo da li je bolje da se odmah podvrgnu transplantaciji ili za nekoliko godina – kaže dr. Glumičić.

Moguće kloniranje i dlaka s tela

U izboru metoda može se izvesti i transplantacija dlaka s tela. Po strukturi i građi radi se o potpuno drukčijim dlakama od onih na glavi, i takve transplantacije na kraju uglavnom ne izgledaju dobro. Ponekad mogu izgledati i smešno. Osim toga, bilo kakva intervencija na grudima može ostaviti ožiljke. Kod transplantacije kose bitni su kvalitetno oko i veština hirurga.

– Ako se radi na frontalnoj zoni, treba precizno odrediti liniju do koje će ići kosa, da ne izgleda ružno i neprirodno. Ljudi ponekad pokazuju tendenciju da dobiju kosu kakvu su imali s 18 godina, ali to nije dobro jer tokom godina menja se i oblik lica. Nužno je stvarati spontani haos na glavi, ali s određenim smislom tako da se postigne što veća prirodnost. Osim toga, konačan rezultat zavisi i od boje kose. Što je svetlija, izgledaće prirodnije – kaže dr. Glumičić i dodaje pritom da su skoro 99 posto njegovih pacijenata muškarci.

– Žene ređe ćelave, kod njih se najčešće radi o pojačanom ispadanju uzrokovanom stresom, hormonskim problemima i sl. U takvim slučajevima potrebno je rešavati osnovni uzrok. Pacijentkinje za transplantaciju su uglavnom žene koje su nastradale u nekoj nesreći, koje su bez kose ostale zbog opekotina i drugih trauma – kaže dr. Glumičić.

Uglavnom, ćelavost se danas može lečiti neuporedivo efikasnijim metodima od čudotvornih melema. Transplantacija je još uvek na prvom mestu.

Mezoterapija u službi kose

Kod pojačanog gubitka kose i kod muškaraca i kod žena kao metod izbora može pomoći i mezoterapija. Reč je o tretmanu koji provodi isključivo obučeni lekar. On pomoću iglica, laganim nežnim ubodima nanosi koktel lekova direktno na vlasište. To će podstaknuti regeneraciju korena kose i ublažiti njeno daljnje ispadanje. Metod je bezbolan, oseća se kao lagano struganje iglice po vlasištu. Tretmani se u dogovoru s lekarom sprovode dva do tri puta mesečno, a nakon toga, kad je postignut zadovoljavajući rezultat i gustina vlasišta, dovoljno je “održavanje” dva puta u godini.

Izvor: vita-srbija.com

Postoje znakovi koji ukazuju na to da je vaše telo starije od vas pa proverite da li prepoznajete neke od njih.

To što ste u tridesetima znači da ste još uvek mladi. Međutim, da li je i vaše telo mlado? Istraživanja pokazuju da je sve više ljudi telesno starije od svoje dobi. Razlog? Loš način života – nezdrava prehrana, nekretanje, stres, alkohol, pušenje… Postoje znakovi koji ukazuju na to da je vaše telo starije od vas pa proverite prepoznajete li neke od njih.

Problemi sa zubima

Pomalo potamneli zubi normalni su u dobi između 30. i 50. godine. Normalnim se u toj dobi smatra i pokoji gubitak gleđi i katkada i upala zubnog mesa. Međutim, nije normalno da vam zubi ispadaju ili se klimaju, da vas boli čeljust ili da vam krvari zubno meso. U takvim situacijama važno je posetiti stomatologa i, naravno, održavati redovnu higijenu.

Nejasan vid

Nakon 45. godine većina ljudi nabavlja naočari jer ne mogu čitati sitna slova, i to je normalna pojava. Međutim, nije normalna pojava ako u dobi od 30. do 50. godine ne možete jasno da vidite lica ili oblike jer vam se sve muti ili vam vidno polje postaje ograničeno kao da ste u tunelu. Ako se suočavate s takvim simptomima, svakako razgovarajte sa lekarom.

Bolovi u zglobovima

Ako imate između 30 i 50 godina, a bolovi u leđima i zglobovima muče vas tek ponekad i bol nije dugotrajan, možete smatrati da vam je zdravlje u redu. Međutim, ako vas u toj dobi zabole zglobovi i leđa kad nosite nešto u rukama ili dok ustajete, trebalo bi da posetite lekara. Ovakvi simptomi ukazuju na to da je u vašim zglobovima i leđima počelo nešto da se događa. U ovakvoj situaciji važno je posavetovati se sa lekarom.

Problemi sa pamćenjem

To što ponekad zaboravite nečije ime ili ne možete da se setite gde ste ostavili ključeve potpuno je normalno u dobi od 30. do 50. godine. Nije normalno ako gotovo svakodnevno tražite svoj automobil na parkiralištu jer se ne možete setiti gde ste ga ostavili, ako teško prepoznajete lica i boje ili ako ključeve zabunom stavite u frižider. Problemi s pamćenjem deo su procesa starenja, ali ako primećujete da zaista često zaboravljate, to bi mogao biti rani znak demencije.

Preteran umor prilikom fizičkih aktivnosti

Lagana zadihanost nakon brzog hodanja ili penjanja stepenicama savršeno je normalna u dobi od 30 do 50 godina. Međutim, ako ulazite u tu dobnu kategoriju, a svaka imalo intenzivnija fizička aktivnost izaziva vam tegobe poput vrtoglavice, ozbiljnog gubitka daha ili glavobolje, trebalo biste da razmislite o poseti lekaru. Naime, ovakve tegobe ne smatraju se normalnim za ovu dob.

Izvor: b92.net