Prećenje promena na dojkama vrši se samopregledom, ultrazvučnim pregledom, mamografijom, tomosintezom i magnetno rezonantnom mamografijom.

Da li i kada treba raditi samopregled dojki ?

Prof. dr Dragana Đilas, radiolog, predsednica Senološkog društva Srbije: Samopregled dojki treba raditi u prvoj polovini ciklusa, a idealno bi bilo u periodu od 5. do 15. dana od prvog dana menstruacije. Ukoliko se napipa čvor u dojci potrebno je javiti se lekaru.

Kako se radi samopregled dojki?

Prof. dr Dragana Đilas: Počnite tako što ćete pregledati izgled vaših dojki na ogledalu sa rukama na bokovima. Pregledajte dojke u ogledalu i sa rukama podignutim iznad glave. Proverite da li imate iscedak iz dojki. Prepipajte kružnim pokretima leve ruke desnu dojku i obrnuto dok ležite na leđima. Prepipajte svoje dojke dok stojite ili sedite, a najlakše je možda dok su dojke vlažne prilikom tuširanja.

 Da li je štetan ultrazvuk dojki?

Prof. dr Dragana Đilas : Ultrazvuk dojki apsolutno nema štetnih uticaja. Ovom metodom je moguće dijagnostikovati dobroćudne tumore i ciste sa velikom preciznošću, ali metoda ne može da zameni mamografiju u otkrivanju karcinoma dojke.

 Recite nam nesto vise o mamografiji, tomosintezi i MR mamografiji.

Prof. dr Dragana Đilas : Iako je mamografija”zlatni standard” u ranom otkrivanju raka dojke, ovom metodom ne može da se otkrije 10 odsto karcinoma. Razlog tome je jedan ozbiljan nedostatak mamografije, a to je da je mamografija tzv.sumaciona, odnosno dvodimenzionalna metoda snimanja, pa je zato prisutno prepokrivanje tkiva dojke, posebno kod mlađih žena. Zbog toga se tumor dojke jednostavno ne vidi na snimku. U cilju povećanja pouzdanosti ranog otkrivanja karcinoma dojke, u savremenoj radiološkoj praksi taj problem se prevazilazi 3D mamografijom, odnosno tomosintezom, koja pruža uvid u sve strukture tkiva dojke, jer nije sumaciona, već trodimenzionalna, slojevita metoda.Tomosinteza je zapravo savremena rengdenska metoda pregleda dojki, kojom se umesto sumacionog mamografskog snimka dojki dobija serija tankih, izuzetno kvalitetnih snimaka dojke, širine svega oko 1mm, i to za nekoliko sekundi.

U prvoj stranoj bolnici u Srbiji “Affidea” u Beogradu, tomosinteza se izvodi na posebno konstruisanom digitalnom uređaju za mamografiju, koji poseduje specijalan dodatak za 3D tomosintezu.

Prof. dr Dragana Đilas : Snimanje tomosintezom nalikuje mamografskom snimanju, ali pritisak na dojku prilikom tomosinteze nije izražen, već je aparat samo oslonjen na dojku, te je pregled komforniji za pacijentkinje. Iako je poznato da je doza rendgenskog zračenja prilikom mamografije i tomosinteze zapravo vrlo mala, važno je istaći da je ona prilikom snimanja tomosintezom jednaka kao na analognim mamografskim uređajima, a neznatno veća nego na digitalnim mamomatima. Kako se ovo snimanje ne mora ponavljati svake godine, nema posledica po zdravlje žene.

Pored toga, u specijalnoj bolnici “Affidea” u Beogradu izvodi se i magnetno rezonantna mamografija, koja zaokružuje radiološki spektar u dijagnostici oboljenja dojke.

Prof. dr Dragana Đilas : Magnetno rezonantnu mamografiju je neophodno načiniti u određenom broju jasno određenih indikacija, pošto ona ima izuzetno važnu ulogu u žena sa gustim žlezdanim tkivom dojke, žena sa visokim rizikom za rak dojke i žena sa silikonskim implantatima u dojkama, kao i u brojnim drugim indikacijama, uključujući i preoperativnu dijagnostiku dojke i praćenje efekata terapije karcinoma dojke.

Najvažnije je, međutim, da pregled i ekspertizu radi radiolog koji dobro poznaje sve metode snimanja dojki i tačno zna njihove indikacije. To omogućava izbor najbolje i najpouzdanije metode, a izbegavaju se nepotrebni pregledi. Ponekad je potrebno i poželjno dopuniti dijagnostiku dojke i ultrazvukom dojki, što obično radi isti radiolog koji obavlja i mamografski pregled i tomosintezu. Na ovaj način se dobija visoko pouzdana informacija o stanju dojki na najekonomičniji način.

Affidea Beograd raspolaže vrhunskom i savremenom dijagnostičkom opremom, koja obuhvata ne samo ultrazvučne i rendgenske aparate, već i nov i savremen uređaj za magnetnu rezonancu, multislajsni CT uređaj i savremeni digitalni uređaj za 2D i 3D mamografiju, odnosno tomosintezu.

Želimo vam srećne novogodišnje i božićne praznike!

Specijalna bolnica iz neurologije Affidea Beograd
Kneginje Zorke 25  – Vračar (blizu trga Slavija) Beograd
Tel:  011 400 9 100
www.affidea.rs

“Nijedan lek ne može da zameni smeh, ali zato smeh može da zameni svaki lek“. Doktorka Dušanka Stevović Gojgić punih 29 godina radi u Hitnoj pomoći i sa kolegama na terenu i u kol centru koristila je priliku da prikupi “bisere“ pacijenata koje je objavila u knjizi “Smeh kao lek“.

Mnogo je razloga da se smejemo: smeh jača imunitet, stvara osećaj zadovoljstva, ventil kojim se čovek oslobađa negativnih osećanja, a i priznajte – lepši smo kad se smejemo.

“Čovek koji se smeje je opušten, u mozgu mu se luči serotonin, hormon sreće i zadovoljstva, mišići su relaksirani, telo je zadovoljno. Kad pogledate čoveka koji se smeje on vam deluje zdravo. U današnje vreme ljudi su u grču, stisnutih usana i obrva, sa bolnom grimasom na licu. Smeh nam je potreban, kao i zdrave misli. A da bismo bili veseli potrebno je manje truda nego što nam se čini”, kaže dr Dušanka Stevović Gojgić.

Doktorka kaže da među anegdotama pacijenata ima jedna koju prepričavaju za svaku Novu godinu.

“Domaćica je izvadila prase iz zamrzivača da ispeče za sutrašnji ručak, ali ga je uveče stavila u kadu da se odmrzne. Pošto je muž uključio mašinu da mu se opere uniforma, mašina je zalivala prase tom vodom i onda je domaćica nas pozvala da pita: “Da li prasetu nešto fali?“”, prepričava doktorka.

Ona kaže da ovom knjigom nije želela nikome da se podsmeva ili naruga, kao ni da naruši poverenje koje imaju pacijenti.

“Želela sam samo da ljudi shvate kako i mi imamo pravo na šalu i smeh, jer radimo na jednom jako teškom poslu, koji ne trpi improvizaciju i koji uzima svoj danak. Život je lep, i brzo prolazi, a svaki dan čovek treba da nađe bar mali razlog da se raduje. Pa, ako nema para, neka ima šale i smeha”, kaže doktorka i naglašava da je bilo teško prikupiti vesele izraze jer to “smešno“ provlačilo se između više hiljada ozbiljnih razgovora.

Ona kaže da većina ljudi koji traže Hitnu pomoć to rade u brzini, pa i ne shvate šta tačno govore.

“Mi to shvatamo. I tu najčešće nema ničeg smešnog. Ono što je zapisano kao smešno najčešće je improvizacija, želja da se ostavi utisak, korišćenje stranih reči i izraza za koje ljudi misle da znače jedno, a u stvari je drugo. Tako su nastali najčešće korišćeni izrazi: umesto stent kažu stendbaj, interfon je inerpol, vitamin B12 je vitamin B92, magistralni krvni sudovi su E75 ( po auto putu), kateter je kaseta”, navodi doktorka.

Doktorka kaže da su ljudi oduševljeni knjigom, i da joj se mejlovima često zahvaljuju. “Najveću sreću sam osetila kada su mi moji pacijenti uživo rekli da sada na slavama manje pričaju o politici i političarima, a više prepričavaju te naše bisere. A bilo je i onih zlonamernih, koji su u nekim forumima pisali da doktori ne bi smeli da se šale citirajući lapsuse svojih pacijenata i da je ovo neozbiljno. Na moju sreću, imam preko 5 hiljada svojih stalnih, zadovoljnih pacijenata koji znaju da sam kao njihov lekar jako ozbiljna, i koji dolaze sa puno poverenja kod mene na pregled više od 20 godina”, kaže doktorka.

Smešne izjave pacijenata (iz knjige “Smeh kao lek”)

– Ceo dan ne znam gde mi je muž! Da li vi dobijate informaciju od pacijenata kad ih odvezete, gde ih odvezete?

– Meni se sve u glavi pobrljalo, imam i vrtež i trnež (vrtoglavicu i trnjenje)

– Ja sam metereolopata (meteoropata)! Od kad su najavili da će da se prolepša vreme, udarilo me nešto u glavu, otpozadi.

– Već dva dana imam stolicu vojničke boje. Možda vi niste služili vojsku, ali to vam je na zeleno. Ali nije ni to bitno. Plašim se da mi nisu propali oni magistralni krvi sudovi, E75.

– Bila sam danas na skenderu (skeneru), glava mi zuji ko kao koncertna dvorana. Jel može neko da dođe da me naštimuje?

– Ja bolujem od dijagnoze. Kako koje? Od moje.

– Stalno sam u frci. Ako ja popijem ovaj bromapezan (bromazepam) od tri promila (miligrama), pa vozim kola, je l’ će da mi ga otkriju ako duvam?

– Ceo dan povraćam neko zelenilo. A kakva mi je stolica? Drvena, pa tapacirana.

– Moje dete je ujeo miš. Koliko ima godina? Napunio 32 pre neki dan. Za šta ga je ujeo? Zato što ga je hvatao.

– Ja često imam aritmije i bila sam na ispitivanju, ali mi nisu dali onaj halter (holter) da nosim, da vidim koliko imam impulsa (puls).

– Je l’ da pričam? Jeste li vi sad pravi čovek ili ste bankomat od automata?

Izvor: 24 sata

 Budite dobri prema sebi – tretirajte sebe kao što tretirate svog prijatelja/prijateljicu, nastojte da u svakoj situaciji sebe ohrabrite umesto da sebe kritikujete. Usvojite koncept bezuslovnog samoprihvatanja. Prihvatite sebe i kada grešite i kada vaše želje nisu ostvarene.

Vežbajte svakodnevno – upažnjavajte fizičku aktivnost svakodnevno. Fizička aktivnost će vam pomoći da smanjite stres i anksioznost, uticaće pozitivno na vaše zdravlje i dovešće do toga da imate više eneregije. Pronađite neku fizičku aktivnost (sport, šetnja, trčanje, vožnja bicikla itd.) u kojoj uživajte i upražnjavajte je svaki dan. Ako niste sportski tip počnite sa svakodnevnim šetnjama od po 45 minuta dnveno. Dok šetate možete slušati muziku ili neki audio kurs na vašem telefonu.

Pronađite hobi – pronađite hobi, nova interesovanja ili naučite neku novu veštinu. Neka to bude nešto što je neobavezno ali vam pričinjava zadovoljstvo. Time ćete obogatiti sadržaj vaše svakodnevnice. Ispunite vašu svakodenvnicu sadržajem jer praznina i nedostatak sadržaja su plodno tlo za anksioznost i negativne misli.

Nađite vremena za uživanje i kreativnost – kreativnost povećava vaše samopouzdanje. Uživanje u svakdodnevnim sitnicama povećava vaše raspoloženje. Nađite neke sitnice u kojima uživate, pogledajte neki film, popričajte sa nekim koga volite, uradite bilo što što vas čini srećnim.

Pomozite drugima – ako vam se ukaže prilika da pomognete nekom kome je pomoć zaista potrebna učinite to. To će vam pričiniti zadovoljstvo.

Relaksacija – naučite da se relaksirate nakon napornog dana. Ovladajte tehnikama disanja i naučite da se relaksirate u svakodnevnim situacijama. Provedite svaki dan 30 mniuta vežbajući relaksaciju, disanje i prepuštanje. To će dovesti do otpuštanja stresa i anksioznosti.

Jedite zdravo – jedite svakodnevno, imajte doručak, jedite voće i povrće i pijte dovoljno vode. Nemojte se prejedati, jesti puno šećera, jesti premalo i neredovno.

Spavanje – steknite naviku da svako veče odlazite u krevet u isto vreme i budite se svakog jutra u isto vreme. Spavajte osam sati dnevno ako možete.

Povežite se sa drugima – budite u kontaktu sa članovima vaše porodice i prijateljima. Održavajte kontakte sa njima redovno. Održavajte socijalne odnose, viđajte se sa prijateljima.

Izbegavajte alkohol i droge – upotreba alkohola i droga vam ne može pomoći da rešite emocionalne probleme, već vam može samo stvoriti dodatne probleme.

Sagledajte stvari iz šire perspektive – naučite da sagledate vaše probleme i situacije sa kojima ste suočeni iz šireg okvira. Pitajte sebe: Koliko je važna ova situacija? Da li će mi biti isto toliko važna i sledeće godine? Da li mi od toga zavisi život? Šta mogu da uradim sada da bih razrešio problem? Da li postoji neki drugi način sagledavanja ove situacije? Kako je mišljenje drugih povodom ove situacije?

Prihvatanje – neke situacije u životu nismo u stanju da promenimo ni kontrolišemo ali zato možemo da ih prihvatimo. Ako na nešto nismo u stanju da utičemo ne isplati nam se da se oko toga uznemiravamo. Samoprihvatanje je jednako važno. Naučite da prihvatite svoje misli, osećanja i telesne senzacije čak i ako su neprijatni, znajte da će proći.

Zaboravite na ego i sujetu – prestanite da očekujete da vas drugi po svaku cenu prihvate, da vam se dive i da misle lepo o vama. To vam zaista nije potrebno. Kada se oslobodite vlastite sujete doživećete veliko olakšanje. Postaćete psihološki nezavisni od drugih ljudi što će učiniti vaš odnose sa drugima zdravijim, odraslijim, nezavisnijim i kvalitetnijim.

Smisao – pronađite smisao života u življenju, radosti, unutrašnjem miru i ljubavlju prema drugima. Smisao života nije u ostvarenju vaših želja već u prisutnosti, unutrašnjem miru i radosti koja dolazi iznutra iz vas samih. Taj unutrašnji mir i radost dolaze iz vas kada oslobodite sebe pritiska da morate ostvariti vaše želje i prestanete sebe obmanjivati da ne možete biti srećni ako nemate sve ono što ste umislili da morate imati.

Dr Milan Popović

.izvor: neuropsihijatar.net

Svim ljudima treba smeh. Ipak, najpotrebniji je onima koji i sami osećaju nedostatak radosti u svom životu. Kad se čovek smeje, organizam luči hormone odgovorne za vedrinu, veselost i dobro raspoloženje. Tako se na najprirodniji način suprotstavlja depresivnosti i potištenosti. Smeh doprinosi aktiviranju mišića, krvotoka, pluća i omogućava bolje snabdevanje organizma kiseonikom. Posebnu ulogu ima kod aktiviranja dijafragme, koja ima važnu ulogu za funkcionisanje našeg emocionalnog sistema. Koliko je smeh bitan, najbolje govori podatak da se u mnogim bolnicama terapija smehom danas primenjuje u sklopu komplementarne medicine.

U mnogim bolnicama na svetu terapija smehom primenjuje se kao pomoćno terapeutsko sredstvo za lečenje i preventivu mnogih bolesti, uključujući i one najopasnije kao što je rak

– Joga smeha je relativno nova disciplina koja omogućava ljudima da se smeju i bez povoda, kad god požele i koliko žele. Sastoji se od tehnika i vežbi koje pružaju mogućnost uživanja u blagodetima koje smeh donosi, i to bez „posredovanja“ šala, viceva ili nekih drugih humorističkih sadržaja – kaže psiholog Jovo Mićić, smehoterapeut i predsednik prvog kluba smeha u Srbiji.

Šta sve može smeh

• – povećava količinu kiseonika u organizmu

• – jača imunosistem

• – snižava krvni pritisak

• – pomaže u eliminaciji bola

• – masira unutrašnje organe

• – relaksira napetost mišića

• – oslobađa stresa

SMEJTE SE MAKAR I NA SILU

Čak i kada vaš um zna da se ne smejete zato što vam je smešno, vaše telo će doživeti potpuno iste pozitivne efekte kao i kod spontanog smeha.

– Ideja joge smeha bazirana je na naučnoj činjenici da čak i ako se smejete samo smeha radi, odnosno namerno i veštački, vaše telo ne pravi razliku između tog i prirodnog smeha, pa u telu dolazi do potpuno identičnih fizioloških i biohemijskih promena – kaže naš sagovornik.

Tako na seansama terapije smehom smeh počinje kao vrsta vežbe u grupi. On ubrzo postaje zarazan usled specifične grupne dinamike koja se bazira na vizuelnom kontaktu između članova grupe i njihovoj razigranosti i šaljivosti. Vežbe predstavljaju kombinaciju vežbi disanja uzetih iz joge i vežbi za stimulisanje smeha. Poenta je da se izazove smeh i vedro raspoloženje, a to je moguće ili humorom ili takozvanim jogističkim smehom.

– Savremeni život ljudima pruža manje mogućnosti za zdrav smeh nego ranije. Istraživanja pokazuju da se deca smeju 300–400 puta dnevno, a odrasli to rade svega 15–17 puta. Zato je potreban napor da se ovaj oblik komunikacije zadrži u svakodnevnom životu – objašnjava Mićić.

SAMOPOUZDANJE RASTE, IMUNITET JAČA

Vežbe smeha koje se rade u okviru joge smeha imaju i dodatne pozitivne efekte. One jačaju samopouzdanje, otklanjaju emotivne blokade, razvijaju duhovitost i smisao za humor.

Poznato je, dodaje Jovo Mićić, da hormoni stresa slabe ljudski imunološki sistem. Nasuprot tome, smeh stimuliše lučenje hormona koji poništavaju dejstvo stresa.

– Smeh kao vrstu terapije najbolje je koristiti preventivno. Dobro je i korisno kad bolesni ljudi kroz smeh pokušavaju da poprave raspoloženje, a time i ukupno zdravstveno stanje. Međutim, najbolje je da ne čekamo da se razbolimo, nego da se smejemo kako se ne bismo razboleli – upozorava naš sagovornik.

STRAH I BOL NESTAJU

Vežbama se povećava „koeficijent smeha“, odnosno učestalost, intenzitet i trajanje smeha u jednoj vremenskoj jedinici. Smeh i humor su dvosmerno povezani, pa se ljudi sa razvijenim smislom za humor češće i više smeju.

– Nedovoljno je poznato da i oni koji nastoje da se češće smeju razvijaju sopstveni smisao za humor. Ljudi kojima je smeh redovan oblik komunikacije sa okolinom, pored toga što u sopstvenom organizmu stvaraju zdraviju hemiju, prihvaćeniji su i omiljeniji u društvu, lakše ostvaruju prijateljstva i manje dolaze u konflikte – zaključuje Mićić.

Smeh u zdravstvenim ustanovama, pored toga što pozitivno deluje na bolesnike, pozitivno deluje i na zdravstveno osoblje i rodbinu bolesnika, što je veoma značajno, naročito kod teških oboljenja. Pritom se pokazalo da smeh najpozitivnije utiče na bolesnu decu jer ih oslobađa straha i nepoverenja, što je u njihovom lečenju veoma važno. Nažalost, smehoterapija se organizovano i zvanično još uvek ne primenjuje ni u jednoj zdravstvenoj ustanovi u Srbiji.

LIČNA KARTA JOGE SMEHA

• – Joga smeha je potpuno nov koncept koji je marta 1995. godine postavio indijski lekar Madan Katarija.

• – Započet sa samo petoro ljudi, ovaj pokret je brzo postao veoma popularan i za 12 godina razvio se u više od 5.500 klubova smeha u 55 zemalja.

• – Prema ovom novom konceptu, svako može da se smeje kada poželi i to bez bilo kakvog razloga.

• – Seansa joge smeha traje oko 60 minuta.

• – Radionica obuhvata vežbe disanja i istezanja, kao i različite tehnike koje stimulišu smeh.

BROJKE

100 osmeha dnevno utiče na naš organizam kao da smo vozili bicikl 15 minuta. Smeh od srca ubrzava puls i povećava kapacitet pluća.

12 sati posle jednočasovnog smeha naš organizam sposoban je da ubija maligne ćelije, zaključili su naučnici na osnovu eksperimenata nad pacijentima obolelim od raka

300–400 puta dnevno smeju se deca, a odrasli to rade svega 15–17 puta. Očito da s odrastanjem gubimo sposobnost da se smejemo, zato nam i treba joga smeha.

Izvor: zena.blic.rs

Šta je sreća, večno je pitanje. Teško se definiše, lako prepoznaje. Kad je dozivate, hoće da dođe. Kad je se plašite, ona se sklanja. Zato vam otkrivamo formule na koje reaguje!

DUBOKI PULS

Izbegavanje nezadovoljstva povezano je sa željom da se dostigne maksimum zadovoljstva. To stanje naučnici nazivaju „dubokim plusom“, a reč je o trajnom, nepomućenom osećaju prijatnosti, te potpunoj lišenosti teških osećanja i dilema. Međutim, „duboki plus“ na skali zadovoljstva smanjuje sposobnost čoveka da se snalazi u kriznim situacijama kao što su smrt bliske osobe, gubitak posla, raskid veze itd. Kao rezultat nedostatka ovih moći, javljaju se depresija i nervno rastrojstvo.

HARVARDSKA FORMULA

Na pitanje šta je potrebno za sreću, pokušali su da odgovore i naučnici harvardskog univerziteta. Na osnovu 72-godišnjeg istraživanja došli su do zaključka da se srećnima osećaju ljudi koji su stekli visoko obrazovanje, zasnovali stabilnu porodicu i imaju dobre socijalne odnose i veze. Osećanju sreće, tvrde, pojačava i zdrav način života, koji uključuje umeren fizički napor.

 RAVNOTEŽA

Dobar odnos između vremena provedenog u radu i slobodnog vremena jedan je od najvažnijih faktora za osećanje zadovoljstva sobom i životom. Oni koji malo vremena provode radeći jesu mnogo nezadovoljniji od onih koji sagorevaju na poslu. Najgore od svega za psihu čoveka je to da nema posao.

KOME JE LEPŠE

Ekstrovertne osobe u proseku su srećnije od introvertnih. Naučnici misle da je to tako jer ekstrovertni imaju veću potrebu da oko sebe šire pozitivno raspoloženje, koje asocira na sreću.

Prava sreća je osećanje znatno dublje od dobrog raspoloženja i prijatnosti. Ona podrazumeva sposobnost ličnosti da održava balans između teških i prijatnih osećanja, kao i kapacitet da integritet ličnosti ostane neokrnjen u kriznim vremenima.

20 MINUTA

Ako ste tužni ili neraspoloženi, idite u prirodu. Sunce će vas sigurno opustiti, a vitamin D, koji nastaje u koži pod uticajem sunca, pomaže nam da se borimo s melanholijom. Provedite bar 20 minuta dnevno napolju, a ako nema sunca, pijte vitamin D kao suplement.

4,5 GRAMA

Kamilica je najjednostavniji, najjeftiniji i veoma efikasan lek protiv melanholije i apatije. Nije poznato da ima bilo kakve štetne posledice, a posle dve-tri šoljice čaja svet izgleda lepše! Osim toga, zimi prija sve što je toplo.

45 MINUTA

Jedan od najekspresnijih načina da stignete do lepog raspoloženja jeste vežbanje. Idite na trčanje ili u teretanu svakog dana po 45 minuta, pa će vaše telo oslobađati endorfin i anandamid, koji utiču na receptore u mozgu i odmah popravljaju raspoloženje.

12 GRAMA

Čokolada ekspresno podiže nivo serotonina, hormona koji popravlja raspoloženje. Blagotvorni efekti vidljivi su već nekoliko minuta nakon što pojedete štanglicu. Osim što usrećuje, čokolada smanjuje posledice stresa, jača srce, kosti i mišiće.

0,5 MILIGRAMA

Aromaterapija je još jedan od sjajnih načina da se opustimo i ublažimo simptome depresije i stresa. Ulja bergamota, geranijuma, nerolija i jasmina najbrže podižu raspoloženje. Dovoljno je dodati kap-dve u kupku ili u kandilo.

Izvor: zena.blic.rs

Umor i gubitak energije su uobičajeni rani simptomi udruženi s gubitkom apetita i mučninom. “Spider nevusi ” obično se javljaju na koži (tačkaste crvene mrlje iz kojih se šire paučinaste krvne žilice). Bolesnici u uznapredovalom stadijumu razviju žuticu (žuta boje kože i beonjača) uzrokovanu nemogućnošću jetre da odstrani bilirubin iz tela.
Na dlanovima je prisutan tzv. palmarni eritem (crvenilo). U muškaraca se opaža smanjena dlakavost, a može se razviti atrofija testisa i ponekad bolno povećanje grudi (ginekomastija). Nakupljanje tečnosti u trbuhu (ascites) uobičajen je znak uznapredovale ciroze. Povišena telesna temperatura, bol u trbuhu i osetljivost na pritisak je obično znak da je prisutna i infekcija. Zaboravnost, poteškoće u zadržavanju pažnje i ne odgovaranje na pitanja prvi su znaci oštećenja mozga toksinima koji nastaju zbog nepravilne funkcije jetre. Ostali simptomi uključuju specifičan miris (poput zemlje) i drhtanje. Kasni simptomi encefalopatije su stupor i eventualno koma.

Koliko je ciroza ozbiljna bolest?

Najozbiljnije komplikacije ciroze su krvarenja, infekcije i oštećenje mozga. Skoro svaki proces u telu poremećen je zbog nepravilnosti u radu jetre (probavni, hormonalni, kardiovaskularni). Jetra je takođe zadužena za razgradnju brojnih otrovnih materija koje se nakupljaju i oštećuju funkcije mozga. Ciroza je takođe uzrok nastajanja karcinoma jetre.

Ciroza je neizlečiva bolest. No pravilnim dijetalnim programom i liječenjem može se usporiti njen tok. U bolesnika s hepatitisom B petogodišnje preživljavanje posle ustanovljene ciroze je 71%. Kod alkoholne ciroze, ako bolesnik prestane piti alkoholna pića, procenat preživljavanja od 5 godina iznosi 85%. Za one koje nastave piti šanse da će živeti više od 5 godina su 60%. Takođe, vrlo je teško ustanoviti kada je ciroza zapravo nastupila.

Portalna hipertenzija i komplikacije

U cirozi propadanje ćelija jetre usporava protok krvi, a krvni pritisak raste. Taj pritisak izaziva povrat krvi kroz portalnu venu, što dovodi do portalne hipertenzije.

Ascites je tečnost koja se nakuplja u trbuhu, a obično je posledica portalne hipertenzije i njegova je pojava važna za dalju prognozu bolesti. Jednom kada se ascites pojavi svega polovina bolesnika preživi duže od dve godine. Takođe se vidi oticanje ruku i nogu te povećana slezina. Ascites sam po sebi nije smrtonosan, ali je neprijatan i može oslabiti funkcije disanja i mokrenja.

Jedna od najozbiljnijih posledica portalne hipertenzije je razvoj varikoziteta (uvećane krvne sudove koje predstavljaju poprečni put za oticanje krvi zaobilazeći jetru). Takve krvne sudove su vrlo tanke zidove i izvijugan. Varikoziteti se javljaju najčešće u jednjaku i želucu. Unutrašnje krvarenje iz varikoziteta javlja se u 20-30% pacijenata sa cirozom, a krvarenju pogoduju ascites, encefalopatija, proširene vene. Krvarenje u digestivnom sistemu javlja se zbog poremećenog sistema u zgrušavanju krvi, obično uzrokovano zbog deficita vitamina K, smanjenih koncentracija proteina zgrušavanja i niskog broja trombocita (krvne ćelije koje normalno započinju proces zgrušavanja).

Abdominalne infekcije javljaju se u 25% bolesnika unutar godinu dana od postavljene dijagnoze. Veći rizik za nastajanje infekcije imaju bolesnici sa niskim vrednostima proteina i visokim vrednostima bilirubina. Encefalopatija (oštećenje mozga) uzrokuje mentalnu konfuziju, au najtežim slučajevima komu i smrt. Razvoj encefalopatije obično je povezan s drugim komplikacijama, kao što je krvarenje iz digestivnog trakta, opstipacija, infekcija, operativni zahvat ili dehidracija.

Koji testovi se mogu napraviti da se utvrdi ciroza?

Fizikalni pregled

Cirotična jetra je obično uvećana, a na opip često grubo zrnasta i tvrda. Ako je stomak otečen lekar može postraničnim laganim udarcem osetiti kako se giba tečnost u trbuhu.

Biopsija

Biopsija je uzimanje uzorka jetrenog tkiva putem posebne igle. Biopsija se može izvoditi i putem peritoneoskopa, katetera sa kamerom, kako bi se videla površina jetre. Biopsija se ne izvodi u pacijenata s problemom u zgrušavanju krvi ili sa ascites. Preporučuje se kod pacijenata sa hroničnim hepatitisom koji još nemaju prave simptome ciroze, kako bi se utvrdio stepen oštećenja.

Krvni testovi

Brojni su testovi koji se izvode da bi se utvrdila funkcija jetre, ali najvažniji je utvrđivanje vrednosti bilirubina u krvi. Bilirubin je žutocrveni pigment koji se normalno metaboliše u jetri, a izlučuje urinom. Povećane vrednosti bilirubina u krvi izaziva žuticu. Merenje specifičnih enzima takođe je korisno za postavljanje dijagnoze. Vrednosti pojedinih faktora za zgrušavanje krvi i albumina u serumu mogu biti značajni za postavljanje dijagnoze. Protrombinsko vreme je vreme u sekundama potrebno da se krvni ugrušak formira. Što je duže vreme to je veći rizik krvarenja.

Specifični testovi za hronični hepatitis uključuju vrednosti aminotransferaza, bilirubina i testovi zgrušavanja krvi. Vrednosti aspartat aminotransferaze (AST) i alaninaminotransferaze (ALT) su posebno značajni. Visok odnos AST / ALT u hroničnom C hepatitisu obično je znak ciroze. Metode imunoeseja mogu detektovati antitela za viruse hepatitisa.

Tehnike slikovnog prikaza

Ultrazvučna pretraga abdomena, kompjuterska tomografija (CT) i magnetna rezonanca (NMR) su tehnike koje mogu biti korisne u određivanju stepena bolesti. Tim pretragama može se pokazati početni ascites, zrnasta površina jetre, vraćanje krvi u portalnu venu, karcinom jetre, a mogu se prikazati uvećane krvne sudove. Takođe se mogu primeniti arteriografija (kontrast se ubacuje inekcijom u venu i zatim rendgenski snima) i splenoportografija (kontrast se ubacuje inekcijom u slezinu i tako se može meriti pritisak u portalnoj cirkulaciji). Putem katetera može se direktno meriti pritisak u venama jetre. Paracenteza se izvodi u slučaju prisutnog ascitesa. Uzima se tanka igla kako bi se usisala tečnost iz trbušne duplje. Tečnost se analizira (proteini, bakterije, bele krvne ćelije).

Lečenje ciroze

Cirozu se može lečiti delujući na njene uzroke. Ako se radi o alkoholnoj cirozi, pre svega treba prestati piti alkoholna pića i lečiti alkoholizam. S obzirom da su alkoholičari obično pothranjeni i imaju povećane kalorijske potrebe treba ih nadoknaditi. Kortikosteroidi mogu biti korisni u lečenju alkoholnog hepatitisa.

Hronični hepatitis B i C leči se interferonima. Na žalost procenat onih koji imaju korist od te terapije je malen. U nekim slučajevima kratkotrajno uzimanje kortikosteroida može biti korisno. Ako postoji ascites moraju se uzimati lekovi koji potenciraju lučenje tečnosti tzv. diuretici. Gubitak tečnosti ne sme biti prebrz, zbog poremećaja u metabolizmu kalijuma. Ako diuretici nisu dovoljno uspešni pribegava se paracentezi. Putem igle i tube tečnost se izvlači iz trbušne duplje (4-6 litara). Ako bolesniku nije bolje paracentezu treba obnavljati svake dve nedelje.

Transplantaciju jetre treba uzeti u obzir kao jedino rešenje u nekih pacijenata sa cirozom i ascites. Zdravi život posebno je važan za obolele od ciroze. Ishrana mora biti bogata voćem, povrćem i žitaricama koje obiluju vitaminima i drugim sastojcima važnim za zdravlje. Vitaminske sapstitute nije dobro uzimati bez dogovora sa lekarom. Neki pacijenti moraju izbegavati hranu bogatu gvožđem. Preporučuje se smanjiti so u ishrani, a posebno u bolesnika sa ascites. Što manje soli to bolje. Smanjeni unos tečnosti nije uvek neophodan, osim ako je prisutan ascites. Mesni proteini moraju se uzimati sa merom ali unos biljnih belančevina (npr. soja) ne ograničava se. Vežbanje može isprovocirati krvarenje, pa se ne preporučuje.

Preuzeto sa sajtova:
Centarzdravlja.rs
www.plivazdravlje.hr