Dr Vladimir Kecmanović: CT angiografija, odnosno CT pregled arterijskih, kao i venskih krvnih sudova podrazumeva minimalno invazivno snimanje krvnih sudova – arterija i vena srca, glave, vrata, grudnog koša, stomaka i male karlice, gornjih i donjih ekstremiteta na aparatu za kompjuterizovanu tomografiju, koji se izvodi na multidetektorskom kompjuterizovanom skeneru nove generacije uz primenu kontrastnog sredstva aplikovanog u vensku cirkulaciju pacijenta kroz plastične kanile malog promera – braunile, najčešće plasirane u vene ruku (lakatnog pregiba ili nadlanice). Nakon učinjenog snimanja lekar detaljno analizira svaki krvni sud zasebno i pravi rekonstrukcije kojima krvne sudove predstavlja trodimenzionalno i u multiplanarnoj zakrivljenoj rekonstrukciji, što hirurzima i interventnim lekarima omogućuje najbolji uvid u stanje krvnih sudova, a na osnovu čega se pravi najbolji plan za dalje lečenje.

Iako je kolor dopler ultrazvučni pregled lako dostupna i jeftina metoda, ona ne predstavlja zamensku metodu CT angiografiji, već samo prethodnu dijagnostičku metodu pomoću koje se indikuje da se načini CT angiografija. Uvidom u hemodinamiku, odnosno brzinu protoka krvi kroz krvni sud i procenu unutrašnje građe plaka koji sužava krvni sud doprinosi se uspostavljanju konačne dijagnoze. S druge strane, iako MR angiografija može da predstavlja komplementarnu metodu CT angiografiji uz prednosti poput odsustva jonizujućeg zračenja i nefrotoksičnih kontrastnih sredstava, ona se najčešće zasniva na tehnikama indirektnog merenja protoka krvi kroz krvne sudove. S druge strane, CT angiografija je neposredna i direktna vizualizaciona dijagnostička metoda, čija je prednost u odnosu na MR angiografiju veća prostorna rezolucija i direktan uvid u unutrašnjost krvnih sudova, što omogućava ne samo dobijanje daleko kvalitetnije slike, već i mogućnost da se analiziraju krvni sudovi značajno manjeg kalibra, kakve su i koronarne, odnosno srčane arterije.

CT koronarografija

Dr Vladimir Kecmanović : CT pregled arterija srca, odnosno CT koronarografija se primenjuje kod pacijenata kod kojih nije sa sigurnošću dijagnostikovana aterosklerotska bolest koronarnih arterija, a postoje visoki rizici i netipične tegobe sa promenama na EKG zapisu ili tipične tegobe bez promena na EKG zapisu, zatim nekonkluzivni testovi opterećenja, kod sumnje na anatomske varijetete koronarnih arterija, procene graftova nakon učinjenog aortokoronarnog bajpasa, urođenih srčanih mana, popuštanja funkcije srca bez jasne etiologije. CT angiografijom može se utvrditi anatomija krvnih sudova srca i srčanih šupljina, kvalitet zida krvnih sudova i stepen eventualne opstrukcije cirkulišućeg lumena, odnosno začepljenja, a radiološki kvalitetan nalaz CT koronarografije veoma ilustrativno prezentuje kardiolozima i kardiohirurzima sve potrebne informacije o stanju arterija koje ishranjuju srčani mišić i o stanju srčanog mišića, u cilju procene postojanja potrebe i planiranja operativnog ili drugog lečenja.

Šta je potrebno da zna lekar koji šalje pacijenta na CT angiografiju?

Dr Vladimir Kecmanović: Pre svakog CT pregleda poput CT angiografije koji zahteva intravensku aplikaciju kontrastnog sredstva neophodno je utvrditi vrednosti bubrežnr funkcije, u smislu određivanja vrednosti uree i kreatinina. U pacijenata koji boluju od šećerne bolesti, a na terapiji su lekovima na bazi metformina neophodno je 24h pre i posle planiranog pregleda obustaviti terapiju. Pacijentima sklonim alergijama potrebno je dati antialergijsku pripremu. Idealno pripremljen pacijent za pregled CT koronarografijom ima srčanu frekvencu oko 65/min, sinusni ritam. Trudnoća je apsolutna kontraindikacija sem kod vitalno ugroženih pacijenata.

Zbog svojih prednosti, CT koronarografija predstavlja visoko vrednu dijagnostičku metodu, gotovo nezamenljivu u proceni potrebe kardiohirurškog lečenja bolesnika od srčane bolesti u širokim ranije pomenutim indikacijama i stanjima.

Svaki pacijent zasigurno želi da na pregled ne mora dugo da čeka i da pregled ne bude komplikovan, da brzo sazna rezultate nalaza i da mu lekari specijalisti jasno objasne sve što ga zanima o njegovom zdravstvenom problemu.

Najbolje medicinske stručnjake sa dugogodišnjim iskustvom, koji su posebno posvećeni pacijentu, i vrhunsku, najnoviju medicinsku opremu, ima Dijagnostički centar “Affidea” u Beogradu. Ovaj centar omogućava pacijentima da brzo dođu do tačne dijagnoze, što je i te kako važno za pravovremeno određivanje odgovarajuće terapije i put ka ozdravljenju.

U ovom centru s najsavremenijom radiološkom dijagnostikom pacijenti iz Srbije, ali i iz Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore mogu veoma brzo zakazati pregled, a omogućen je praktičan pristup dijagnostičkim uslugama uz najkvalitetniju interpretaciju rezultata pregleda. “Affidea” u Beogradu je deo najvećeg evropskog lanca u oblasti radioloških medicinskih usluga “Affidea” iz Amsterdama, koji je u vlasništvu vodeće švajcarske investicione kompanije “Waypoint Capital” i ima takve zdravstvene ustanove u 16 država širom Evrope.

“Affidea” pruža oko devet miliona dijagnostičkih usluga godišnje za preko 4,4 miliona pacijenata. Sa oko 4.000 zaposlenih i oko 800 lekara specijalista zadovoljava najviše standarde u medicini.

Kompanija “Affidea” trenutno poseduje više od 220 centara za dijagnostiku i radioterapiju u 16 država Evrope, i to u Irskoj, Portugalu, Švajcarskoj, Italiji, Poljskoj, Češkoj Republici, Litvaniji, Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini (kroz Centar za radioterapiju u Banjaluci), Grčkoj, Španiji, Turskoj i Srbiji.

U ovaj prvi dijagnostički centar u Srbiji, koji je registrovan kao Specijalna bolnica iz neurologije “Affidea”, koja se nalazi na adresi Kneginje Zorke 25 na Vračaru, uloženo je oko četiri miliona evra, što i finansijski govori o ozbiljnosti investicije i prva je direktna strana investicija u zdravstvo Srbije.

U Dijagnostičkom centru “Affidea” u Beogradu je zaposlen stručni kadar, koji je prošao mnogobrojne programe obuke i usavršavanja za rad na novim medicinskim aparatima.U Centru su instalirani uređaji posljednje tehnološke generacije, kao što su magnetna rezonanca, kompjuterizovana tomografija (skener), mamograf s tomosintezom, najsavremeniji digitalni rendgen, ultrazvučna dijagnostika u premijum klasi, neurološka funkcionalna dijagnostika (EEG, EMNG) itd.

“Affidea” raspolaže s oko 200 magnetnih rezonanci, više od 140 skenera, 23 najnovija aparata za zračnu terapiju, tri gama noža, 21 PET/CT skenerom i oko 1.000 drugih dijagnostičkih aparata.

Osim vrhunske tehnologije, instaliran je i integrisani informacioni sistem, koji pruža neograničene mogućnosti razmene znanja i iskustava, kao i mogućnost zdravstvenih konsultacija sa stručnjacima iz “Affidea” sistema u celoj Evropi i svetu.

U mnogobrojnim državama u kojima posluje, “Affidea” predstavlja glavnog operatera zdravstvenih usluga u oblasti radiološke dijagnostike i radioterapije o trošku fondova zdravstvenog osiguranja, a po modelu javnoprivatnog partnerstva.

Želja menadžmenta je da “Affidea” u Srbiji postane nezaobilazna stanica u potrazi za zdravljem, kako privatnih pacijenata tako i pacijenata javnog zdravstvenog osiguranja. “Affidea” u Beogradu trenutno nema ugovor s Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja Srbije, ali se nadaju da će ih država prepoznati kao partnera.

Menadžment “Affidee” planira nastavak ulaganja i otvaranje ovakvih dijagnostičkih centara u drugim gradovima u Srbiji i regionu.

Specijalna bolnica iz neurologije Affidea Beograd
Kneginje Zorke 25  – Vračar (blizu trga Slavija) Beograd

Tel: 011 400 9 100
www.affidea.rs

Preporučujemo da pogledate video prilog :
https://www.youtube.com/watch?v=6gA_ABMRSg0&t=9s

Vaginoplastika je procedura koja ima za cilj „zatezanje“ vagine koja se opustila nakon porođaja ili usled starenja.

Vaginoplastikom se vraća zategnutost i oblik vagine koji se promenio tokom godina. Sama procedura podrazumeva uklanjanje naboranog vaginalnog tkiva, sužavanje i zatezanje vagine sa približavanjem mišića pelvičnog dna kao i sužavanje samog vaginalnog otvora. Takođe, može se ukloniti eventualni ožiljak od epiziotomije. Ova operacija se isto tako izvodi da bi se korigovao rastegnuti donji zid vagine nastao nakon porođaja, a čime se i poboljšava zadovoljstvo tokom seksualnih odnosa. Značajno je i to da se ovim postupkom poboljšava kontrola urinarnog i analnog sfinktera.

Ova metoda se može kombinovati sa procedurom Labioplastike kao i sa uvećanjem G tačke (G spot amplification).

Šta očekivati posle zahvata?

Nakon vaginoplastike može se javiti manji otok operisane regije ali pacijentkinja već sutradan ne oseća skoro nikakav bol. Otok je najveći prvog dana nakon operacije i nestaje već tokom prve nedelje. Suzdržavanje od seksualnih aktivnosti je od 4 do 6 nedelja. Konci od operacije se sami tope tokom druge nedelje. Tuširanje je moguće već nakon drugog dana. Održavanje higijene više puta dnevno sa lokalnim antiseptikom. Postoperativno terapijski uzimati antibiotike i vaginalete 5 do 7 dana.

Izvor: belmedic.rs

Čir je bolna ranica koja se stvara na sluzokoži želuca ili dvanaestopalačnog creva (duodenuma), u čijem nastajanju osnovnu ulogu ima želudačna kiselina. Normalna, neoštećena sluznica, optimalne debljine, prekrivena slojem mukusa (sluzi) štiti od delovanja kiseline koja se luči u želucu i onemogućava stvaranje oštećenja.

Međutim, bilo kakav poremećaj odbrambenih mehanizama sluznice (do kojeg može doći i nakon uzimanja određenih lekova) dovodi do oštećenja sluznice. Kada se to desi, tada sluznicu “naseljava” bakterija Helicobacter pvlori (HP) koja izaziva brojne smetnje u gastrointestinalnom traktu, — dovodi do pojave gastritisa, ulkusa (čira) pa čak i karcinoma.

Uzročnik čira – Helicobacter pylori

Helicobacter pvlori slabi zaštitnu moć sluznice želuca i dvanaestopalačnog creva i na taj način omogućava prodor kiseline u dublje slojeve želudačnog tkiva, zbog čega dolazi do stvaranja čira ili ulkusa. Ta bakterija može da opstane u ovoj sredini jer izlučuje enzime koji neutralizuju želudačnu kiselinu.

Nedavno je ustanovljeno daje Helicobacter uzročnik skoro svih peptičkih ulkusa, i to 80% želudačnih i preko 90% onih na dvanaestopalačnom crevu. Međutim, postojanje te bakterije u želucu ne znači da će obavezno da se stvori ulkus. Značajno je da se pomene daje čir na dvanaestopalačnom crevu četiri puta češći od čira na želucu a ovo oboljenje najviše napada starosnu grupu od 55 do 65 godina.

Simptomi čira

Najčešći simptom ulkusa je uporan i tup bol koji se pojavljuje i nestaje u razmacima od nekoliko dana do nekoliko nedelja. U slučaju ulkusa na “dvanaestercu”, bol se javlja 2-3 sata nakon jela, može da se pojavi i usred noći (na prazan želudac), a smiruje se uzimanjem hrane. Ako je ulkus nastao na želudačnoj sluzokoži, bol obično nastaje nakon uzimanja hrane. Pored ovih osnovnih znakova, mogu da se jave i drugi, kao što su gubitak telesne težine, slabljenje apetita, nadutost, podrigivanje, mučnina i povraćanje. Simptomi mogu da budu vrlo blagi a ponekad se uopšte ne javljaju. Ukoliko osoba odjednom oseti oštar, iznenadan bol u želucu, treba odmah da se obrati lekaru. Ono što će definitivno ukazati na postojanje čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu je pojava krvave ili crno
obojene stolice, povraćanje krvavog sadržaja ili sadržaja koji ima izgled zrna kafe ali to je već drugi stadijum oboljenja kada dolazi do perforacije (pucanja) želudačnog, odnosno dvanaestopalačnog čira. Međutim, prethodno treba da se proveri da nisu kojim slučajem neki lekovi (preparati gvozda) ili hrana (spanać) obojili stolicu u crno.

Kako se postavlja dijagnoza?

Kada se posumnja daje u pitanju ulkus, neophodno je da se poseti lekar kako bi se potvrdila dijagnoza. Lekar prvo mora da ustanovi da li je u pitanju lak ili ekstremno jak bol. To se određuje pri pregledu stomaka, u predelu epigastrijuma. Kod čiraša može da se javi i takozvani fenomen “rebound”: nakon što se naglo skloni ruka kojom se palpira stomak, bol postaje veoma jaka, što znači daje test pozitivan, . a to može da ukaže na perforaciju ulkusa i urgentno stanje pacijenta! Ukoliko se prilikom uzimanja anamneze, potvrdi da osoba ima crnu stolicu to takođe ukazuje na krvarenje ranice (čira) te je u tom slučaju neophodno da se uradi endoskopija. Pored toga, neophodno je da se uradi i test na Helicobacter pilory, analiza krvi u stolici (ukoliko je ima), biopsija…

Prognoza

Pravilnim lečenjem ulkusa smanjuje se verovatnoća da se ponovo pojavi bolest u gotovo 90% slučajeva ali je od velike važnosti da se pacijent striktno pridržava uputstava lekara, da se lečenje i terapija sprovedu do kraja, da se promeni način života i ishrane, i da se bolesnik ne izlaže stresnim situacijama.

Prevencija

U slučaju ovog oboljenja najvažnija je prevencija, a ukoliko se osoba striktno pridržava svih pravila, čir može da se spreči bez obzira na pozitivne faktore rizika. Neophodno je da se izbegavaju ili kontrolisano uzimaju lekovi koji mogu da oštete sluzokožu želuca (NSAI lekovi — nesteroidni protivupalni lekovi). Ako obolela osoba mora da uzima aspirin zbog prevencije kardiovaskularnih oboljenja, trebalo bi da odabere vrstu tog leka koja se rastvara u crevima a ne” u želucu (Aspirin pH8 ili Cardiopirin) jer je taj medikament veoma štetan za sluznicu želuca. Takvi lekovi trebalo brda se uzimaju sa mnogo tečnosti ili u toku jela. Veoma je važno da se prestane sa upotrebom alkohola i cigareta jer pogoršavaju tegobe, otežavaju i sprečavaju potpuno izlečenje a mogu čak da dovedu i do ponovnog stvaranja čira. Takođe, upotreba kalijuma ili preparata gvozda u terapiji može da nadraži sluznicu želuca te je potrebno, u saradnji sa doktorom, pronaći formu ovih lekova koja se rastvara u crevima.

Ne zna se pouzdano na koji način se širi Helicobacter pvlori, što otežava prevenciju oboljenja. Istraživači rade na vakcini protiv infekcije tom bakterijom, ali najvažnije je da se spreči čir, i to pravilnom ishranom, kontrolisanim uzimanjem lekova i zdravim načinom života, sa što manje stresa.

FAKTORI RIZIKA ZA NASTAJANJE ČIRA

– Genetski faktor
– Nulta (O) krvna grupa
– Pušenje (povećava učestalost pojave čira na dvanaestopalačnom crevu, usporava zarastanje)
– Alkohol (oštećuje sluznicu želuca)
– Upotreba lekova koji oštećuju sluznicu želuca i duodenuma
– Pozitivan nalaz na bakteriju Helicobacter pvlori
– Stres

LEČENJE

DIJETA

Lakša i izbalansirana ishrana namirnicama koje ne opterećuju želudac i duodenum, niti nadražuju sluznicu ta dva organa, prvi je korak u terapiji. Obavezno je izbegavanje kafe jer kofein podstiče gastričnu sekreciju, kao i alkohola, vrele i jako začinjene hrane.

MEDIKAMENTI

Ukoliko je potvrđeno prisustvo Helicobacter Pvlori, potrebno je da se sprovede adekvatna terapija antibioticima u kombinaciji sa blokatorima H2 receptora (Ranisan, Galitidin) ili inhibitorima protonske pumpe (Omeprol). Kada se smanje tegobe, ne srne da se prekine sa terapijom već bi trebalo da se popije propisana količina lekova.

HIRURŠKO LEČENJE

Hirurško lečenje je, zahvaljujući efikasnosti medikamentozne terapije, retko neophodno. Primenjuje se u slučajevima kada ne samo da nije došlo do izlečenja nego se ranica proširila. Osim toga, indikacija za operativno lečenje je pojava komplikacija kao što su krvarenje, perforacija i stenoza (suženje).

Izvor: sanportal.info

Kod mlađih muškaraca često mogu da se jave jednostrani ili obostrani bolovi u testisima. Bolovi mogu da budu kratkotrajni, učestali, sevajući, često refleksni. Lekari kažu da bolovi mogu da budu posledica peska ili kamenca (najčešće u mokraćnim kanalima), zatim posledica upale preponske kile (hernije).

Ali ukoliko muškarac oseća svakodnevan i stalan, tup bol u jednom testisu, i još ako je to povezano s povećanjem testisa, lekari preporučuju da se hitno obavi ultrazvučni pregled kojim će se utvrditi da li je možda reč o tumoru. Tumor testisa se često javlja kod mlađih muškaraca od 15. do 35. godine, uglavnom je zloćudan i zato je rano otkrivanje ključno kada govorimo o ozdravljenju.

Urolozi posebno napominju da ukoliko muškarac u području testisa oseti jak bol, koji je iznenadan, javlja se posle nekog fizičkog napora ili sporta i jednostran je, u tom slučaju može da bude reč o torziji testisa. Problem može da reši urolog ukoliko se pacijent javi odmah, ali ako se pacijent javi samo nekoliko sati nakon što je osetio bol, potrebna je hirurška intervencija.

Izvor: blic.rs

Ako zbog utvrđenog manjka odlučite da uzimate dodatke ishrani vodite računa da ne prekoračujete preporučenu dnevnu dozu vitamina. Trebalo bi da pazite i kako i kada uzimate vitaminske preparate i razne dodatke ishrani.

Vitamin C

Sklonost infekcijama, izražene vene, modrice, sklonost krvarenju su znakovi nedostatka vitamina C u organizmu. Manjak se može javiti pri povećanim fizičkim i psihičkim naporima, za vreme trudnoće i dojenja i kod infekcija.

Nedovoljan unos vitamina C može da dovede do avitaminoze, što se najčešće događa kod dece, alkoholičara i starijih osoba. Izraziti nedostatak dovodi do težeg poremećaja, skorbuta. Ovaj vitamin je važan jer podstiče rad imunog sistema u borbi sa virusnim infekcijama i bakterijama. Voće i povrće su bogati prirodni izvori vitamina C.

Vitamin A

Gruba, suva i nadražena koža, gubitak apetita, čest umor, slaba kosa bez sjaja, lomljivi nokti, nastanak peruti, koža sklona aknama, sve su to upozoravajući znaci nedostatka vitamina A. Stručnjaci kažu kako se njegov deficit najčešće ogleda u promenama na očima.

Vitamin D

Kod manjka vitamina D najpre će se primetiti promene na koštanom tkivu. Kod dece se uočava rahitis, a kod odraslih dovodi do osteoporoze. Preventivno se daje bebama za vreme prve prve godine života, a kod osteoporoze vitamin D se daje u kombinaciji sa kalcijumom zbog smanjena odlaganja kalcijuma u kostima. Zato se i smatra da zdravlje kostiju zavisi od ovog vitamnia, jer kosti bez njega postaju slabe, savijaju se i lome. Malaksalost, slabost, pojačano znojenje, takođe mogu da budu simptomi manjka ovog vitamina.

Vitamin E

Deficit vitamina E u organizmu se ne pokazuje toliko vidljivim soljnim znacima, nego su simptomi uočljivi u krvnoj slici, pa je tako pokazatelj nedostatka vitamina E manja količina crvenih krvnih zrnaca.

Vitamini grupe B

Kod nedostatka vitamina B1 simptomi su neurološke smetnje, slabost i grčenje mišića, gubitak pamćenja, nastanak edema. Simptomi mogu da uključuju i gubitak apetita, razdražljivost i poremećaje u sistemu za varenje. Kod potpunog nedostatka dolazi do bolesti beri – beri.

Deficit vitamina B2 vidljiv je u uglovima usana, oko kojih se učestalo javljaju rane i oštećenja kože. Kada ga nema dovoljno u organizmu dolazi do iritacije očiju koje se naročito ispoljavaju smetnjama na svetlu. Oči su umorne i osetljive na svetlost. Javljaju se takođe, teškoće u zarastanju rana, alergijske reakcije i upalne promene na koži.

Deficit vitamina B3 ogleda se u mnogim znacima kao što su mišićna slabost, opšti umor, gubitak apetita, problemi sa probavom i različiti problemi sa kožom. Hronični nedostatak vitamina B3 izaziva bolest pelagru čiji su simptomi promene na koži, dermatitis i poremećaji nervnog sistema.

Nedostatak vitamina B6 se javlja kod dijabetičara, starijih osoba, trudnica i dojilja. Manjak B6 vitamina je povezan sa oboljenjima bubrega, grčevima u rukama i nogama, javljaju se upale kože, razdražljivost, nesanica i anemija. To je vitamin koji reguliše promene raspoloženja, PMS i brojne mentalne poremećaje.

Za zdravu kožu, kosu i nokte zaslužan je vitamin B7, pa na njegov nedostatak izaziva promene na koži i kosi ( ljuštenje kože, ospi, ispadanje kose, gubitak apetita, umor).

Folna kiselina ili vitamin B9, je važna za sintezu DNK, pa u prevenciji defekata neuralne cevi kod novorođenčadi. Deficitarnost se javlja kod trudnica, žena koje uzimaju kontracepciju, osoba sa probavnim tegobama i kod alkoholičara. Veći nedostatak folne kiseline u organizmu može da dovede do megaloblastične anemije, koju označava nedovoljan broj crvenih krvnih zrnaca.

Još jedan vitamin iz B grupe važan je za proizvodnju genetskog materijala DNA, a to je B12. Nedostatak tog vitamina se javlja najčešće kod trudnica, dojilja, alkoholičara, a znakovi deficita su gubitak težine, bolovi u leđima, trnci u rukama i nogama.

Izvor: S media

Nadbubrežna žlezda se sastoji iz kore i srži, a oba dela luče veoma značajne hormone. U kori se luči kortizol, Aldosteron i androgene nadbubrežnog porekla. Povećano lučenje korizola dovodi do tzv Cushingovog sindroma, aldosterona do Connovog sindroma a andogena do adrenogenitalnog sindroma.

U srži nadbubrežne žlezde luči se adrenalin i noradrenalin, a povećano njihovo lučenje najčešće uzrokovano tumorom srži dovodi do feohromocitoma.

Cushingov sindrom najčešće je uzrokovan hiperplazijom (uvećanjem) kore, pojavom adenoma kore (benignog tumora), a najređe i ujedno najteže oboljenje je uzrokovano karcinomom kore nadbubrežne žlezde. Svi uzroci uglavnom dovode do manje ili više izraženih znakova hiperkortizolizma (povećanog lučenja kortizola), a to su:

• Hipertenzija (povišen krvni pritisak)

• Hiperglikemija (porast šećera u krvi,granično ili slika dijabetesa)

• Gojaznost tzv centralnog tipa (mesečasto lice, zadebljanje vrata iznad vratne kičme tzv „bivolja grba“, gojaznost ramenog dela i gornjeg dela grudnog koša, sa izraženim strijama ljubičaste boje na prednjem trbušnom zidu, prepone, gornji deo butine i nadlaktice). Kod žena takođe zbog povećanog lučenja muških polnih hormona nastaje povećana dlakavost lica,grudnog koša, a polna dlakavost je muškog tipa. Uz ovaku gojaznost dolazi do izražaja istanjeni atrofični ekstremiteti (ruke i noge).

Višak kortizola takodje dovodi i do psihičkih promena, ne retko se zatraži pomoć psihijatra.

Dominiraju i kožne promene, crvenilo lica, pojave petehija, hematoma (potkožna krvarenja), akne, ekcemi…).

Dijagnoza se postavlja testiranjem funkcije kore, odnosno merenjem kortizola u krvi, a može se meriti i u urinu i pljuvačci, a morfološka dijagnoza snimanjem (ultrazvuk,CT i /ili MRI nadbubrežnih žlezda).

Napominjemo da se ultrazvukom može prikazati samo uvećana nadbubrežna žlezda, a CT i MRI je prikazuju i u normalnoj veličini.

Lečenje je hirurško odstranjenje izmenjene kore.

Piše: Prof.dr Lj.Todorović-Đilas

Izvor: poliklinikaconsilium.com

Pojačana maljavost predstavlja prisutnost većeg broja malja na mestima gde se normalno nalaze ili pojačan rast malja kod žena, na mestima koje nisu kod žena karakteristične, tj. pripadaju muškom tipu maljavosti. Pojačana maljavost može biti fiziološka, odnosno nije manifestacija hormonskog disbalansa. Međutim, ako se javi iznenada i pojačava se tokom vremena i ima drugih kliničkih manifestacija, onda se radi o hirzutizmu.

Šta je to hirzutizam?

Hirzutizam predstavlja prekomerni porast dlaka kod žena na delovima tela gde je dlaka pod androgenom kontrolom i gde se viđa terminalna, crna, dlaka kod muškaraca posle puberteta. Ove regije su: nausnice, brada, grudi, donji deo stomaka i unutrašnja strana natkolenica. Do pojačanog rasta dlaka često dolazi kod endokrinih oboljenja. U osnovi ovih poremećaja, a najčešće su to oni u okviru sindroma policističnih jajnika, nalazi se hiperandrogenizam, i on se kod većine obolelih može dokazati biohemijskim analizama krvi i/ili urina. U malom procentu slučajeva, ove analize postaju nedovoljno osetljive da bi se pomoću njih mogao utvrditi uzrok hirzutizma. Takođe, pojačana maljavost može biti posledica nasledne strukture kože, u kojoj su ćelije kože osetljivije na hormone u krvi. Tada su sve analize hormona uredne, a problem postoji. Često je u pitanju nasledna sklonost, kada osoba navodi da i članovi porodice imaju sličan problem. U ovim slučajevima maljavost je pojačanog stepena konstantno i ne pogoršava se tj. ista je od dobijanja sekundarnih polnih karakteristika u pubertetu i adolescenciji. Izvesno pogošanje u ovim slučajevima evidentno je posle 40. godine a posebno posle menopauze, kada se i kod žena koje nisu imale pojačanu maljavost ona javlja.

Koji su sve uzroci zbog kojih dolazi do pojačane maljavosti?

Uzroci koji dovode do nastanka hirzutizma kod odraslih žena su: Cushingov sindrom, sindrom policističnih jajnika, hiperinsulinemija, hipotireoza, hiperprolaktinemija, itd. U nastanku hirzutizma pored rasnih, kulturnih i socijalnih uticaja, i psihološki faktori imaju značajnu ulogu. Pojedini autori smatraju da, za hirzutizam, stres može istovremeno predstavljati i uzrok i posledicu. Veoma retko (manje od 1% slučajeva) hirzutizam može biti izazva i tumorima jajnika. Upotreba jednog broja kontraceptivnih pilula može dovesti do nastanka hirzutizma. Kod jednog broja pacijentkinja govorimo o idiopatskom hirzutizmu kada nije moguće i pored brojnih ispitivanja, pronaći razlog nastanka hirzutizma.

Koliki je uticaj genetike?

Rezultati molekularnih i genetskih ispitivanja ukazali su na značajnu povezanost polimorfizma na određenim genskim lokusima sa pojavom sindroma policističnih jajnika kod osoba s hirzutizmom. Istovremeno, utvrđena je značajna povezanost izmežu genskih varijacija i nivoa ukupnog testosterona u nastanku sindroma policističnih jajnika i hirzutizma. Takođe, deficit jednog broja enzima ima veoma važnu ulogu u nastanku hirzutizma.

Gde je ona najizraženija kod žena, a gde kod muškaraca?

Kod žena hirzutizam se najčešće manifestuje na: nausnicama, bradi, grudima, donjem delu stomaka i unutrašnjoj strani natkolenica. Kod muškaraca ne možemo govoriti o hirzutizmu već o pojačanoj maljavosti. Povećana maljavost može imati veliki psihosocijalni efekat kako kod ženskog tako i kod muškog pola.

Da li je to hormonski poremećaj?

Pojedini autori pod sindromom policističnih jajnika podrazumevaju udruženu pojavu gojaznosti, amenoreje, hirzutizma i neplodnosti. Savremena dijagnostička sredstva omogućila su otkrivanje ovog sindroma kod određenog broja, inače zdravih žena. Pored poremećaja u lučenju gonadotropnih hormona i androgena, nivo estrogena može biti povišen ili nepromenjen, dok nivo LH i odnos LH/FSH rastu. Često je prisutna nasledna predispozicija za insulinsku rezistenciju koja zajedno sa gojaznošću dovodi do daljeg razvoja hiperandrogenizma, dislipidemije, hipertenzije i dijabetesa tip 2. Svi ovi razlozi predstavljaju faktore rizika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja.

Koliko žena pati od pojačane maljavosti i koliko muškaraca? Koliko je rasprostranjena?

U SAD hirzutizam je čest. Procenjuje se da se manifestuje kod svake dvadesete žene u reproduktivnom periodu. Familijarno javljanje hirzutizma najčešće se viđa na jugu Evrope i na jugu Azije.

Da li je istina da antibebi pilule smanjuju maljavost?

Kontraceptivne tablete imaju značajno mesto u lečenju hirzutizma. Međutim, treba imati na umu da jedan broj ovih preparata može pogoršati već postojeće stanje. Pre započinjanja lečenja neophodan je pregled dermatologa, ginekologa i endokrinologa koji će zajedno pronaći najbolji terapijski modalitet.

Da li je istina da se maljavost češće javlja kod tamnoputih žena?

Familijarni hirzutizam se najčešće viša kod belaca koji imaju tamniju boju kože. Retko se viđa kod stanovnika subsaharske Afrike, afroamerikanaca i indijanaca.

Kako se leči maljavost i da li može potpuno da se sanira?

Neophodno je da se kod svakog pacijenta sa pojačanom maljavošću razmotri postojanje hormonskog disbalansa i da se u saaradnji sa ginelogom i endokrinologom utvrdi neophodnost hormonske terapije. Samo uklanjanje dlake, uz hormonsku terapiju ako je neophodna, može se postići najefikasnije laserskom fotoepilacijom koja ima daleko najbolje rezultate u poređenju sa depilacijom voskom, brijanjem, korišćenjem pincete ili uklanjanjem dlake elektrokauterom. Komparacijom nekoliko vrsta lasera koji se koriste u laserskoj fotoepilaciji najbolji rezultati pstignuti su primenom aleksandritnog ili pojedinih diodnih lasera. Neophodan uslov za lasersku fotoepilaciju je da osoba ima crnu dlaku i svetlu kožu kao i da se pridržava uputstava koje će dati dermatolog pre započinjanja terapije. Na tržištu postoji veliki broj IPL aparata (engl. Intense Pulse Light) za epilaciju, koji imaju daleko slabiji efekat u odnosu na laser i veći rizik od nastanka opekotina. Naravno, preduslov za uspešnost intervencije je obučenost dermatologa koji obavlja intervenciju, efikasan aparat i pre svega dobra saradnja između pacijenta i lekara.

Trajna epilacija – koliko je zapravo delotvorna?

Trajnost je još uvek tema za diskusiju. Ono što su studije pokazale jeste dugotrajnost, merena godinama. Ukoliko postoji hormonski poremećaj epilacija laserom je efikasna, ali ne kao kod osoba bez hormonskog poremećaja. Efikasnost tretmana je individualna i kod osoba s urednim hormonskim statusom je 75-95%.

Pišu: dermatolozi ordinacije DERMATIM

To je najčešća vrsta obolenja sa pojačanom funkcijom štitaste žlezde – hipertireozom. Kod te bolesti cela štitnjača radi pojačano, tj stvara hormone u višku. Neposredni uzrok ove pojačane funkcije je pojava jedne materije iz grupe antitela koja putem krvi nagoni štitastu žlezdu da radi prejako. Bolest se nekoliko puta češće javlja kod žena nego kod muškaraca.

Kako se ispoljava?

Simptomi – tj šta pacijent oseća:

• lupanje srca, znojenje, zamor, ne podnošenje toplote, nervoza, preosetljivost, mršavlje uz očuvan ili pojačan apetit, učestale stolice, opadanje kose

Znaci bolesti – šta lekar (i pacijent i okolina) vidi registruje:

• ubrzan puls, topla i vlažna koža, podrhtavanje prstiju ruku, «razrogačene» oči (kod oko 50% ovih bolesnika), uvećana štitnjača na vratu, gubitak telesne težne, izmeren.

Napomena: ne javljaju se uvek svi simptomi ili svi znaci, a nekada se javljaju i neki sasvim suprotni.

Kako se potvrdjuje dijagnoza?

1. povišeni su tireoidni hormoni u krvi, snižen je «tureostimulantni hormon» (TSH), povišena su antitela koja stimuliraju štitnjaču (TRAb),

2. na ultrazvuku štitasta žlezda je uvećana, slabije se ističe u odnosu na okolinu (hipoehogena)

3. na scintigrafiji (radioizotopska slika) žlezda se jako ističe, hiperaktivna je

Kako se leči?

Na tri načina:

1. lekovima (sprečavaju stvaranje tireoidnih hormona i aktivnost TRAb): kod nas se nalaze Favistan (Tiastat) i propiltiouracil.

2. Radioaktivnim jodom (popije se obično jedanput u Nuklearnoj medicini)

3. Operativno

Sva tri načina imaju prednosti i nedostatke – zahtevajte od nas da Vam ih iznesemo.

Izvor: poliklinikapaunkovic.com