Prema jednoj legendi, đurđevak je nastao od suza koje je Eva isplakala kada je morala da napusti rajski vrt. Priča povezanih s ovim cvetom ima sijaset, a većina njih veliča očaravajuću lepotu ljupkih zvončića.

Đurdevak potiče iz severne Azije, Evrope i istočnih delova SAD. Raste u senovitim hrastovim šumama i brdskim livadama, ali i kao kultivisana biljka u baštama i okućnicama, Cvetnu dršku obavijaju tamnozeleni kopljasti listovi, iz kojih izviruju ljupki mirisni cvetići raspoređeni u grozdove, koji se pojavljuju u maju. Svaki od njih sastoji se iz šest snežnobelih latica (postoje ružičasti varijeteti) koje mu daju zgled zvončića. Plod je narandžasta li crvena bobica prečnika od 5 do 8 mm, koja sadrži nekoliko velikih braonkastih semenki. One, međutim, ne služe za reprodukciju: đurđevak se razmnožava preko podzemnog stabla – rizoma, koji se vrlo brzo širi stvarajući nove kolonije biljaka, pa je pravi izbor ukoliko je potrebno da se površina ozeleni za kratko vreme.

Đurđevak kao lek

Gotovo svi delovi đurđevka važna su sirovina u farmaceutskoj industriji, koja ih najviše koristi za proizvodnju lekova za srčana oboljenja: medikamenti koji u svom sastavu imaju durđevak primenjuju se za jačanje i regulisanje funkcija srca i u terapiji oboljenja krvnih sudova. U narodnoj medicini đurđevak se upotrebljava u obliku tinkture, kao sredstvo za umirenje bolova i u slučaju upalnih procesa. U Nemačkoj se durđevak široko primenjuje u alternativnoj medicini: vrlo popularan preparat “Hartman protiv paralize” pravi se od cvetova ove biljke i koristi za ublažavanje posledica moždanog udara.

Đurđevak je vrlo popularan medu ljubiteljima cveća, pa je čest stanovnik vrtova širom sveta. Vrlo je otporan i nezahtevan, ne smeta mu ni ako je zemlja slabijeg kvaliteta, a uspeva čak i ispod drveća, gde zbog jake senke ne raste ni trava. Pogodan je za ivičnjake i kamenjare, mada se može uzgajati i u saksiji.

Oprez nije na odmet

Đurđevak je biljka koja sadrži otrovne glikozide i alkaloide, koji uzrokuju jak proliv, povraćanje i opštu slabost. Trudnice i deca ne bi trebalo da dodiruju ovaj cvet.

izvor: cajeviza.net

U Indiji cvet jasmina simbol je boga Višne. Sastojak je  parfema koji pretenduju da budu vrhunski. Iz Kine se raširila moda spravljanja čaja od njegovih suvih cvetova. Ulje jasmina aromaterapeuti smatraju za jedno od najvrednijih i svakako najskupocenijih esencijalnih ulja.

Kada su , već ostarelog, Nikola Makijavelija pitali da li bi voleo da se vrati u svoju voljenu Firencu on je odgovorio: „Voleo bih samo da još jednom pored mene prođe neka od sestara Gucci, jer zbog njihovog mirisa vredi živeti.“ Taj miris zbog koga vredi živeti bio je jasmin.

Mirisni žbun tamno zelenih listova i blistavo belih cvetova, već hiljadama godina pleni i zaokuplja maštu ljudi od dalekog Orjenta do Mediterana. Njegova postojbina su daleka Kina i Indija. Danas, on se plantažno uzgaja u Alžiru, Maroku, Egiptu, Turskoj, Italiji i Francuskoj gde su plantaže ove plemenite biljke pod kontrolom kompanije Chanel. Tamo se dobija najkvalitetnije i naskuplje ulje jasmina.

Cvetovi se beru samo dva dana u toku godine u vremenskom intervalu od 4:15h   do 7:30h. Veruje se da je u tom trenutku energetska i mirisna potencija ulja jasmina najveća. Ono što se tada sakupi predstalja celokupnu godišnju berbu od koje se dobija, posebnom enflerage tehnikom, skupoceno absolut ulje. Stakleni ramovi mažu se masnoćom i posipaju cvetovima, koji se menjaju sve dok se podloga ne zasiti mirisom. Nakon toga posebnim rastvaračem se odstranjuje masnoća i dobija se čisto esencijalno ulje jasmina koje košta oko 60 000 dolara po litru.

Ta enormna cena. za koju možete kupiti stan u centru grada ili skupoceni sportski automobil, načinila je od jasmina statusni simbol, sinonim za raskoš i blagu dekadentnost. Ako želite da i vi osetite veličanstvenost jasmina probajte sa antologijskim Chanel 5 ili čuvenim parfemom Jean Patu-a, Joy. U jednom mililitru ovog parfema nalazi se tačno 10 600 cvetova.  Njegov miris, za koga u Indiji smatraju da simbolizuje zabranjenu ljubav na mesečini, zaveo je mnoge. Poslednja egipatska faraonka Kleopatra , potapala je jedra svojih brodova u ulje jasmina, kako bi joj vetar zanosno mirisao dok, sa svojim ljuibavnikom Markom Antonijem, plovi Nilom. Upravo iz egiparske oaze Fajum jasmin će doći u Evropu, gde su ga preneli Maori.

Iako su danas sintetički mirisi potisnuli prirodna ulja iz parfimerske industrije, aromaterapija sve više postaje trend. Ova čudesna tehinka popravljanja fizičkog i emotivnog stanja, koristi isključivo prirodna esencijalna ulja.

Aromaterapeuti ulje jasmina koriste protiv menstualnih grčeva i olakšavanje porođaja. Nekoliko kapi ovog skupocenog ulja rastvorenog u 30 mililitara jojobinog ili bademovog nosećeg ulja, predstavlja jedan od najcenjenijih preparata za negu suve i osetljive kože, naročito one koja je sklona crvenilu. Posebno se preporučuje kada je potrebno koži vratiti elastičnost i mekoću.

Kada 4 kapi ulja jasmina pomešate sa 4 kapi ulja mandarine i 3 kapi ulja sandalovog drveta i sipate ih u svoju kupku to će vas, prema aromaterapeutskim priručnicima, osloboditi inhibicija, probuditi vašu maštu i podstaći kreativnost.

Jasmin ima osobinu da otklanja mračna raspoloženja i oslobađa podsvesne želje. Ovo je ulje optimizma, životne radosti i euforije.

Ako baš jasmin zamiriše iz vaše mirisne lampe-isparivača, vi i vaši prijatelji osećaćete se samouvereno i raspoloženo za druženje. Stučnjaci za aromaterapiju kažu da jasmin sivi dan pretvara u karneval.

Iako mnogima ove tvrdnje izgledaju pomalo luckasto, svi mi znamo da nas miris, baš kao i muzika, može oraspoložiti i učiniti da osetimo zadovoljstvo i samopouzdanje.

Jedna kap jasmina, koju ste urljali na potiljak, ispod kose, učiniće od vas kraljicu zabave. Osećaćete se posebno i jedinstveno, jer ovo ulje na svakoj koži miriše drugačije. Upravo ta činjenica podstakla je Koko Šanel da jasmin odabere kao noseću notu svog čuvenog parfema koji je postao kulturološki fenomen. Ona je tvrdila da žena treba da miriše na sebe, a ne na cveće.

Momčilo Antonijević

Izvor: snagabilja.rs

Za lečenje posekotina, ogrebotina i rana u narodnoj medicini najčešće se koristi oporo bilje bogato antiseptičnim i antibiotskim sastojcima (fitoncidi). Većina sadrži i jedinjenja koja uništavaju ili sprečavaju razvoj nekih mikroorganizama tako da nema bojazni ni od inficiranja rana.

Ako se pravilno koriste, ove lekovite trave su potpuno bezbedne pa pacijente, zbog manjih povreda, ne mora da odlazi lekaru. Obično su to hajdučka trava, petrovac, neven, brestova kora, bosiljak, beli i crni luk. Evo još jedne veoma bitne biljke koju od srca preporučujemo.

Krin – latinski naziv  Lilium candidum , potiče iz Sredozemlja i raste do visine 100-140 cm. Cvet mu je levkast, prilično krupan i postavljen je vodoravno na stabljici na kojoj u sredini sezone tačnije u junu i julu bude otvoreno čak do 30 krunica. Ima veoma karakterističan beo cvet, širokih i dugih latica i žuti tučak sa prašnicima. Ponekad se na njima nalaze i svetlo roze tačke.

Spada u veoma dekorativno i omiljeno cveće. Neki delovi cveta beli ljijan imaju lekovito dejstvo, kao što su list, cvet i lukovica.

Bogat je vitaminom C, taninom, etrskim uljem. A lukovica pored toga sadrži i holin, fitosterol i gorke materije.

Ljiljan ili krin kao lek koristi se za :

protiv bolova prouzrokovanih čirevima

kao ulje za opekotine i promrzline

kod upale uha i nosa

kao melem za ispiranje rana i posekotina- recept

u posudu stavite oko 20 usitnjenijih cvetova krina i dodate oko 1 litar komovice. Zatvorite i posle tri dana procedite. Dobijenu tečnost koristite. A možete da je i utrljavate u bolne vene dva puta dnevno ako odstoji nekih 10 dana.

Recept protiv opekotina

Ako 50 cvetova ljiljana stavite u čistu i suvu teglu i prelijte litrom maslinovog ili bademovog ulja, povežete dvostrukim slojem gaze i pokrijete tacnom, nakon dvadeset dana dobićete izvanredno mirisno ulje koje je čudesan lek protiv opekotina, ali i za negu lica i tela.

Izvor: kodren.com

Čaj i sirup deluju protiv kašlja, kao i kod upale grla i bronhitisa. Smrvljeni listovi mogu da se koriste kao obloga, jer hlade i smanjuju otok, a prokuvani u sirćetu pomažu kod gihta

ZA MIRIŠLjAVU LjUBIČICU (Viola odorata), koja “boji” proleće, malo ko zna da ima lekovita svojstva. Sa neobičnim cvetovima, kao vesnik buđenja prirode, javlja se u martu i traje do kraja aprila, iako može ponovo da procveta u jesen. Grci su ovaj skromni cvetak smatrali simbolom plodnosti, stari Rimljani su uživali u njenom slatkom vinu, a ostalo je zabeleženo da je bila omiljena Napoleonu.

U hrišćanstvu predstavlja simbol vladavine i autoriteta, pa se nalazi na svešteničkim i kraljevskim odorama. Plava ljubičica simbolizuje Isusa Hrista, a bela Devicu Mariju. Kod nje su lekoviti ne samo cvetovi, već i listovi, ali i ostali delovi. Prikuplja se u martu i aprilu, osim korena koji se vadi od 15. oktobra do polovine novembra. Cvet i listovi se suše na prozračnom mestu, a koren se naniže u obliku venca i suši na vazduhu.

Cvetovi sadrže specifično salicilno jedinjenje cijanin, belančevine, gumu, šećer, sluz, eterično ulje. U korenu se nalazi karakterističan violin, sastojak koji nadražuje želudac, ali i saponini za omekšavanje sluzi i lakše iskašljavanje. Zbog karakterističnog sastava koren se preporučuje za lečenje vena, reumatizma, slabe cirkulacije. Pogodan je i za tretiranje suve i osetljive kože, kao i protiv bora.

Poznati nemački narodni lekar Knajp tvrdi da su čaj i sirup od ljubičice delotvorni protiv kašlja, a posebno kad je posledica tuberkuloze. S druge strane, ima umirujuće dejstvo pa ublažava histeriju, hipohondriju, nervozu, lupanje srca praćenog osećajem straha i teškim disanjem. Preporučuje se i kod grčeva, ali i nesanice i glavobolje. Kod upaljene sluzokože usta savetuje se ispiranje čajem od ljubičice, a umivanje njime pomaže kod upale očiju i kapaka.

Čaj se priprema od suve mešavine listova, cvetova i korena biljke. Dve kašičice se prelije sa 2,5 dl hladne vode, stavi na ringlu da provri i kuva pet minuta. Procedi se i malo ohladi, doda se kašičica meda, po mogućstvu od lipe, žalfije ili vresa, promeša i pije kod upale grla ili bronhitisa, tri puta dnevno jedna šolja.

Za proširene vene se takođe preporučuje čaj od ljubičice, ali drugačije spremljen. Pola šolje svežih cvetova prelije se sa 2,5 dl kipuće vode, poklopi i ostavi da se zagreje. Zatim se procedi i pije dva puta dnevno posle jela. Suvi listovi biljke koriste se kao obloga, jer hlade i smanjuju otok. Prokuvani u sirćetu delotvorni su i kod gihta.

Sirće od ljubičice se koristi u narodnoj medicini za lečenje glavobolje. Sprema se tako što se šaka cvetova stavi u sirće, jednom prokuva i ostavi da odstoji sat do dva. Njime se trljaju slepoočnice ili se stavlja kao oblog, a glavobolja sa osećajem vrućine prestaje, tvrde dobri poznavaoci.

SIRUP ZA JAČANjE SRCA

Kilogram dobro izgnječenih cvetova ljubičice prelije se litrom kipuće vode i ostavi da odstoji 10 sati. Nakon toga se procedi, zagreje do ključanja, a zatim prelije na još kilogram sveže ubranih cvetova. Ponovo se ostavi deset sati, a isti postupak se ponavlja najmanje dva-tri puta. Što više, to bolje.

Na kraju se dobijeni sok dobro zagreje, ohladi i doda mu se med. Meša se tako da masa bude gusta, nalik sirupu. Uzima se kod nesanice, za rastvaranje sluzi u disajnim organima, kao i za jačanje srca. Ako je sirup mnogo jak, može da se razblaži ječmenom vodom, lekovito dejstvo se ne smanjuje.

Izvor:novosti.rs

Osim što ruža lepotom cveta izaziva divljenje, kraljica cveća ima i lekovite osobine, naročito vrste Rosa gallica i Rosa centifolia. Ulje i čuvena ružina vodica dobijaju se iz latica koje sadrže etarska ulja, galni tanin, šećer, karotin, limunsku, jabučnu, vinsku i ćilibarnu kiselinu kao i minerale i soli.

Koristi se:
* da zaustavi razmnožavanje mikroorganizama
* za lečenje zapaljenja kože i sluzokože
* da ublaži oboljenja usta i grla
* za ishranu
Ružin cvet (Rosae flos) se bere od maja do kraja avgusta, po sunčanom vremenu. Dovoljno je da skinete latice i pupoljke, a sa latica da odstranite žućkasti trougao u donjem delu (može da bude gorak). Za pripremanje preparata možete da ih upotrebite odmah ili da ih osušite. Ako odlučite da osušite latice i pupoljke, operite ih, rasporedite po čistom stolnjaku, sušite u hladovini i upakujete u platnene kesice.
Od svežih latica pripremaju se ružin med, sirup i voda za grgljanje, a domaćice na Balkanu spremaju i slatko – poslasticu, ali i lek za ispucale usne.
Predlažemo vam da ne propustite priliku da pripremite nekoliko ružinih preparata po receptima starih majstora.

Ružina vodica

– 2-3 šake očišćenih ružinih latica
– 1/2 kašike glicerina
– 2–3 dl provrele vode
Latice stavite u vatrostalnu posudu (ne metalnu), prelijte vodom i nekoliko puta pritisnite varjačom da sve budu potopljene. Posle šest sati procedite kroz gazu, dobro pritiskajući latice da i iz njih iscedite sav sok. U dobijenu tečnost umešajte glicerin, dobro promešajte i sipajte u flašu. Ružinu vodicu upotrebljavajte kao miris ili dodajte po nekoliko kapi da ukus kolača bude interesantniji.

Slatko

– litar vode
– 60 g crvenih latice majske ruze
– kilogram šećera
– limunov sok ili kesica limontusa
U provrelu vodu dodajte latice i kuvajte 15 minuta na srednjoj temperaturi. Dodajte šećer i limunov sok ili limontus i kuvajte povremeno skidajući penu. Kada gustina bude dovoljna i smesa “staklasta”, sklonite slatko s vatre, skinite svu penu, pokrijte vlažnom krpom i tek sutradan naspite u teglice. Dobro zatvorite i čuvajte na tamnom i hladnom mestu.
SAVET PLUS: Kad dodate ruže, provrela voda će najpre da pozeleni, ali čim dodate šećer i limunov sok, smesa dobija boju rubina.

Med

– 200 g meda
– šoljica ružinih latica
Oprane, dobro osušene i očišćene latice sitno iseckajte i umešajte u med. Smesu sipajte u dve tegle i stavite u lonac s vodom. Zagrevajte postepeno da se med rastopi i pomeša s laticama, ali pazite da temperatura vode ne bude viša od 60 stepeni. Otopljen med možete da procedite, mada nije neophodno. Kašičicu meda razmutite u čaši vode, dva-tri puta dnevno, grgljajte i progutajte.

Kupka protiv stresa

– šoljica ružinih latica ili vodice
– šoljica kokosovog mleka
Napunite kadu toplom vodom, dodajte latice ili ružinu vodicu i kokosovo mleko. Opuštajte se 10-15 minuta, a potom se istuširajte običnom vodom.

Očistite krv

– decilitar vode
– 6-7 suvih pupoljaka ruže
Pupoljke prelijte provrelom vodom, poklopite i sačekajte 10 minuta. Procedite, dodatajte kašičicu meda i pijte pola sata pre jela.
SAVET PLUS: Čaj može da se pije i protiv obilnih menstruacija, nesvestica, vrtoglavica i glavobolja.

Smirite upalu desni

– 125 g svežih latica ruže
– litar vinskog sirćeta
Latice stavite u teglu, prelijte sirćetom i zatvorite. Posle devet dana procedite i sirće upotrebljavajte više puta dnevno za ispiranje upaljenih desni.

Tonik za oči

– 0,5 dl ružine vodice
– 2 dl vode
– 7-8 pupoljaka ruže
U emajliran lončić stavite pupoljke ruža i vodu, poklopite i zagrevajte da provri. Smanjite temperaturu, skinite poklopac, ostavite da ključa minut-dva, sklonite s ringle, procedite i stavite u frižider da se ohladi. Pre korišćenja u tečnost dodajte ružinu vodicu. Tonik iskoristite za tri dana, a ova količina je dovoljna za tri do osam ispiranja umornih i iritiranih očiju.
NAPOMENA: U 0,5 dl ružine vodice direktno možete da dodate 2 dl destilovane ili prokuvane vode, bez ružinih pupoljaka. Tečnost čuvajte u flašici bez bojazni da će da se pokvari i koristite kad vam zatreba

Ivor: .biljeizdravlje.rs