Za sve one koji se najpre opredeljuju za alternativnu medicinu i veruju da se mnogi lekovi mogu pronaći u prirodi, preporuka je da pronađu lekove koji će im pomoći i u snižavanju krvnog pritiska. Uz prirodne lekove za krvni pritisak, veoma je važna pravilna i zdrava ishrana sa malo soli, kao i redovna fizička aktivnost, ali i odvikavanje od cigareta i alkohonih pića i energetskih napitaka. Postoji nekoliko prirodnih lekova za krvni pritisak, a od čoveka zavisi koji će izabrati i da li će ga se redovno pridržavati, jer jedino konstantno konzumiranje prirodnog leka dovešće do regulisanja krvnog pritiska.

Za naše pretke beli luk je bio neizostavan dodatak ishrani, a u filmovima se koristi kao efikasano rešenje u borbi protiv vampira. Osim što je dobar protiv prehlade i gripa, svakodnevna upotreba jednog ili dva čena belog luka koji su izmrvljeni može dovesti do snižavanja krvnog pritiska. Dva puta dnevno možete piti sjedinjene 4 kapi soka od belog luka sa 4 kašičice vode.

Takođe, svakoga jutra možete popiti pola limunovog soka razmućenog u čaši tople vode na prazan stomak kako biste regulisali pritisak. Efikasan prirodni lek za regulisanje krvnog pritiska jeste i kokosova voda, ali i kokosovo ulje koje možete koristiti u pripremanju hrane.

Dok se tokom letnjih dana rashlađujemo lubenicama i borimo sa njenim semenkama, semenke možemo iskoristiti za stvaranje smese koja će nam pomoći pri regulisanju krvnog pritiska. Za ovu smesu je potrebno samleti sušene semenke lubenice i lomljena zrna integralne pšenice i konzumirati dva puta dnevno, ujutru na prazan stomak i ponovo uveče.

Da bi ovi prirodni lekovi imali efekta, važno je biti istrajan i konzumirati ih u tačno predviđeno vreme, a onda će i rezultati vremenom doći.

Izvor: saveti.rs

Odavno je poznato da riblje ulje može ublažiti simptome artritisa i da je korisan dodatak za bolji razvoj mozga deteta.

Sada istraživanja pokazuju i da riblje ulje pomaže pušačima da ostave cigarete, ali i u prevenciji i lečenju brojnih bolesti.

Lekari trenutno preporučuju da se riba na trpezi nađe barem dva puta nedeljno, od čega bi barem jednu porciju trebalo da čini morska, masna riba, poput tune ili bakalara.

Iako omega 3 masne kiseline, koje ih čine tako moćnim saveznicima, mogu da se nađu u zelenom lisnatom povrću, integralnim žitaricama i orasima, riba je najbogatija ovim nutrijentom.

Evo zašto bi trebalo da redovno jedete ribu:

Pomaže

Brojna istraživanja pokazala su da riblja ulja popravljaju dečje sposobnosti učenja, ali i njihovo ponašanje, a naročito korisnim pokazala su se kod dece sa ADHD i teškoćama u učenju.

Nedavno je istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Oksfordu pokazalo da suplementi omega 3 mogu poboljšati ponašanje i čitanje dece, ukoliko se uzimaju tokom 16 nedelja.

Sprečava srčani udar

Omega 3 masne kiseline smanjuju zapaljenja arterija koja dovode do srčanih udara, a deluju i kao antikoagulant koji poboljšava protok krvi. Postoje i dokazi da normalizuje neravnomeran srčani ritam.

Popravlja pamćenje

Suplementi omega 3 smatraju se odličnim za poboljšavanje kognitivnih funkcija.

Studija objavljena u žurnalu “Neurology” otkrila je da ishrana bogata omega 3 može povećati volumen dela mozga odgovornog za pamćenje i zaštitu od demencije.

Takođe, veruje se da smanjuje stvaranje plaka u mozgu koji se povezuje sa Alchajmerovom bolešću.

Za bolji vid

Čudesna svojstva ribljeg ulja osećaju se i kod osoba koje gube vid. Eksperimenti sprovedeni na Univerzitetu Harvard dokazali su da omega 3 smanjuje šansu od degeneracije makule izazvane starenjem, koja je glavni uzročnik slepila kod starijih osoba. Takođe, pomaže i u zaštiti od sindroma suvih očiju.

Za fleksibilnije zglobove

Riblja ulja olakšavaju bolove kod obolelih od reumatoidnog artritisa.

Protivzapaljenska svojstva omega 3 najbolje dolaze do izražaja, ako se uzimaju nekoliko meseci.

Takođe, riblje ulje pomaže i u smanjenju rizika od obolevanja od reumatoidnog artritsa. Jedna švedska studija, koja je obuhvatila 32.000 žena pokazala je da konzumiranje lososa jednom nedeljno može smanjiti rizik od razvoja ove bolesti za polovinu.

Smanjuje rizik od pobačaja

Zvanične preporuke za trudnice se stalno menjaju, ali su riblja ulja i suplementi na bazi omega 3 konstanta.

Istraživanja su pokazala da uzimanje omega 3 tokom trudnoće može smanjiti rizik od depresije, dok su druge studije pokazale da ishrana bogata ribom utiče na koeficijent inteligencije bebe.

Takođe, nedavna australijska studija pokazala je da omega 3 može smanjiti rizik od pobačaja usled zapaljenja placente.

Ipak, trudnicama se ne preporučuje da jedu morsku ribu, zbog potencijalnog prisustva određenih toksina i teških metala u njihovom mesu. Zato su suplementi bolja opcija.

Menopauza označava poslednje menstrualno krvarenje u životu žene.Period od nekoliko godina pre i posle menopauze, praćen je burnim dešavanjima i promenama u organizmu žene i naziva se klimakterijum ( na grčkom: promena). To je period života žene u kome se postepeno gasi  funkcija jajnika. Menopauza najčešće nastaje oko 50. godine života.

Klimakterijum je praćen brojnim simptomima i tegobama ,koje su posledica nedostatka hormona koje su do tada proizvodili jajnici. Prve promene u nivou hormona mogu se zapaziti čak 10 godina pre poslednje menstruacije, pa samim tim i simptomi klimakterijuma mogu započeti tada. Neravnoteža i nedostatak pojedinih hormona razlog su za poremećaje u menstrualom ciklusu (neuredna, produžena, obilna, bolna kravrenja itd.). Ovo su tegobe koje zahtevaju ginekološki pregled i ispitivanje ,a vrlo često i uvođenje trapije.

Uz sve to dolazi do promena u raspodeli masnog tkiva prema tzv muškoj (androidnoj) gojaznosti.Masno tkivo se nagomilava u predelu trbuha, što povećava rizik za bolesti srca i krvnih sudova.Smanjenje gustine kostiju (osteoporoza) još jedna je od posledica menopauze.Sve su ovo ozbiljne bolesti koje zahtevaju deteljne preglede, ispitivanja  i lečenje.

Tegobe poput talasa vrućine (valunga) i noćnog znojenja, najčešće su, i njih oseća  60% žena u ovom peridu života.Većina žena žali se na umor,depresiju, slabljenje koncentracije i pamćenja, pad libida. Pojava ovih simptoma je uzrokovana nepovoljnim uticajem hormonske neravnoteže na nervni sistem.Ovi neprijatni simptomi često remete svakodnevno funkcionisanje na poslu, u kući,  porodici. Ublažavanje ovih simptoma vrlo je značajno da bi se ženi omogućilo  normano funkcionisanje i vratilo samopouzdanje.

Postoje dve terapijske mogućnosti. Jedno je uvođenje prave hormonske terapije (tzv hormonska substituciona terapija).Ovo je terapija koja ima brojna ograničenja, pacijentkinje koje je uzimaju moraju biti pod kontrolom svog ginekologa i ima svoje mesto u posebnim stanjima (napr. kod prevremene menopauze, koja nastaje pre 40. godine života).Ovakva terapija sme se uzimati isključivo po preporuci  lekara i  uz redovne kontrole i praćenje stanja žene koja koristi terapiju.

Druga terapijska mogućnost je uzimanje nehormonskih  preparata , najčešće biljnog porekla, koji mogu svojim delovanjem da ublaže simptome klimakterijuma.Najranije su se u upotrebi našli fitoestrogeni poreklom iz soje.U novije vreme oni se izbegavaju zbog pojave genetski modifikovane  soje.Ekstrakt biljke Cimicifuga racemosa koga sadrži preparat Remifemin jedan je od najefikasnijih u smanjenju neprijatnih psihičkih i emocionalnih simptoma udrženih sa menopauzom.Ovaj biljni preperat najbolje deluje na tegobe poput valunga , noćnog znojenja i promana raspoloženja.Efekti terapije mogu se osetiti već nakon dve nedelje primene, a može se koristiti tokom više meseci.Uz ovu terapiju žene imajau značajno bolji kvalitet života i lagodno prolaze kroz ovaj buran period života.

Pripremila:
Dr Sanja Burzan,
specijalista ginekolog

Vitamin D3, već odavno poznat kao antirahitični vitamin primenjivan kod dece i kao suplement u prevenciji i terapiji osteoporoze kod odraslih, prema najnovijim svetskim istraživanjima pokazuje mnogo šire polje delovanja:

– poboljšava stanje imuniteta i smanjuje mogućnost razvoja infekcija,
– štiti od malignih oboljenja, naročito dojke, prostate i creva,
– smanjuje učestalost javljanja i poboljšava tok autoimunih oboljenja (reumatoidni artiritis, multipla skleroza itd.),
– poboljšava stanje dijabetesa,
– poboljšava tok kožnih oboljenja (psorijaza i ekcem),
– povoljno utiče na neurološka oboljenja i depresiju,
– povoljno utiče na hipertenziju i kongestivnu srčanu slabost,
– smanjuje mišićnu slabost.

Vitamin D3 (holekalciferol) je vitamin, koji se zbog dejstva na gotovo sve vitalne procese u organizmu smatra i prohormonom. Nastaje iz svog provitamina – dehidroholesterola. Spada u grupu liposolubilnih jedinjenja, što znači da su za njegovo rastvaranje i resorpciju neophodne masti. U bubrezima se pretvara u svoj aktivni oblik – kalcitriol.

Koja je njegova fiziološka uloga u organizmu?

Osnovna fiziološka uloga vitamina D jeste regulacija koncentracije kalcijuma i fosfata u krvi. On povećava njihovu resorpciju na nivou digestivnog trakta i smanjuje njihov gubitak na nivou bubrega. Povećava ugradnju kalcijuma u koštani materijal, te se smatra neophodnim za rast i kalcifikaciju kostiju i zuba. Pošto je kalcijum odgovoran za rad gotovo svake ćelije u našem organizmu, zaključak je da je i vitamin D neophodan za sve vitalne funkcije na nivou ćelije: rast, deoba, diferencijacija i apoptoza. Iz istog razloga, vitamin D posreduje u imunoj i hormonskoj regulaciji.

Koji su prirodni izvori vitamina D?

Najznačajniji prirodni izvor vitamina D jeste naša koža, u kojoj nastaje iz provitamina pod dejstvom UV sunčevih zraka. Kao provitamin može se naći u kvascu i gljivama, a bogati izvori samog vitamina jesu riblje ulje, riba, mleko i mlečni proizvodi i jaja, naročito žumance.

Šta izaziva nedostatak vitamina D3 u organizmu?

Ukoliko organizmu nedostaje vitamina D, kalcijum unet hranom se ne može resorbovati, što dovodi do mobilizacije istog iz najvećeg depoa u organizmu – kostiju. Kao posledica toga javlja se rahitis kod dece, a kod odraslih osteomalacija (omekšavanje kostiju) i osteoporoza (gubitak koštane mase).

Promene na kostima smatraju se najčešćom posledicom nedostatka vitamina D3. Medjutim, njegov deficit nepovoljno utiče i na izlučivanje insulina od strane beta – ćelija pankreasa. Može se javiti poremećaj u deobi, diferencijaciji i programiranoj ćelijskoj smrti, što povećava rizik od pojave malignih i autoimunih oboljenja, oboljenja kože, kao i pada imuniteta i sklonosti učestalim infekcijama. Manjak može izazvati i osećaj neprekidnog umora, nesanicu, nervozu i osećaj slabosti u mišićima.
Nasuprot nedostatku, povećan sadržaj vitamina D u organizmu se zaista retko javlja i posledica je neracionalnog korišćenja dijetetskih preparata. Glavni razlog je taj što je on liposolubilan i taloži se u našim telesnim masnoćama iz kojih se postepeno oslobadja. Rezultat hipervitaminoze može biti taloženje kalcijuma u bubrezima, pa se savetuje oprez prilikom uzimanja vitamina D svim osobama koje pate od kamena u bubregu, i koje imaju neko od oboljenja paratireoidne žlezde, limfom ili sarkoidozu.

Zašto se savetuje uzimanje dijetetskih preparata vitamina D3 i koji je najbolji način za uzimanje?

Smatra se da gotovo polovina svetske populacije pati od nedostatka vitamina D. Brojni su razlozi za to. Znamo da vitamin D nastaje u koži iz provitamina pod dejstvom UV sunčevih zraka. Međutim, zagađen vazduh sredine u kojoj živimo blokira pravilno dejstvo UV zraka na našu kožu. S druge strane, zbog promena u ozonskom omotaču savetuje se primena kozmetičkih preparata za sunčanje koji sadrze UV-filtere, a koji mogu smanjiti produkciju vitamina D u našoj koži i do 95%! Ako na sve to dodamo čestu nepravilnu i neredovnu ishranu, zaključujemo da je suplementacija vitamina D3 za savremenog čoveka tokom čitavog života skoro neophodna.

Već je dokazano da redovno unošenje vitamina D3 od najranijeg detinjstva do duboke starosti siguran put zaštite kostiju od rahitisa kod dece, ali i od osteoporoze, naročito kod žena u menopauzi. Redovnim unošenjem, naravno uz konsultaciju sa lekarom ili farmaceutom, možemo poboljšati svoj imunitet, zaštititi se od infekcija i malignih oboljenja. Na taj način štitimo i svoju kožu i pankreas, smanjujemo mogućnost da jednog dana dobijemo, recimo, psorijazu, dijabetes, reumatoidni artritis, a već postojeće bolesti možemo značajno poboljšati i dovesti u kontrolisano stanje.

Vitamin D3 je najbolje uzimati iz tečnog oblika (kapi), u kojem je on rastvoren u prirodnom ulju iz kojeg se najbolje resorbuje i najbolje podnosi. Akcenat se stavlja na prirodno ulje, pošto je dokazano da mineralna ulja smanjuju iskoristivost ovog vitamina. Prirodno ulje, kao medijum za vitamin D3, trebalo bi da bude stabilisano prirodnim antioksidansima, čime se dobija apsolutno najprirodniji način za unošenje u organizam. Dnevne potrebe za vitaminom D3 jesu 400 i.j, odnosno 5-10 mcg (mikrograma).

Dipl. ph Selena Milkić

Prima Apoteke