Kako sprečiti da se pojavi bol u leđima, vratu i ramenima
Moderan način života i dugotrajno sedenje u kancelarijama ispred računara nosi svoje posledice. Nepravilno i dugotrajno sedenje, neodgovarajuće stolice često uzrokuju bol u leđima, vratu, ramenima i kičmi.
Bol u leđima, vratu i ramenima je veoma rasprostranjen problem, ali malo ko zna šta kičmi stvarno prija, a šta joj škodi. Naša leđa su naš aparat za kretanje i nisu stvorena da bismo satima sedeli. Da bi se sprečili bolovi u leđima, neophodno je da kretanje u većoj meri postane sastavni deo dana. Ovo se, pre svega, odnosi na decu.Takođe, kod dece postoji i nasledni genetski faktor gde su određeni delovi tela slabiji i uslovljavaju pojavu deformiteta. U takvim slučajevima treba preventivno ojačati te delove tela i sprečiti nastanak deformiteta.
Čak 60% odraslih ima bol u vratu, a oko 80% bol u ledjima. Bol u ledjima je jedan od najčešćih razloga zbog kojeg se pacijenti javljaju lekaru. Iako su u anatomskom smislu odvojeni vrat i ledja su funkcionalno povezani. Bol u ledjima je veoma česta pojava, može biti izuzetno dugotrajan, i kako bi se izbeglo narušavanje kvaliteta svakodnevnog života važno je na vreme se javiti lekaru. U Srbiji nemamo tačan podatak ali znamo da u Klinici za neorohirurgiju VMA operacije zbog bola u ledjima čina najmanje polovinu ukupnog broja,možemo slobodno zaključiti da imamo sličan problem kao SAD i druge zemlje.
Bol u leđima, vratu i ramenima – uzroci
Dugotrajno sedenje ispred kompjutera i uopšte vreme koje provedemo sedeći na poslu, može izazvati odgovarajuća, relativno ozbiljna oboljenja, praćena veoma jakim bolom. Ovakva oboljenja nastaju kao posledica ponovljenih pokreta ili prinudnog( neprirodnog) položaja tela. Jednostavno, priroda nije predvidela ovakve aktivnosti kojih je sve više. Najčešći bolovi su u šaci, ledjima i vratu. Osnovni rizici za nastanak bola u ledjima i vratu prilikom rada na računaru:
-
loš položaj tela
-
preduga upotreba računara( više od 4 sata dnevno)
-
izbegavanje pauza tokom rada na računaru
-
izbegavanje vežbi
-
nedovoljno spavanje
-
stres
-
nepravilno sedenje
Nepravilan položaj ledja tokom sedenja dovodi do neravnomernog opterećenja ledjnih mišića, odnosno do prekomernog opterećenja pojedinih mišića, usled čega dolazi do njihovog zamora. U lakšim slučajevima to se manifestuje umerenim, prolaznim bolom u ledjima i vratu. U težim slučajevima, razvija se miofascijalni sindrom. Osnovne karakteristike miofascijalnog sindroma su bol, lokalna osetljivost na pritisak, otvrdnuće zahvaćenog mišića, kao i smanjena snaga mišića, bez atrofičkih promena.
Radno okruženje i bol u leđima
Neka novija istraživanja pokazuju da stojeći poloažaj smanjuje bol u leđima, međutim ni to nije potpuno tačno. Pošto u većini slučajeva nije moguće provesti veći deo vremena stojeći, preporuka je optimizovati svoj radni prostor. Monitor računara bi trebalo da je udaljen otprilike jednu dužinu ruke, prilikom sedenja kičma treba da stoji pravo, stopala treba cela da budu na podlozi, a ruke u laktovima savijene pod uglom oko 90 stepeni i položene na sto. Ovakav položaj pomaže pri smanjenju pojave bola u leđima, vratu, ramenima i zglobovima ručja.
Pauze
Pošto dugotrajno sedenje prouzrokuje bolove u leđima, vratu i ramenima, preporuka je praviti više kratkih pauza. Promena položaja, pomaže da se delovi koji su opterećeni opuste i time se umanjuje opterećenje koje određeni delovi tela trpe tokom sedenja. Ukoliko posao zahteva dugotrajno sedenje, potrebno je praviti pauze svakih sat ili dva, prošetati i razmrdati se.
Kada potražiti pomoć
Ukoliko se poajvi bol koji traje duže vreme i remeti kvalitet života, nije uputno pokušavati „popraviti“ stanje sa „uradi sam“ metodama ili vežbama. Sledeći korak je razgovor sa lekarom i definisanje tretmana i režima rada koji odgovara pacijentu kako bi se bol eliminisao.
Kako sprečiti da se pojavi bol u leđima, vratu i ramenima
Kako biste sprečili pojavu bola u leđima, preporučujemo da se pridržavate sledećih saveta:
-
Imajte podršku za leđa tokom dugih perioda sedenja ili vožnje
-
Često menjajte položaj tokom sedenja ili stajanja
-
Smanjenjem telesne težine smanjićete opterećenje na mišiće leđa
-
Trudite se da leđa ispravite tokom sedenja ili stajanja
-
Vežbajte, bavite se fizičkim aktivnostima
-
Nemojte podizati velike terete
-
Obratite pažnju na ležaj na kom spavate
Poliklinija Galetić Novi Sad
Porođaj je prirodni čin koji ne mora da boli – Psihofizička priprema trudnice
Devet mjeseci ste nosili novi život u sebi i sada je vrijeme da upoznate svoju bebu. Pripremite se, pred vama je najuzbudljiviji period života.
Sprovođenjem redovnih pregleda trudnice kao i sprovođenje patronažnih i zdravstveno edukativnih mjera vrši se preventivna zdravstvena zaštita u trudnoći.
Mnoge bolesti su preventabilne i sve njih povezuju nekoliko zajedničkih faktora: neadekvatna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, pušenje i još ponešto, što smo pokupili u životu kao lošu naviku, ugradili kao stil života, nažalost štetan za naše zdravlje. Radi toga savjetovališta za trudnice se formiraju i služe za organizovanu kontrolu trudnica. Sve potrebne upute i savete za kontrolu trudnoće, o kojima je bilo šire govoreno u dielu o perinatalnoj zaštiti, trudnica će dobiti u savjetovalištu za trudnice.
Cilj svih tih pregleda i kontrola je da se balagovremeno uoče i otklone svi faktori koji mogu da ugroze opšte zdravstveno stanje trudnice i razvoj ploda. Dakle, savetovalište za trudnice je profilaktička ustanova u kojoj je moguće ustanoviti sve poremećaje koji mogu da prate stanje trudnoće. Za zdravo dijete potreban je napor, odricanje od nekih loših navika. Morate biti u funkciji trudnoće, raditi i živjeti u skladu s tim stanjem.
Psihofizička priprema za porođaj
Trudnoća i rađanje su najveće misterije i čarolije prirode. Svi koji se profesionalno bave tim stanjima, od pamtivijeka su pokušavali da “zavire” u taj uzbudljivi svijet, kako bi se mogli približiti na način koji to savršenstvo neće ometati i ukoliko bude potrebno pripomoći da taj tok prirode dođe do svoga ušća i da se okonča završnim činom – porođajem.
Biblijsku anatemu da će žena rađati u mukama i bolovima usvojio je ženski rod bukvalno, kao obrazac i smatra da je porod samo bol i jauk. Međutim, rađanje je najveći blagoslov, a život najveći dar, zar nije rečeno: Rađajte se i množite se, napunite ovu zemlju… Od tada pa sve do danas ljudi traže načine i sredstva kako bi ublažili porođajni bol. Savremeno akušerstvo koristi mnogo farmakoloških medikamenata i nefarmakoloških načina kako bi umanjili bol u porođaju.
Psihofizička priprema za porođaj je najvažniji, nefarmakološki, način za analgeziju porođaja, da se porođajna bol ublaži. U akušersku praksu psihofizičku pripremu za porođaj uveli su engleski doktor Grantli Dik Rid i ruski doktori Nikolajev i Velkovski. Rid polazi od stanovišta da bol nije fiziološka pojava, odnosno da bol prati samo patološka stanja. Zaključak ove hipoteze je veoma jednostavan: Kako je porođaj fiziološki akt onda on ne može biti bolan.
Rid je svoj metod nazvao: prirodan porođaj – porođaj bez straha. U porođaju postoje samo kontrakcije materice a one nisu bolne, ali strah i neizvjesnost u porođaju čine da porodilja kontrakcije materice osjeća bolnim. U životinjskom carstvu porođaji protiču bez bola kao i kod žena u primitivnijim zajednicama, koje se porađaju daleko lakše nego žene u civiliziranim ljudskim zajednicama.
Naime, to je primetio i doktor Rid i to ga je inspirisalo da stvori metodu prirodnog porođaja, odnosno porođaja bez straha. Kako se to zapravo desilo? Davne 1914. godine doktora Rida su pozvali u siromašni dio Londona, gdje se porađala jedna siromašna žena. Kad joj je doktor Rid predložio anesteziju hloroformom ona je odbila govoreći da je porođaj prirodni čin koji ne boli. Ta jednostavna žena kazala je veoma značajnu rečenicu koja je potakla doktora Rida da se ozbiljno pozabavi ovim problemom.
Osnova njegove teorije je da emocionalni faktori imaju odlučujući uticaj na nastanak porođajnog bola. Stvorio je hipotezu da je strah taj činilac koji izaziva mišićni spazam i bol. Civilizacijski i kulturni obrazac čovjekovog življenja je i strah od porođaja, a fizička napetost nastala na toj podlozi uzrokuje bolnost trudova, porođajnih kontrakcija. Suština Ridove metode, psihofizičke pripreme trudnice za porođaj, sastoji se u edukaciji, uklanjanju straha i relaksaciji muskulature.
Pacijentice se detaljno upoznavaju sa svim elementima značajnim za porođaj, genitalnim organima i njihovoj funkciji, fazama trudnoće, higijeni, ishrani i življenju u skladu sa tim stanjem. Na taj način trudnica razgrađuje svoja predubjeđenja, uznemirenost i strah od porođaja. Osmišljenim psihoterapijskim programima nastoji se eliminisati negativan uticaj predrasuda a uspostavlja se dobar odnos između trudnice i medicinskog osoblja. Fizioterapeutske vježbe poboljšavaju opšte stanje trudnice, uče je relaksaciji muskulature i načinu disanja u porođaju.
Ruska škola bazira svoju teoriju na učenju Pavlova o uslovnim refleksima, koji se obrazuju u kori mozga pod uticajem spoljašnjih i unutrašnjih podražaja. Glavna odlika uslovnih refleksa da se stvaraju u kori mozga i da je njihovo prisustvo privremeno.
Značajno je spomenuti da uslovni refleksi preko kore mozga mogudjelovati na rad unutrašnjih organa što i objašnjava porođajni bol – uslovni refleks, koji nastaje pod uticajem priča o bolnosti porođaja, strahom od bola i na takav način se formira u kori mozga uslovni refleks, stvaraju uslovi za nastanak spazma mišića i bola.
Smisao psihofizičke pripreme trudnice sastoji se u gašenju – brisanju starih predstava, usvojenih obrazaca o porođaju. Pomaže trudnici da obrazuje nove pred- stave, novi centar koji će biti oslobođen starih predubjeđenja.
Tokom pripreme trudnica se upoznaje sa rađaonom, sa porodiljama, osobljem, instrumentima i predmetima potrebnim za porođaj. Naravno sve se obavlja u jednoj finoj atmosferi, podsticajnom i umirujućem ambijentu. Na kraju sistemom vježbi disanja, napinjanja, opuštanja, podizanjem opšte kondicije pomažemo trudnici da se pripremi za porođaj oslobođena predrasuda i straha.
Psihofizička priprema se sprovodi obično iza 28 nedelje gestacije.Psihofizička priprema trudnice i sve druge farmakološke mogućnosti analgezije i anestezije pomažu trudnici – majci da trudnoću ne shvati kao napor, porođaj kao mučenje i da dočeka svoje novorođenče bez bola i traume.
Naravno, treba svoje življenje u trudnoći uskladiti sa prirodom toga stanja. Onda će vam se stvoriti želja da to stanje bar tri puta ponovite, a tada ćete u cijelosti postati osmišljena i ostvarena kao žena i majka, a materinstvo osjetiti kao najdublji i najpotpuniji oblik postojanja u prirodi.
Izvor: mamaonica.com
Prof. dr Nestorović: Roditelji, mazite svoju decu, to je fantastično za imunitet!
Što više dece imate u kući, svako sledeće ima manje šanse da oboli od astme. Besprekorna čistoća jenjava sa svakim sledećim detetom, kaže dr Nestorović.
Kada je reč o dečjem zdravlju, svaki roditelj će imati da kaže nešto drugačije. Ono što je gotovo svima zajedničko su te famozne respiratorne infekcije – sekret i kašalj najveći su neprijatelji vrtićke i one malo starije dece.
Upravo o bolestima respiratornih organa nedavno su u emisiji RTS Ordinacija govorili dr Branimir Nestorović, dečji pulmolog i alergorog, dr Vladimir Žugić, pulmolog i glumci Petar Strugar i Nebojša Milovanović.
Ono što je nas najviše zanimalo jeste šta na tu temu ima da kaže upravo doktor Nestorović, najcenjeniji dečji pulmolog, doktor u Univerzitetskoj dečjoj klinici „Tiršova”.
Na pitanje šta su zapravo najveći problemi dece, doktor bez dvoumljenja kaže – prehlade. Otprilike 70% zdravstvenih problema kod dece su upravo raznorazne infekcije. Deca do četvrte godine izgrađuju imunitet, a čak do pete ne umeju da iskašlju sekret i to im stvara problem i produžuje proces ozdravljenja. Inače, doktor dodaje da je sam kašalj kod dece u 90% slučajeva bezazlen.
„Jedan Amerikanac je istraživao i na kraju izračunao – ako se u toku dana nakašljete do 34 puta, to je relativno bezazleno. Preko toga je znak za uzbunu” – pomalo u šali kaže dr Nestorović
Ono čega se plaše mnogi roditelji čija deca često boluju od bronhitisa je – astma. Ipak, donekle mogu da odahnu. Česti bronhitisi nisu siguran put ka astmi. To je genetska bolest i onaj ko treba da je dobije, dobiće je svakako. Najčešći pokretač astme je upravo kijavica, a ako je deca ne dobiju do četvrte – pete godine, jako je mala šansa da će je dobiti kasnije, dodaje doktor Nestorović.
Česte zablude
Kada je reč o nekim zabludama koje su duboko ukorenjene u našem društvu, poput one da se bebi koja plače šire pluća, doktor uz osmeh kaže da je to isto kao kad kažu „neka beba plače, manje će da piški”, dakle bez ikakvog osnova.
„Roditelji, dete treba da mazite, kad to radite, luči se oksitocin, hormon sreće, a to je nešto fantastično za imunitet”, otkriva doktor.
„Oni koji imaju alergije, spadaju u inteligentne ljude, pokazala su neka istraživanja” – kaže doktor Nestorović
Još jedna od stvari kojima naš narod pribegava jeste mazanje kozjeg i ovčjeg loja na pluća detetu koje kašlje, ne bi li lakše izbacilo sekret. „Ne znam samo kako će to dopreti do pluća”, kaže doktor „Jedina korist od toga je što se pluća utople pa se možda sekret malo odlepi, ali to biste postigli bilo kakvim toplim oblogama.”
Govoreći o pušenju i trudnoći, doktor otkriva nekoliko manje poznatih činjenica. Naime, žena koja puši, bila trudna ili ne, menja sopstveni DNK pa samim tim i DNK svojih jajnih ćelija. Šta to znači? Pa jednostavno je – ako žena puši, ona je za svoje buduće dete, koje nije ni začeto, stvorila potpuno iste mogućnosti da oboli od bolesti koje su uzrokovane pušenjem, kao i ona sama. Ali to nije jedini problem, ta promena DNK se čak prenosi i na unuče. Da pojasnimo – ako žena koja nije trudna puši, ona menja svoj DNK, kad zatrudni, jajna ćelija sa izmenjenim DNK stvoriće novi život sa istim predispozicijama za bolesti kao što ima mama. Ako taj novi život bude devojčica, potpuno će iste promene DNK ona preneti svom detetu! Nije, dakle, dovoljno prestati pušiti u trudnoći, kaže doktor, uveren nažalost da to neće uticati na žene da ostave duvan.
Šteti li hladan vazduh detetu?
„Ja sam se kao mlađi smejao kad vidim zamotano dete, prekrivenih usta. Ali, nisam bio u pravu. Nedavno je objavljen rad, zasnovan na istraživanjima koja su dokazala da, ako udišete hladan vazduh i rashladite disajne puteve ispod 32 stepena, rizik od respiratorne infekcije je četiri puta veći.”, kaže doktor Nestorović
Šta smeta dečjim plućima?
„Postali smo suviše čisti. Kupamo se više puta dnevno. Upotreba antibiotika ne jenjava, hrana je puna hormona, ambalaža u koju se pakuje puna je estrogena. Znakove za reciklažu niko ne čita, ali treba ih pogledati i kupovati samo ako na ambalaži stoji broj 2, 3 ili 5. To je relativno bezazleno” – objašnjava dr Nestorović
Govoreći dalje o tome šta smeta deci, doktor dodaje da naše generacije nemaju stimulus za imuni sistem, pa on ništa ne može da nauči i zato reaguje na besmislice. Odgovor našeg imunog sistema koji je još uvek kakav-takav je star, a sada počinjemo da plaćamo i ceh civilizacije – mobilnih telefona, interneta, pa čak i dizel čestica.
„Što više dece imate u kući, svako sledeće ima manje šanse da oboli od astme. Jednostavno je – besprekorna čistoća jenjava sa svakim sledećim detetom. Preterana higijena je naš neprijatelj”
Na pitanje šta bi preporučio roditeljima dece koja imaju problem s respiratornim infekcijama, doktor odgovara – eterična ulja.
„Eterična ulja su izuzetna. Ulje od origana, recimo, ubija jednu od upornih bakterija koja je otporna na sve antibiotike; zatim odlično je ulje od eukaliptusa i bosiljka. Za suv kašalj ulje od nane je jedan od najjačih lekova koji postoje. Timijan smanjuje lučenje sekreta, a beli slez je jedan od najboljih lekova za suv kašalj. Sve vreme govorim o uljima za inhalaciju. Terapija biljkama nije bez veze. Izuzetak je možda kamilica za one alergične na ambroziju. A redovne inhalacije, ako je to terapija, takođe mnogo pomažu.” – završava de Nestorović
A. C.
Izvor: Zelena učionica
Tačka dugovečnosti – Zu San Li podržava unutrašnju energiju tela, naše zdravlje i vitalnost do duboke starosti
U tradicionalnoj kineskoj medicini, ljudsko telo predstavlja energetski sistem preko koga se akupresurom, tj. masažom 365 akupunkturnih tačaka, utiče na tok energije i rad organa.
Zu San Li (36-a tačka na meridijanu stomaka, jednom od 12 glavnih meridijana), jedna je od najvažnijih akupunkturnih tačaka ljudskog tela ponajviše zbog toga što podržava unutrašnju energiju tela (či, prana), naše zdravlje i vitalnost do duboke starosti.
Smatra se da je Zu San Li najpoznatija tačka za podizanje funkcije imunog sistema i najčešće se, u tu svrhu, koristi kod tretmana dece.
Kako naći tačku Zu San Li?
Tačka Zu San Li nalazi se ispod čašice kolena. Sedite pravilno i pokrijte dlanom (blago skupljenih prstiju) koleno sa iste strane, svejedno da li je levo ili desno. Izmedju završetka domalog malog prsta, sa spoljne strane kolena, nalazi se Zu San Li. Lakše ćete je naći ako znate da je ta tačka uvek bolna. Kada je jednom sami ili uz pomoć lekara locirate, dalji postupak je vrlo jednostavan.
Masaža tačke:
-
reguliše pravilan rad gastrointestinalnog trakta, digestivnog trakta, polnih organa, bubrega, nadbubrežne žlezde;
-
podiže imuni sistem
-
normalizuje krvni pritisak.
Takodje, masaža Zu San Li tačke pomaže kod:
-
impotencije
-
upornog štucanja
-
gastritisa
-
inkontinencije urina
-
nervoze, razdražljivosti, stresa
Akupresuru, tj. masažu ove tačke možete raditi bilo jednim ili dva prsta, kako vam odgovara. Masaža se radi u pravcu kazaljki na satu, minut-dva, svakog dana.
Nije preporučljivo raditi masažu neposredno pre spavanja.
Internistička ordinacija “HOLITIMED”
Spisak dobitnika – Ginekološko-akušerska ordinacija Mladenović
3 Ginekološka Pregleda
- Helena Velimirović, J. Gagarina 127, Novi Beograd
- Slobodanka Radojčić, Pilota Mihajla Petrovića 70, Beograd
- Ivana Tomić, J.Gagarina 53, Novi Beograd
Spisak dobitnika Biser Maska za akne, bore, fleke
-
Natalija Padrov, Ive Lole Ribara 86 23208 Elemir
-
Gordana Velimirović, Jurija Gagarina 127, Novi Beograd
-
Tanić Marijana Malosiste bb 18415, Niš
-
Jelena Mitrovic, Djerdapska 39, 16000 Leskovac
-
Tošić Slobodanka J. Gagarina 118 N Beograd
6. Olivera Jankovic, Milana Rakica 8, 35 000 Jagodina
-
Valerina Colovic, ul Vojvodjanska 133,31000 Užice
-
Ksenija Sladojevic, V. Vlahovica 3/3, 23000 Zrenjanin
-
Tijana Štulić, Ulica Hajduk Veljka 16/5, 26360 Plandište
-
Aleksandr Stefanović, Učitelj Milina 1/38 18000 Niš
-
Natasa Teofilovic Dusana Vlajica 30 11000 Beograd
-
Silvija Uzelac, Boze Sarcevica 34/5, Subotica
Kako da zaštitie dete od hladnoće – Da li treba i zimi da šetamo bebu?
Bakice iz vašeg ulaza verovatno ne bi se složile sa nama, ali verujte, vašu bebu morate svakog dana izvoditi na svež vazduh, i to počev od druge nedelje nakon izlaska iz porodilišta.
Sa bebama koje su se rodile zimi treba biti malo oprezniji i treba sačekati sa izlascima dok beba ne napuni mesec dana. Dužinu boravka treba postepeno povećavati iz dana u dan i tako navikavati dete na svež vazduh.
Niske temperature nisu prepreka za šetnju, sve dok temperatura ne padne ispod -10 celziusovih stepeni. Jedina prepreka zimi jesu vetar, kiša ili susnežica, kao i magla i snežna mećava.
Pošto je zimi oko podneva najtoplije, pokušajte bebin ritam da uskladite s tim i da se šetate svaki dan oko podneva.
Šetnje sa mamom i tatom, ili sa bakom i dekom poboljšavaju opšte stanje deteta, jer svež vazduh utiče na apetit, san, raspoloženje, kao i na otpornost prema infekcijama.
U šetnji beba uči zvukove, predmete, okolinu, upoznaje spoljašnji svet kao i svet nju.
Kako da oblačim dete zimi?
Pošto se mališanima do dve godine telo teško prilagođava niskim temperaturama i brzo se hladi, treba ga dobro utopliti višeslojnom garderobom.
Skafander je tokom zime uvek dobrodošao jer sigurno štiti bebina leđa.
Kapa, šal i rukavice su nezaobilazan deo garderobe zimi, a od izuzetne važnosti je i obuća za sneg koji treba da bude topala, a ako vaše dete već uči da hoda, onda i nepromočiva.
Ako vaše dete već hoda i uživa u snegu, u slučaju da se njegova odeća ili obuća pokvase, a nisu nepromočivi, dete treba odmah presvući. Pametno je rukavice vezati za vunenu nit, i provući kroz rukave skafandera, kako ih ne bi izgubili!
Dete po pravilu treba oblačiti onako kako se i roditelji oblače. Ipak, čak i ako je napolju samo prohladno, mala beba mora da nosi kapu.
Ako je temperatura oko nule, bebine uši obavezno treba da budu pokrivene kapom, ruke rukavicom, a vrat šalom. Kada duva vetar šalom se može umotati i bebino lice, ali se ne sme blokirati nosić.
Svakako u zimsko doba ponesite u šetnju i zaštitu za kolica, pa u slučaju da naiđe neko nevreme, možete da zaštitite svoju bebicu.
Isto tako, ako tokom šetnje postaje toplije, možete jedan od slojeva odeće da skinete sa bebe.
Kada uđete u neki topli prostor, pa makar i na nekoliko minuta, bebu treba malo raskomotiti.
Morate voditi računa i da bebu ne utopljavate previše, jer može da bobije toplotni udar.
Eksperti tvrde da pretopljavanje bebe u zimskim mesecima, kada su grip i druge respiratorne infekcije najrasprostranjenije može da vodi do sindroma iznenadne smrti bebe (SIDS).
Koliko vremena treba provedemo zimi na svežem vazduhu?
Koliko vremena ćete provesti na svežem vazduhu zavisi od toga kakva je spoljašnja temperatura. Ako je temperatura niska, ni dobro umotana beba ne bi trebala dugo da boravi napolju.
Ako su bebine ručice topluškaste, i beba se očigledno dobro oseća, to znači da možete još da boravite na svežem vazduhu.
Ako su bebine ručice hladne, ona je mrzovoljna i kenjkava verovatno joj je dosta svežeg vazduha (sem ako nije gladna, žedna ili ukakana) i treba da se vratite toplini svoga doma. Ako počinje da plače savkako završite sa šetnjom.
Neka vas ne zbuni ako bebin nosić curi kada ste na hladnom, kada uđete u topli stan trebalo bi da prestane.
Da li i bebinoj koži treba specijalna zaštita zimi?
Bebina koža može da postane suva i da ispuca zbog vetra. Zbog toga koristite neku masniju bebi kremu za kožu.
Ako beba koristi dudu, ili ako joj rastu zubići i curi pljuvačka treba s vremena na vreme obrisati obraze, da ne bi ispucala koža.
Ako ste na zimovanju negde gde ima puno snega, dete kao i vi treba da koristi zaštitne naočare kao i zaštitnu kremu sa velikim uv faktorom.
Za izbor i korišćenje zaštitne kreme konsultujte se sa svojim pedijatrom jer kao i kod odrašlih i koža bebe se razlikuje.
Sapun i hemikalije isušuju kožu, zato ih u zimskom periodu treba koristiti umerenije. Posle kupanja nemojte trljati bebinu kožu, samo takpati i tako sušiti da ne biste nadražili suvu kožu.
Poželjno je vlažiti vazduh u bebinoj sobi tokom zimskih meseci, da bi bebi olakšali disanje.
Koji opasnosti prete zimi mojoj bebi?
Treba ozbiljno da vas zabrine ako bebin nosić, uši, obrazi, ili prstići postanu vrlo hladni i poprime žućkaso-sivo boju. Ovo ukazuje na promrzlinu i može da izazove ozbiljne ozlede.
U tom slučaju bebu treba hitno ugrejati: raskopčajte svoj kaput i zagrlite svoju bebu i podižite joj telesnu temperaturu pomoću vaše telesne temperature i što je moguće pre idite kod doktora ili u hitnu službu.
Ako nemate mogućnosti da hitno stignete kod doktora pokušajte kući da utoplite bebu, ali nikako naglo, jer to može da pogorša situaciju.
Promrzli deo tela treba zagrejati u vodi koja je topla malo iznad normalne telesne temperature nikako viša od 39 celsiusovih stepeni (obavezno koristite termomer!) ili treba koristiti obloge iste temperature, koje ne treba pritiskati.
Treba koristiti obloge sve dok koža ne povrati boju i obavezno treba bebi dati da sisa ili da pije topao (nikako vreo!) napitak.
Ako bebina koža dobije crvenu boju, plikove ili postane natečena, vreme je da je pogleda lekar – najbolje bi bilo da vas poseti kod kuće, da ne morate opet da iznesete bebu na hladan vazduh.
Izvor: bebac.com
Prirodni lekovi za snižavanje visokog krvnog pritiska
