Dr Štimac: RODITELJI OBRATITE PAŽNJU- Simptomi dečije depresije koje ne smete ignorisati
Dečija depresija je poremećaj koji se može pojaviti iz niza razloga, a simptomi su nespecifični. Donosimo 13 najčešćih pokazatelja da vaše dete možda pati od depresije.
Iako se kod dece najčešće javlja u adolescenciji, dečija depresija može se pojaviti već u dobu vrtića. Razlozi su brojni, a među vodećim uzrocima je uticaj okoline.
– Obično kod jako male dece ne dijagnostikujemo depresiju u pravom smislu reči, a do pre 50 godina dečija depresija se nije ni dijagnostikovala na ovaj način, ali definitivno danas u sve ranijoj dobi možemo videti pojavu prvih tegoba. Simptomatski postoji velika razlika između dečije i odrasle dobi. Sa jedne strane je to bojažljivost, tuga, plakanje, odbijanje hrane i slično.
Mogu biti posebno izraženi agresija i razdražljivost. Agresija može upućivati na čitav niz problema, pa za dijagnozu dečije depresije treba dobra saradnja roditelja i pedijatra. Sa druge strane, u težim slučajevima simptomi čak mogu ići do zaostajanja u razvoju, usporenih kretnji, nesanice i problema sa hranjenjem – objasnio je prim. Domagoj Štimac, dr. med., spec. psihijatar, subspecijalista dječje i adolescentne psihijatrije. Roditelj koji je kod svog deteta primetio takve promene trebao bi da se obrati pedijatru za savet ili stručnjaku mentalnog zdravlja.
-
Ocene u školi su sve lošije
Dečija depresija može uzrokovati smanjenu fokusiranost, pa će dete zato teže pratiti nastavu ili slušati učitelja, pa čak i pisati domaći zadatak. Ako je reč o odlikašu koji je iznenada počeo da dobija slabije ocene, možda trebate pomnije proveriti šta se dešava.
– Mnogi se žale na gubitak pažnje i koncentracije, a ne na osećaj tuge. Zbune se lako i onda moraju iste stvari da rade stalno ispočetka. Osećaju kao da im mozak ne radi – kaže dr Džon Vokap sa odeljenja dečije i adolescentne psihijatrije na “Weill Cornell Medical College i New York-Presbyterian Hospital”.
-
Spava, ali se ne odmori
Tinejdžeri puno spavaju, no ako se iznenada promene navike spavanja to može biti znak depresije.
– Neka deca vole da zadremaju tokom celog popodneva, a pojedini ljudi sa depresijom rano ustaju i imaju poteškoće sa spavanjem. Njihov san nije osvežavajući i sledećeg dana se osećaju iscrpljeni koliko god spavali. Kod dece to može uticati na obrazovanje i društveni život. Obično deca i tinejdžeri kažu da se osećaju iscrpljeno. Često kasne i gube stvari ili ne domaći jer su dremali poslepodne. To utiče na njihov život – rekla je Lin Siklend, psiholog u “Children’s and Adult Center for OCD & Anxiety” u Plimutu.
-
Oseća se bezvredno
Ako dete kaže da njega ili nju niko ne voli ili da se oseća bezvredno, proverite šts stoji iza takvih izjava. Stručnjak može mališanu da pomogne i da ga odvrati od takvih misli.
– Treba identifikovati loše misli orijentisane prema depresiji i pronaći bolji način gledanja na stvari. To je velik izazov – kazala je dr Debra Kisen iz ordinacije “Light on Anxiety Treatment Center”.
-
Ne dobija pozivnice, ali ga nije briga
Ljudi sa depresijom često se izoluju od drugih. Tinejdžeri koji lično dobro osećaju takva otuđenja mogli bi da prestanu da zovu decu koja su se odvojila i prestati da se druže sa njima.
– Kolege se često neće zapitati šta ne valja, dok dete koje se oseća loše neće tražiti ugodna iskustva. Blizu njih nije zabavno, pa ispadaju iz društva – pojašnjava dr Vokap.
-
Odbija zabavu
Zbog stresa oko škole, drama s prijateljima ili sportskih i umetničkih audicija, razumljivo je da vašem detetu ponekad treba mira. No pripazite ako stvari koje su za dete ranije bile opuštajuće sad više to nisu.
– Družimo se s prijateljima i idemo na vikende sa njima zato što nas to raduje i opušta. Depresivni ljudi na to ne odgovaraju dobro i osećaju nelagodu jer ne mogu da odgovore na način na koji se to od njih očekuje – nastavlja dr Vokap.
-
Napetost kod svakog razgovora
Dečija depresija ponekad se skriva iz agresije, pa je teže prepoznati.
– Problem je što mnoga deca, pa ni tinejdžeri, ne izgledaju tužno nego ih sve iritira. Tipično tinejdžersko ponašanje odnosi se na promene raspoloženja. Vaše dete je možda iz škole došlo neraspoloženo, ali se tokom večere raspoloženje popravilo. No ako vaše dete eksplodira na vas bez obzira na situaciju, možda je reč o depresiji – upozorava dr.Siklend.
-
Ne veseli se srećnim uspomenama
Neka su deca nesrećna, ali nisu klinički depresivna. Kako biste uočili razliku, proverite kako vaše dete reaguje kad govorite o srećnim uspomenama. Neko ko je samo nesrećan obradovaće se prisećanju boljih vremena. Ali depresivno dete se neće razvedriti.
– Ako upitate za srećnija vremena, obično ponovo proživljavamo takve uspomene. No ako to ponovite s nekim ko je depresivan, reći se: Ne podsećaj me na to, to je bilo u nekom drugom vremenu. Slično, dete s depresijom ne može da zamisli srećnu budućnost – opisao je dr Vokap.
-
Plače više nego obično
Plakanje je zdrav način izražavanja emocija. No ako inače sabrano dete počne nekontrolisano da plače, posmatrajte kakve ga situacije dovode do plača. Ako osećate da nešto nije u redu, nemojte to pripisati samo hormonima.
– Proverite prati li taj plač činjenica da se dete zatvara u sebe i ne želi da se bavi stvarima koje su ga nekad veselile? Ako osećate da stvari nisu kakve bi trebale da budu, konsultujte se sa pedijatrom ili psihologom – ističe dr Kisen.
-
Ne želi da ga tešite
Normalno je osećati tugu, pogotovo ako smo doživeli nešto što nas je duboko dotaklo. Obično ljudi traže utehu i podršku u teškim trenucima. Depresivno dete će se možda izmigoljiti iz vašeg zagrljaja znajući da on neće odagnati tugu.
– Ako zagrlite nekoga ko tuguje, reći će vam: ‘Hvala što si ovde i što mi pružaš podršku’. No depresivni ljudi govore: ‘Zbog tvoge zagrljaja se osećam lošije jer želim da se osećam bolje, a ne mogu’ – ističe dr Vokap.
-
Često ste kod doktora
Fizički bol poput bolova u glavi ili u stomaku može se razviti kao prateći simptom depresije. Ako ste s detetom često kod lekara zbog takvih simptoma kojima se ne nalazi uzrok, vreme je za uzbunu.
– Lekar kojeg često posećujete mogao bi da prepozna simptome depresije – kaže dr Siklend.
-
Gubitak interesa
Nije razlog za uzbunu ako je dete izgubilo interes za igranjem fudbala u klubu u koji ste ga upisali, ali ako je izgubilo interes za druženjem sa prijateljima, školom i igrom, onda je to već ozbiljan problem.
– Depresija ne zahvata samo jedan aspekt života nego zamagljuje većinu onih stvari kojima se neko bavi – objašnjava dr Kisen.
-
Drugačije prehrambene navike
Simptom depresije može biti i promena apetita, bez obzira da li je inače izbirljivo dete počelo sa prejedanjem poslasticama, ili je ljubitelj hrane naglo izgubio volju za jelom. Deca menjaju prehrambene navike kako odrastaju, no budite svesni da je nagla i neočekivana promena razlog za uzbunu.
– Kod depresije reč je o nizu simptoma, a svaki pojedinačni može imati na stotine objašnjenja – ističe dr Kisen.
-
U porodici je bilo depresije
Dok neki ljudi razviju depresiju bez obzira na porodično nasleđe, kod drugih je često reč upravo o nasleđenom stanju, kaže dr Vokap. Čak i ako srodnici nisu imali formalnu dijagnozu, razmislite da li je neko imao simptome koji bi mogli upućivati na depresiju. Ako je odgovor pozitivan, dete vam je u riziku.
– To je prva stvar koju treba učiniti pre provere simptoma, pitati da li je bilo slučajeva depresije u porodici. Možete se osigurati na razne načine, ali treba proveriti porodičnu istoriju. – zaključuje dr Vokap.
IZVOR: 24sata.hr
Kako ojačati imunitet- Hrana za snažnu prirodnu odbranu od bolesti
Imuni sistem štiti telo od mikroorganizama (bakterije, virusi, gljivice, paraziti) koji izazivaju razne bolesti. Sva deca su stalno izložena ovim patogenima, ali izloženost ne znači da će dete i da se razboli.
Dobar imuni sistem obezbeđuje detetu snažnu prirodnu odbranu od bolesti. Ako je imuni sistem loš, organizam postaje podložan umoru i bolesti, pa ne može da se zaštiti od infekcija – bilo da su uobičajene, kao prehlade i alergije, ili ozbiljne, uzrokovane produženom imunom neravnotežom.
Ukoliko je vaše dete podložno bolestima, morate da mu postepeno pojačavate imunitet, dok ne postane jak koliko je to moguće.
Kako “radi” imuni sistem?
Imuni sistem prepoznaje i razgrađuje sve što je telu strano, uključujući ćelije mikroba, bakterije, strane supstance i toksične komponente.
Timus (grudna žlezda koja utiče na rast), slezina, i drugi unutrašnji organi stvaraju imune ćelije koje bivaju nošene kroz telo limfnim putevima do limfnih čvorova, a oni skladište te ćelije i pomažu da se stvori limfna barijera protiv infekcije.
Matične ćelije se stvaraju prve, a onda se pretvaraju u više vrsta ćelija koje se otpuštaju u cirkulaciju i nose u sve delove organizma. Ćelije memorije prepoznaju strane ćelije i hemikalije, a efektorne ih eliminišu.
Imune ćelije mogu da oštete nestabilni molekuli kiseonika, tzv. slobodni radikali, koji se u velikom broju nalaze u štetnoj hrani, a prisutni su prilikom zračenja i tokom izloženosti duvanskom dimu.
Čime ojačati imunitet?
Minerali i vitamini pomažu jačanje imunog sistema – neutrališući čestice koje oštećuju ćelije.
Dobra ishrana je ključna za razvoj i održavanje imunog sistema. Nutritivni deficit može da dovede do hroničnih imunoloških problema, pošto je bakterijama i virusima lakše da se razviju ako nedostaju neki nutrijenti koji stimulišu jak imuni sistem, uključujući vitamine A, C, E i esencijalne masne kiseline. Najvažniji minerali su selen, cink, gvožđe, bakar, magnezijum. Ove nutrijente treba uzeti iz hrane (sveže voće i povrće, orašasto voće, semenje, integralne žitarice). Minerali selen i cink su nezamenljivi za imunitet, jer su potrebni za izgradnju mnogih enzima koji štite telo od slobodnih radikala.
Cink
Ovaj dragoceni mineral povećava produkciju belih krvnih ćelija koje se bore protiv infekcija. Takođe pomaže stvaranje antitela. Povećava broj T ćelija koje se bore protiv mikroorganizama. Kod beba i dece, cink redukuje pojavu akutnih respiratornih infekcija.
Izvori cinka su: obogaćene žitarice, junetina, ćuretina, pasulj.
Vitamini B grupe
Ovi vitamini čine grupu od osam međusobno povezanih vitamina koji se prirodno nalaze u biljnim i životinjskim izvorima. Kako su hidrosolubilni, tj. rastvorljivi u vodi, ne mogu da se akumuliraju u organizmu, pa moraju da se unose svakog dana. Gube se prilikom procesiranja – ljuštenja i kuvanja voća i povrća.
Bogati izvori B vitamina su zeleno lisnato povrće, krompir, integralne žitarice, mahunarke, orasi, zrnevlje, jetra i mršavo meso.
Vitamin C
Ovaj vitamin se iz brojnih razloga nalazi na vrhu liste imunogenih nutrijenata. Pomaže da imuni sistem ostane zdrav i da se organizam brže oporavi. Povećava produkciju belih krvnih ćelija koje se bore protiv infekcija, ali i nivo interferona, antitela koje oblaže površinu ćelija, prevenirajući ulazak virusa u njih. Smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i povećava nivo HDL (dobrog) holesterola, snižavajući nivo lošeg – LDL holesterola.
Pošto se ne akumulira u organizmu, mora svakodnevno da se unosi. Ima značajnu ulogu za otpornost organizma. Štiti od opasnih slobodnih radikala i moćni je antioksidans.
Nalazi se u svežem voću, sokovima, povrću. Dnevna doza vitamina C za decu do šest godina iznosi 250 miligrama, a za stariju od šest godina 500 miligrama.
Vitamin E
Vitamin E je antioksidans i stimulator imunog sistema. On stimuliše produkciju B limfocita, imunih ćelija koje stvaraju antitela za destrukciju bakterija. Smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Prirodni izvori su zrnevlje i biljna ulja.
Karotenoidi
Beta karoten povećava broj ćelija koje se bore protiv infekcija i moćni je antioksidans u borbi protiv slobodnih radikala. Organizam pretvara beta karoten u vitamin A koji ima antikancerogeni i imunostimulirajući efekat. Međutim, suviše vitamina A je toksično, pa je bolje da se beta karoten uzima preko hrane i pusti organizam da sam reguliše njegovo pretvaranje u vitamin A.
Bioflavonoidi
Bioflavonoidi su grupa fitonutrijenata koja pojačava imuni odgovor i štiti ćelije od spoljašnjih uticaja. Ishrana bogata voćem i povrćem obezbeđuje njihov adekvatan unos.
Magnezijum
Neobično je važan mineral, neophodan za većinu reakcija u organizmu, između ostalog transport glukoze i jačanje imunog sistema.
Faktori jačanja imunog sistema
Dojenje
Ključno je za razvoj imunog sistema (onoliko dugo koliko je moguće). Dojenje obezbeđuje faktore neophodne da zaštite bebu od bolesti. Dokazano je da se kod dojenih beba javlja manje infekcija nego kod onih koje nisu sisale.
Masti ili jačaju, ili slabe imune funkcije – u zavisnosti od vrste.
Loše masti (dehidrogenizovane – u prženoj hrani i margarinu predisponiraju decu za ponovljene infekcije.
Esencijalne masne kiseline (dobre masti) su ključne za normalnu funkciju imunog sistema. Nalaze se u maslinovom, lanenom ulju i uljastim ribama (losos, tuna). One povećavaju aktivnost fagocita, belih krvnih ćelija koje razgrađuju bakterije. Takođe unapređuju zdravlje svakog organa u telu.
Probiotici su kulture acidofilnih bakterija koje se nalaze u intestinalnom traktu zdravih ljudi. Probiotici se bore sa štetnim kulturama i preveniraju transport patogena u telu. Takođe omogućavaju gastrointestinalnom traktu da poveća unos minerala, jer njihov manji unos snižava imunitet. Laktobakterija je jedina prirodna odbrana od kandide i ostalih gljivičnih infekcija koje veoma snižavaju imunitet. Aktivne acidofilne kulture ubrzavaju eliminaciju toksičnih produkata varenja i omogućavaju usvajanje neophodnih nutrijenata iz hrane. Te bakterije su esencijalne za dobar imunitet.
Probiotici se preporučuju kod uzimanja antibiotika, upale srednjeg uha, aftoznih promena na sluznici usta, dijareje(proliva) i konstipacije (zatvora), kolika (grčeva), alergije na hranu, intestinalnih virusnih infekcija, kandidijaze.
Fizička aktivnost takođe pomaže izgradnju dobrog zdravlja – podstičući cirkulaciju i pomažući snabdevanje čitavog tela kiseonikom. Duboko disanje, svež vazduh i sunčanje dopunjuju telesni kiseonik. Bilo bi dobro da deca neko vreme tokom dana provedu napolju, kako bi sunčeva svetlost ubrzala apsorpciju vitamina D, značajnog za kosti i dobar imunitet.
Prim. dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar – nutricionista
Izvor: .yumama.com
KAKO SAM POBEDILA KORONU: Ovo voće mi je spasilo život
Da je borba sa korona virusom teška i duga, potvrdila je i Milka Raičević, nutricionista koja se sa ovom bolešću borila 40 dana.
Prikovana za krevet, u nemogućnosti da se pokrene i jede, trpela je nesnosne bolove, koji su joj razarali telo.
– Svaka kost me je bolela i nesposobna sam bila da bilo šta uradim, totalno sam bila apatična i sama sebi teška da je bilo nemoguće poboljšati raspoloženje samoj sebi.
Milkin organizam imao je potrebu samo za višnjama, voćem koji umanjuje telesnu temperaturu i poboljšava raspoloženje.
Doktori preporučuju ishranu sa što više alkalne hrane, kao što su banane, avokado, beli luk, mango, mandarine, ananas i narandže.
Preventiva je najbitnija, onoliko koliko vam je jak imunitet tako ćete se i odbraniti od korone. Nutricionisti preporučuju čaj od breze, unos bobičastog voća, šargarepe, cveklu, med i propolis.
Izvor: kurir.rs
Korona virus: Kako izbeći da se zarazite u zatvorenom prostoru
Nošenje maski, temeljno pranje ruku i održavanje fizičke distance su, naučili smo, glavna oružja u borbi protiv širenja virusa korona.
Ali naučnici i inženjeri upozoravaju da moramo da razmišljamo i o vazduhu koji udišemo u zatvorenom prostoru, sada kada više ne provodimo toliko vremena napolju.
Dobra ventilacija je važna na pet načina:
1: Ako je zagušljivo, izađite
Ako uđete u prostoriju i vazduh deluje ustajalo, nešto nije u redu sa ventilacijom.
Ne ulazi dovoljno svežeg vazduha, što uvećava šanse da se zarazite korona virusom.
Skorašnja istraživanja pokazala su da u zatvorenim prostorima može da dođe do „prenošenja zaraze vazduhom” – preko sićušnih čestica virusa koje lebde u vazduhu.
Prema propisima vezanim za radno mesto uvedenim u Velikoj Britaniji pre pandemije, svako bi trebalo da dobija deset litara svežeg vazduha svake sekunde, a to je sada važnije nego ikad pre.
Dakle, ako deluje da je u nekom prostoru zagušljivo, samo se okrenite i izađite, kaže doktor Hajvel Dejvis, tehnički direktor Ovlašćenog društva inženjera za opsluživanje zgrada.
On kaže da je od vitalne važnosti imati protok svežeg vazduha.
„Ako u zgradi imate nekoga ko je zaražen, a uvodite veliku količinu spoljnog vazduha, vi razblažujete bilo koji zarazni materijal koji on odaje. Tako smanjujete rizik da će drugi ljudi biti zaraženi.”
2: Bacite pogled na klima uređaj
Od kancelarija do prodavnica, klima uređaji su dobrodošli tokom toplih dana – ali proverite kakvog tipa je unutrašnja jedinica.
Najprostija je uska bela kutija postavljena na zidove ili plafone, poznata kao split klima uređaj.
On uvlači vazduh iz prostorije, hladi ga, a potom ga uduvava ponovo nazad.
Drugim rečima, on recirkuliše vazduh.
To ne predstavlja problem za kratku posetu, ali bi mogao da predstavlja rizik tokom perioda od više sati.
Studija koja se bavila jednim restoranom u Kini objavila je ovaj tip klima uređaja za širenje virusa.
Jedna mušterija je bila „pre-simptomatska” – drugim rečima, bila je zaražena, ali nije to shvatila jer još nije pokazivala simptome.
Naučnici pretpostavljaju da je mušterija otpuštala virus dok je disala i govorila, a ovaj je raznošen po prostoriji komešanjem vazdušnih struja od jedinice klima uređaja na zidu.
Posledica je bila da se zarazilo devet drugih ljudi.
Doktor Dejvis ponovo ističe koliko je važan svež vazduh.
„Da je postojao dobar dotok spoljnog vazduha, vrlo verovatno bi manje ljudi bilo zaraženo – možda čak i niko.”
3: Raspitajte se za „razmere svežeg vazduha”
U modernim zgradama u kojima prozori ne mogu da se otvore, kako doći do dovoljno svežeg vazduha?
Oslanjate se na ventilacioni sistem koji izvlači ustajao vazduh iz prostorija i cevima ga prebacuje u jedinicu za obradu vazduha koja se često nalazi na krovu zgrade.
Tamo svež vazduh može da se uvuče od spolja i pomeša sa starim unutrašnjim vazduhom, pre nego što se pošalje nazad u zgradu.
Imajući u vidu rizik od zaraze korona virusom, profesionalni savet je da se maksimizuje dotok svežeg vazduha.
„Kad imate 100 odsto spoljnog vazduha ili blizu 100 odsto, to je onda dobra stvar”, kaže profesorka Ket Nouks sa Univerziteta u Lidsu i predsedavajuća ekološkog panela vladinih savetnika SAGE, koja je ovde govorila u privatnom svojstvu.
„Što je više svežeg vazduha, manji je rizik da ćete recirkulisati virus kroz zgradu.”
O tačnoj mešavini odlučuju upravitelji zgrade, koji bi mogli da rade za vlasnike ili za stanare.
Mana unošenja 100 odsto svežeg vazduha je trošak – vazduh koji ulazi mora da se zagreva zimi i hladi leti, što zahteva trošenje energije.
4: Proverite da li ima virusa u filterima
Moderni ventilacioni sistem ima filtere, ali oni nisu bezgrešni.
U SAD, istraživači koji ispituju Oregonsku univerzitetsku bolnicu za zdravlje i nauku otkrili su da su filteri zadržali korona virus, ali da je jedan njegov deo nekako uspeo da se probije.
Profesor Kevin Van Den Vajmelenberg, koji je predvodio ovaj projekat, smatra da uzimanje brisa sa filtera može da otkrije da li neko zaražen radi u zgradi.
U Južnoj Koreji, kol-centar na 11. spratu poslovne zgrade imao je jednu osobu koja je zarazila više od 90 drugih.
Da su filteri češće proveravani, prisustvo virusa možda bi bilo brže otkriveno.
Profesor Van Den Vajmelenberg kaže da podaci iz filtera mogu da nam „pokažu gde da udarimo i kad da udarimo” tokom borbe protiv zaraze.
5: Čuvajte se promaje
Kad razgovarate sa ekspertima na ovom polju, oni će vam reći da je svež vazduh od ključne važnosti.
Ali jedan specijalista za modelovanje kretanja vazduha kaže da sve nije baš tako jednostavno.
Nik Virt je nekada dizajnirao trkačke automobile za Formulu 1, a sada savetuje supermarkete i kompanije za proizvodnju hrane kako da upravljaju protokom vazduha da bi ljudi ostali bezbedni.
On se brine da bi neko ko sedi pored otvorenog prozora i ispostavi se da je zarazan mogao da prenese virus drugima koji se nalaze na njegovoj putanji niz vetar.
„Ako otvorite prozor, gde će vazduh da ode?”, pita se on. „Ne želimo da se ljudi nađu na direktnoj putanji tog protoka vazduha.”
„Više svežeg vazduha uopšteno gledano je mnogo bolje, ali ako se on kreće horizontalno i pun je virusa, može da ima neželjene posledice.”
Izložio sam ovaj scenario profesorki Ket Nouks.
Ona kaže da prednosti obilja svežeg vazduha koji razblažuje virus nadjačavaju sve ostale rizike.
Otvoren prozor bi mogao da dovede do toga da više ljudi primi virus, ali u manjim, manje rizičnim količinama, tvrdi ona.
Ne iznenađuje što ovde postoje izvesna neslaganja – ima još mnogo toga što ne znamo o ovom virusu.
Ali vazduh koji udišemo sigurno će biti sastavni deo svake inicijative da naše zgrade učinimo bezbednijim.
Izvor: bbc.com
Kako simptomi KORONE napreduju iz dana u dan: Kada je najkritičnije?
Korona nam je svima pomrsila račune. Naravno, najviše po pitanju zdravlja, pa da bismo što bolje razumeli kako ovaj virus napada naše telo, važno je da znamo kako izgleda simptomatologija i to iz dana u dan.
Prvi simptomi su obično temperatura, groznica, suvo grlo, osećaj umora, začepljen nos, bolovi u grudima i otežano disanje, umor, gastrointestinalna infekcija, kao i gubitak mirisa i ukusa i bola u mišićima koji napreduju iz dana u dan. Prema nedavnom istraživanju koje su sproveli istraživači iz bolnice Dzongnan sa Univerziteta Vuhan, evo vremenskog sleda koji pokazuje kako se simptomi razvijaju kod većine pacijenata, prenosi portal “E-times”.
Naučnici su utvrdili da je povišena temperatura prosečno traje kod zaraženih 12 dana, ali da se kašalj i respiratorne smetnje mogu zadržati i znatno duže. Simptom kratkog daha nestajao je u proseku oko 13 dana od trenutka zaraze kod onih koji su se oporavljali. Prosečno vreme od nastupanja prvih simptoma bolesti i prijema u bolnicu, pa do oporavka u Kini je bilo 22 dana, dok je period od zaraze do smrti iznosio 18,5 dana.
Timovi su takođe zaključili da virus napreduje od blagih simptoma do teške respiratorne insuficijencije u roku od osam dana. Prvi simptomi vezani za otežano disanje pojavljivali su se u proseku petog dana.
PRVI DAN
Groznica, bolovi u mišićima, umor, suvo grlo. Mali broj pacijenata oseća i mučnine.
PETI DAN
Stariji pacijenti i pacijenti koji boluju od neke hronične bolesti počinju da osećaju prve tegobe sa disanjem. Mali procenat, oko 10 odsto ima upornu dijareju.
SEDMI DAN
Ovog dana pacijenti sa težim respiratornim problemima obično budu hospitalizovani zbog rizika od kolapsa pluća. Kod druge grupe pacijenata koju čini oko 85 procenata svih obolelih, opet, ovo je period kada znaci bolesti počinju da se povlače i klinička slika se drastično popravlja.
OSMI DAN
Kod pacijenata kod kojih su se respiratorne smetnje pogoršavale dolazi do akutnog respiratornog sindroma, kada pluća više nisu u stanju da telu i vitalnim organima obezbede dovoljno kiseonika, pa je ovo dan kada se teži slučajevi priključuju na respirator.
DVANAESTI DAN
U ovom periodu, prema studiji iz Vuhana, temperatura polako počinje da jenjava kod onih sa lakšom ili srednje teškom kliničkom slikom.
TRINAESTI DAN
Kod pacijenata koji su razvili blaže ili srednje teške respiratorne smetnje, ovaj simptom počinje da jenjava (oko 85 odsto), dok kod 15 odsto simptomi stagniraju ili se drastično pogoršavaju.
Izvor: zena.blic.rs
Izbacite bolest kroz prozor- kao što su kašalj, glavobolja, kijanje, vrtoglavica, osećaj umora, bolesti pluća
Stručnjaci tvrde da je redovno provetravanje veoma važno za zdravlje porodice, a pročitajte koliko često je potrebno otvarati prozore.
Ukoliko ne provetravamo kuću redovno, to može doprineti razvoju bolesti srca i određenih vrsta raka, kao i problemima sa disanjem, tvrde stručnjaci u Velikoj Britaniji..
Utvrđeno je da vazduhom u kući cirkuliše 900 različitih čestica i biološkog materijala s potencijalnim negativnim učinkom za zdravlje, uključujući spore plesni, pelud, ugljen monoksid i perut. Čak i plin radon, plin bez boje i mirisa, koji se naziva tihi ubica jer ga nije moguće osetiti u vazduhu.
Kućni zagađivači vazduha izazivaju bolesti i to…
57 posto slučajeva mogu biti odgovorni za kardiovaskularne bolesti, 23 posto za povećani rizik obolevanja od raka pluća, 12 posto za astmu, a preostalih 8 posto povezano je sa drugim respiratornim problemima.
Redovnim provetravanjem kuće rizike od bolesti mogli biste smanjiti za gotovo 40 posto. Pritom je najveća opasnost vreba od plina i jedinjena kojih nismo ni svesni. Vrlo je opasan ugljen monoksid, koji je česti uzrok slučajnih smrti u domovima, koji se može razviti u nizu situacija: zbog neispravnog šporeta, zbog neispravnih grejnih tela u stanovima koji se greju na plin, zbog začepljenih dimnjaka ili ako zapalimo tamjan ili sveću, a ima ga i u dimu cigarete.
Provetravanje doma četiri puta na dan od tri do sedam minuta može smanjiti rizik od raznih vrsta bolesti koje će se često manifestovati jednostavnim simptomima, kao što su kašalj, glavobolja, osip, suzenje očiju, kijanje, vrtoglavica, osećaj umora, krvarenje iz nosa ili bolesti pluća.
Treba provetravati nekoliko puta na dan, a najbolje ujutru, nakon ustajanja, pogotovo ako je reč o stanovima u kojima je ugrađena PVC stolarija koja se ugrađuje tako da hermetički zatvori prostor radi uštede energije.
Tokom dana u svakoj prostoriji povremeno otvorite prozor kako biste osigurali sveži vazduh te povremeno otvorite vrata od kupatila, ako nemate mehaničku ventilaciju, tj. ventilatore koji pokreću vazduh.
I pre spavanja korisno je nakratko napraviti ‘promaju’, od tri do pet minuta, radi zamene vazduha u prostorijama.
Posebno pazite na znakove plesni u kući, jer je njena prisutnost odraz slabe ventilacije i povećane vlažnosti, a to bitno povećava rizik od respiratornih problema (alergije, astma i drugi problemi s disajnim putevima) i reakcija na koži. Ventilacije u kupatilu mora biti kvalitetna i bez vlage.
Saveti
-
Veš sušite na vazduhu
Veš sušite na terasi, lođi ili balkonu, a ako ga sušite u kući, ostavite ga u prostoriji sa otvorenim prozorom. Ne sušite ga na radijatorima jer ispušta otrovna jedinjenja.
-
Izbacite tepihe iz kuće
Drvene podove ne trebate prekrivati tepisima jer skupljaju prašinu, grinje, dlake i gljivice.
-
Krpe i peškire dobro osušite
Ne ostavljajte vlažne peškire i kuhinjske krpe zgužvane. Ako su vlažni, a mislite da još nisu za pranje, raširite ih da se osuše kako ne bi skupljali vlagu, plesan i gljivice.
-
Odvojite čiste i prljave cipele
Brišite cipele pre ulaska u stan i obavezno se izuvajte na samom ulazu, posebno u vreme kiše. Držite ih u ormariću odvojeno od čistih ili na plastičnom podmetaču.
-
Isključite TV i kompjuter
Isključite aparate kad ih više ne koristite jer utiču na skupljanje prašine u kući.
Četvoročlana porodica za sedam dana proizvede oko 70 litara vode
Prosečna četvoročlana porodica disanjem, znojenjem, kuvanjem, tuširanjem i drugim aktivnostima proizvede oko deset litara vode dnevno. Bez pravilnog provjetravanja voda ostaje u stanu u obliku vlage, a uz povoljne uslove i povoljnu temperaturu na vlažnim površinama razviće se zidna plesan i gljivice kojih ćete se teško rešiti bez redovnog provetravanja.
Ustajao vazduh loše utiče na raspoloženje
Prevelika koncentracija vlage može uzrokovati: letargiju, smanjenu koncentraciju, razdražljivost, apatiju i nagle promene raspoloženja. Kondenzacija na staklu vaših prozora znak je upozorenja da je potrebno češće provetravanje.
Prozore ostavite potpuno otvorene barem 5 minuta četiri puta dnevno. Ovaj kratki period dovoljan je za izmenu vazduha, a neće uzrokovati hlađenje nameštaja i zidova, tj. povećanje troškova grejanja. Duže otvoreni prozori uzrokovali bi gubitak energije.
Rosa će ujutru očistiti vazduh od smoga i prljavštine
Provetravanje, koje je najdelotvornije ujutru kad vazduh na ulicama još nije u velikoj meri “obogaćen” smogom, a rosa ga je očistila od štetnih svari, rešiće samo deo problema. Bilo kakva aktivnost tera organizam na brže udisanje toksina, naročito usisavanje koje podiže prašinu. Obvezno otvorite prozore, a provetravajte i posteljinu.
Izvor: 24sata.hr
Dr Predrag Kon: DA LI SU SIMPTOMI KORONE SADA DRUGAČIJI?
Epidemiolog dr Predrag Kon izjavio je da se simptomi virusa korona u ovom poslednjem talasu ne razlikuju od prethodna dva koja smo imali u martu i julu i dodaje da to kažu i virusolozi.
Kon je tako odgovorio na pitanje novinara da li su tačne pojedine tvrdnje da se klinička slika pacijenata u ovom talasu razlikuje od prethodnih, kada je kašalj bio izraženiji, dok su sada malaksalost, dijareja i glavobolja.
Epidemiolog je ukazao da sada, za razliku od prethodna dva talasa, imamo mnogo više zaraženih i da se u bolnicama prima više pacijenata, te da postoje oni koji imaju nešto drugačije simptome.
“Možda je utisak da je došlo do promene, ali taj utisak je varljiv, jer imamo veliki broj zaraženih koji ostaje kod kuće i ne možemo da pratimo njihove simptome, pa je utisak zbog toga drugačiji”, objasnio je Kon.
Dodaje i da virusolozi kažu da nije došlo do promene virusa i simptoma i da su to samo utisci.
Kon je ukazao i da se virus korona sada po prvi put nalazi u jesenjoj i zimskoj sezoni, te ističe da je to možda samo njegov “sezonski karakter”, ali da će to tek vreme pokazati.
Izvor:kurir.rs
Dr Nestorović: Za jak imunitet potrebno je bar tri orgazma nedeljno
