Ućešće Novaka Đokovića na Australijan openu je tema broj jedan u svim teniskim razgovorima. Dolazak Srbina u Melburn zavisi od toga da li će se vakcinisati ili ne. Upravo je o tome govorio i Boris Beker, koji je rekao kako razume Novaka.

– Mogu da razumem Đokovićevo oklevanje da se vakciniše. To je njegovo pravo, njegova privatnost i to mora da se zaštiti. Sa druge strane, australijska savezna država Viktorija zahteva dokaz o vakcinaciji i potpuno je nebitno šta mi govorimo. Vlada te države je donela odluku i to onda znači da postoji samo jedan način da on dođe na AO – rekao je nekadašnji Đokovićev trener i dodao:

– Teniseri su kao preduzetnici, oni nemaju poslodavca za kojeg rade, kao u nekim drugim sportovima u kojima postoje timovi. Znam o čemu pričam – mi smo slobodnog duha i ne volimo da nam neko komanduje. Iznenadio sam se kada sam video koliko igrača nije vakcinisano, ali ako pogledamo u celom svetu se broj vakcinisanih podiže i ja mislim da je to dobra stvar. Video sam nedavno da je dve trećine igrača u Premijer ligi vakcinisano. Da li vi to volite ili ne privatno ili imate nešto protiv vakcinacije – to ne znam, ali mogu da razumem različite stavove. Međutim, vi morate i da pratite pravila – mnogim sportistima je to teško, ali tako je.

Podsetimo, Australijan open je na programu od 17. do 30. januara 2022. godine

Izvor: objektiv.rs

Teorije zavere, homeopatija, korona fašizam i lek za čišćenje srčanog crva su samo neke od tema koje sam video poslednja tri dana od kada sam se prijavio na Viber grupu koja broji više od 8.000 članova koji pokušavaju da izleče koronu lekom za životinje.

Nalazimo se u najgorem periodu od početka pandemije, iz dana u dan izveštaji broje preko 50 žrtava a stiče se utisak da je nepoverenje u vakcine veće nego ikada. Svakog jutra imamo spremnu kompilaciju najluđih izjava sa protesta…. Umišljeni revolucionari i borci protiv duboke države, reptila i Bila Gejtsa tvrde kako se njihova strana ne čuje i kako smo mi ovce koje su zaslepljene kem trejlovima ili čime god nas već truju. Zanimalo me je odakle potiču svi ti ljudi, pošto očigledno imaju slična mišljenja koja su morali odnekud da čuju.

Znao sam da ću najbolji odgovor naći na jednoj od najvećih Viber grupa u Srbiji u kojoj se ljudi obraćaju “lekarima” za pomoć. Ovde tzv. doktori savetuju ljude koji imaju ili čiji bližnji su oboleli od koronavirusa, da piju lekove protiv parazita kako bi izlečili virus. Videli ste već skrinšotove poruka koje razmenjuju, ali verujte, mnogo je gore nego što možete da zamislite.

Iskašljavanje krvi, bela stolica i propadanje organa

Ivermektin je nekada bio samo lek koji se koristi za parazitske infekcije kod konja ali je u poslednje vreme postao ekstremno popularan u antivakser zajednici. Naime oni tvrde da ovaj lek, kad se uzima u pravilnim dozama, može da izleči najveću pošast 21. veka. U grupi na viberu po imenu “LRNE – Ivermektin preporuke” administratori koje članovi oslovljavaju sa “doktore” daju savete kako i koliko uzimati ivermektin. Oni uz pokrivalicu koja glasi “moje mišljenje:” daju detaljno uputstvo kako u sebe, na različite načine, uneti lek protiv crva. Koristeći nekakvu računicu dolaze do raznih brojki. Jedan od “naučnika” je bio ceo proces podelio sa ostalim članovima.

Nakon što su se na internetu pojavile informcije o “magičnom” leku koji leči koronu, apoteke su se ispraznile i jedino mesto gde se ovaj lek sad može naći su veterinarske ordinacije. Problem u ovome jeste da lekovi za životinje mogu da koriste samo životinje, ne ljudi. Ako u sebe unesete dozu leka koja je pravljena za sisara od 400 kilograma desiće se loše stvari. Trovanje jetre i unutrašnjih organa su vrlo česta pojava ukoliko se uzima ovaj lek što su neki članovi grupe i prijavili, ali su njihovi komentari brzo obrisani.

Tvrdnja da se od Ivermektina ne iskašljava krv je tačna, jer se krv zapravo iskašljava od štete koji ivermektin nanese organima, dok pokušava da ga očisti od crva kojih nema. Bela stolica nakon nedelju dana i još mnogo drugih nus pojava koje ljudi prijave, u ovoj grupi svrstavaju se u spoljašnje napade sa tvitera i ostalih društvenih mreža. Isto tako, oni najavljuju da spremaju tužbe protiv Vlade, dogovaraju nove proteste, i ono najgore – igraju se doktora i lažu ljude.

Spisak opasnih neistina koje šire na grupi je frapantan – tvrde da je u redu da ovaj lek za konje piju trudnice i deca, preporučuju osveštane čajeve iz manastira, kažu da ljudi sa teškim srčanim problemima takođe smeju u određnim dozama da uzimaju ivermektin, da sme preventivno da se pije, analiziraju nalaze krvi…

Nije retko da neko podeli i literaturu koja navdno potkrepljuje njihove tvrdnje, naravno ona može biti demantovana uz samo jednu kratku gugl pretragu.

Parališući strah tera ljude na očajničke poteze

Kad sam se pridružio grupi, hteo sam samo da vidim šta tačno pišu, bio sam ubeđen da će ovo biti jedan smešan eksperiment gde ću tri dana da prikupljam antivakserske bisere i da se onda sa ortacima smejem. Ali mi ništa nije smešno. Ovo je tužno i strašno i situacija je mnogo ozbiljnija.

Nadrilekari iz nepoznatog razloga govore ljudima da koronavirus ne postoji, da ne treba da nose maske, da se ne vakcinišu i da piju lekove koji u najboljem slučaju nemaju nikakvog efekta. Ljudi koji se obraćaju za pomoć nisu krivci i ne treba da im se smejemo ili da ih osuđujemo. Ovde po savet dolaze oni koji nemaju više gde, velika većina njih nije ovde svojom voljom. Manjak obrazovanja, porodična tragedija, pa i opravdano nepoverenje u institucije koje su bile zadužene za ovu epidemiju su glavni razlozi zašto neko odluči da posluša .

Jako je teško dopreti do ovih ljudi, pa se mnogi odlučuju da ih ismevaju, što dodatno pogoršava situaciju. Ispliva ponkad neki biser koji nam svima izmami osmeh svojom glupošću, ali za svaku pavlovićevu mast u nos postoji ko zna kolko ljudi kojima treba pomoć.

Problem nisu baka i deke, tinejdžeri i dokoni sredovečni ljudi. Pravi krivci za sve ovo su teoretičari zavere koji imaju određeno zapažen broj pratilaca na društvenim mrežama. Oni su stvorili čitav lažni svet prepun teorija koje negiraju svaki mogući uspeh, otkriće ili tragediju koje su se desile na Zemlji. Na svaki argument koji im se predstavi, oni odgovaraju izmišljenim činjenicama koje važe u njihovom imaginarijumu. Taj svet nije tek tako nastao već su ga gradile godine ispiranja mozga ljudima koji nemaju previše poverenja u sistem. Dejvid Ajk, Aleks Džouns i gosti koji doalze na Balkan Info su jednostavno rečeno nestručni i harizmatični ljudi sa kompleksom mesije, koji svoje pratioce truju opasnim i lažnim informacijama.

Za ova tri dana koje sam proveo kao inkognito članovi ove grupe (nisam čak hteo ni da trolujem) skapirao sam najbitniju stvar. U ovim teškim vremenima nam je potreban smeh, ali antivakserima se ne treba smejati, moramo da im nekako pomognemo. Nadrilekari i teoretičari zavera kojima oni veruju su prava opasnost jer samo pukom srećom još niko nije teže stradao slušajući njihove laži.

Izvor: Noizz.rs

Možda vam deluje potpu­no nevažno, ali se ispostavilo da je za zdra­vlje vrlo važno da pravilno birate donji veš.

Tokom više istraživanja naučnici su došli do slede­ćih zaključaka:

Sintetika je najsigurniji put do gljivica

Istraživanje je pokazalo je da nošenje donjeg veša koji nije od pamučnog materijala može da izazove gljivičnu infekciju. Tkanine od sintetike poput poliestera loše utiču na vaginalno zdravlje jer zadržavaju toplotu i vlagu, iritiraju kožu i pogodno su tlo za razmnožavanje bakterija i gljivica.

Svila je takođe dobar izbor, ali u tom slučaju bi trebalo više obratiti pažnju na veličinu i model veša, jer nije elastična kao pamuk i šavovi mogu da nažuljaju.

Bakterije preživljavaju pranje!

Bakterije mogu da prežive ciklus pranja veša, pokazali su rezultati istraživanja 2019. godine. Vremenom to može da utiče na zdravlje genitalija, povećava šanse za gljivičnu infekciju ili infekciju mokraćnog sistema. Čak i ako perete veš na vrućem ciklusu, bilo bi dobro da ga sušite na spoljnoj temperaturi.

Menjajte veš!

Važno je da se donji veš promeni nakon trenin­ga ili napornog fizičkog rada. To je posebno va­žno ako se ne nosi pamučni donji veš jer sinte­tičke tkanine “ne dišu”  i mogu da zadrže vlagu i bakterije nakon preznojavanja.

Ne zanemarujte mrlje

Svaka žena treba da proverava trag na donjem vešu kako bi primetila moguće vidljive promene. Jasan beli trag je normalan, ali sivi ili zelenkasti može da bude znak bakterijske infekcije. Lagani vaginalni miris je normalan, ali jak, gadan i primetan ukazuje na infekciju.

Na spavanje nekad bez veša

Ženama koje pate od hronične upale vagine, sklone su vaginalnim infekcijama, svrabu i iritaciji, verovatno će biti bolje ako spavaju bez donjeg veša. S obzirom na to da gljivice i bakterije uspevaju na vlažnim, toplim mestima, spavanje bez donjeg veša je dobar izbor.

Izbor tangi je greška

Mnoge pripadnice lepšeg pola vole tange. Međutim, to je loš izbor i nikako ih ne bi trebalo nositi svakodnevno, jer je nošenje tangi put do bakterija koje povećavaju rizik od infekcije. Najčešći uzrok infekcije je to što se preko trake na tangama prenose bakterije sa anusa na polni organ.

Nikada tesno

Kada birate donji veš bitno je da obratite pažnju na veličinu, odnosno vam je udoban, nikako tesan.  Samo na taj način ćete izbeći znojenje i iritaciju kože.

Izvor: novosti.rs

Mnoge kulture na svetu, pa i naša, veruje da postoje uroci koji putem zavidnog pogleda mogu da naškode drugoj osobi.

Zato postoji verovanje da je potrebno na ruku da stavimo crveni konac kako bismo se odbranili od zavidnih pogleda koji mogu da nam donesu bolest, povredu pa čak i smrt.

Kako prenose beogradski mediji, crveni konac pronalazimo kod Jevreja i Hindusa, a ovo verovanje se od njih raširilo put ostalih naroda. Ipak, nošenje crvenog konca povezuju se sa okultnim, magijskim, izopačenim tumačenjem Tore, poznatijim pod imenom Kabala. Kabala je magija izvedena iz jedne od svetih knjiga, pa je ovim sveta knjiga zloupotrebljena.

Crveni konac se obično nosi na levoj ruci kao narukvica, a veruje se da odvraća lošu sreću.

Neki od tih crvenih konaca se donose iz Izraela. Ponekad je crveni konac u ogromnim količinama obavijan oko groba jevrejske biblijske mučenice Rahele u blizini Vitlejema. Smatra se da crveni konac ima ogromne moći i da donosi dobru sreću, kao i da garantuje onome ko ga nosi božansku zaštitu. Većina rabina, međutim, ne zagovara ovaj čin, koji ni na koji način nije sugerisan u svetim knjigam.

Neki ortodoksni Jevreji, koji se plaše negativnih uticaja uroka, imaju staru tradiciju da vežu crveni konac na bebin krevetić u nadi da će time da odvrate uroke i prizovu milost Boga, pa da će beba da bude zaštićena od svakoga zla.

U poslednjih 30-tak godina trend nošenja crvenog konca raširio se na ceo svet pa i na Srbiju. Možete videti brojne bebe i decu, ali i starije ljude koji na ruci nose konac protiv uroka.

Ipak, sigurnoi smo da mmnogi ne znaju pravo značenje i poreklo ovog konca pa poslušajte:

Vezivanje crvenog konca se povezuje sa kontraverznim Kabala centrom Filipa Berga. Druga zabeležena pojava crvenog konca se javlja u Indiji pod imenom “kalava”. Kalava je sveti hinduistički konac, koji se takođe zove i “mauli” na hindu jeziku. Nosi se u toku obavljanja hinduističkih rituala. Veže se od strane sveštenika na ruke hodočasnika koji prisustvuju obredu molitve. Kalava se veže na desnoj ruci muškarca i neudatih žena, a na levoj ruci udatih žena. Ponekad se crveni konac veže u čvorove nakon recitovanja mantri, koje pozivaju boga Bramana kako bi otklonio uroke i zlo od osobe koja ga nosi.

Naveli smo vam dovoljno dokaza da crveni konac nema veze sa verom u Boga koja ne treba da sadrži ove vradžbine.

U pitanju je paganski običaj koji samo promoviše paganstvo po sebi.

Sve što treba da znate je da crveni konac ne može da zaštiti čoveka ni na jedan način, a čovek ovako postaje nevernik.

Izvor: .espreso.co.rs

Bol u očima, mučnina, nesvestica i glavobolja samo su neki problemi koje izazivaju naočare kupljene na svoju ruku.

Nauka kaže da skoro 90 odsto poruka koje doživljavamo iz spoljnog sveta dobijamo čulom vida. Međutim, jasan vid nam nije dat za sva vremena. Prim. dr Ljiljana Kovač, oftalmolog-kontaktolog, kaže da ga menjaju genetika, starenje, stres i zagađenje iz okoline.

– Loš vid otvara vrata nervozi, otežava komunikaciju, stvara probleme u učenju, radu, saobraćaju – tvrdi naša sagovornica.

Zato je prevencija najbolji način da se što duže sačuva dobar vid, i to redovnim kontrolama kod očnog lekara. Posle detaljnog pregleda oftalmolog propisuje odgovarajuću korekciju, to jest recept za naočare ili kontaktna sočiva, daje lekarski izveštaj i savet o učestalosti potrebnih kontrola.

Važan je i razmak između zenica

Nažalost, pacijenti sve češće kupuju gotove dioptrijske naočare na pijaci, u raznim trgovačkim centrima i apotekama, najpre jer su neuporedivo jeftinije od onih u specijalizovanim radnjama.

Međutim, pitanje je koliko ljudi ima jednaku dioptriju na oba oka, koliko njih ima astigmatizam, razmak zenica koji odgovara razmaku centriranom u gotovim naočarima. Onda ne treba da čude bol u očima, mučnina, nesvestica, povraćanje i problemi s koncentracijom koji se potom javljaju.

– Nošenje naočara s neodgovarajućom dioptrijom dovodi do treperenja pred očima, zamagljenog vida, zamora i suženja očiju pri radu, bolova u očima i glavobolje – kaže doktorka Kovač.

Oftalmolog Nenad Petrović napominje da naočare kupljene bez pregleda stručnjaka mogu naneti više štete nego koristi, s obzirom na to da nije dovoljno pogoditi samo dioptriju, već je neophodno i pravilno odrediti razmak između zenica.

– Ukoliko se to ne uradi pravilno, vrlo brzo se javljaju umaranje prilikom čitanja, glavobolja, osećaj težine u očima. Ovi simptomi su podjednako izraženi i kod mlađih i kod starijih osoba i sve su teži što se takve naočare duže koriste – kaže naš Nenad Petrović.

On dodaje da je oftalmološki pregled mlađih osoba prilikom prvog određivanja dioptrije naročito važan, jer je tada neophodno širenje zenica, te se nikako ne preporučuje biranje dioptrijskih naočara na svoju ruku.

Naročito opasno za vozače

Oftalmolozi upozoravaju da je u poslednje vreme sve više ljudi koji koriste gotove dioptrijske naočare pri vožnji motornih vozila.

– Zbog sigurnosti njih samih i ostalih učesnika u saobraćaju, takve vozače treba upozoriti da se obavezno jave oftalmologu – kaže prim. dr Kovač i ističe da loše naočare još više slabe vid, te je opasnije ako ih nosite nego da uopšte ne nosite naočare.

Izvor: zena.blic.rs

Prvi teniser sveta Novak Đoković je na Instagramu podelio jutarnju naviku koju nikada ne propušta ni on, a ni njegova porodica.

– Dobro jutro svima. Dakle, ovako ja započinjem svaki svoj dan.

– Najpre uzmem malo tople mineralne vode s limunom i limetom. Potom zavirim u svoj omiljeni pretinac u frižideru, gde držim zelene stabljike celera. Njih ubacim u sokovnik za hladno ceđenje, kako bih dobio sok od celera.” – otkriva Novak.

Prema njegovim rečima, najbolji način da se započne dan jeste popiti ovaj sok natašte.

– Ovaj sok je pun minerala, soli i još neotkrivenih elementa koji čiste našu jetru. Čini čuda, kako za mene i moju ženu, tako i za našu decu – kaže Novak.

– Doduše, oni ga ne uzimaju čistog, već s dodatkom soka od krastavca ili jabuke – otkrio je Novak.

Ovaj zeleni napitak će vam doneti mnogo toga, stoga nemate šta izgubiti ako probate.

Budite zdravi!!

Vasa Pelagić je bio plodan i popularan pisac, a radovi objavljeni za njegovog života štampani su u 250.000 primeraka. Njegovo najpoznatije i najprodavanije delo je “Narodni učitelj”, i smatra se jednom od najznačajnijih knjiga medicine koje su izdate na prostorima bivše Jugoslavije.

Mnogi su živeli po njegovim savetima, a i on sam voleo je i poštovao zdrav život.

Osim što je bio istaknuti socijalista i pisac, Pelagić je bio prosvetni radnik i narodni lekar.

Pelagić je rođen 1833. godine u selu Žabari u Bosni.

U Beogradu je 1857. godine upisao Bogosloviju, nakon čega je otišao u Moskvu.

Nakon studija u Moskvi vraća se u Banjaluku i postaje upravnik Bogoslovije.

Tamo ubrzo nailazi na optuže da širi nacionalizam, pa je proteran od turskih vlasti u Malu Aziju.

On je proteran u Kjutjaju 1869. godine pod optužbom da je kritikovao turski režim u Bosni.

Vratio se 1871. godine u Srbiju, zahvaljujući Rusiji.

Austrijske vlasti su ga internirale 1876. godine, nakon što je učestvovao u bosanskom ustanku 1875.

Posle internacije, odlazi u Srbiju i među prvima organizuje proslave Prvog maja.

Poslednje dve godine života proveo je u zatvoru u Požarevcu, gde je umro 1899. godine.

U svom čuvenom delu objavio je mnogo saveta o lečenju prirodnim putem, o zdravom životu, kao i druge pouke o duševnom i telesnom zdravlju.

Knjiga “Narodni učitelj” je pisana za široke narodne mase.

Pelagić je bio veliki zagovornik zdravog života, i smatrao je da dužnost svakog čoveka da bude zdrav.

Evo i nekih njegovih saveta:

O DEČIJEM PLAČU…

“Plakanje, deranje i kobacanje dečije posve je zdravo – Roditelji, srodnici dece čine veliku štetu deci svojoj što ih teše, ljuljaju i u naručja nosaju čim se ona zaplaču.

 Kad bi oni imali više znanja i veštine da to znanje u život privode, oni ne bi tako činili; jer plakanje, deranje i kobacanje dečije nogama i rukama jeste prava blagodet za njihovo zdravlje.

Ali dete mora uvek biti u čistoj i suvoj peleni ili odeći.

Plakanje i dernjava širi im koš grudi, razvija pluća, potiskuje iz tela smrt i bolest – pokvaren vazduh, a utiskuje zdravlje i život jačim udisanjem čistoga vazduha.

A kobacanje dečije nogama i rukama jača mišiće tela i razvija ceo organizam. Ono stvara život od lenjosti i mrtvila…

Čestita i pametna majka i dadilja udešava i tada i inače svakim danom da im stanovi čisti i često provetravani budu, i dopuštaju deci svojoj da sve pomenuto čine do site volje.

Ubica je svoje dece ona majka koja to ne čini, a ona još veći koja se sabija s decom u najmanjoj sobici, a najveću i najzdraviju sobu drži nameštenu i zatvorenu”

MALAKSALOST

“Pravila protiv malaksalosti- Ako je neko opazio na sebi prve znake bolesti, evo leka protiv njih:

Prvo, krećući se u prijatnom društvu i kakav olak rad vršeći, valja od sebe udaljavati sve misli koje bi navlačile tugovanje i žalost; radeći ili šetajući se radi ozdravljenja po vazduhu čistom, valja duboko zviždukati, jer tako se bolesnik prenese iz jednog duševnog stanja u drugo, te tako zaboravlja i gubi priliku i ne može se baciti u misli koje ga satiru.

Drugo, izbegavati, što se većma može, svaku ljutnju i svađu, a naročito pri jelu i leganju u postelju, i svako umno i telesno jako naprezanje.

Treće, držati u stanu, oko stana, u postelji i na telu najveću čistoću.

Četvrto, piti mleko. Piće mleka valja otpočeti sa jedno tri omanje čaše dnevno, i na toj meri ostati koji mesec dana.

Peto, umesto hleba jesti žitnu varu – varicu, o kojoj smo potanje govorili napred, ili bar hleb od neprosejana brašna ili kačamak.

Šesto, svaki dan po dvoje, po troje rovitih, sasvim mekano obarenih, skorašnjih jaja popiti. Zdravija su jaja kad se malo zagreju i umesto soli sa sitnim žutim šećerom piju i sa kojom kašikom varice založe.

Sedmo, uopšte je korisno, pa i za ovu bolest kao dobro može se preporučiti jedenje u što većoj meri slatkih zrelih trešanja, svežeg i suvog grožđa, sosa od crnog luka i presne rotkve. Rotkvu je bolje jesti bez soli; vara i rotkva čine te čovek ima pravilnu stolicu, a crni luk daje prijatan san.

Osmo, uživanje polne ljubavi svesti na najmanju vremensku meru.

Deveto, ako prilike dopuštaju, stanovati preko celog leta u nekom župnom i zdravom mestu.

Deseto, neophodno je u letnje doba svaki dan po sat-dva pre podne šetati na čistom vazduhu, metnuvši ruke na leđa, uspravno hodajući i neku najdublju pesmu zviždućući.

Ako se nahodi neki brežuljak u okolini, udesnije je ovu šetnju penjući se na njega i silazeći sa njega činiti.

Jedanaesto, još bolje i spasonosnije utiču na oporavljanje džigerice* i svega organizma, tela i mozga, kad se izdisanje i udisanje vazduha ovako uredi: Čim se ugrabi topal dan i kako se u određeno vreme dođe na čisto mesto u šetnju ili na rad, treba uspravljeno stati, prsa ispupčiti i uzdignuti uvis, i obe ruke na krstima prstima spojiti.

Zauzevši takav položaj, treba polagano vazduh u se na nos udisati i u isto doba sasvim polagano ruke uz leđa uvis ka plećima podizati. Kad se već duboko udisalo, nužno je tako isto polagano izdisati i ruke naniže spuštati.

Ovakvim udisanjem i dizanjem ruku daju se široke prostorije džigerici da se raširi i kroz sve svoje sunđeraste rupice i kanaliće čist vazduh propusti. A spuštanjem ruku i dubokim izdisanjem sužavaju se prsa i pluća, te se tako sav pokvareni vazduh iz tela izgoni. Tim se krv obnavlja i pluća leče.

 Ovo je najblagodetniji melem za bolesno i zdravo čovekovo telo. Ovim se udiše život a izdiše bolest i smrt; izdiše malaksalost, slabost, jektika, a udiše zdravlje”

 KAŠALJ

“Za lečenje kašlja (Bronchitisa) je najbolje da bolesnik legne u krevet, pogotovo ako ima i temperaturu.

Potrebno je piti 2 do 4 litra čaja raznih vrsta i uzimati laku dijetalnu hranu. Ako se pri kašljanju javlja bol u grudima, dobro je sprečiti bol primenom slačice ili kataplazmom – kašom (cicvarom) od lanenog semena.

Protiv kašlja dobro čine inhalacije – udisanje – tople pare  »naparivanje« sa borovim uljem ili sličnim sredstvima.

Pri dugotrajnom kašlju koji nadražuje, dobro je ovlažiti vazduh u sobi vodom koja stalno ključa.

Ako kašalj izaziva grčeve ili bolove, dobro je dati kodein tablete.

Za izbacivanje ispljuvka uvek je dobro dati sredstva za iskašljavanje. Ako se uz kašalj duže vremena drži temperatura, potrebno je primeniti antibiotike (penicilin, aureomicin, teramicin, rondomicin, tetraciklin itd.)”

GRIP

 “…Bolesniku od gripa treba pružiti odmor i lečenje u krevetu. Obezbediti izolaciju, dobru negu i laku ishranu ali bogatu vitaminima.

 Protiv temperature i bolova dobro je davati aspirine, antipirin, pa i kinin.

Protiv kašlja dobro je davati sredstva za iskašljavanje: slezov čaj ili sirup i druga sredstva.

Ako je visoka temperatura, dobro je staviti obloge i prebrisavati bolesnika vodom.

Nekad će doći u obzir da se daju i penicilin i sulfaldadski preparati. Potrebno je dati velike količine S – vitamina (limun).”

SUVE RUKE I USNE

“Ispucane ruke i usne najbolje leči glicerin. Uzmi 50 grama glicerina i 50 grama ružine vode iz apoteke; dobro izmešaj, i svako veče, kad pođeš spavati, namaži ispucane ruke, pa će proći.

To je za varošanke bogate, a za siroti svet biće jevtinije da to mazanje izvrši lojem rastopljenim”

ŽULJEVI NA NOGAMA

“Najbolji je lek nositi čitavog života svog umereno komotnu, prostranu i meku obuću. Tesna obuća rađa žuljeve i mnoge druge manje bolesti.

Oproban lek od žulja tvrde mnogi da je ovo. Raseci suvu šljivu pa privi jednu polutinu na žulj. Aržati treba na žulju ceo dan. Menjati valja nekoliko dana i nestaće ga.

Drugi lek takođe je oproban. Utuci belog luka, pa ga metni u ljusku lešnika i privi ga na žulj. Menjati treba svako veče i svako jutro. Za nekoliko dana nestaće žulja iz temelja.

Ili: oseci prvo žulj do prvog mesa, pa onda uzmi malo negašena kreča i toliko meda pa pomešaj kao testo, stavi na krpu i svako veče meći na bolno mesto da prenoći. Čini tako dve-tri noći, ozdravićeš potpuno.

Ili: uzmi komadić hleba belog i stavi ga u ljuto sirće, pa kad se dobro nakvasi i krajka i sredina, onda privi taj hlebac na žulj i ostavi dobro obloženo svu noć na bolnom mestu. Tako činiti prekonoć nekoliko dana, otpašće žuljevi a i bola će nestati.

Kome je to »prosto«, nek uzme iz apoteke »đakon-flastera«, pa neka odreže od njega onoliko komadića koliko ima žuljeva. Njime treba obložiti žulj i ostaviti taj komadić da stoji na žulju desetinu dana. Za to vreme i žulja posve nestane i ostane meka koža”

ŠLOG

“Šlog, kaplja, udar, uzetost (šlag, paraliza) ruke, noge, jezika ili polovine celog tela. Bolest ova dolazi po naklonosti prirode kod nekih osoba, ali najviše je dobijaju oni koji su strasni u uživanju polne ljubavi, špirituoznih pića po noćima, pa onda od jake hrane pored slabog rada i kretanja, od vrućih jela, od jakog gneva, straha, od spavanja posle ručka, pred nepogodom (rđavim vremenom), plašenje, tuge, punokrvnosti i silnog umnog naprezanja.

Znaci vesnici ove bolesti ovi su: bol potiljka, česte glavobolje, nesvestica, trudno izgovaranje reči, otupljivanje sluha, vida i pamćenja, podilaženje mrava po telu, trzanje i trnci po nogama, uočavanje iskri i tamne tačke pred očima, nespokojno spavanje i strašni snovi, sporo mokrenje i baleganje, teret tela, preneražavanje, crveno lice, hladan znoj u nekim čestima tela itd.

Čim se ti znaci osete treba otklanjati uzroke, pa će se i bolest preduprediti. Kad koga već napadne ova nesrećna bolest, onda pre svega treba da se sve haljine na njemu raskopčaju, da se otvore prozori na stanu, da se bolesnik položi na leđa a lice da je uzdignuto put glave, a glava naklonjena malo na desnu stranu. Valja da se maže sirćetom vinskim, ako nema pri ruci sedative. Pred nosom treba držati što češće to sirće. Zatim oblagati prsa, lice i čelo hladnim mokrim krpama.

Na listove nožne obložiti slačičnik, a na tabane priložiti vruće vunene krpe. Zatim staviti po četiri pijavice na slepoočnice i oko očiju. U isto vreme treba klistirati bolesnika, ili mu dati da što više pije tople surutke, ili rasola kupusnog, ili što drugo što bi ga uskoro dobro pročistilo jedan ili dva puta. Uhvaćenu čest tela treba često prekodan pokretati na sve strane, svaki dan više i više do 50 puta, pa na tome duže vremena ostati.

Docnije za hranu samo mlečna hrana i žitna varica, a za piće odvar od trave žalfije, zelenkade. Mnogi su se izlečili samo tim načinom, ali ovo poslednje duže vremena treba upotrebljavati”.

Izvor: mondo.rs

Spisateljica i slikarka Mirjana Bobić Mojsilović na Fejsbuk stranici “All Me” osvrnula se na rijalitije koji, kako dođe jesen, kreću da se razmnožavaju, a iz godine u godinu učesnici su sve agresivniji.

“Došla je jesen, deca krenula u školu, a Srbija se vratila u kuće da gleda rialiti programe na televiziji i da u njima, paradoksalno, pronalazi vrhunsku zabavu. Jer, šta ima zabavnije u životu nego posmatrati kako se ljudi, skupljeni skoro isključivo po principu „od zla oca i od još grđe majke“ danonoćno uzajamno da izvinete, pičkaraju, tuku, pljuju, ponižavaju, mrze i gaze, svlače, pominju polne organe, prljave gaće, pokazuju zadnjice, podriguju, pljuju, prde i psuju?

Sasvim je razumljivo zašto moćne nacionalne televizije ne snimaju drame i serije, ne dovode pred svoje kamere pristojne i pametne ljude pošto pristojnost, vaspitanje, pamet i integritet ne dižu rejting, i „ti ljudi nisu dovoljno filmični“. A škola je, ionako, za gubitnike, agresija je jedino društveno isplativo ponašanje, kome je do morala taj nije razumeo moderno doba i nek ode u manastir, pošto ono što svi gledaju- poručuje samo jednu jedinu stvar – pobedniku je sve oprošteno, čak iako je i tukao i bio tučen.

Pare i skandalozna slava, brišu sve. Zato, gazi preko leševa, urlaj, pljuj, psuj, otimaj, preti, lomi, penji se na sto, i pobedićeš!

Sodoma i Gomora naših rialiti šou programa, međutim, deleko je opasnija od onoga što se na prvi pogled vidi. Daleko opasnije od sve te „stvarnosne proze u direktnom prenosu“ jeste nešto drugo: rialiti programi ovakve vrste osim što pojam integriteta brišu iz vrednosnog sistema, i osim što uporno lome kičmu ionako sluđenom, ojađenom malom čoveku, i čije ćemo posledice tek videti, čine jednu strašnu stvar: u svom tom naizgled stihijskom dokumentarizmu ljudskih najnižih strasti, ovi projekti promovišu koncept logora kao vrhunski cilj savremenog čoveka, i njegovu najbolju moguću sudbinu, kao njegovu prvu i poslednju šansu.

Zatvoreni na neodređeno vreme, plaćeni da se međusobno mrcvare, ali i da pokažu kako je vrhunski cilj zadovoljiti, odobrovoljiti i nasmejati gospodara. Drugim rečima, opasni, grozomorni eksperiment masovne kontrole uma, koji poručuje da smo svi po malo kurve, nasilnici, zveri i bezvredna bića.

To što u tim gladijatorskim arenama nema lavova, i što još uvek nismo videli ubistvo, ništa ne menja na stvari. Jer, promenjen je ne samo jezik nego i smisao javnog prostora, srušene su sve ograde, unutar strogo kontrolisane životinjske farme.

Ugasiti televizor jeste početak revolucije”.

Milan Popović je nastavio svoju ispovest o sukobu sa Severinom, i komentarisao je navode da je uticala na veštake u njihovom sudskom postupku za starateljstvo nad detetom.

– Prijavila me za taj intervju, prijavila me za nasilje u porodici i za to što je naša veza trajala tri meseca. To je ono što govori da sam naslink, to je primer apsurda, za šta se ona smatra žrtvom nasilja u porodici. Zato što sam rekao da je veza kratko trajala – govorio je Popović.

Na naslovnoj strani “Nacionala” svojevremeno je izašao dokument koji dokazuje da je pritiskala, da je pod pritiskom bio psihijatar, i sa jedne i sa druge strane – rekla je voditeljka.

– To je opet šta bi bilo da nije izašlo na naslovnoj strani. Potvrdio bih prvo što ste rekli. Mislio sam da javnost i mediji nemaju uticaj na pravosuđe. Posle poslednje odluke splitskog suda, moje mišljenje se drastično promenilo. Moram da raskrinkam neistine koje su bile objavljene od strane Severine i njenog PR tima. To su neistine, čovek kad ih sluša zapita se, da li može dete da se da takvom čoveku kao što majka deteta govori da jeste. Bilo je priča da smo moji prijatelji i ja pokušavali da utičemo na veštake, istina je drugačija. Severina je uticala na veštake. Zašto bi se Severina sa veštakom dok piše izveštaj nalazila u parku,u Maksimiru, van radnog vremena, i na sudu je rekla da mu je nudila torbu sa dokazima da se tata derao na dete. Kakvi dokazi treba da budu da je tata vikao na dete? Možete da zamislite šta je bilo u torbi. Veštak je tražio izuzeće i povukao se iz toga – objasnio je Popović.

“Nacional” piše da je počinila seks ucenu i zastrašivanje psihijatra?

– Nisam pokušavao da stupim u kontakt sa veštakom, nisam tražio od prijatelja i uticajnih ljudi iz Hrvatske. Više je nego činjenica da je Severina ta koja je pokušala da utiče na veštake, ako je istina što Nacional piše, najgorim mafijaškim metodama, ucenjivala, slala poruke, da će da objavi detalje o toj njegovoj vezi sa nekom drugom osobom. Psihijatar je inače oženjen čovek, ima i decu – rekao je Popović.

Milan Popović dalje kaže koliko je Severina uticajna:

– Ne mogu da komentarišem ko nju štiti, ali ima prijatelje u medijima. Njena prijateljica je vlasnik medija, a muž te žene je šef kriminalističke policije. Mene ti mediji ne zovu. Dao sam vam primer šta Severina misli da je nasilje u porodici, to što sam ja rekao da smo kratko u vezi. Uticaj medija i javnosti je i na političare, a ne mislim da je Plenković štiti. Ministar je pokrenuo istragu zbog intervjua. On se u stvari boji da ta ista Severina može da utiče na njegovu popularnost. Žena koja je radila intervju sa Severinom je svog bolesnog sina dala ocu. Eto to su takve majke.

Izbio je skandal u školi u koji ide Severinin i Milanov sin:

– Ona je u sukobu sa svima, a ne samo sa direktorkom. Direktorka je izuzetno profesionalna žena koja samo radi svoj posao. Nijedna učiteljica nije htela detetu da bude razredna jer su imala sukobe sa Severinom. Direktorka je samo radila svoj posao, prijavljivala je zanemarivanje deteta. Mišljenje škole je jako bitno. Ona je to prihavila i centru za socijalni rad i policiji. Žena je dobijala pretnje od Severine. Nisam odmah znao sve.

Milan o tužbi:

– Mislim da je detetu bolje sa mnom. Moja porodica je kompletna i stabilna. Detetu je bolje u takvoj porodici.Pretila mi je policijom i iz toga sam shvatio da ima nekog ko je štiti. Nadam se da će istraga sad da pokaže istinu. Ja nisam podmićivao nikog, ni školu. Samo sam uredio teren za školu gde moj sin ide. Uradio sam drugi deo od novca koji mi je Severina dala za tužbu. Tako ispada da je i ona platila(smeh).

Milan je negirao da ima nešto intimno sa Kolindom Grabar Kitanović:

– Nisam se ljubio sa njom niti me štitio pokojni gradionačelnik – govorio je Popović na Happy tv.

Milan dalje kaže:

– Verujem u pravdu, jer naneta je nepravda detetu i meni. U naš porodični kafić dolazio je Kemal Monteno. Rekao mi je kako je tražila da peva pesmu “Moja prva ljubav”. Pevala je i plakala. Nije shvatio zašto je plakala. Ja ovo nisam koristio u medijima, ali dođe mi da joj pošaljem poruku da se pomirimo jer ne bi trebalo da smo neprijatelji. Tražila mi je da kažem da je dobra majka. Sada nemamo odnos, kontakt nam je mejl i dogovoranje u vezi sa detetom. Severina je slala i mojim prijateljima odvratne poruke. Jednom sam je prijavio za takve poruke jer je i meni slala. Bila je osuđena tad u prekršajnom sudu. Ali sud je oslobodio. Ona je tražila da se meni potpuno ukine da viđam dete. Uticala je na gospođu Flander. Trebalo je zbog toga da bude prijavljena.

Svima preti Severina:

– Svi se boje da će ih ona prijaviti u medijima. To su obični ljudi. Plaše se toga. Sistem joj više popušta jer su u strahu da ne budu medijski prozvani. Ona sama priznaje kako je išla kod uticajnih ljudi na razgovore. Hteo sam da dokažem kako je ona u Srbiji više bila sa detetom nego ja. Tražio sam da se evidentira kada dete prelazi granicu, a ne da bih pratio nju. Ja nemam ništa od toga da je pratim, ali me zanima kako mi je dete.

O Srbima:

– Ona je svaku priliku koristila da govori protiv Srbije. Ne znam zašto se boji Srbije, šta je tu toliko loše. Prva presuda mi je bila da ga ne dovodim u Srbiju. Dete je pola Srbin, pola Hrvat. Severina je govorila kako se ovde prave šeme da joj se otme dete. Mene interesuje samo naše dete. Ja imam svoju ženu, imamo dvoje dece, stabilnu porodicu. Ona me podržava u svemu. Saznao sam da me Severina snimala 2011. godine, ali se ničega ne plašim. Ja legalno imam firmu, pošteno zarađujem.

Poruka za kraj:

– Dajte decu očevima, nisu deca samo za majke.

Izvor:kurir.rs