Čmičak: Kako smanjiti otok, bol i izlečiti narodnim receptima
Čmičak na kapku je neprijatan i bolan, ali je obično bezopasan, ne utiče na vaš vid i nestaje u roku od nekoliko dana ili nedelja. Čmičak može da se javi na spoljašnjem ili unutrašnjem delu kapka i važno je da ne pokušavate da ga istisnete jer to može da dovede do infekcije i daljih komplikacija.
Ipak, razloga za brigu uglavnom nema i čmičak na oku, kao i bubuljica, više je estetski nego zdravstveni problem.
Čmičak na kapku je neugodna i bolna kvrga na ivici očnog kapka.
Čmičak na kapku: izgled i simptomi
Čmičak na oku ili hordeolum je kvrga koja se formira na ivici očnog kapka, blizu trepavica. Čmičak se javlja kada se začepe folikule trepavica ili lojne žlezde i obično se nalazi samo na jednom oku.
Pre formiranja ove kvrge možete primetiti crvenilo i preosetljivost na dodir pa čak i bol, a ponekada otekne i celo oko. Često se javlja osećaj kao da nešto imate u oku, i iritira vas prilikom treptanja. Vaše oko može da bude suzno i osetljivo na svetlost.
Mala, žućkasta tačka se vremenom pojavljuje u centru čmička i kada se nakupi dovoljno gnoja ona se proširi i postane vidljiva ispod površine. Gnoj obično iscuri kada čmičak na kapku pukne i tada prestaje i bol.
Vrlo retko ovo stanje može da napreduje i da izazove infekciju tkiva oko oka i to se naziva celulitis. Celulitis je potencijalno ozbiljan problem i zahteva medicinsku intervenciju.
Postoje 2 vrste čmička na oku:
– Interni čmičak na kapku – ovde se kvrga formira na unutrašnjoj strani kapka i ova vrsta čmička je bolnija. Obično nastaje kao posledica infekcije meibomovih žlezda koje su odgovorne za proizvodnju sekreta koji je deo suznog filma koji prekriva površinu oka. Ako imate ovu vrstu čmička možete osećati peckanje u očima, opuštenost kapaka, osetljivost na svetlo, neprijatnost prilikom treptanja i osećaj stranog tela u oku.
– Eksterni čmičak na kapku – Eksterni čmičak na kapku se javlja na ivici kapka i obično postane žućkast, pun gnoja i bolan na dodir. On nastaje zbog infekcije:
-
Folikule trepavica – male rupice na kapku iz kojih rastu trepavice.
-
Sebacealne žlezde – ova žlezda se nalazi na folikuli trepavica i proizvodi tečnost koja podmazuje trepavice i sprečava njihovo isušivanje.
-
Apokrine žlezde – ovo su lojne žlezde koje takođe sprečavaju isušivanje trepavica.
Ako imate čmičak na oku obavezno operite ruke pre nego što dodirnete lice i područje oko čmička, jer to sprečava širenje infekcije.
Čmičak na kapku nemate ako:
-
Nemate kvrgu na kapku – ako vam je oko otečeno, crveno i suzno najverovatnije je u pitanju konjunktivitis ili blefaritis.
-
Kvrga je tvrda ali nije bolna – onda verovatno imate halacion na oku.
Čmičak na oku može biti unutrašnji i spoljašnji i obično nestaje za nekoliko dana.
Zašto nastaje čmičak na kapku?
Čmičak na oku može da nastane iz više razloga, ali postoje određeni faktori i stanja koja povećavaju rizik od nastanka ove neprijatne pojave na vašem oku:
Blefaritis – je zapaljenje očnih kapaka koje nastaje obično na ivici kapka. Ovo stanje može da utiče i na druge delove oka, a njegovi simptomi su peckanje u očima i osećaj stranog tela u oku. Blefaritis može da dovede do raznih komplikacija pa i formiranja čmička kada zapaljenski proces stvori gnoj u lojnim žlezdama ili folikulama trepavica.
Seboroični dermatitis – Seboroični dermatitis prepoznajemo po mrljama na licu i crvenilu i on ne utiče samo na kožu glave već i na obrve, lice i očne kapke. On može i da izazove blefaritis, pa i čmičak na oku. Simptomi seboroičnog dermatitisa su pojačani sekret, oticanje oka i ljuštenje kože, a sve to dovodi do peckanja u očima i čmička.
Rozacea – Rozacea je bolest kože koja utiče i na oči i koja izaziva suzne i krvave oči, njihovu iritaciju, peckanje u očima, njihovo oticanje i naravno čmičak na kapku. Medicinska istraživanja su pokazala da 85% pacijenata koji boluju od ove bolesti imaju problema sa meibomovima žlezdama, čije začepljenje izaziva čmičak na oku.
Dijabetes – Dijabetes utiče na smanjenje protoka krvi kroz kožu, što znači i manje belih krvnih zrnaca koja se bore protiv infekcija. Zato su ljudi sa dijabetesom skloniji različitim infekcijama, pa i pojavi čmička.
Faktori rizika koji utiču na pojavu čmička na oku su:
Loša higijena – Ako dodirujete lice prljavim rukama, razne bakterije koje tako dolaze do vašeg lica mogu da izazovu infekcije, pa i čmičak na kapku. Ako takvim rukama dodirujete već postojeći čmičak rizikujete da se infekcija dodatno proširi.
Kontaktna sočiva – Pranje ruku pre stavljanja kontaktnih sočiva je izuzetno važno. Ako stavljate ili skidate kontaktna sočiva bez prethodnog pranja ruku, bakterije iz okoline će dospeti u vaše oko i izazvati infekciju ili čmičak na oku.
Korišćenje kontaminirane šminke – Na vašim trepavicama se prirodno nalaze razne bakterije i kada četkica za šminku dodirne vaše obrve na nju se prenesu bakterije sa trepavica. Kada tu četkicu vratite u kutiju za šminku bakterije počnu da se razmnožavaju i svaka sledeća upotreba šminke povećava rizik od infekcije.
Taj rizik možete da smanjite ako menjate svoju šminku na svakih 3 do 6 meseci.
Rizik od infekcije se povećava i ako šminku razmenjujete sa drugima ili ako lice pre spavanja temeljno ne očistite od šminke.
Čmičak na kapku se javlja ako dugo koristite istu šminku i ako ne skidate šminku pre spavanja.
Kako da izlečite čmičak na oku
Ako vam se pojavi čmičak na kapku, ne treba da brinete jer on nestaje sam od sebe u roku od nekoliko dana ili par nedelja i ne ostavlja nikakve posledice. Ali postoje razni načini kako da pomognete sebi, da smanjite otok i bol i da ubrzate izlečenje.
Najvažnije je da održavate higijenu lica i očiju kako ne bi pogoršali infekciju. A čmičak na oku može i da se prenese sa jedne osobe na drugu, tako da redovno umivanje i pranje ruku treba da vam budu prioritet.
Pored održavanja higijene možete uraditi i sledeće, kako bi čmičak brže nestao:
Koristite tople obloge
Stavljanje toplih i vlažnih obloga na zatvoreno oko je jedan od najefikasnijih načina da se rešite čmička. Toplota pomaže da se začepljene pore otvore i da gnoj izađe na površinu. Na taj način vrši se prirodna drenaža čmička.
Čistu tkaninu navlažite toplom vodom i vodite računa da voda ne bude previše topla. Iscedite tkaninu tako da ostane vlažna, ali da voda ne kaplje sa nje. Onda je nežno stavite preko oka i držite 15-ak minuta. Ovo možete da radite 3-4 puta dnevno.
Pazite da ne pritiskate previše svoje oko i da tkanina bude čista kako bi izbegli širenje infekcije.
Tvrdo kuvano jaje
Tvrdo kuvano jaje izvadite iz vruće vode i umotajte ga u čistu krpu. Držite ga na očnom kapku što duže, najmanje 15 minuta, dok ne nestanu svi simptomi ili dok se ne pojavi žuto-bijelo zrnce koje treba da iscuri. Tvrdo kuhano jaje je odlično za liječenje čamička jer ono ostaje duže vruće od običnih obloga. Naš savet je da se na predate već da ponovite postupak.
Krompir
Krompir je odličan lek za ovu boljku, jer deluje protivupalno. Odlučite li se za krompir, najpre ga operite, ogulite i isjecite na kolutove, a potom direktno stavite na čmičak. Možete ga izrendati i stavite u gazu kojom ćete potom prekriti inficirani kapak.
Belance
Drugi domaći preparat za lečenje čmička je belance. Stavite ga na čistu pamučnu tkaninu, pa privijte na oko. Ostavite 20 minuta i onda isperite.
Krastavac
Ukoliko vam se prva dva prirodna rešenja ne sviđaju, probajte terapiju krastavcem. Zahvaljujući vitaminima K, C, B1, kao i kalijumu i biotinu, sjveže isječeni kolutići ovog povrća ublažiće iritaciju oka i nakon trećeg obloga, eliminisaće čmičak.
Kada vam se javi čmičak na kapku, treba da izbegavate određene stvari kako ne bi pogoršali situaciju. Iako želite da se rešite čmička što je brže moguće, treba da pri tome budete oprezni.
Nikada ne pokušavajte da istisnete čmičak jer tako možete da proširite infekciju na čitavo oko. To vodi do dodatne iritacije oka i može čak da utiče na vid. Čmičak na kapku treba da se isuši prirodnim putem, jer jedino tako izbegavate dalju infekciju.
Ako je čmičak na oku bolan, počne da utiče na vaš vid ili se ne povlači nakon više nedelja, treba da se obratite svom lekaru. On će vam prepisati potrebne antibiotike ili kortikosteroide, ili će izvršiti drenažu čmička.
Čmičak kod dece: šta da radim?
Čmičak kod dece je uobičajena vrsta infekcije oka i češće se javlja nego kod odraslih. Iako može da bude bolan za dete i da vas zabrine kao roditelja, čmičak kod dece uglavnom nije ništa ozbiljno.
Postoje jednostavne stvari koje možete da učinite kako bi ste pomogli svom detetu:
-
Stavljajte tople obloge na oko deteta nekoliko puta dnevno po 15 minuta
-
Kažite detetu da ne sme da dodiruje ili trlja čmičak na oku
-
Objasnite mu koliko je važno da redovno pere ruke
-
U slučaju bilo kakvih komplikacija, javite se pedijatru
Čmičak kod dece se sprečava redovnom higijenom.
Kako da sprečite pojavu čmička
Čmičak na oku ne može uvek da se spreči, ali postoje preventivni postupci koji značajno smanjuju verovatnoću njegovog nastanka:
Higijena – Čmičak na kapku je posledica bakterijskih infekcija i zato treba da posebnu pažnju obratite na higijenu. To znači da redovno treba da uklanjate bakterije sa očnih kapaka, kao i mrtve ćelije kože jer se bakterije hrane njima.
Takođe redovno perite ruke (nekoliko puta dnevno) toplom vodom i sapunom, pogotovu pre dodirivanja lica. Ako koristite kontaktna sočiva, vodite računa da su čista i dezinfikovana i da ih koristite na ispravan način.
Kozmetika – Budite oprezni sa korišćenjem kozmetike. Rizik od infekcije i pojave čmička možete smanjiti ako menjate svoju kozmetiku na svakih 3-6 meseci. Svoju šminku nemojte da pozajmljujete i svako veče pre spavanja kompletno skinite šminku i očistite svoje lice.
Stres i imunitet – Trenutno ne postoje naučne studije koje direktno povezuju čmičak na kapku i stres. Kao što smo već pomenuli, čmičak na oku nastaje zbog bakterijskih infekcija. Ipak, pojedini oftalmolozi ukazuju na vezu između stresa, nedostatka sna i pojave čmička.
To se dešava zbog toga što stres slabi vaš imuni sistem i čini ga podložnijim infekcijama. Još jedna loša strana stresa je što dovodi do poremećaja sna, a to dodatno snižava imunitet. Takođe je veća verovatnoća da ćete voditi manje računa o higijeni ako ste stalno umorni i pod stresom.
Ako vam se čmičak na oku javlja češće onda definitivno imate problema sa imunitetom i prevencija je u tom slučaju boravak na čistom vazduhu, zdrava ishrana i unošenje dovoljne količine vitamina, posebno vitamina A, C i B.
Tople obloge – Prvi znak nastanka čmička može biti preosetljivost dela ivice očnog kapka i tada je stavljanje toplih obloga efikasan vid prevencije. Tople obloge treba da stavljate na očne kapke nekoliko puta dnevno u trajanju od 15 minuta. Na taj način sprečavate širenje infekcije i začepljenje meibomovih žlezda.
Čmičak na oku može da se pojavi kada ga najmanje očekujete. Iako obično nestaje sam od sebe u roku od nekoliko dana ili nedelja, treba da obratite pažnju na njegovo lečenje i prevenciju kako bi izbegli moguće komplikacije
Izvor: mojeoko.rs
Autizam – Znaci za “uzbunu” na koje roditelji treba da obrate pažnju
Autizam je neurorazvojni poremećaj. Kada dete ima poteškoće u socijalnom funkcionisanju i interakciji sa drugim ljudima, nerazvijanje govora i komunikacije, kao i neobična ponašanja uz ograničena interesovanja za uobičajene vršnjačke aktivnosti, onda možemo posumnjati da se radi o autizmu. Simptomi i znaci poremećaja mogu biti ispoljenji u različitom stepenu i obliku kod različite dece, a postoje različiti uzroci poremećaja, te govorimo o poremećaju autističnog spektra.
Kako nastaje autizam?
Izvesno je da je autizam znatno češći kod dečaka nego kod devojčica. Jasan uzrok za nastanak ovog poremećaja nije poznat. Međutim, u pitanju je grupa srodnih poremećaja sa mnogo različitih uzroka. U najvećem broju najverovatnije se radi o kombinaciji genetskih faktora rizika sa faktorima rizika iz okruženja. Specifičan gen/geni još nisu potvrđeni.
Među roditeljima često možemo čuti da nakon primanja vakcine, najčešće MMR sa ulaskom u drugu godinu, oni primećuju karakteristične osobine ovog poremećaja kod deteta. Međutim, ne postoje jasni naučni dokazi da nijedna vakcina na bilo koji način može da uzrokuje pervazivni poremećaj.
Kako i kada roditelj može uočiti simptome autizma?
Autizam se javlja rano i roditelji već tokom prve godine mogu primetiti neke simptome i znake poremećaja. Međutim, zbog velike varijabilnosti u ispoljavanju simptoma pouzdana dijagnoza je moguća tek oko drugog ili trećeg rođendana. Važno je da za pouzdanu dijagnozu postoji veći broj ispoljenih karakterističnih simptoma, a ne samo jedan ili dva.
Postoje neki rani “znaci za uzbunu” na koje roditelji treba da obrate pažnju:
• Beba ne brblja i ne gestikulira sa oko 12 meseci,
• Dete ne izgovara nijednu reč smisleno sa oko 16 meseci,
• Dete ne koristi fraze od dve reči smisleno sa oko 2 godine,
• Ne odaziva se na poziv po imenu do kraja prve godine,
• Prestanak ili gubitak govora na bilo kom uzrastu,
• Majci se čini da dete ne prepoznaje njeg glas od 6. meseca pa na dalje,
• Dete ne razmenjuje vokalizaciju sa roditeljima posle 6. meseca,
• Dete ne gleda ljude u oči,
• Dete se ne smeje, ili
• Dete deluje odsutno i kao da vas ne čuje šta mu govorite.
Kod neke dece su ovi navedeni simptomi blagi ili neprimetni tokom prvih godina, ali postoje neki kasni “znaci za uzbunu” na koje roditelji treba da obrate pažnju:
-
Dete ne pokazuje interesovanje za vršnjačke aktivnosti,
• Dete ima poteškoća da stekne prijatelje i uglavnom nema nijednog najboljeg druga,
• Dete ne inicira komunikaciju sa drugima, uglavnom pasivno stoji pored druge dece,
• Dete se ne igra igre pretvaranja i ne igra društvene igre,
• Detetov govor deluje kao da govori robot, jezičke konstrukcije su neobične,
• Preokupacije određenim predmetima, njihovom teksturom, mirisom i slično,
• Stalno insistiranje na istim stvarima, rituali oko hrane, kupanja, ili
• Druge ljude doživljavaju kao stvari ili kao “alat” za zadovoljenje svojih potreba.
Kako se poremećaj dijagnostikuje?
Danas ne postoji specifičan medicinski test za otkrivanje ili dijagnozu autizma. Dijagnoza se zasniva na posmatranju ponašanja deteta u određenim situacijama, psihološkom testiranju i proceni razvoja, pedijatrijskom i neurološkom pregledu, uz primenu strukturisanih intervjua sa roditeljima. Tim za dijagnozu ovog poremećaja čine dečiji psihijatar, pedijatar, neurolog, psiholog i defektolog-logoped.
Kakav je značaj ranog otkrivanja?
Rano uključivanje deteta u intenzivne tretmane pokazuje značajno bolje socijalne i akademske ishode u kasnijim periodima života.
Kako se poremećaj leči?
Lečenju poremećaja pristupa se na sistematizovan način koji uključuje specijalnu edukaciju akademskih veština, trening socijalnih veština, logopedski tretman usmeren na govor i jezik, i lečenje pridruženih psiholoških, neuroloških i pedijatrijskih poremećaja. Lečenje se sprovodi primenom raznih edukativnih, bihejvioralnih i psihoterapijskih tehnika, i primenom lekova kada postoje pridruženi poremećaji.
Da li se i kome roditelji mogu obratiti ako misle da njihovo dete ima problem?
Često se dešava da prođe i po par godina, a da poremećaj ne bude dijagnostikovan, jer dete bude pogrešno dijagnostikovano od stane samo defektologa, logopeda, ili pedijatra/neurologa. Najčešće se dešava da deca budu dijagnostikovana kao disfazija, odnosno usporeno usvajanje govora i jezika. Veoma je važno reći da je dečiji psihijatar neophodan u procesu postavljanja prave dijagnoze i zato roditelji treba da se uvek prvo jave dečijem psihijatru kada postoji bilo kakva sumnja o poteškoćama u razvoju govora i jezika, socijane interakcije i/ili komunikacije.
dr sci med Dejan Stevanović, dečiji psihijatar
Klinika za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu
Sergej Jesenjin o Americi: Dušu ovde na Zapadu zbog interesa licemerno prodaju za dolar
Sergej Jesenjin o Americi 1922. godine u pismu prijatelju kaže:
,,Šta da kažem o ovom najužasnijem carstvu malograđanštine koje se graniči sa idiotizmom.
Osim fokstrota ovde nema skoro ničega, ovde žderu i piju i opet fokstrot.
Čoveka ovde još nisam sretao i ne znam gde bih ga mogao naći.
U najvećoj modi je gospodin dolar, a za umetnost im se fućka – najveće dostignuće im je mjuzikl.
Ja čak ni knjige nisam hteo ovde da izdajem, bez obzira na nisku cenu papira i prevoda. Pa one nikome ovde i ne trebaju…
Dušu ovde na Zapadu zbog interesa licemerno prodaju za dolar ili kao nepotrebnu robu menjaju za bezdušnost.
Neka smo mi i siromašni, neka nas pritiska hladnoća i glad… ali zato imamo dušu koja nije za prodaju.”
izvor: balkanskapravila.com
Recept – Napitak koji jača IMUNITET i smanjuje šansu za dobijanje VIRUSA
Stvaranje jakog imuniteta predstavlja sposobnost vašeg organizma da se bori s raznim bolestima, infekcijama i zarazama. Iako svi mi imamo imunitet, važno je da ga sami dodatno jačamo, a najbolji način da to uspemo je upravo pravilnom ishranom.
Započnite svaki dan ovim napitkom i organizam će vam biti zahvalan. Ne samo da ćete ojačati imunitet, nego ćete i smanjiti šansu za dobijanje virusa.
Biće vam potrebno:
Koren đumbira – centimetar ili malo više
3-4 karanfilića
Pola štapića cimeta
Limun
Kašičica meda
4 dcl vode
Priprema:
Oljuštite đumbir i isecite na sitne komade, pa ga zajedno sa karanfilićem i cimetom stavite u hladnu vodu i počnite da zagrevate do ključanja.
Pustite da se lagano kuva desetak minuta, sklonite sa ringle, poklopite i ostavite još 20-ak minuta da odstoji.
Sipajte u šolju, po želji zasladite medom i iscedite malo limuna. Uvek pijte dok je napitak vruć.
Đumbir je poznat po umirujućem, antibakterijskom i antihistaminskom dejstvu. On deluje protivupalno i ublažava alergije.
Karanfilić obiluje eugenolom koji ima jako protuupalno delovanje, a bogat je i vitaminima C, B6 E, K i folnom kiselinom., a sadrži i brojne minerale. Među ostalim potiče izlučivanje sluzi, pa tako leči upalu usne šupljine i grla.
Dr Predrag KON: Moja životna priča
Rođen sam 10. juna 1955, u tri ujutru, u Železničkoj bolnici u Beogradu. Danas je to deo KBC „Dr Dragiša Mišović“. Od oca sam Andrije Ernesta i majke Danice. Očeva porodica je jevrejska, poreklom iz Čorne u Mađarskoj, odakle su najpre došli u Zagreb, pa potom u Beograd dvadesetih godina prošlog veka. Majka je iz trgovačke porodice Živković iz Aleksinca.
U četvrtoj godini sam otišao u Njujork, gde je otac radio za „Jugoeksport“. Iz Amerike se sećam samo te škole u koju sam krenuo sa šest godina. I puta do nje. Živeli smo u Džekson hajtsu. Brat Jovan je skoro deset godina stariji i uvek me je pratio do škole, a majka je dolazila po mene. Sećam se da sam prvog dana, kada sam ušao, a ni reč engleskog nisam znao, zanemeo. Ali vrlo brzo sam ga naučio toliko dobro da su se svi čudili.
Njujork-Beograd
Imao sam jednog druga s kojim sam se intenzivno družio. I pričao sam mu da će biti rata između SSSR i Amerike i da će pobediti Rusi. To se pročulo, pa su me roditelji ispitivali šta ja to pričam, a ja sam samo pričao ono što sam slušao od brata. I upamtio sam to kao veliki stres jer mi je rečeno da više ne govorim gluposti.
U Njujorku smo bili do moje sedme godine, kada smo se vratili u Beograd. Mada sam u Americi praktično završio prvi razred, ovde sam ga ponovio, sugerisano je da to uradim jer sam, kao, slabije znao srpski. U školi sam se brzo istakao. Bitan mi je prelazak iz OŠ „Boris Kidrič“, gde je sada Druga (Filološka) beogradska gimnazija, u „Braće Ribar“, koja je sada „Kralja Petra“. Bilo je to u četvrtom razredu. Tu sam sreo sadašnju ženu – Vesnu. Imao sam samo deset godina. Kad sam je video, a ovo je živa istina, bio sam šokiran da nešto tako lepo postoji! Lepa kao slika, što bi rekli. Fascinirala me je. Nosila je neku frizuru sa šiškama, kao što je i dan-danas nosi. Život nas je odveo na različite strane. Sreli smo se tridesetak godina kasnije.
Nezanimljiv sam čovek
Završavam tu osnovnu školu, upisujem gimnaziju – Drugu beogradsku, i vraćam se tamo gde sam i krenuo u osnovnu školu. Hteo sam da budem elektroinženjer sve do maturskog ispita, na kom mi je profesor fizike dao četvorku. To je promenilo sve. Smatrao sam da, ako ne mogu da imam pet na maturskom, nisam za elektrotehniku. Upisujem, na nagovor najboljeg druga, medicinu.
Vrlo sam nezanimljiv čovek, nemam ja neke ljubavi osim tih maštarija platonskih. Na fakultetu sam imao tek prvu ljubav. Ali sam veliki bukvalista, nisam se nešto mnogo borio oko nje. Čim je jednom rečeno da možda nismo jedno za drugo, odmah sam odustao. To je bilo sve pre prvog braka. Svetlana je farmaceut, upoznali smo se na Medicinijadi u Beogradu. Pevao sam tada „Hava nagilu“, ta pesma je bila dominantna. Razvila se ljubav…
Prvo venčanje
Prvi put sam se venčao 23. avgusta 1980. Bilo je to malo venčanje u opštini Stari grad. Još sam bio student, zapravo apsolvent. Ona je tada završila fakultet i počela da radi. Živeli smo od mog studentskog kredita i pevanja u sedam izvedbi predstave „Sumrak“ u JDP, a radio sam i poslove preko studentske zadruge. Prijatelji, koji su bili u Nemačkoj, dali su mi stan na korišćenje i tu smo živeli. Medicinu sam završio 1981. i počeo sam da stažiram u Domu zdravlja Stari grad. Tu sam dobijao stažersku platu. Roditelji su pomagali koliko su mogli kao penzioneri.
Presekao sam staž, otišao u vojsku 1982. Služio sam 12 meseci u kasarni „Maršal Tito“ i Vojnoj bolnici u Novom Sadu. Tamo sam bio u četi lekara. Nisam bio u oficirskoj školi, to sam naknadno završio. Vojska mi je prošla izuzetno lako, pevao sam i često odsustvovao, kolege su mi prilično zavidele. Doneo sam i gitaru. Sve što sam znao da pevam, znao sam i da sviram. Zapravo, nikad nisam ni znao da sviram, znao sam da pratim svoj glas.
Otac u 28. godini
Slobodan je rođen 12. novembra 1983. Imao sam 28 godina, bio sam upravnik garnizonske ambulante u Rumi. Nismo imali pomoć, a on nije imao ni šest meseci kad je žena rešila da počne da radi po svaku cenu. Imala je po sedam dana dežurstva. Nosio sam ga sa sobom u korpi kad sam išao u lekarske posete po kućama. U garnizonu sam bio jedini lekar, a bilo je oko 1.800 pacijenata. Uopšte mi nije bilo teško. I zato stalno govorim mladima da treba što pre da se realizuju kao roditelji, jer kad je čovek mlad, ništa mu nije teško. Ni presvlačenje, ni kupanje, ni hranjenje – ništa. To je najlepši period moga života u smislu poštovanja ličnosti, profesije lekara. Na VMA sam prešao 1988, gde sam i specijalizirao epidemiologiju 1991.
Bratstvo i jedinstvo
Verovao sam u bratstvo i jedinstvo i teško mi je pao raspad SFRJ. U zimu 1991/1992. šest meseci sam bio na frontu ili, kako se to zvanično zvalo, teritoriji zahvaćenoj borbenim dejstvima. Najpre tri meseca u Kninu i Krajini, gde sam bio u komandi referent saniteta, a komandant je bio general Ratko Mladić. Svakodnevno sam ga viđao, a kontakte smo imali po potrebi. Bili su profesionalni i krajnje korektni. Pamtim ga kao izvanrednog oficira. Ne vidim da je tu bilo šta pogrešno radio. Nisam bio u Bosni i ne mogu da govorim za taj period, ali moje sećanje na njega nije negativno. Kao oficir, svoj posao u Krajini, bar koliko ja znam, radio je onako kako je moglo u tim okolnostima. Dok sam bio tamo, osećao sam da je narod jako ugrožen i da mu je potrebna zaštita. Vojnu bolnicu u Kninu jednom sam obilazio i s Mladićem. Uvek je pitao kako se dogodilo ranjavanje i obično bi rekao da do toga ne bi ni došlo da se postupalo po pravilima.
Neprekidno sam bio na linijama fronta. U selu Mirkovci kod Vinkovaca na pet metara od mene metak je pogodio zid. Mimoilazile su me i granate. Doživeo sam dva granatiranja u Kninu i jednom u Šidu. Međutim, prilikom obilaska imao sam sreće.
Grip na ratištu
Kao epidemiolog na ratištu, imao sam zadatak da sprečim ili suzbijam pojavu zaraznih bolesti. I zanimljivo – dok sam razbijao glavu kako ću da rešim epidemiju gripa, komandanti su rešavali sami. Čim bi se neko pojavio s tegobama, šalju ga kući. Za nekoliko dana bi se vraćao. Prijala su im ta neočekivana odsustva.
Iz Krajine sam prešao u zapadni Srem, zapravo Šid, takođe na tri meseca, i takođe kao referent za preventivnu medicinu mehanizovanog korpusa. Pozadina je neke tri nedelje bila smeštena u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, pa i ja, i taj period mi je bio najteži jer se nismo kretali. Nije bilo dovoljno goriva, pa su glavni događaji bili doručak, ručak i večera.
Kad sam završio u Šidu, bio sam i dalje referent mehanizovanog korpusa i to na Topčideru, a kratko i zamenjivao načelnika saniteta korpusa. Potom sam prešao u Zavod za preventivnu medicinsku zaštitu Prve armije u Zemunu. To je bilo sjajno mesto, držao sam medicinsku informatiku. I tu sam bio načelnik. U principu, stalno sam imao pozicije. A 1995. sam predao zahtev za napuštanje, skidanje, kako mi to kažemo. Taj dan pamtim. Celu noć nisam spavao. Stvara se ta potreba, imao sam osećaj da sam otišao u slepi kolosek, ipak sam ja epidemiolog. Trebalo je da pređem na VMA, al’ da sačekam zamenu, što je moglo potrajati i dve-tri godine. Imao sam poziv da me tamo ubrzano pripremaju za akademsko zvanje. Put bi mi bio potpuno drugačiji da sam otišao na VMA. Ali ne kajem se.
Razvod
Devedesete su bile teške, sankcije. Moja prva žena imala je dve apoteke i pomagao sam joj u tom poslu. Ali sam i u kafani „Crna mačka“ u Zemunu više zarađivao pevanjem nego kao epidemiolog.
Devedesetih sam se i razveo. Brak je potrajao 13 godina. Nekoliko godina niz stvari nije išao, pa mi razvod nije naročito teško pao. Slobodan je ostao s majkom. Inače, nije oženjen. Voleo bih unuke…
Sudbina
Susret s Vesnom je bio posle godina i godina. Ne mogu više ni da se setim tačno godine kada smo proslavljali tu malu maturu. Neko vreme smo se sretali kroz te proslave. Ozbiljnije smo počeli da se viđamo kad smo i jedno i drugo bili slobodni. I shvatili smo da nas je sustigla ljubav. I sudbina. Venčali smo se 23. decembra1999. u Starom gradu. Na istom mestu gde sam sklopio i prvi brak. Ali ovaj još traje. Čini mi se da sam neprekidno sa Vesnom, ceo život. U drugom braku nemam dece. Supruga ima ćerku Albinu.
Moj temperament
Moj temperament je mnogo drugačiji od onoga što se spolja vidi. Mnogo sam žustriji sa ljudima koje jako dobro poznajem. I nije baš uvek lako sa mnom. Pogotovu sada, u drugom braku. Ne radim uopšte onako kako drugi žele.
Kad sam se skinuo iz vojske, neko vreme sam lutao, godinu i po dana radio za privatnu firmu i na kraju se zaposlio u Gradskom zavodu za javno zdravlje. I onda sam ovde pričao ljudima da uopšte nisu svesni u kakvom raju žive. Gledali su me čudno. Vojska, nisam se ja ništa žalio, zna da bude baš surova.
Najpre sam radio u odeljenju za zarazne bolesti kao epidemiolog, a vrlo brzo, krajem devedesetih, prešao sam u jedinicu imunizacije, gde sam kasnije postao i 13 godina ostao načelnik, a potom prešao u savetnike. Neposredno pre korone postao sam v. d. načelnika jedinice za zarazne bolesti.
Ptičji i svinjski grip
Kod pandemije ptičjeg gripa 2005, vodio sam posebnu radnu grupu. Tada su bili i pobijeni oni golubovi, a tadašnji predsednik Boris Tadić je ušao u zaštićenu zonu i izvinio se tom domaćinu. Istog momenta dao sam ostavku, ali nije prihvaćena. Predsednik države je ušao u zaštićenu zonu! To možda nije značajno drugima, ali je meni ostalo kao tragedija.
Afera s vakcinama posle svinjskog gripa iz 2009. godine je događaj koji je direktno uticao na stvaranje antivakcinalnog pokreta. Govorio sam tada da će nam se osvetiti kad-tad. I na neki način nam se sad sveti.
Ne, korona nije vrhunac moje karijere. Vrhunac moje karijere je bilo ono što sam radio sa posebnom radnom grupom od 2005. do 2010, od ptičjeg do svinjskog gripa. Tada je napravljeno sve šta treba da se radi, ali, nažalost, nije u potpunosti primenjivano.
Korona
Postojala je mogućnost da u ovome s koronom ne učestvujem. Odmah na početku sam predsedniku rekao da zdravstveno nisam baš najbolje, ali da sam za Srbiju uvek spreman.
Prestao sam da pušim 1997, alkohol više ne pijem. Do tada nisam ni znao da imam dijabetes, tip dva. Na insulinu sam. Vrlo brzo sam i operisan – imam četvorostruki bajpas i stentove. Od ta četiri bajpasa, dva su se zapušila. Nikakvu intervenciju nisam radio 17 godina, 2004. imao sam tu operaciju. Još 2012. su mi rekli da nije mudro da radim ikakvu novu, tako da sada živim kompenzovano. Strogo vodim računa da ne uđem u preterano nerviranje, što nije lako.
Imam hronične tegobe vezane za cirkulaciju. Neposredno pre korone bio sam u hiperbaričnoj komori zbog nekih promena. To sad prvi put kažem. I nekako sam se stabilizovao. Ova cela situacija sa koronom naterala me je da nađem snage da potpuno stabilizujem svoje zdravstveno stanje, što je i paradoks.
Nisam folirant
Moj dan je, normalno, vezan za terapiju, određeni ritam, prvenstveno ishrane. Najteže je izbeći slatko jer je potreba za tim kod dijabetičara neuporedivo veća nego kod drugih ljudi. Kad pogrešim, znam da će biti povišen šećer pa dva-tri dana vodim računa.
Hoću da kažem da se uvek može. A pogotovu znači rezervna snaga koja postoji kod svakog čoveka. Daje neku dodatnu snagu i to nije folirancija. Nikad se nisam folirao kad je posao u pitanju. To znaju svi koji su radili sa mnom.
Moji prijatelji
A u privatnom životu sam potpuno drugačiji. Neverovatno. I verovatno samo oni koji me dobro poznaju znaju o čemu pričam. Veseo sam, volim da se šalim. A i kad kažem da ne pijem, uopšte nije istina – volim da popijem vino uz dobar obrok i to se dešava desetak puta godišnje, kad su neki bitni datumi ili situacija sa prijateljima. Iskreno, šest drugara su mi rod rođeni. Druženje je prekinuto zbog korone. Jednom mesečno smo se sastajali u kafani, uglavom na Dorćolu. Tih šest ljudi je obeležilo moj život. Za moje shvatanje, imam najveće bogatstvo u njima. Normalno, prvo i osnovno je supruga, pa deca, s tim što ne odvajam Albinu, iako je Slobodan moj sin. Čovek mora da neguje i poštuje i širu porodicu. Tu obično sebe nazivam divljakom jer retko kada ja zovem, uglavnom zovu mene. I na neki način se osećam krivim što ne održavam te kontakte kao moj brat od tetke, koji okuplja familiju.
Ne vraćam se
Iskreno, ne kajem se ni za šta u životu. Ne zato što sam nepogrešiv, već jednostavno tako sam izabrao. Nisam od ljudi koji se vraćaju nazad da bi utvrdili gde su pogrešili. Osim ukoliko nije reč o nekim sistemskim greškama na poslu. Neke lične greške sam pravio i tu uopšte nema dileme. Ali to sam napravio i idem dalje. Ne mogu da se vraćam natrag, da sedim i kukam. Nemam ja vremena za to.
Sebe uopšte ne vidim kao nekog značajnog, ali jedan dug moram da obavim – da opišem sve što se događalo tokom korone, da odgovorim na pitanja koja su mi postavljena. Ima tu niz stvari o kojima neću sad jer bi ličilo na prozivku. Kad sve prođe. Da li će to biti knjiga, još ne znam, ali svakako moram da napišem. Iz dva ugla – čisto profesionalnog i ljudskog. To je potpuno zatvoreno u meni. Da li ću imati snage – sve to treba ponovo proživljavati…
NAJVEĆE TUGE
Smrt roditelja
Moje najveće tuge su smrt roditelja. Nemam ja neke teške traume. Život prihvatam onako kako nailazi. Ne pripadam depresivnim osobama i onima koji dugo tuguju. To traje svega nekoliko dana. Ali ova tuga, kad mi je drugar umro od korone – danima mi nije izlazio iz glave. Bilo je to u proleće prošle godine. Činilo se da će da se izleči, a za dva dana je otišao.
I kad mi je majka umrla, danima sam proživljavao. Pet godina je bila nepokretna, žene koje sam plaćao su je pazile i zahvalan sam im do kraja života. To veče sam se vratio od nje, nazvala me je ta žena, samo sam pitao: „Je l’ prestala da diše?“ Rekla je „da“. Imala je 85 godina. Dugo sam razmišljao o njoj kad god bih išao u kupovinu, pet godina sam joj donosio hranu. Od smrti mog oca 1998. nije izlazila iz kuće. A otac je umro od gripa. Pao je, slomio kuk, operisao ga. Sve je išlo dobro, bio je na rehabilitaciji u Sokobanjskoj. I tu dobio grip i umro. Inače se redovno vakcinisao protiv gripa, al’ te godine nekako nije.
OTKRIĆE
Da sam kršten, saznao sam posle majčine smrti
Da sam kršten, saznao sam tek posle majčine smrti. Umrla je 2010, a otkrio sam da sam kršten još u prvoj godini života, u Sabornoj crkvi, tek kasnije kada se stan prodavao, pa sam našao krštenicu. Inače sam član jevrejske zajednice sve vreme. Ne pripadam vernicima, a nisam ni klasičan ateista. Slavim majčinu devojačku slavu – Svetog Stefana, 9. januara. Zapravo, obeležavam je. Obično se okupljamo svi, bile su njih tri sestre, ali ne kod mene jer živim u malom, ženinom stanu. Moj je još manji – 34 kvadrata. Sečemo kolač kod kuće, ne pozivam sveštenika, iako poštujem naše sveštenike. Obeležavam i jevrejske praznike.
I TO JE PROŠAO
Partizanovac u Zvezdi
Za Partizan navijam od detinjstva, otac je, pa brat… A interesantno je da sam u ranim godinama dve godine trenirao vaterpolo, ali u Zvezdi! Partizan je bio preveliki za mene, a Zvezda je bila u drugoj ligi. Trenirao sam kao dete plivanje kod Atine Bojadži i karate do plavog pojasa kod dr Dragoljuba Pejovića u klubu Beograd. Kao anesteziolog, umro je od korone u martu ove godine u Podgorici.
HOLOKAUST – VELIKA TUGA
U Aušvicu sam video cipele na kojima je pisalo Kon
U Aušvicu sam bio u aprilu 2019, kada smo putovali u Krakov. S jedne strane, osećam se jako dobro što sam bio tamo, a s druge, psihički sam bio bolestan taj dan, možda čak i sledeći. Tamo sam video i cipele na kojima je pisalo Kon. Čovek to mora da vidi da bi shvatio. Ne može da veruje da postoji fabrika smrti dok ne vidi originalne ostatke toga.
Otac je bio oficir Kraljevine Jugoslavije, odmah na početku rata je zarobljen i transportovan u logor Nirnberg, a potom u Osnabrik. Tu je bio u baraci broj sedam. Pričao mi je da su imali radio-stanicu, prenosili su informacije Rusima. Jedan od logoraša znao je izuzetno sitno da piše, pa su preko šupljeg zuba drugog prenosili poruke. Pričao mi je i da je puštao bradu, što kažu, do pupka, da bi mu bilo toplije. Imali su stalaktite, toliko je bilo ledeno.
Kad se vratio nazad, nije našao ništa. Moj deda je bio dovoljno mudar da je svu imovinu dao za lažne ausvajse (papire) i porodicu (tatinu prvu ženu, njegovu sestru, moju sestru Liliku, koja sad živi u Izraelu) preko Splita prebacio za Italiju. U Italiji jesu bila geta, ali nisu ubijali Jevreje i nije bilo kao u Beogradu. Kasnije su se svi vratili. Moj brat je rođen 1946, a njegova majka – tatina prva žena, umrla je iste te godine.
Moji su imali u vlasništvu taj stan koji je deda dao zbog papira i kad je otac tamo video tri porodice, samo se okrenuo. Pošto je bio u trgovini, a potom u Ministarstvu trgovine, dobio je stanarsko pravo nad jednim stanom. I kad se venčao drugi put, prešao je kod žene, a to stanarsko pravo ostavio dedi i tetki, s kojima je odrastao moj brat.
ONA JE DEO MENE
Kad je teško – gitara
U svim teškim situacijama sam svirao i pevao. Ni na kninskom ratištu nisam bio bez gitare. U ambulanti sedne desetak nas i krećemo… Pušio sam po tri pakle, pilo se žešće piće. I tokom bombardovanja 1999. sam svirao i pevao.
Kada mi je umro jedan rođak, koji je, inače, bio pevač, sat i po sam neprekidno pevao. Suze su samo tekle.
Gitara je deo mene, ali nekako poslednjih godina sam se odvojio od toga i pitanje je koliko sam spreman za neku ozbiljnu svirku.
Izvor:Kurir.rs
Direktor FAJZERA: KRAJ PANDEMIJE KORONE 4. JANUARA!
Član odbora direktora Fajzera dr. Skot Gotlib rekao je za CNBC da bi pandemija u SAD-u mogla da bude gotova do januara, piše Index.hr.
– Do 4. januara ova pandemija bi mogla da bude gotova. Tada ulazimo u endemsku fazu virusa – rekao je on, a 4. januara je, inače, datum kada na snagu stupa mera Bajdenove administracije da svi u firmama s najmanje 100 zaposlenih moraju da budu vakcinisani.
Fajzer je inače razvio pilulu protiv korone za koju kažu da drastično smanjuje smrtnost. Podsetimo, Fajzer je juče saopštio da je njegov lek protiv Kovida-19 delotvoran 89 odsto u prevenciji rizika hospitalizacije i smrtnog ishoda, na šta ukazuju prvi rezultati kliničkih ispitivanja.
– Prelazna analiza je pokazala da se za 89 odsto smanjuje rizik hospitalizacije i smrtnog ishoda u vezi s kovidom-19 od bilo kojeg uzroka u odnosu na placebo kod pacijenata koji su primali lek prva tri dana nakon pojave simptoma – navodi Fajzer u saopštenju, prenosi AFP.
Ti rezultati premašuju one koje je objavio Merk & Co za svoj lek molnupiravir, za koji se pokazalo prošli mesec da je prepolovio stopu smrti ili hospitalizacije za pacijente obolele od kovida koji imaju visoki rizik za teško oboljevanje. Antivirusni lekovi predstavljaju dodatak cepivima koja štite od kovida. Prvi rezultati Fajzera temelje se na kliničkim ispitivanjima na nešto više od 1.200 pacijenata koji su imali Kovid-19 i rizik za razvoj težeg oblika bolesti, poput gojaznosti ili starosti. Kroz nekoliko dana od pojave prvih simptoma deo njih primio je Fajzerov lek, a ostali placebo.
Pokazalo se da je 0.8 odsto onih koji su dobili Fajzerov lek u roku od tri dana od pojave simptoma bilo hospitalizovano, a niko nije umro u razdoblju od 28 dana od tretmana. U uporednoj skupini za placebo-pacijente takvih je bilo sedam odsto uz sedam smrtnih slučajeva.
Konačni podaci ni Fajzera ni Merka još nisu dostupni. Fajzer je objavio da planira da preda prve rezultate za svoj lek “što je pre moguće” Američkoj agenciji za hranu i lekove (FDA), pre nego što zatraži autorizaciju.
Ova Fajzerova objava stigla je samo dan nakon što je objavljeno da je Ujedinjeno Kraljevstvo postala prva država koja je odobrila lek molnupiravir protiv koronavirusa, koji je razvila američka farmaceutska kompanija Merk & Co.
Izvor: espreso.co.rs
Velibor Vukašinović: AVIONI nas TRUJU iz vazduha – tragovi koje ostavljaju puni su otrova
Nad Srbijom se svakog dana mogu videti hemijski tragovi koji sadrže otrovne materije, koje ispuštaju avioni koji preleću naš vazdušni prostor, tvrdi bivši direktor JAT-a Velibor Vukašinović.
Vukašinović u razgovoru za „Glas javnosti“ kaže da „opasne materije padaju na zemlju i truju nas svakodnevno“.
-Uglavnom se radi o vojnim avionima, mada nisam siguran da nema i civlnih aviona koji ostavljaju hemijske tragove. Kada pogledate u nebo po vedrom danu videćete hemijske tragove koji ostaju iza avioni koji nadleću vazdušni prostor Srbije. Ti tragovi sadrže čestice aluminijuma, stroncijuma i drugih otrorvih metala. I to se ne ispušta samo nad Srbijom već nad celom Evropom, ali i Amerikom. Koliko mi je poznato samo Kina nije dozvolila takve prelete, a Rusi to kontrolišu- rekao je Vukašinović.
On je dodao da je „Srbija sporazumima koje je potisala sa NATO zapravo dozvolila prelet njihovih aviona preko naše teritorije“.
-Srbija nije ušla u NATO, ali je NATO ušao u Srbiju. Ono što je problem što se ignoriše to što nam se dešava. Ovde je neophodan okrugli sto i reagovanje naših stručnjaka na zagađenja i trovanja koja nam prete iz vazduha – smatra Vukašinović.
Vukašinović je otkrio kada je i kako prvi put ustanovio da se nad Srbijom prosipaju sumnjive supstance, zašto , prema njegovom mišljenju, to zovu teorijama zavere, kao i šta misli o harp sistemima. On je obvjasnio zašto je Beograd danima bio jedan od najzagađenijih gradova Evrope…. Pogledajte na https://www.youtube.com/watch?v=4Q-M7jbq38Q&t=20s
Svetski epidemiolozi: Ograničena VAKCINACIJA je prilično OPASNA
